Vaše poslednja rečenica je potpuno tačna i ja je podržavam. Dakle, gospođa Dragutinović zaista uvažava Parlament i zato sam mislila da ćemo moći i mi njene zdravstvene razloge da uvažimo. Uverena sam, gospodine Krasiću, da bi, da vi imate zdravstvenih problema, gospođa Dragutinović ispoljila veliko razumevanje.
Već sam dala reč gospođi Milici Vojić-Marković. Odmah posle nje ćete dobiti reč, gospodine Krasiću.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, pošto dolazim iz jedne konzervativne stranke, DSS-a, ovom prilikom ću se obratiti iz skupštinske sale sa skupštinske govornice, a ovim modernijim poslanicima ću ostaviti, tzv. evropskijim, da se obraćaju iz Bodruma, da piju čaj, da gledaju Evroviziju i da Skupštinu pretvaraju u Evroviziju, dajući poslanicima dva minuta da ozbiljno obrazlažu ozbiljne amandmane.
Dakle, moj amandman je na član broj 1. stav 2, koji glasi – nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina nad njima može ograničiti samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Zbog čega sam napisala ovaj amandman? Prosto, želela sam da amandmanom preciznije odredim prirodu naknade, jer naknada po svojoj prirodi ne može biti tržišna, jedino cena može biti tržišna. Zbog toga sam, posle reči "tržišna", koja je u ovom članu, dodala reč "cena".
Ono što je potpuno jasno, to je da je zakon, koji je iz 1995. godine, čini mi se, prilično neadekvatan za današnje uslove, pa sam očekivala da rezultat tog novog zakona bude više kvalitetnijih odredaba, da promene budu celishodnije i kvalitetnije.
Ono što vidim, jeste da zakon izaziva jako mnogo nedoumica, naročito se te nedoumice odnose na to što nije usaglašen sa Zakonom o planiranju izgradnje, zbog toga što se ovde kose neke odredbe jednog i drugog zakona. U ovom prvom, imamo potrebu da se odredi planski akt, a u drugom, imamo situaciju da Vlada procenjuje šta je to javni interes.
Dalje, ono što, takođe, izaziva problem, jeste da se krug korisnika eskproprijacije širi i da je zbog toga velika mogućnost zloupotrebe. Zbog toga mi se čini da treba da budemo vrlo precizni i ja to mojim amandmanom nudim.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Gospodine Krasiću, hoćete vi? Reklamirali ste Poslanik. Izvolite.

Da se ne bi desilo da protumačite da se nešto ponavlja u mom izlaganju, ja ću sad da vam kažem da ste prekršili čitav niz odredaba ovog poslovnika, počevši od člana 27, pogotovo onaj treći stav, odnosno treća alineja, pa član 104, do člana 143. Sad ću da obrazložim o čemu se to radi.
Nemate vi potrebe, gospođo Đukić-Dejanović, da tumačite ono što sam ja rekao, pogotovo da tumačite moje emotivno stanje i emotivno stanje gospođe Dragutinović, šta bi ona da se kojim slučajem meni desi da imam temperaturu 39 stepeni, ili šta bih ja da se kojim slučajem njoj desi. Vi to možete da radite s vašim pacijentima, kad obučete mantil i kad odete u zdravstvenu instituciju. Ovde ste predsednik Narodne skupštine, spiker koji daje reč i koji kanališe raspravu, redosledom prijavljivanja.
Moje izlaganje nije bilo povodom gospođe Diane Dragutinović, nego povodom Vlade, koja je u nekim drugim, možda i neopravdanim situacijama, nalazila po tri-četiri zamene, a sad, u očigledno opravdanoj situaciji, nisu u mogućnosti; verovatno su otišli na neki banket.
Nemojte vi mene da konfrontirate s gospođom Dragutinović i nemojte vi da me hvalite što ja nju cenim što je ovde bila nekoliko puta kad su bili njeni predlozi zakona i što uvažavam probleme koje država ima s javnim finansijama. Vi, jednostavno, niste ovlašćeni da tumačite moje emotivno stanje. Kada bi, kojim slučajem, ja trebalo da izražavam svoje emotivno stanje, verovatno moj govor ne bi trajao ni tri sekunde.

