Hvala.
Na član 17, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpard Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18, amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, s obzirom na to da ste prihvatili prethodni amandman koji se odnosi na isti član, član 18, mislim da je bilo moguće i pravno izvodljivo da se i ovaj amandman prihvati, ili da se bar s onim prethodnim amandmanom na neki način inkorporira, jer glasi ovako – u članu 18, iza reči: "pisma", dodaju se reči: "i originalni naziv prema pismu i pravopisu države za koju se upisuje".
Da budem jasnija, odnosi se na one građane Republike Srbije koji se rođenjem nađu u nekoj drugoj državi. Upravo zbog toga što postoje različita govorna područja, različita jezička područja, zamislite, recimo, anglosaksonsko područje, germansku grupu jezika, romansku grupu jezika, ako se sve to upisuje kasnije u naše matične knjige ćiriličkim pismom, prema pravopisu i standardima srpskog jezika, onda to vrlo često bude prilično smešno, a moramo znati i da naš jezik, pogotovo u određenim lokalitetima, ima veliku raznolikost dijalekata. Onda, prevođenje takvih imena i upisivanje u matične knjige učini sam dokumenat prilično, da kažem slobodno, smešnim. Stoga bi paralelno upisivanje originalnog naziva prema pravopisu i pismu države u kojoj je činjenica nastala podrazumevalo, u stvari, ozbiljnost dokumenta.
Znam da se dokumenta kasnije, u primeni u nekim drugim državama, mora nostrifikovati, prevoditi, ali u ovom slučaju je to važno za sam izvorni dokument, da ovde bude tako upisano. Građana s takvim slučajevima nema previše i mislim da bi to bilo potpuno izvodljivo. Hvala lepo.

Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 21, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Zoran Krasić, kao podnosilac amandmana.

Omaklo mi se pa sam napisao amandman na član 21. Tako vam i izgleda, da mi se omaklo? Evo, vidite, kako ja nađem, odmah se pacijent javi.
Član 21. reguliše šta sve treba da se uradi pre nego što se neki podatak upiše u matične knjige i taj član na nivou načela definiše tu materiju. Naravno, oslanja se na odredbe Zakona u opštem upravnom postupku. U poslednjem stavu predloženog člana, stoji da je matičar dužan sve to da proveri, ako dođe do nekih drugih podataka. Naravno da sve to mora po službenoj dužnosti da se uradi, zato što postoji prezumpcija tačnosti svakog podatka koji se upiše u matične knjige.
Greh SRS-a je taj što je, posle 3. stava ovog člana, tražio da se upiše još jedan novi stav, koji omogućava da i svako drugo zainteresovano lice koje želi da ukaže na nešto, ili da da neki podatak od značaja za vođenje javnih knjiga, može da se uključi u taj postupak. Međutim, Ministarstvo to ne želi, oni kažu da je sve to regulisano Zakonom o opštem upravnom postupku.
Usput da vam kažem, verovatno 70% zaposlenih na ovim ili sličnim prostorima, u jedinicama lokalne samouprave gde se rade povereni poslovi, ovo je državni posao, ali u prvom stepenu to rade opštinske uprave, znači, radi se o poverenom poslu, za njih sam apsolutno siguran da i ne znaju da primene sve one odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje omogućavaju da se javi i zainteresovano lice s nekim podatkom. Ovim amandmanom se ništa ne prejudicira, nego se samo daje upozorenje da i to treba uzeti u obzir pre nego što se izvrši formalno-pravni upis, koji postaje neka prezumpcija tačnosti.

