Hvala i vama.
Poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici, ozbiljnost teme zaslužuje malo više pažnje prema govorniku koji se obraća sa govornice. Molim vas za tišinu.
Po Poslovniku, gospođa Gordana Pop-Lazić.

Gospodine predsedavajući, izašla sam za govornicu da potvrdim upravo to što ste vi rekli. Ova tema, zaista, zaslužuje mnogo veću pažnju nego što poslanička većina to pokazuje.
Pogledajte koliko poslanika ima na ovoj strani. Ima li to smisla? O čemu mi raspravljamo? Rekli ste – važni su zakoni. Zbog čega su važni? Beli šengen. Ko je zainteresovan ovde za beli šengen? Izgleda, ova strana i iskreno jeste, samo što ovo neće da nam donese beli šengen.
Kad sam već izašla, koristim priliku da danas čestitam rođendan generalu Ratku Mladiću i poželim mu dobro zdravlje, da ga Bog čuva i da nikad ne padne u ruke onih koje sigurno možemo da nazovemo teroristima, koji bi ga hapsili.

Hvala.
Nema povrede Poslovnika i hvala na razumevanju.
Na član 91, amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Milica Radović.

Koristiću vreme za amandman i vreme koje ima Poslanička grupa.

Izvinite, samo da vam kažem da imate još 11 minuta Poslaničke grupe, slobodno ga iskoristite.