Gospodine Krasiću, nema povrede Poslovnika. Ja jesam spiker i neko ko daje reč i kanališe atmosferu, ali nekada moram dati i neko objašnjenje da bi to bilo i logično, inače bi mogao da bude i robot na ovom mestu kad bi to bilo tako kako vi kažete. Prema tome, nema povrede Poslovnika. Ako niste zadovoljni, u danu za glasanje se možemo o tome izjasniti.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, želim da vam temperatura što pre padne, da možete normalno da obavljate svoje aktivnosti. Hvala što ste došli.
Gospođo predsedniče, vi jeste lekar, ugledan, veoma cenjen profesor na Medicinskom fakultetu, ali ovde ste predsednik Narodne skupštine; nema potrebe, a zaista ste stvorili jedan jaz između poslanika SRS-a i ministra finansija. Nismo tražili da bude prisutan ministar finansija, mogao je i gospodin Ilić, obožavaju ga ovi iz DSS-a, jedva čekaju kada će se pojaviti.
Gospođo predsedniče, da vas upozorim, po isteku dva minuta ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik SRS-a, tako da imam i to vreme.
Podneo sam amandman na član 6. zakona, a moram, gospođo predsedniče, da vam kažem da sam iznenađen. Možda ćete me učiniti i uvređenim, jer prilikom diskusije u načelu, vezano za zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, gospođica koja je sedela pored vas i vi ste najveći broj primedaba koje sam izneo na ovaj zakon odobravali. Međutim, nijedan amandman SRS-a nije prihvaćen.
Znali smo kako se ponaša ''Vlada propasti Republike Srbije'', više smo verovali vama, nažalost, pokazalo se da su naše poverenje, ili vera bili isuviše naivni. Nismo zadirali u koncepcijske razloge zakona, nego samo u ono što bi ubrzalo proces prilikom eksproprijacije, sam postupak. To nije bio dovoljan razlog za prihvatanje tih amandmana.
Moram da pročitam sadržaj člana 6. zakona o izmenama i dopunama Zakona, da bi oni koji prate ovaj prenos mogli da razumeju o čemu pričamo. ''Zemljište koje treba da služi određenoj potrebi u vezi s izgradnjom objekata'', to je tekst važećeg zakona, dodaje se: ''i ustanovljenjem službenosti, za koje je u skladu s ovim zakonom utvrđen javni interes'', to je novina, ''(radi smeštaja radnika, materijala, mašina i sl.) može se privremeno zauzeti, a najduže do tri godine (privremeno zauzimanje). Privremeno zauzimanje će se ukinuti čim prestane potreba zbog koje je određeno i zemljište vratiti u prvobitno stanje.''
Predložio sam da ograničenje ne traje tri nego dve godine.
Vrlo je zanimljivo obrazloženje Vlade zbog čega se ne prihvata taj amandman. Kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što se rok propisan članom 6. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, u daljem tekstu Zakon, ocenjuje kao primeren.
Molim vas, da li je nekome od vas, na vašim nepokretnostima, vršena eksproprijacija, da vidite kako to izgleda u praksi, pa da možete sada da procenjujete da je to primereno vreme? Treba videti u praksi koje je to primereno vreme i koje posledice, ili štete trpe vlasnici na nepokretnostima koje se privremeno eksproprišu.
I ovaj član ukazuje da imamo redovnu, ili trajnu eksproprijaciju, i mogućnost privremene eksproprijacije.
Dalje se dodaje, ''s obzirom na to da se privremenom merom ne menja svojinski odnos na zemljištu, već se privremeno ograničavaju prava vlasnika zemljišta''.
Ovde vređate inteligenciju i našu mogućnost da razumemo o čemu se tu priča. Nama je potpuno jasno, i tada i sada govorim – privremeno, a ne trajno, i nismo želeli da se rok skrati. Dakle, da ne bude tri, nego dve godine, jer je to sasvim dovoljno. Ubrzava se vreme potrebno za izvođenje radova, zbog kojih je država i izvršila eksproprijaciju, a, podsećanja radi, eksproprijacija je prinudno oduzimanje vlasništva, prava svojine na nepokretnostima, ako se pre toga utvrdi javni interes.
