TREĆA SEDNICA

PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

27. mart 2009. godine

(Drugi dan rada)

(Sednica je počela u 15.05 časova. Predsedava Gordana Čomić,  potpredsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 128 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Velimir Ilić i Jelena Travar-Miljević.
Narodni poslanik Đuro Pejić danas je bio odsutan samo tokom prepodnevnog dela, a sada je prisutan i spreman za popodnevni rad.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI KANDIDATA ZA IZBOR ČLANOVA PRVOG SASTAVA VISOKOG SAVETA SUDSTVA I DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA (zajednički jedinstveni pretres)
Zastali smo kod trenutka sednice kada imaju pravo da govore predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili ako još neko želi reč.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, manir kršenja Poslovnika je nešto što zaista postaje sinonim za predsedavajuće ovog parlamenta. U prepodnevnom delu najavili ste da nastavak sednice počinje u 15.00 časova.
Vi ste prekršili član 86. koji vas obavezuje da, kao trenutno predsedavajući, otvarate sednicu i na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujete broj narodnih poslanika koji prisustvuju sednici. Mi koji smo bili ovde u 15.00 časova bili smo svedoci da ste se dogovarali, trčali, nema vam ovog, nema vam onog, videli smo, i vi ste sami između sebe zaključili da nemate dovoljan broj narodnih poslanika koji vam obezbeđuje kvorum za početak današnjeg radnog dana.
Zbog čega sam se javila? Vama je, rekoh, ovo uobičajena praksa, ali vam je neko od narodnih poslanika dobacio da treba da počnete, jer je prošlo 15.00 časova. Vi ste, gospođo Čomić, rekli da koristite poslovničku mogućnost, a tada je bilo 15.07 časova, i rekli ste: "Imam još osam minuta".
Sada želim, gospođo Čomić, da vi kažete narodnim poslanicima gde to piše u ovom poslovniku da Narodna skupština za početak svog rada može, mimo ovog poslovnika, da koristi nekakvih, kako se to popularno kaže, akademskih 15 minuta. To nisam pročitala, moguće je da ste vi pametnija žena nego ja, ali vas molim, naučite i mene.
Od vas svakako jeste, jer vi barem niste pokazali ni šta znate ni šta ne znate.
Dakle, molim vas, odgovorite…

Dva minuta. Zahvaljujem. Vreme početka rada je u 10.00 časova pre podne i u zakazano vreme nakon pauze. Vreme u kojem se utvrđuje kvorum, potpuno ste u pravu, nije definisano nijednim stavom nijednog člana Poslovnika Narodne skupštine, ali predstavlja deo parlamentarne prakse. Svi smo ovde svedoci da ono što je utvrđena praksa u našem radu ima jednaku snagu važenja kao što je to i član, odnosno stav Poslovnika Narodne skupštine.
Uvažavam insistiranje da kvorum bude utvrđen u Poslovnikom utvrđeno vreme i da se na takav način ukine parlamentarna praksa, kao što postoje i drugi vidovi parlamentarne prakse koju smo ovde utvrdili mimo jasnih definicija u Poslovniku.
Da li ste zadovoljni odgovorom ili želite da se izjasnimo u danu za glasanje?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Nisam razumela da li ima povrede Poslovnika.)
Narodna poslanice, zaista vas molim da pažljivije pratimo objašnjenje i da sa više koncentracije pratimo tok sednice.
Dakle, rekla sam da ste potpuno u pravu da ni u jednom članu i ni u jednom stavu ne postoji propisanih 15 minuta u kojima utvrđujemo da li kvorum za rad postoji ili ne. Rekla sam da se radi o parlamentarnoj praksi i da snaga prakse ume da bude jednaka snazi utvrđenog člana i stava u Poslovniku. Svi smo ovde svedoci da je postojala i parlamentarna praksa mimo jasno propisanog člana i stava u Poslovniku Narodne skupštine i zahvalila sam vam se na sugestiji da se sa takvom parlamentarnom praksom prekine i da kvorum bude utvrđen u Poslovnikom utvrđeno vreme.
Dakle, ako ste sada pratili, pitam vas da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika? Želite ponovo da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite.

