Počećemo popodnevno današnje zasedanje, na osnovu člana 83.
Sednici su pozvani da prisustvuju gospodin Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Aleksandar Vujičić, direktor Uprave, Milovan Milovanović, načelnik Odeljenja, a ministar Milan Marković će nam se priključiti za jedno sedam minuta. Hvala na razumevanju. Na putu je dovde.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miroslav Petković, Jovan Palalić, Slobodan Maraš, Mićo Rogović, Ljubomir Kragović, Dušan Marić, Boris Aleksić, Ljubiša Petković, Jadranko Vuković, Gordana Pop-Lazić, Filip Stojanović, Milica Radović i Zlata Đerić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Boris Aleksić, podnosilac amandmana. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, smisao amandmana na član 2. jeste da se identifikuju najopasnije terorističke organizacije po bezbednost i interes Republike Srbije i svih građana Republike Srbije.
Dakle, u ovom predlogu zakona, Vlada nije našla za shodno da imenuje neke od najopasnijih terorističkih organizacija sa KiM-a, pre svega, tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova, tzv. Oslobodilačku vojsku Preševa, Bujanovca, Medveđe, koja deluje i na Kosovu i na jugu centralne Srbije, kao i druge terorističke organizacije. Da ironija bude veća, 2003. godine, na sajtu Vlade Srbije objavljen je spisak terorističkih organizacija koji sadrži i ove organizacije. O čemu se radi?
Vlada Srbije je rekla, u svom obrazloženju zbog čega je odbila amandman, da, budući da je zakon opšti akt, oni, jednostavno, ne mogu da pobroje sve terorističke organizacije.
Niko od vas nije tražio da pobrojite sve terorističke organizacije, već samo one najopasnije terorističke organizacije, koje su pobile najveći broj građana Republike Srbije, koje i dan-danas ugrožavaju bezbednost Republike Srbije.
Ako ne verujete nama, pogledajte izveštaje Džozefa Bodanskog, koji je bio prvi čovek američkog Kongresa za borbu protiv terorizma, nekonvencionalno ratovanje, u periodu od 1998. godine, pa nadalje. On vas je upozorio i u oktobru 2003. godine da se sprema 17. mart. Najavio je te terorističke akcije, koje će terorističke organizacije šiptarskih terorista da preduzmu, a vi ništa povodom toga niste preduzeli.
Međutim, da bih pokazao koliko je kontradiktorno ovo obrazloženje, pozvaću se na član 73, obrazloženje Vlade Srbije vezano za taj član.
U ovom članu, tj. u obrazloženju zbog čega odbijaju jedan od amandmana na taj član, oni kažu – jedan od najvažnijih faktora rizika u tom smislu, vezano za terorizam, jeste tzv. geografski rizik, tj. rizik koji proističe iz činjenice da određeni klijent kod obveznika dolazi sa teritorije koja je poznata po visokoj stopi kriminala i po terorističkim aktivnostima.
Dakle, zbog čega niste posebnu pažnju obratili na KiM i terorističke organizacije koje tamo deluju? Hvala.

Hvala i vama.
Po Poslovniku, prvo se javio gospodin Aligrudić.

Hvala vam. Član 27. u vezi s članom 143, kroz jedno pitanje da se razjasni postoji li tu povreda Poslovnika ili ne. Moram da reagujem, čisto proceduralna stvar.
Vi ste maločas rekli da prelazimo na drugu tačku. Možete li to da nam razjasnite? Šta znači preći na drugu tačku u situaciji kada su spojene rasprave u pojedinostima? Kako smo prešli na drugu tačku? Na kakvu smo to drugu tačku prešli?
Da li možete to da objasnite? Mislim da je tu povreda Poslovnika u pitanju.

Hvala, ako je to sve.
Dakle, prvo smo raspravljali o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i to smo, u okviru objedinjene rasprave, završili.
Potom, prelazimo na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kontinuitetu. Prekida nema i prelazimo na raspravu o ovom predlogu u pojedinostima.
Gospođa Gordana Pop-Lazić ima reč. Izvolite.