Garanciju da svojina kod nas ima ozbiljnu zaštitu daje član 58. Ustava Republike Srbije, gde se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i kaže se da pravo svojine može biti privremeno ograničeno samo u slučajevima predviđenim zakonom, ako postoji javni interes.
Stav 3. člana 58. Ustava Republike Srbije ukazuje da je moguće i privremeno ograničenje svojine na određenim nepokretnostima, znači može se ograničiti na određeno vreme.
U razlozima za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, obrazlagali ste da se oni mogu podeliti u dve grupe, odnosno u dve kategorije. Prva kategorija jeste, kako ste rekli, pravno-tehničke prirode, gde upravo odredba člana 58. Ustava Republike Srbije govori da se ''opšti interes'' zamenjuje rečima ''utvrđivanje javnog interesa'' i naveli ste suštinske razlike.
Te suštinske razlike i jesu problematične za nas iz SRS-a, jer moram da vam ukažem, poštovani građani Srbije, da vi koji ste imali veliki ideološki otpor prema komunističkom režimu imate sada razlog više.
U vreme komunističkog režima, eksproprijacija se vršila da bi se nad privatnom svojinom uspostavila društvena svojina. Istina, naš odnos prema društvenoj svojini je bio kao odnos prema Alajbegovoj slami, nije ničije, ali sada će se vrlo često pojavljivati u praksi.
Gospođo ministre, pretpostavljam da niste za to, ali su ovo vama podmetnuli, da budete predstavnik Vlade po ovom zakonu. Ovde će se vršiti eksproprijacija nepokretnosti privatne svojine, da bi kasnije mogla da bude realizovana ne za javni interes, nego, upravo, za privatni interes, tako da će profitirati pojedinci koji su i do sada to činili, zauzimanjem zemljišta, o čemu vam je gospodin Petar Jojić vrlo često govorio, pašnjaka, utrina i ostalog, uz simboličnu naknadu, bez ikakve naknade.
Sada ćete pokušati, na osnovu ustavnih ovlašćenja, a preko ovog zakona, da kvalitetno poljoprivredno i drugo zemljište uzimate od njihovih stvarnih vlasnika i da ga predajete tajkunima u Srbiji, kako bi oni uvećavali cenu poljoprivrednog zemljišta višestruko.
Gospođo ministar, dešavaće se to, jer ako neko u lokalnoj samoupravi zna šta će se raditi na određenoj teritoriji, on će vrlo aktivno i intenzivno da uđe u akciju pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, a uvek može da se nađe razlog da tu postoji javni interes.
Kada se završi postupak oduzimanja od stvarnih vlasnika, onda će doći do prenosa vlasništva i onda ćemo imati jedan veliki problem i veliku prevaru građana Srbije.
Ovde se izriču opomene ni za šta, rekao bih. Ko treba da bude kažnjen zbog toga što neko ko je predložio donošenje ovog zakona kaže – razmatranje mogućnosti rešenja problema bez donošenja zakona?
U obrazloženju ovog zakona stoji – razmatranje mogućnosti problema a da se ne donese zakon. To je zaista vređanje inteligencije, vređanje zdravog razuma svakog normalnog građanina, ako je Ustav rekao da je privatna svojina zagarantovana, da se može ograničiti samo pod uslovima predviđenim zakonom, a neko se našao ovde da ponudi varijantu mogućnosti rešenja problema bez donošenja zakona. Onda se u obrazloženju kaže – videli smo da nema druge mogućnosti, da nema bolje mogućnosti nego da se donese zakon.
Ovo vam se dešava vrlo često, ne znam da li u svim zakonima čiji ste ovlašćeni predstavnik ovde, ili predstavnik u ime Vlade, ali ovo se dešava u skoro svakom drugom predlogu zakona. Ovo je besmisleno. Ne znam da li ti ljudi koji pišu te predloge, koji vam pomažu u radu, razmišljaju, i o čemu, dok ovo rade?