Hvala vam. Amandmanom koji sam podnela tražim brisanje člana 91. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jer, kao što sam ranije iznela, ne smatram za opravdano da advokati budu izjednačeni s obveznicima u smislu ovog zakona, niti nalazim bilo kakvo opravdanje da oni budu prekršajno kažnjavani ukoliko na propisan način ne utvrde identitet lica, odnosno ukoliko ne provere lica i sve transakcije.
Te provere nekada mogu da budu toliko teške da zadiru u same lične, odnosno najličnije sfere samog klijenta, a nekada, i pored najbolje volje, advokat nije u mogućnost da dođe do određenih dokumenata, odnosno samih dokaza.
Član 91. Predloga zakona predviđa da će advokat da bude prekršajno kažnjen ukoliko na propisan način ne utvrdi identitet stvarnog vlasnika pravnog lica, odnosno ukoliko to ne utvrdi na propisan način, i to uvidom u dokument koji nije stariji od tri meseca.
Postavlja se pitanje, da li se zna šta sve advokat treba da učini da bi došao do stvarnog vlasnika pravnog lica? Po sada važećem zakonu, on treba da utvrdi sve vlasnike koji imaju udeo preko 10%, pa zatim da u okviru tih 10% utvrdi sve druge vlasnike koji potpadaju pod taj iznos i, na kraju, da dođe do konačnog pojedinca, svih onih koji imaju vlasništvo iznad 10%.
Dobro je, moram da priznam, što je ovaj predlog zakona predvideo promenu iznosa vlasništva sa 10 na 25%, ali se postavlja pitanje – da li to na bilo koji način olakšava obavezu kako advokata, tako i drugih obveznika u smislu ovog zakona?
Kada sve to učini, onda treba da vodi računa da izvrši uvid u original dokument, ili overenu kopiju dokumenta, izvoda iz javnog registra, koji ne sme da bude stariji od tri meseca.
Prvo, sama odredba u praksi nije našla svoje utemeljenje i mnogi odstupaju od njene primene, prosto se gleda kroz prste ukoliko je taj izvod stariji od tri meseca, jer je to vrlo problematično kada se radi, recimo, o stranom pravnom licu.
Ovaj član će toliko da optereti advokatsku profesiju da će advokati biti prinuđeni da, umesto da budu koncentrisani na ono što predstavlja njihov delokrug, izigravaju privatne detektive ili istražne sudije, kako ne bi došli pod udar ovog člana. Hvala vam.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 95, amandman je podneo poslanik Mićo Rogović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Rogović.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 95. predloženog zakona.
Član 95. glasi da se odredbe od člana 67. do 70. zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma primenjuju 180-og dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i da će od tog datuma, odnosno do tog dana važiti odredbe člana 9. zakona o sprečavanju pranja novca.
Član 95, moja primedba – zašto 180 dana, a ne 60, kao što sam predložio, povezan je s članom 98, u kome stoji da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Iz svega proizilazi nedovoljna koordinacija i nespremnost određenih državnih institucija da predloženi zakon, koji će voljom vladajuće većine sigurno biti i usvojen u ovom poštovanom domu, u istom trenutku sprovedu u delo.
Zbog građana koji prate zasedanje Skupštine, moram da napomenem da od člana 67. do člana 70. zakon predviđa prijavu prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja, pa se u članu 67. navodi da je dozvoljena suma predviđena za prenos preko državne granice u fizički prenosivim sredstvima – do 10.000 evra, i to građani treba da znaju. Preko 10.000 evra, sva prenosiva sredstva plaćanja se evidentiraju na državnim granicama, s tim što u članu 69. stoji izuzetak da nadležni carinski organi mogu zadržati fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu ispod 10.000 evra, u situaciji ako su iz ne zna se kojih razloga sumnjivi nadležnim carinskim organima, koji taj novac zadržavaju, preko prekršajnog postupka koji se vodi kod NBS, do okončanja postupka kod Deviznog inspektorata, na računima NBS-a.
Moram da napomenem i da se članom 81. ovog zakona predviđa lista evidencije, koja za sve organe i za sva lica, između ostalog, i za nadležne carinske organe, predviđa da se vode razlozi zbog kojih se sumnja u verodostojnost ili transakcije ili ovog puta vezanog za onaj amandman o prenosivim sredstvima preko državne granice. Nigde ne stoji koji su to razlozi.
Znamo da je Uprava za plaćanje od 2003. godine...
Gospodine predsedavajući, ako vi mislite da mogu da pratim, a mogu da pratim, ko lupa, i da istovremeno govorim o ovako važnom zakonu, zaista, svaka čast na tome.
Uprava za plaćanje je od 2003. godine članica "Egmont grupe", a moram da napomenem da je to organizacija 108 zemalja, preko koje naša uprava za praćenje pranja novca, a to je veliki proces, odnosno proces u kome Republika Srbija, u sprečavanju pranja novca, pogotovo sprečavanja finansiranja terorizma, ne bi mogla sama da učestvuje, sarađuje sa za to nadležnim svetskim službama, a radi se o finansijsko-obaveštajnim službama.
Neobjašnjiva je činjenica, kad je reč o datumu stupanja na snagu, odnosno raspravi o ovom predlogu zakona, nesposobnost državnih institucija i svih onih koji su o tome vodili računa da u periodu od skoro šest godina ovako bitan zakon ne stave u skupštinsku proceduru, odnosno ne dovedu ga do realizacije.
Vezano za pomenuti zakon, ne mogu a da ne kažem i to, ne zbog nas poslanika, koji imamo ovaj zakon pred sobom, nego zbog građana Srbije, da se sve gotovinske transakcije od 15.000 evra moraju evidentirati.
Vas, gospođo ministre, posebno pitam – šta ćete uraditi sa sistemom velikih marketa, koji u dosadašnjem poslovanju posluju isključivo, čak na veleprodajni način, sistemom gotovine? Ne želim da reklamiram nijednu od tih kuća.
Znate da, recimo, jedna mala radnja, ili srednja radnja koja se bavi prodajom bele tehnike, u tako velikom trgovinskom lancu može isključivo za keš, za gotovinu da kupi robu za prodaju u svom maloprodajnom objektu. Verujte da je suma od 15.000 evra vrlo simbolična za takvu radnju, koja se bavi, recimo, prometom, odnosno maloprodajom bele tehnike.
U dosadašnjem iskustvu, ti sistemi na teritoriji Republike Srbije isključivo posluju kešom, odnosno gotovinom; ne postoji mogućnost uplate ni preko žiro-računa, ni preko svih drugih načina poslovanja, izuzev keša, tj. kartica. Da li će se po pitanju tih zakonom predviđenih mera, vezano za poslovanje tih lanaca, preduzeti određene mere?
Meni je drago što je dosta kolega ovde obratilo pažnju na sistem, odnosno odredbe koje se odnose na poslovanje advokata i njihovih advokatskih kancelarija.
Moram da naglasim da su u potpunosti u pravu. Međutim, advokate ima ko da brani, oni sami sebe mogu da brane. Ovde se radi, recimo, o sistemu obveznika koji imaju obavezu da budu praćeni čak i preko svojih knjigovodstvenih agencija. Znači, ceo sistem obveznika je u toj situaciji obaveštajan.
Zato sam napomenuo maločas Upravu za plaćanje, jer se ovim zakonom ceo sistem, mimo zvaničnih državnih organa, sistem koji isključivo služi pomoći poslovanja, svodi na finansijsko-obaveštajnu, tj. špijunsku delatnost.
Hvala lepo.
(Za vreme izlaganja narodnog poslanika Miće Rogovića, poslanici SRS-a su lupali o klupe.)