Gospodine Aligrudiću, imate jedan mutant od Poslovnika, pa morate malo više energije da utrošite da to protumačite.
Pozivam se na član 88. stav 2. koji mi daje ovlašćenje, daje mi pravo da od vas zahtevam da date potrebno objašnjenje u vezi s radom sednice i drugim pitanjima.
Gospodin Aligrudić je započeo jednim pitanjem na koje je nemoguće dati odgovor, s obzirom na to da je Poslovnik takav kakav jeste, napravljen samo da obesmisli rad Parlamenta i rad po amandmanima, kako nikome ne bi bilo jasno šta, u stvari, poslanici, na osnovu prava koja crpe iz Ustava, žele da poprave u bilo kome zakonu.
Ja hoću da vam postavim drugo pitanje. Odložili ste sednicu za dodatnih pola sata, u želji da nam se pridruži neko od ovlašćenih ministara, troje ih je navedeno za ovu raspravu, a nema nijednog. Mislim da je to zaista neprimereno, jer bi, opet na osnovu ovog poslovnika, neko od njih mogao da izađe za ovu govornicu da odgovori na pitanja koja poslanici postavljaju, vezano za amandmane, ili da ih ubeđuju da ti amandmani treba da budu prihvaćeni, a ovde nemamo nikoga ko bi to mogao da učini.
Dakle, ako ćemo od Parlamenta da pravimo provizorijum, možemo da nastavimo ovako da radimo.
Ako hoćemo da to uozbiljimo, mada vidim da ni poslanici poslaničke većine nisu zainteresovani za rad Parlamenta, evo, pogledajte, ima ih ukupno četvoro ovde i četiri sekretara nekih ministarstava, onda je najbolje da prekinemo današnji rad i da sačekamo neko vreme, kada će ministri biti ovde i kada će poslanici shvatiti da imaju dužnost da budu prisutni na sednicama, jer ih Poslovnik, takođe, na to obavezuje.

Hvala.
Niste bili u sali kada sam kazao ko je prisutan i rekao da svakog momenta očekujemo dolazak gospodina Milana Markovića, koji je tu, ali koji se javio da je sada na putu. Mislili smo da možemo da krenemo s raspravom.
Ako vas ovo ne zadovoljava, ja ću odrediti pauzu, pošto gospodin Zoran Krasić kaže u čemu vidi povredu Poslovnika.

Gospodine Novakoviću, ovo je forma u kojoj bih mogao da dođem do ove govornice da vas upozorim na nešto i da tražim odgovor, u ime svih poslanika. Hajde, ovamo ih nema (pokazuje rukom na svoju levu stranu), ali makar s ove strane ih ima.
Mi se sada nalazimo u stvarno nezgodnoj situaciji u pogledu primene člana 143. ovog novog poslovnika, posle ovih izmena. Pazite, vi ste rekli da smo prešli na 2. tačku dnevnog reda, a to je, znači, drugi zakon. Povodom tog zakona postoji dvadesetak amandmana, pretpostavljam. Sada se postavlja sledeće pitanje. Pošto je ta rasprava objedinjena, kako vi to kažete, da li ta kategorija, logički, uopšte može da postoji, to je drugo pitanje, ali mi sada postavljamo pitanje – ako podnosioci amandmana imaju pravo do dva minuta da pričaju, da li predstavnici poslaničke grupe mogu da koriste ono drugo vreme, konkretno, predstavnik stranke – 15 minuta, a SRS, još 68 minuta, koliko ima po nekim principima koji važe?
Treba da nam to objasnite vrlo jednostavno – da li imamo ili nemamo pravo, da bismo izbegli ove situacije, da ''kokate'' ovde opomene i da pokazujete solidarnost, humanost i brigu za nezbrinute tako što nekome otmete iz džepa. Ne želimo nikakve konflikte s vama. Samo želimo da nam se, vrlo prosto, objasni.
Kako god da vi objasnite, nema logičkog objašnjenja, zbog nakaradnog Poslovnika i onoga što je ugrađeno u taj poslovnik. Uopšte je nemoguće objediniti raspravu u pojedinostima povodom tri zakona, nemoguće je. Jer, ako to radite, onda mi možemo da krenemo s amandmanima na treći zakon.
Mi to ne želimo, već želimo da se samo to razjasni, jedanput za sva vremena. Verovatno će ovaj poslovnik malo da traje, jer ćete i vi, bogami, malo da trajete. Hvala.

Hvala.
Dakle, nema povrede Poslovnika.
Vreme svake poslaničke grupe je direktno, nedvosmisleno pročitano na samom početku. Koliko ja znam, vreme Poslaničke grupe SRS po ovoj raspravi je isteklo i nema ga više.
Znači, to je vreme za vas, za objedinjenu raspravu o prve tri tačke dnevnog reda, za razliku od drugih poslaničkih grupa, koje imaju još jedno određeno vreme.
Pošto ministra nema u sali, nije još došao, određujem pauzu od 15 minuta. Nastavićemo rad u 14.30 časova.
(Posle pauze – u 14.30)

Nakon pauze od 15 minuta, nastavljamo s amandmanom na član 2...
Izvinjavam se. Gospodin Šormaz se javio povodom amandmana na član 2. koji je podneo gospodin Boris Aleksić.