Poslanici SRS-a ne samo da čitaju ove predloge zakona, nego prate kako se primenjuju i u praksi.
Nema Srbija problem s malim brojem zakona, s lošim pravnim sistemom. Juče, kada smo imali na dnevnom redu Prosvetni savet, videli ste da postoji zakon koji je dobro regulisao tu problematiku, ali ste videli da je u izveštaju stajalo: "Veliki su problemi, nadilaze naše mogućnosti".
Tamo ima 42 člana, ali problematika, odnosno donošenje strategije o razvoju školstva nadilazi njihove mogućnosti i oni ne mogu to da reše.
Upozoravam još jednom vas, najmanje ste vi krivi, vaš odnos prema Narodnoj skupštini i prema poslanicima je korektan, ali pretpostavljam da morate aktivno da učestvujete u Vladi, kao njen član, ne samo po pitanju zakona čiji ste predstavnik, nego i po drugim stvarima.
Pomoćnik ministra, ili državni sekretar, mada za mene svi državni sekretari nisu i državni izdajnici, manipuliše javnost, manipuliše proizvođače duvana i njihovo udruženje, daje neku informaciju da se dogovorio nešto s predstavnicima proizvođača duvana, što, apsolutno, nije tačno. Ako ne možete da pomognete građanima Srbije da u ovom momentu malo bolje žive, što ste obećavali u predizbornoj kampanji, bar ih nemojte obmanjivati, nemojte ih lagati, jer to ne može da vam služi na čast.
Umesto da usredsredimo svoje snage, da zaista radimo ono zbog čega smo ovde, mi to ovde ostavljamo po strani. Imam veliku zamerku poslanicima koji podržavaju ovu vladu. Potpuno sam siguran da zakonski predlozi koje razmatramo, način na koji mi radimo u Narodnoj skupštini u poslednja 2-3 dana, posebno od juče, nisu ni po vašem poimanju demokratije i parlamentarizma sasvim u redu. Više deluje kao nešto iščašeno, ali vi ostajete nemi posmatrači.
Nemate vi pravo na to. Vi morate da imate aktivnu ulogu, isto kao što je imaju poslanici SRS-a. Kad odete negde na teren, vas će da pitaju oni koji su vas podržavali: "Zbog čega mi ne živimo sada bolje, kada ste ranije to govorili", a vi ćete reći da je kriv neki zakonodavac. A, pošto ste vi svemoćni, poznajete mnogo ljudi i funkcionera, oni će vas pitati da li poznajete i tog čoveka. Šta ćete im reći – to smo mi? Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Gospodin Krasić. Izvolite.

Pre nego što bih pokušao da vam objasnim o čemu se radi, moram da skrenem pažnju da je 1995. godine donet Zakon o eksproprijaciji. Kada su došli ovi što su zapalili Narodnu skupštinu, a sada se nešto renovira, oni su 2001. godine napravili jednu dekorativnu izmenu tog zakona o eksproprijaciji i rekli su da je to moderan evropski zakon. Kao što vidite, od 1995. godine je to najbolji zakon.
Sada se postavlja pitanje: zašto se u 2009. godini taj zakon menja? Donet je novi ustav Republike Srbije, više ne postoji opšti, nego javni interes, pa je ta pravno-tehnička redakcija potrebna, ali nije ona suštinska. Onda se postavlja pitanje: čemu teži predlagač kada menja ove druge odredbe, tim pre što je eksproprijacija zakoniti način prelaska privatne svojine u državnu svojinu?
Pošto je u svim pravnim sistemima i zagarantovana je svim konvencijama o ljudskim pravima, privatna svojina je svetinja i građani Republike Srbije treba da znaju: kada se poštuje vaše pravo svojine, to je materijalna pretpostavka za vaše pravo na život, za vašu slobodu, za vašu slobodu kako ćete da birate, jer ne zavisite ni od koga, ne zavisite ni od države, ne zavisite ni od poslodavca, nego je vaša imovina garancija vaše slobode.
