Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Savet za prosvetu je veoma bitno telo, a loša vest je da ga napušta akademik Mihajlo Đurić, koji je ustao, već su kolege pomenule, protiv antisrpskog ustava iz 1974. godine. Naravno, vlast ništa nije uradila da ga zadrži, što je veliki problem.
Skrenuću vam pažnju, pre svega, na štetne reforme koje su pokrenute u našem pravosuđu, a te tzv. "nju ejdž" reforme, simbolično su počele uništavanjem knjiga. Verovali ili ne, biblioteka Ministarstva prosvete, sa 26.000 naslova, uništena je 2004. godine, ulaskom novih vlasti i pokretanjem novih reformi.
Šta se dogodilo? To su stručne knjige koje je koristilo Ministarstvo prosvete i veoma su bitne za razvoj našeg obrazovanja. One su potrpane u neke kutije i bačene u podrum da trule, mnoge su ispale, oštećene i uništene. Obrazloženje je bilo da su te knjige zastarele.
Mogu da vas podsetim da jedan od najvećih intelektualaca Zapada, Umberto Eko, upravo skuplja te zastarele knjige, inkunabule itd. Podsetiću vas, takođe, da su i u totalitarnom Hitlerovom režimu uništavane knjige.
Još strašnije zvuči informacija da se, takođe, u Narodnoj biblioteci uništavaju mnogi naslovi, pod izgovorom eliminacije trećeg i četvrtog primerka. Narodna biblioteka je, navodno, imala suviše primeraka knjiga.
Po zakonu, da vas podsetim, Narodna biblioteka može da se oslobodi viška knjiga, ali mora da ih ponudi drugim bibliotekama. Oni su uništili ne samo treći i četvrti primerak, bacili ga, već su negde uništavali i prvi i drugi primerak. Ostali su potpuno bez nekih naslova.
Mislim da bi morala da se pokrene istraga vezana za uništenje ovog nacionalnog blaga, kako biblioteke Ministarstva prosvete, sa 26.000 naslova, tako i da se utvrdi šta se to desilo u Narodnoj biblioteci, koji naslovi su uništeni.
Nećete se začuditi ako vam budem rekao da je uništavanje počelo onog trenutka kada je formirana ćelija Tribunala u Hagu, tj. Tužilaštva Tribunala u Hagu, u Narodnoj biblioteci, koja se nalazi u jednom izolovanom prostoru Narodne biblioteke, kojem ne smeju da pristupe zaposleni u Narodnoj biblioteci. Predstavnici Tužilaštva Tribunala u Hagu imaju tamo sve uslove bolje nego zaposleni, kao da se nalaze u nekoj tajnoj zgradi, prostoriji; mogu da rade šta god hoće, da pregledaju koje hoće knjige, možda, neke knjige i da sklanjaju. Takođe, treba pokrenuti istragu i o tome.
S druge strane, već sam pominjao da se neprocenjivo nacionalno blago Srbije uništava. Najveća izložba koju je ikad naša država imala o genocidu nad srpskim narodom, koja je obuhvatala period 1941 - 1945. godine, 1991 - 1992. godine, ovaj period 1991 - 1992. godine, veoma značajan za postupke koji se danas vode, autora Bojana Isakovića, uništena je 2003. godine u Parohijskom domu u Vranju, samo dve nedelje pošto je uvrštena u dokazni materijal odbrane Slobodana Miloševića.
Da se podsetimo, danas je godišnjica ubistva Slobodana Miloševića u Tribunalu u Hagu. Gotovo niko to nije pomenuo, osim poslanika SRS-a. Prosto, začuđujuće.
"Nju ejdž" reformama je predviđeno, između ostalog, uvođenje nekog američkog zvanja ''bačelor'' za diplomirane studente. Mogli ste bar da se pozovete na latinsku i francusku tradiciju, pa da upotrebite izraz ''bakalavr'', koji je prigodniji, u evropskom je duhu. Uspostavljaju se "Nju ejdž" radionice, u kojima su direktori i nastavnici glumili, verovali ili ne, usisivače i kućne aparate. To su bile te reforme.
Posebna pažnja trebalo bi da se obrati na zabranjeno znanje. Ne znam da li vam je poznato, ali poznati američki stručnjak, profesora sa Harvarda, nažalost, preminuo je nedavno, Semjuel Hantington, u svojoj knjizi "Treći talas" je napisao da je prvi talas demokratije u SAD počeo onog trenutka kada je većina belog stanovništva dobila pravo glasa.
