Zahvaljujem.
Na člana 4. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Munjiću.

Dame i gospodo, ovaj amandman bi trebalo da predstavlja jedan univerzalni princip koji bi trebalo, bez razlike, svi da poštuju i da se tako ponašaju. Međutim, sa vama na vlasti postoji jedan drugi univerzalni princip, a to je da najviše dobijaju oni koji sami uzimaju, zatim oni koji najviše traže, pa tek ono što ostane onima koji zaslužuju. To je princip koji važi kod vas.
U ovoj zemlji najviše važi onaj princip koji je skopčan sa mitom i korupcijom, sa socijalnom nepravdom, sa besomučnom pljačkom stanovništva, a u ovom zakonu je veličanje i promovisanje svega onoga što je protiv tradicionalnih shvatanja i vrednosti koje vekovima prihvata srpski narod. Međutim, ono što je osnovno jeste da je u osnovi svega ovoga novac. Novac je kod vas osnovno merilo svih ljudskih vrednosti i u takvom poimanju ''jednakosti'', jednakosti kažem pod znakom koji ne znači jednakost, kod vas je svetinja između časti i novca, prvi je drugi.
Građani Srbije polako sve ovo shvataju, zbog bede i siromaštva negoduju, protestuju protiv nepravde i zaista svi oni koji ćute na ovaj zakon, koji nemo podnose sve ovo što se radi u vezi ovog zakona, podsećaju me na onu izreku koja kaže - ako želiš da ti kokoška nosi jaja, onda moraš trpeti njeno kokodakanje. Do kada će to biti, videćemo.

Zahvaljujem.
Na člana 4. amandman je podnela poslanik Radica Jocić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođo Jocić, da li želite da obrazlažete?
Izvolite, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 4. stav 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, kojim se predlaže da se u članu 4. stav 1. promeni i glasi: Nadležni državni organi su dužni da svima obezbede istovetnu zaštitu prava i sloboda, bez obzira na različita lična svojstva.
Dame i gospodo, radi se o tome da građani ne mogu da uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, kako stoji u prvom stavu člana 4. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, ako im njihova država i nadležni državni organi to ne obezbede, što se precizira ovim amandmanom.
Kada biste stvarno želeli tačne i precizne zakone, vi biste prihvatili ovakve amandmane SRS, a ne bi ih unapred odbacivali. Naprotiv, želite zakone koji imaju dovoljno prostora između redova, da možete selektivno da ih primenjujete, kako i kada i na koju grupu građana vama odgovara.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas dok deca u osnovnim školama u Beogradu pišu za domaći zadatak pisma Tadiću ili ga crtaju takođe za domaći zadatak, koji im inače zadaje direktor škole, ne znam kad mu je rođendan, izgleda da će početi uskoro i štafetu da mu nose, u mnogim školama u Srbiji deca svakog dana strepe da li će im plafon u učionici pasti na glavu, da li će učionica biti zagrejana, voze ih u centralnu školu da samo vide kako kompjuter izgleda. Dok u nekim školama nastavnici uče decu odmalena kako se poltronski ponašaju prema vlasti...

Zahvaljujem. Isteklo je vreme.
Na člana 4. amandman je podneo poslanik Zoran Popović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč?
Izvolite, gospodine Popoviću.

Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako što sam predložio da stav 1. ovog člana – Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva – promeni tako da glasi – Organi javne vlasti su dužni da svima obezbede jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima.
Mi srpski radikali ovim amandmanom ne dovodimo u pitanje činjenicu da su svi jednaki i da kao takvi uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu pred institucijama Republike Srbije, i to bez obzira na bilo koje lično svojstvo koje ih karakteriše.
Ovim amandmanom preciziramo ko je dužan da građanima obezbedi jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na razlike, jer je činjenica da to u pogledu odredbi ovog zakona ne može biti fond Nataše Kandić, niti bilo ko drugi osim zvaničnih nadležnih državnih organa i institucija koje su u Srbiji ustanovljene Ustavom i zakonom. Zbog toga, kroz ovaj amandman, izmenom stava 1, kažemo da je to isključivo obaveza organa javne vlasti.
Šta je to organ javne vlasti, sami autori ovog zakona su to definisali u članu 2. Predloga zakona, koji navodi da se kroz izraz „organ javne vlasti“ označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova, javna agencija i druga organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika, AP ili lokalna samouprava.
Prihvatanjem ovog amandmana država će preuzeti na sebe obavezu i brigu koju je do sada imala po Ustavu, a koju u njeno ime konstantno vrši...
(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem. Prošlo je dva minuta.
Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre, sve češće se susrećemo sa pojavom diskriminacije starih lica i zato SNS smatra da bi način ostvarivanja i zaštita prava starih lica trebalo da se uređuje posebnim zakonom.
Radi efikasne borbe protiv diskriminacije donosi se ovaj zakon kojim se uređuju opšti uslovi, mere i instrumenti za zaštitu građana od svake vrste diskriminacije, utvrđujući kategorije lica i određene slučajeve prema kojima se diskriminacija vrši.
Jedna od diskriminacija koja se najčešće i najgrublje vrši jeste diskriminacija na osnovu starosnog doba. Ova vrsta diskriminacije je veoma rasprostranjena u Republici Srbiji, a nijednim drugim aktom se do sada nije izričito i sveobuhvatno sankcionisala.
Starija lica se ne prihvataju. Prema njima postoje ukorenjene predrasude i kao društvena pojava se lako i brzo šire. Prodire u sve sfere društvene stvarnosti i veoma je zastupljena kod nas.
U Republici Srbiji je sve više starih lica. Prema njima se vrši kontinuirana, neskrivena i skrivena diskriminacija u slučajevima uključivanja starijih lica u radno aktivne procese zapošljavanja, i pored toga što ista poseduju ogromna i dragocena iskustva.
Ekonomski položaj starih lica je veoma loš, kako u kategoriji radno-aktivnih, a i u kategorijama koji su okončali svoj radni vek. Imajući u vidu da ova kategorija nije zaštićena na odgovarajući i sveobuhvatni način, potrebno je specijalnim zakonom utvrditi vrste, slučajeve, oblike diskriminacije, predvideti poseban organ, postupak i odgovornost radi zaštite od vršenja diskriminacije u budućem razvoju ujednačenog sistema zabrane ove vrste diskriminacije. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Zahvaljujem, gospođo Miladinović.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Dobrislav Prelić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Preliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, jako je malo vremena za obrazlaganje amandmana. Stvarno sam se trudio da obrazložim amandman, ali jednostavno nemam vremena u dva minuta. Sve ovo što sam pripremio ostaviću ministru, pošto ne mogu u dva minuta da se uklopim. Neka pokuša da pogleda i ako ima argumenata da eventualno, mada čisto sumnjam, prihvati i neki amandman poslanika SRS.
Najvećoj diskriminaciji, najgrubljoj su, pre svega, izloženi poslanici SRS. Gospođo Đukić-Dejanović, broj glasova koje smo dobili na izborima je pre svega obaveza da iznesemo sve ono čime nismo zadovoljni kako radi ova vlada i skupštinska većina, a pre svega da iznesemo probleme građana Srbije.
Nama je to jednostavno onemogućeno. Pre svega, primenom ovog diktatorskog poslovnika, gde ste kolektivno, u par navrata, uspevali da kompletno sve poslanike SRS koji su trenutno u sali kaznite. Zatim ste kažnjavali predsednika poslaničke grupe, zamenika predsednika poslaničke grupe.
Ne znam da li kao primer, ali jednostavno ne znam od kada postoji kolektivna odgovornost, da vam daje za pravo da tako nešto činite, ali očigledno da možete sve, a s obzirom da vreme ističe, počeću bar, pa ću ostaviti ministru da vidi šta sam hteo ovim amandmanom.
Nažalost, verovatno, gospođo predsedavajuća, nemam vremena. Hvala.