Gospodin Sreto Perić je tražio da se u izvornom tekstu člana 6, stav 1. promeni i da privremeno zauzeće zemljišta, zato što se na susednom zemljištu, koje je eksproprisano, gradi neki objekat, ne traje tri, nego dve godine. Zašto? Pa, ako je nešto privremeno, onda i vremenski okvir trajanja tog privremenog treba da odgovara onome zbog čega je uspostavljeno, uz poštovanje onoga što je privatna svojina kao svetinja. Oni kažu: ne, biće tri godine, s tendencijom, ako može, da bude i 20 godina.
Sada moram da se okrenem nečemu što je još značajnije u ovoj operaciji izmene Zakona o eksproprijaciji. Pazite, postojeći zakon i oni prethodni zakoni omogućavali su, recimo, Republici, opštini, da pokrene postupak da se izvrši neka eksproprijacija, da neka nepokretnost, pre svega se misli na zemljište i na objekte, pređe u državnu svojinu, uz neku pravičnu naknadu, koja može da odgovara i tržišnoj ceni, što i nije sporno. Ukoliko se u upravnom postupku ne dogovore, postoji mogućnost u vanparničnom postupku, tako da je opština, formalno-pravno, postajala i korisnik i onaj ko upravlja tim eksproprisanim zemljištem koje se privodi nekoj nameni, a onda, u procesu privatizacije, to opet postaje privatno, ali nije više onog starog, pravog, autentičnog vlasnika, nego je, posredstvom opštine, kao korisnika eksproprijacije, postalo vlasništvo Miškovića, "Delte", Drakulića, Hamovića, Lazarevića, ovih tajkuna koji finansiraju ovu stranu Narodne skupštine.
Šta su oni predložili u članu 2. izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji? Da se ovo privremeno zauzeće, zbog izgradnje objekta u susedstvu, proširi i na uspostavljanje službenosti na susednom zemljištu. Znači, oni idu dalje, oni su pravi, dosledni ideološki sledbenici, od 1945. naovamo. "Svoje ne dam, tuđe diram, to je, bato, komunizam". To je Demokratska stranka.
Osma sednica je završena bratskim pomirenjem obe frakcije. Jedna je postala žuta u međuvremenu, jedna nije više onako crvenkasta, pa se to spojilo u vidu boja "Jugopetrola", crveno-žuto. To je ideološka posledica.
Ovo sam poneo da bih pokazao. Većina je žuta, do su demokrate, a ova manjina su socijalisti. Tačno odgovara srazmeri. Naravno, ovde je "cedevita", zbog stresa koji se dešava svakodnevno u Skupštini kada se čovek drzne da napiše amandman, jer je velika jeres napisati amandman. To je zabranjeno.
Zapamtite, građani Republike Srbije, za 2-3 meseca neće biti više ni prenosa, a onda ćemo da se viđamo na trgovima, na ulicama, da se borimo za pravo na život.
Ovi nam ugrožavaju pravo na život. Pravo koje se tiče suverenosti i teritorijalnog integriteta, to i ne znaju, oni su to već rasprodali.
To više nemojte da potencirate, to prihvatite kao prezumpciju da su uništili, znači, sada se borimo za pravo na život. Naravno, opozicija služi za to da bude opozicija onima koji uništavaju život u Republici Srbiji, uništavaju strateške vrednosti ovog naroda. Borimo se za pravo na život. Naravno, mi poslanici prvi dobijamo po grbači i treba da dobijamo po grbači, ove kazne i ovo. Teška je borba za demokratiju. Mora krv da se pusti za demokratiju, od muke. Moraju da se isprobaju te nove palice. Nekada je bilo – "kondomom protiv kordona", a sada će – "narod protiv kordona". O tome se radi.
Ove izmene su potrebne upravo zbog toga. Lokalna vlast se sada menja zbog toga što je potrebno da se sprovede eksproprijacija, formalno-pravno, za jedinicu lokalne samouprave, a suštinski – za tajkuna koji je doveo te na vlasti.
Pričao sam u Zemunu, prodao je čovek lokaciju pre izbora, obezbedio da njegov pajtaš bude gradonačelnik, i mafija traži svoje, dali smo pare. Gde je lokacija? Preko puta Gerontološkog centra.