 Hvala vam.
Na član 21, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Nikola Savić, kao podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, takođe, na 21. član, kao kolega Krasić, i mogu da kažem da je ovaj amandman kompatibilan s prethodnim amandmanom. Citiraću amandman.
''U članu 21. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi: “Rok za proveru podataka na koje je kao netačne ukazalo zainteresovano lice ne može biti duži od 15 dana od dana prijave“.
Da bi amandman bio jasniji, moram da citiram i poslednji stav Predloga zakona: „Ako postoji osnovana sumnja da je podatak koji se upisuje u matičnu knjigu netačan, matičar je dužan da ga proveri pre upisa“.
Sumnja je individualna stvar. Sumnja vrlo često može dovesti do zloupotreba. Na koji način se može sprečiti ta zloupotreba kada je u pitanju sumnja? Samo na način da se ograniči vreme u kojem ta sumnja mora da se dokaže ili da se otkloni. Zato u amandmanu lepo stoji da 15 dana treba da bude rok u kome mora da se otkloni ova stvar.
Ova sumnja može biti zloupotrebljena, posebno u mestima gde postoje nacionalne manjine. Želeo bih da navedem nekoliko primera.
Znate, desi se da dođe, recimo, neki pripadnik nacionalne manjine, neki Rom ili iz bilo koje druge nacionalne manjine, i službenik mu kaže – znate, sumnjam da je podatak koji ste naveli tačan i moram to da proverim, a ta provera može da traje godinu dana, pet godina ili ne znam koliko. To je jedan od razloga zbog čega se ovaj rok mora ograničiti na 15 dana. Hvala.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, da ne bih učinio, po vama, neku novu povredu, pa da nam vi to vreme zaračunavate od onog vremena koje nemamo, stvarno mislim da je krajnje vreme da nam neke stvari objasnite. Kakav je to način da isključite mikrofon dok čovek ne završi rečenicu? Ako već tako radite, da li možete da mi kažete u kom se to članu nalazi ovog našeg poslovnika?
Moram građanima Srbije da ukažem da na teritoriji KiM-a postoji nešto što se zove KEK – Kosovska energetska korporacija. Ona isključuje struju Srbima. Sada se pojavio gospodin Nikola Novaković, KEK naše demokratije, isključi lepo struju, isključi mikrofon, da narod ne može ništa da čuje.
Verovatno ste danas sahranili parlamentarizam i demokratiju u Srbiji, jer ovo je neshvatljivo. Ranije je bilo 15 minuta po amandmanu, pa nismo mogli da vam uteramo u mozak, verovatno bi u sledećoj promeni to trebalo da bude 20 minuta, da biste bolje shvatili. Ne, skinuli ste na dva minuta. I šta kažete? Nas to uopšte ne interesuje.
Vaš cilj je da se to nešto završi. Molim vas, kažite, po kom osnovu isključujete mikrofon, da li je to, možda, ova Lazarevićeva, Hamovićeva struja s većom frekvencijom, pa narušava energetski sistem? O čemu se radi? Ovako anonimno nas prekidate, omalovažavate Skupštinu, omalovažavate javnu reč, omalovažavate pravo da čovek ima drugačije mišljenje.
Nekada je demokratija bila forma, nekada je demokratija bila alternativa, danas je demokratija većina. Nekada niste prihvatali demokratiju kao većinu, pa ste palili Skupštinu, palili Beograd, uništavali sve. U svim varijantama, sve uništavate.
Objasnite nam, molim vas, po kom osnovu isključujete mikrofon?

Odredba člana 143. stav 4. kaže: “Svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju do dva minuta“. Veoma pazim da svaki podnosilac amandmana u tom vremenu obrazloži i završi misao. Isključio sam vam, to možete proveriti, zato što ste završili prethodnu misao, a počeli novu, iako je uveliko prošlo dva minuta.
Dakle, to je osnov po kojem isključujem mikrofon. Vas upozoravam da se, kada reklamirate povredu Poslovnika, pozovete na odredbu koju smatrate da sam prekršio, što ovaj put niste učinili, iako je to vaša obaveza po članu 100. stav 4, pa ubuduće nemojte to da činite.
Ako niste zadovoljni mojim objašnjenjem, u danu za glasanje ćemo odlučiti o tome.
Izvolite, imate reč da mi odgovorite na pitanje.

Upravo ovo što ste rekli i način na koji radite, pokazuje da ste povredili član 104; odnosi se na dostojanstvo, ali na elementarno dostojanstvo svake osobe koja se tretira da je pismena.
U malopređašnjem odgovoru niste rekli koji stav kog člana Poslovnika vama daje pravo da pipnete dugme da se isključi struja. Pričali ste o imaginarnim odredbama, do dva minuta. Gde je nastavak? U dva minuta i jednoj sekundi predsednik je dužan da isključi struju. Nema toga. Tako nešto ne postoji.
Vi okrećete stvari, kao da vas je učila Gordana Čomić kako se vodi sednica Narodne skupštine. Lepo sam vas pitao koji član vama daje mogućnost, pravo, ovlašćenje da pipate taj taster? Taj taster nije poslanička kategorija, nema ga u Poslovniku. Zbog tog tastera je nekada bio okupan Radovan Božović. Nadam se da se i vi tuširate svakodnevno, da nema potrebe da vas na kraju sednice tuširamo.
Nađite mi odredbu gde se kaže da je predsedavajući dužan da pipne taster i da isključi struju. Nema te odredbe.
Ne znam kako ćete ovaj poslovnik da primenite od 17, kada pređete u onu veliku zgradu. Kako ćete odredbu o tome da primenite da poslanika treba kazniti što je prišao govornici, a svi će da govore sa svog mesta? Nešto nenormalno se dešava kod nas. Šta je s ovom demokratijom? Ovo je demokratija sa felerom. Žuta boja je neka posebna nijansa. Uništavate sve.
Stanite malo, ljudi. Valjda se ove matične knjige odnose i na vas, nije valjda da ste svi rođeni u inostranstvu? Uradite nešto dobro za ovu državu. Na sve moguće načine hoćete sve da uništite.
Kažite mi koji je to član gde se kaže da možete da pipnete taster? Bez obzira na vaš odgovor, tražim da se u danu za glasanje izjasnite o tome i da javnost vidi kako ćete da glasate protiv toga, a svi znamo da ne postoji odredba o pritisku na taster.