Hvala, gospodine Rogoviću.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč?
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O MATIČNIM KNjIGAMA (pojedinosti)
Gospodine Popoviću, okrenite se pristojno i sedite kako treba.
Gospodine Nikoliću, molim vas da ne ometate gospodina Popovića u praćenju rada Skupštine. Hvala.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o matičnim knjigama podneli narodni poslanici: Vlatko Ratković, Milan Avramović, Mirko Munjić, Sulejman Spaho, Radiša Ilić, Nikola Savić, Zoran Krasić, Nikola Žutić, Milovan Radovanović, Tomislav Ljubenović, Lidija Dimitrijević, Marko Milenković, Dušan Marić, Milan Škrbić, Paja Momčilov, Vladan Jeremić, Bojan Mladenović, Gordana Paunović-Milosavljević, Srđan Mijaljević, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Milan Dimitrijević, Mićo Rogović, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Primili ste ispravku koju je dostavio narodni poslanik Milan Dimitrijević na amandman koji je podneo na deo II Zajedničke odredbe i ispravku koju je dostavio narodni poslanik Mićo Rogović na amandman koji je podneo na član 11. Predloga zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman, s ispravkom, podneo je narodni poslanik Mićo Rogović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, s ispravkom. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, s ispravkom, pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik gospodin Mićo Rogović.

Gospodine predsedavajući, vezano za Predlog zakona o matičnim knjigama i za njegovo svrstavanje u redovnu proceduru i nelogičnost svrstavanja prethodna dva zakona u redovnu proceduru, već smo o tome pričali, ne bih želeo ponovo o tome da pričam, hoću da kažem šta sam želeo da se postigne članom 11.
Većinom zakona koji su u skupštinskoj proceduri, između ostalog, imali smo pre neki dan zakon o poreskoj upravi i poreskoj administraciji, predviđeno je da je za taj deo posla, vrlo bitnog posla, vezanog za obavljanje poslova utvrđivanja, evidentiranja i sistema naplate poreske uprave, potrebna visoka stručna sprema.
U članu 11. Predloga zakona o matičnim knjigama, predloženo je, takođe, da poslove matičara ili zamenika matičara, u daljem tekstu matičara, tj. u isti kontekst su stavljeni i matičar i zamenici matičara, mogu obavljati lica ''koja imaju visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena (diplome akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) u obrazovno-naučnom polju društveno-humanističkih nauka, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine društvenog smera, položen poseban stručni ispit za matičara i ovlašćenje za obavljanje poslova matičara''.
Moj predlog je da se u članu 11. briše: "zamenik matičara", tj. da matičar i zamenik matičara ne budu ista kategorija lica, barem ne definisana, ni po stepenu obrazovanja.
Posle stava 1. člana 11, predlog je da se doda stav 2, koji glasi: "Zamenici matičara koji nemaju propisani stepen obrazovanja iz uslova navedenih u stavu 1. ovog člana, mogu biti i matičari (zamenici matičara) koji na dan stupanja ovog zakona ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, a te poslove obavljaju najmanje tri godine, s tim da su dužni da u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona polože poseban stručni ispit za matičara".
Nadam se da i gospođa ministar primećuje ono što sam hteo ovim predlogom zakona da razdvojim, tj. da se kategorija – matičar i zamenik matičara, makar po ovoj specifikaciji, tj. po stečenom obrazovanju, razlikuju.
Određene kategorije, odnosno određeni članovi ovog zakona negiraju član 11. Predloga ovog zakona; ono što član 11. isključivo navodi šta matičar treba da poseduje, određeni članovi zakona, o kojima ću kasnije, povodom svojih amandmana, pričati, negiraju. Može da se desi jedna banalna situacija, recimo, u praksi, da je neko postao matičar pre dve godine, da ima 23 godine života i da do kraja života ostaje matičar ili zamenik matičara u stepenu stručne spreme u kojoj se trenutno našao, s tim da mora položiti poseban stručni ispit za matičara.
U preostalom vremenu ću pričati o nekim drugim stvarima, ali moram da kažem da su nedonošenjem ovog zakona do današnjeg datuma posebne kategorije lica bile pogođene, a to su uglavnom izbegla i interno raseljena lica, povodom svih dešavanja koja su nas u poslednjih 20 godina na teritoriji eks-Jugoslavije, nažalost, snašla, svih dešavanja sa srpskim narodom i sa drugim građanima koji se nalaze na tom području sada, odnosno građani su Republike Srbije, a pre toga su živeli u nekim drugim krajevima.
Nelogičnost je da stari zakon preko 35 godina postoji, a samo su neke kategorije, odnosno neke odredbe starog zakona promenjene, 2000. godine, ako se ne varam, pojedine odredbe koje se isključivo odnose na interno raseljena lica sa KiM-a, a kategorije izbeglih lica, do trenutka donošenja ovog zakona, nisu bila u situaciji da deo svojih evidentnih problema mogu rešavati na ...