Moraju da se menjaju propisi o eksproprijaciji. To su propisi o otimanju. Ovde se otimanje stavlja u zakonski okvir. Ono postaje legalno. Građani Republike Srbije, otimanje će postati legalno zato što traži većina, zato što ona podržava otimanje, jer ovde nije data kazna za oteto - prokleto. Kada se jednom ne kazni otimanje, onda to više nije presedan, postaje pravilo ponašanja i ide u zakonski okvir. Kada uđe u zakonski okvir, onda ćemo kasnije morati da vas lustriramo.
To je zloupotreba u razmišljanju kako će da se donese neki zakon i kako će da se primeni, sa skrivenom namerom da se krše ljudska prava. Ovo je priznanje da se krše ljudska prava. Nema to veze s Koridorom 10, nema to veze s izgradnjom gradova, nema to veze s pobratimstvom sa Ljubljanom, da oni preko naših potvrda izvoze, navodno, u Rusiju. Đavola, nema od toga ništa. Ruska carinska služba ne dozvoljava to. Ima lični interes, jednog gradonačelnika i drugog gradonačelnika, jer ovde se lični interes predstavlja kao javni interes. Zato smo pisali amandmane i zato vas upozoravamo, građani Republike Srbije, ovo privremeno postaće trajno trpno stanje.
Ko može da promeni ovo stanje? Samo građani Republike Srbije. Kako? Bežite dalje od ove dve boje. Izbegavajte Borisa Tadića. Organizuje skup, bežite kući i zatvarajte se.
Šta su ostvarili od onoga što su obećali. Samo negativno u odnosu na ono što su obećali – 300.000 ljudi će izgubiti posao, a on je obećao 500.000 da zaposli. Banke su nam stabilne, gledamo, nijedna sada nije stabilna, sve se rasturaju. Gde su nam devize? U Americi, Engleskoj i Nemačkoj. Zašto? Ni oni ne veruju u ove svoje, oni znaju njihovu specifičnu težinu. Kako ne bi propali njihovi krediti, oni drže to tamo, to sam vas upozoravao još od oktobra i niste verovali.
I pre nekoliko dana su nas prozivali, prozivali su nas – imajte respekta prema državnim bankama. Pre dva dana, gospođa Dragutinović je pozvala ovde da imamo nekoliko državnih banaka i da vratite pare. Nemojte da vratite pare. Odneće vam sve, sve ima da vam odnesu. Pričali smo za "Crvenu zastavu", nemojte da selite one mašine za ''jugo'', nema ništa od ovoga, pa sam još molio neke, dajte, sačuvajte te mašine, nemojte da idu u staro gvožđe itd. Kaže – veliki projekat. ''Fiat'' puko u Italiji. Sve su prevarili.
Vi što ste čekali za besplatne akcije, koje, navodno, treba da vrede, pozovite Mlađana Dinkića. Šta je s onim Babinim Zubom, kako se zove, babin kuk, Babin Zub, kod Knjaževca, šta beše, ko je otkupio zemljište za nove hotele?
Znate šta, druga strana priče o eksproprijaciji je Zakon o uređenju i izgradnji. To prilagođavaju sebi. Nije im dobar onaj Šumarčev zakon iz 2003. godine, koji garantuje za 15 dana građevinsku dozvolu. Ko je dobio za 15 dana građevinsku dozvolu? Dobio je Mišković, dobio je Beko. Ko je dobio još? Eksproprijacija simbolički ide kroz ovaj zakon i odnosi se na nepokretnosti. Kada se kaže – nepokretnosti, misli se na zemljište i na građevinske objekte. Suštinski, ovaj zakon šire i na vodu i na vazduh i na vaše živote.
Građani Republike Srbije, vodite računa šta radite i bežite od žuto-crvene koalicije.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, izvolite.
Reč ima gospodin Aligrudić, možete da govorite 17 minuta.

Kao što smo rekli u načelnom pretresu, tako ćemo i u ovom spojeno-razdvojenom pretresu u pojedinostima da naglasimo da se ovde radi o predlogu zakonu koji, po našem viđenju, bitno narušava elementarna prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije, a to je pravo svojine. Može se ograničiti samo zakonom, iz razloga kada to nalaže javni interes, a javni interes se može propisati samo na osnovu normi koje su utvrđene zakonom i na način kako to zakon propisuje.
