Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne želim da polemišem s uvaženom gospođom Pop-Lazić.
Hvala predsedavajućoj što je iskoristila diskreciono pravo da i meni da pravo na repliku, s obzirom na to da sam pomenut u prethodnom izlaganju.
Zahvaljujem se Gordani Pop-Lazić na dociranju i mislim da nema više mesta za bilo kakve polemike ovim povodom. Samo sam izneo činjenično stanje.
Molim vas da ne trošimo vreme na polemike, da razgovaramo o onom što jeste tema dnevnog reda, jer ako se vraćamo na to, na prethodnog govornika, koji je govorio o nekim opštinama gde se koalicije ruše, pa je pomenut Zemun, reći ću da imate selektivan pristup, pa ne pominjete Voždovac. Dakle, nemojte da sami upadate sebi u reči.
Mislim da je nepotrebno da više, gospođo Pop-Lazić, ovde polemišemo, barem ja vama više neću odgovarati na bilo šta što budete rekli. Vi slobodno recite, čak vas molim za jedan aplauz iz protesta, ako nije na odmet. Nisam zaslužio? Hvala.
Ovde ću stati i zahvaljujem. Meni je bilo najvažnije da javnost Srbije sazna da SPS nigde ne inicira rušenje koalicija, a naročito ne na KiM-u. To, molim vas, da uzmete za ozbiljno. Hvala.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju govorniku.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić ima reč, zamenica predsednika Poslaničke grupe SRS-a, pravo na repliku, lično pominjanje.

Nema nikakve selekcije kada je u pitanju princip i kada je u pitanju SRS. Zemun je spomenut zbog toga što je 2004. godine SRS tamo osvojio 26, od 57 mandata, a nakon četvorogodišnjeg mandata, uspešnog, 28 mandata, dakle, uvećano za dva mandata, i falilo je samo 320 glasova da sami budemo u vlasti, bez koalicionog partnera.
Bili ste u onoj prvoj koaliciji sa nama, ali zašto niste potvrdili to što ste uz nas radili, pa na ovim izborima 11. maja dobili bar jednog odbornika? Ostali ste bez ijednog odbornika, gospodine Ružiću, a verujem da je na to uticao upravo vaš stav, položaj i rad, ili nerad, u ovom parlamentu. Gde ćete biti nakon sledećih izbora, videćemo.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 17 minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, za trenutak samo da se vratimo međunarodnom pravu, pošto je ovde u pitanju međunarodno pravo. Evo samo nekoliko reči da se podsetimo i da skrenemo pažnju, a prvo da se obrati pažnja na ono na šta je država zaključila međunarodni ugovor.
Šta je međunarodno pravo? Međunarodno pravo predstavlja sintezu politike i prava, jer kad je to sinteza politike i prava, ona se očitava na brojnim primerima u našoj državi, u međunarodnom krivičnom pravu treba da omogući prevagu prava nad politikom. U Srbiji je obrnuto. Prevaga je ovde politike u odnosu na pravo. Ovde su ugledni pravnici i advokati i verujem da se oni neće smeti izjasniti, pogotovo iz koalicije. Oni se neće izjasniti povodom ovoga, ali sami znaju da je u Srbiji prevaga politike nad pravom, iako se zaklinjemo u međunarodno pravo, iako težimo ulasku u EU.
Ulazimo u Evropsku uniju. Kako? Primenjujemo jednostrane sporazume, sopstvene, oslobađamo carine uvoz robe koja se proizvodi u Srbiji. Ova vlada je uništila poljoprivredu, uništila je privredu, koja proizvodi za sopstvene potrebe, a može proizvode i da izvozi. Vlada je u 2008. godini uvezla robu koja se proizvodi u Srbiji u vrednosti od preko 250 miliona evra.
Šta su uvozili? Šta je Vlada i ti ''zumbuli'', šta su ''zumbuli'', pojedini ministri, uvozili? Uvozili su šargarepu, uvozili su krompir, uvozili su kupus, uvozili su grožđe, uvozili su meso zečije, pačije, konjsko, magareće, juneće i razne druge vrste mesa. Uvozili su meso za prerađevine, a znate kakvo se meso za prerađevine iz EU uvozi. Uvozi se, pre svega, otpad, da ne kažem đubre. U odnosu na proizvode u Srbiji, to je, po mojoj oceni, đubre, jer nema bolje i zdravije hrane nego što se proizvodi u Srbiji.