S druge strane, slobodno možemo da kažemo da talas ustavnosti, pravne države, počinje sa ''Zakonopravilom'' svetog Save, vršnjakom "Magna karta libertatum" iz 1215. godine, s tim što je ''Zakonopravilo'' svetog Save potpunije od "Magna karta libertatum" i neuporedivo značajnije. ''Zakonopravilu'' svetog Save se ne posvećuje pažnja nigde.
Šta je zanimljivo u ''Zakonopravilu'' svetog Save? Ovde je izlazio predstavnik, Zaštitnik građana. Kada je govorio o ombudsmanu, on je rekao da se prvi put u Srbiju, u 21. veku, uvodi Ombudsman, Zaštitnik građana. Draga gospodo, sveti Sava je upravo ''Zakonopravilom'' predvideo određeni broj sveštenika koji su bili zaduženi da se staraju o sirotinji, o socijalno ugroženim građanima i da ih brane od samovolje bogataša i moćnika, znači, u 13. veku. Da ne govorim o Zakoniku Stefana Dušana, koji je imao u sebi elemente ustavnosti. Kao što znate, on obavezuje sudije da sude po zakonu, a ne u strahu od cara. To je ovo što ste vi ukinuli Zakonom o sudijama, kada ste uveli reizbor sudija i ukinuli ustavno načelo stalnosti sudijske funkcije.
Vi govorite i predstavljate se kao prozapadna vlast. Postavlja se pitanje – da li uopšte znate ko je najuspešniji Srbin u istoriji na Zapadu? Naravno da ne znate. To je Mihajlo Pupin, osnivač Nacionalnog komiteta za aeronautiku SAD-a, koji je kasnije prerastao u NASA-u, poznatu američku svemirsku agenciju.
Izumeo je samoindukcione kalemove koji su omogućili telefonski saobraćaj, komunikaciju između vazduhoplova u letu. Uvođenje njegovih patenata u Evropu, preko ''Simensa'', nazvano je pupinizacijom Evrope.
Zanimljivo je da je Mihajlo Pupin mnogo toga pričao i o srpskom KiM-u u američkim časopisima. On je 1913. godine napisao, povodom oslobođenja Kosova i Metohije – ovo je najsvetliji Vidovdan od Kosova, pa naovamo, ceo niz od 525 godina; svaki Srbin koji doživi ovu slavu, doživeo je najslavniji dan u srpskoj povesnici i treba da blagodari svevišnjem Bogu što ga je stvorio u najslavnijem dobu od početka srpstva. Takođe je pisao, u ''Indipendentu'', i o BiH, povodom ubistva Franca Ferdinanda. Uzeo je u odbranu Gavrila Principa. Naveo je tim povodom, jula 1914. godine, u ''Indipendentu'': "Ovaj tragični prizor je zadnji čin drame koja je počela 1908. godine, kada je Austrija anektirala BiH, drsko prkoseći odluci Berlinskog kongresa. Usledila je silna i duga borba, ali su, konačno, lepa Bosna i posna Hercegovina iznurene pale žrtvom. Krv je liptala iz mnogih rana, koje su nanete nemilosrdnim kandžama dvoglavog crnog orla austrijske carevine. Junačka borba Srba iz Srbije, Crne Gore i Hercegovine, od 1875. do 1878, bila je krunisana pobedom i okončanjem. Oni su se borili za ujedinjenje i oslobođenje Srba iz Srbije na Balkanu i uskrs krune Stefana Dušana Silnog, srpskog cara iz 14. veka. Bitka je bila dobijena, ali kruna nije uskrsla. Bosnu i Hercegovinu, njena dva najdragocenija bisera, ugrabio je knez Bizmark i nemački grof Andraš, Austromađar.".
Da vas podsetim, Mihajlo Pupin je ujedno bio prijatelj s petoricom američkih predsednika, između ostalog, i sa Vudroom Vilsonom, a Teodor Ruzvelt je, uputivši pismo Srpskom odboru u Čikagu 1917. godine, Teodor Ruzvelt nekad je bio predsednik SAD-a i šef Republikanske stranke, podržao stvaranje velike Srbije. Hvala.