Međutim, svrzimantija u čitavoj ovoj priči je u sledećem, ako vi zakonom narušavate osnovni princip i dozvoljavate da se putem zakona naruši bazični princip, koji je zaštićen Ustavom, onda ste izvrgli ruglu ceo pravni sistem i sam zakon i sam Ustav Republike Srbije.
Kada se kaže da je to neprikosnoveno pravo koje se samo izuzetno može ograničiti, pa zakonodavac je u obavezi da ga izuzetno ograničava, a ne da se doseća i domišlja raznih mera koje može da primeni, ili zakonskih rešenja, ne bi li se u što većoj meri ta eksproprijacija sprovela, ne bi li se što više proširio osnov za utvrđivanje tzv. javnog interesa, a opet radi nasilnog, jer država jeste po samoj prirodi u nekom delu nasilje nad pojedincem, ne bi li se nasilnim putem neko naterao da se liši svog vlasništva ili prava korišćenja.
Tako ste u članu 3. uveli pojam privrednog društva koje može biti osnovano od strane javnog preduzeća. Mogu biti privredna društva sa većinskim državnim kapitalom osnovana od strane Republike Srbije i autonomne pokrajine, grada, grada Beograda i opštine, koji bi mogli biti korisnici eksproprijacije. U dosadašnjem zakonskom tekstu ta mogućnost nije postojala.
Ovde se postavlja ključno pitanje, koga ste to imali u vidu? Državu? Ne bih rekao, zato što ste za jedan kasniji amandman, koji ste nam odbili, u obrazloženju napisali sledeće, pošto je bilo reči o tome da li trebi prihvatiti kumulativni uslov kod pokretanja postupka eksproprijacije, dakle, i planski akt, jer se tu uvek nešto gradi. Eksproprijacija se vrši zbog izgradnje objekata, ili se vrši zbog iskopavanja rudnih blaga, minerala itd. Potreban je planski akt.
E, nije vam potreban planski akt, navodno, zbog toga što je ovde suština eksproprijacije obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije prema ugovoru o zajedničkom ulaganju – privredno društvo. Sada to izgleda kao pas koji juri sebi rep, vrti se u krug i nikako da ga uhvati. Uhvatiće ga u jednom trenutku kada nam odgovorite na pitanje, koga ste to imali u vidu?
Ovde niste imali u vidu državu. Da ste imali u vidu državu ili javna preduzeća, ne biste ni pisali ovu izmenu. Imali ste u vidu privatni kapital, za koji znate unapred čiji je, da biste mu obezbedili posao i da biste obezbedili da država svoj nenovčani ulog u privredno društvo, u kome će biti privatnog kapitala, obezbeđuje na takav način što će izvršiti eksproprijaciju nečijeg zemljišta i nečijih objekata. Drugim rečima, uz tržišnu naknadu, oduzeti mu, jer tom nekom nikada palo na pamet ne bi da proda kuću i da se liši svog zemljišta.
To mora da uradi, jer mu je neko prethodno utvrdio da postoji javni interes. Ovde ćete javni interes utvrđivati tako što nećete ni planski akt podneti.
To je drugi amandman, ali ovo ukazuje na nameru, namera je naopaka, očigledno je, i mislim da ovaj amandman morate prihvatiti i morate se lišiti te naopake namere da uvodite privredno društvo, pojam privrednog društva koje će biti osnovano od strane javnog preduzeća ili, većinski, od strane države sa, naravno, privatnim kapitalom, jer drugačije ne može biti u toj kombinaciji, a da pri tom potpuno izostavite poslednju liniju sigurnosti i bezbednosti za sve građane ove države koji mogu da strepe od vašeg ponašanja, a to je da to privredno društvo makar bude registrovano, odnosno da delatnost bude registrovana u javnom interesu.
Ovo što ste napisali, verujte mi, nije dovoljno i nije pleonazam ovo što smo predložili. Molim vas da prihvatite ovaj amandman.