U tome je problem ove vlade. Šta se dosetila Vlada? Hajde tajkunima da omogućimo, neka tajkuni uvoze. Oni kažu građanima – biće jeftinije mleko u prahu, a mleko u prahu uvezli u količini od 300 hiljada tona. Šta rade naši individualni poljoprivredni proizvođači? Prosipaju mleko. Vlada nije zainteresovana za zdravo i kvalitetno mleko, nego za onaj otpad koji je godinama i decenijama bio u hladnjačama na Zapadu.
Uništili smo poljoprivredu. Mi nismo, što se tiče SRS-a. Mi smo protiv takvog jednostranog uvoza, otvaranje granica, a seljaci neka sada misle. Zašto se poljoprivreda ne pomogne? Zašto se sada ne daju subvencije? Zašto se tolike pare daju na ministarstva?
Prema Zakonu o Vladi, ima 25 ministarstava, ali imate još 111 ministarstava. Znate li vi kakvi su to glodari? To pojede sve živo. Kako će budžet Republike Srbije da preživi? Kako ćemo da popunimo i da obezbedimo socijalnu sferu građana? Ne možemo.
Neka se ova vlada sada opameti, pa neka kaže – smanjujemo, sa 25, na 10 ministarstava, kao što je to u zemljama EU. Velika Rusija ima 16 ministarstava, a koliko imamo mi? Švedska ima 12 automobila, a mi imamo 400 automobila u Vladi. Šta je to Vlada uradila u sopstvenom okviru, pre svega, da ravnomerno rasporedi teret ove ekonomske krize? Ništa. Budžet su napunili i sad se taj budžet troši, ali nijedan ministar nije rekao – moramo da presečemo, moramo da se odreknemo budžeta za 50%. Tih 50% neka ide za potrebe proizvodnje, neka ide za potrebe poljoprivrede.
Pretprošle godine je utrošena 41 milijarda za specijalne usluge, a mogla je da posluži individualnim poljoprivrednim proizvođačima da se kupi 14 hiljada traktora i poljoprivrednih mašina raznih vrsta. Zašto je poljoprivrednicima teško?
Poljoprivrednicima niko neće da pomogne, niko im ruku ne pruža, ali su zato poljoprivrednici veliki proizvođači. Upravo se njima dere koža kada su u pitanju razni porezi i samodoprinosi.
Dame i gospodo poslanici, vi, gospodo iz vladajuće koalicije, imate obavezu da obratite pažnju, ukazuje SRS da narod mora bolje da živi. Obećali ste da će narod bolje da živi i da će se narodu pomoći. Narodu se ništa ne pomaže.
Lokalni izbori su sada raspisani u opštini Kovilj. Mogu vam reći, na prethodnim izborima je gospoda iz vladajuće koalicije obećala da građani neće plaćati struju. Kad je prošlo dve godine, nekome je dostigao račun visinu i do 500 hiljada, i milion. Kaže se – nema sada onaj, koji je obećao, ni dinara da plati seljacima, odnosno individualnim potrošačima električne energije.
Dame i gospodo, bez poljoprivrede, Srbija je mrtva država. Okrenimo se poljoprivredi. Više naše industrije nema. Budžet mora da se puni samo iz poljoprivrede, a u poljoprivredu da sada uložimo. Neka kaže Mlađan Dinkić, ministar, gde su devizne rezerve, gde je 11 milijardi deviznih rezervi? Da se da samo jedna milijarda individualnim poljoprivrednim proizvođačima, bilo bi blagostanje i mi bismo državu mogli da preporodimo. Jer, ako date jednu milijardu individualnim poljoprivrednim proizvođačima da je ulože u poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnja će biti tri puta veća, proizvešće za sebe, za državu i za izvoz.
Prema tome, dame i gospodo, poljoprivreda, i drugo nema šta. Ovo što se obećava radnicima, da će Vlada da plati jedan dan zbog toga što će da skrate radnu nedelju, jeste laž i prevara. Šta je s Kragujevcom? Znaju ljudi iz Kragujevca. Šta je sa „Fiatom“? Šta je s „puntom“? Naša vlada je kao „punto“, u EU se kroji, a ovde se sklapa. Hvala vam.

Narodni poslaniče, i vas upozoravam da za osam minuta, koliko ste koristili, niste govorili o temi dnevnog reda i kršili ste član 103. Izricanje upozorenja podrazumeva stvaranje osnova za izricanje opomene u toku ove sednice.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
S obzirom na to da je 18 časova, molim narodne poslanike da ne dobacuju, što je, isto, osnov za izricanje mera, krajnje nepopularnih. Zaista vas molim da uvažavamo Narodnu skupštinu. Za danas završavamo rad i nastavljamo sutra, 12. marta 2009. godine, u 10 časova, a reč u raspravi o pojedinostima na član 45. imaće narodni poslanik Zoran Krasić. Hvala vam.