Sada ste, gospođo Čomić, povredili član 104. Poslovnika. Ne možete vi da govorite o nekoj ustaljenoj parlamentarnoj praksi. Podsećam vas, recimo, samo na višegodišnju ustaljenu parlamentarnu praksu da je predsednik Administrativnog odbora iz najveće opozicione partije. Vi ste to pogazili. I ne samo to, vi ne da gazite parlamentarnu praksu, vi na najgrublji mogući način gazite i kršite ovaj poslovnik. Vi sada pitate da li sam zadovoljna vašim odgovorom, a zapravo ste sami rekli da jeste prekršili Poslovnik. Hajde, ponašajte se jednom u životu na tom mestu demokratski, pa kažite – evo, zaista sam prekršila Poslovnik i neka to bude zabeleženo u stenografskim beleškama.
Mi ćemo da se izjašnjavamo u danu za glasanje, kada se vi jedva okupite da izglasate ono što je na dnevnom redu, i naravno da ćete izglasati da nije bilo povrede Poslovnika, a to je toliko očigledno. Insistirala sam upravo zato što vi kršite u svakom pogledu Poslovnik, da vas ne podsećam, a podsetićemo vas u toku dana na ono što ste uradili juče i na ono što ste uradili danas u prepodnevnom delu.
Vi gazite parlamentarnu praksu, vi gazite Poslovnik, vi gazite Ustav, vi gazite dostojanstvo Narodne skupštine. Vi vređate dostojanstvo narodnih poslanika. Vređate dostojanstvo građana Srbije, jer mi ovde nismo došli onako sa pijace, pa svratili; nas su ovde birali građani Srbije. Mi moramo i mi hoćemo da se ponašamo u skladu sa voljom građana koji su nas birali. Pretpostavljam da su svi oni koji su birali vas, gospođo Čomić, i vašu poslaničku grupu...

Zahvaljujem. U obrazloženju kojim ste pokušali da kažete da je povređen član 104. nema povrede člana 104. Sadržaj vašeg izlaganja ukazuje na to da jednu parlamentarnu praksu smatrate dobrom, a to je parlamentarna praksa da predsednik Administrativnog odbora bude iz redova opozicionih stranaka, a drugu parlamentarnu praksu, da čekamo između jednog i 15 minuta za utvrđivanje kvoruma, smatrate lošom. Dakle, parlamentarna...
(Dragan Todorović, s mesta: To vi radite.)
Molim vas da ne dobacujete. Narodni poslanik Dragan Todorović... Molim vas da slušate poslanike kada izlažu za govornicom. Dakle, u slobodnom citatu, narodna poslanica Vjerica Radeta je rekla da je parlamentarna praksa, što nigde ne piše u Poslovniku, da predsednik Administrativnog odbora bude iz redova opozicionih stranaka bila dobra i da je vladajuća većina ukinula tu, po vama, a možete pogledati u stenogramu, dobru parlamentarnu praksu. To ste pokušali da u izlaganju date kao obrazloženje stava da je parlamentarna praksa da se za utvrđivanje kvoruma sačeka između nula i 15 minuta loša i da bi trebalo da se prekine.
Dakle, ne može oba, ne može parlamentarna praksa za koju smatrate da je vama u interesu da bude dobra, a parlamentarna praksa za koju trenutno smatrate da vam nije u interesu da bude loša. Mi svi zajedno, nas 250, učestvujemo u građenju kako prakse tako i dobrih pravila u Poslovniku Narodne skupštine.
Jedna od stvari koju ste propustili da uočite kao povredu Poslovnika jeste da narodni poslanici sede u sali u vreme utvrđivanja kvoruma i krše član Poslovnika koji obavezuje sve narodne poslanike da učestvuju u utvrđivanju kvoruma, jer Poslovnik Narodne skupštine ne poznaje poslanike vladajuće većine i poslanike opozicije.
Vreme kada mi čekamo, nekoliko minuta, da se utvrdi kvorum jeste vreme koje je parlamentarna praksa da se toleriše poslanicima koji dolaze pod udar člana Poslovnika u obavezi utvrđivanja kvoruma da to smatraju svojim političkim pravom. To je kršenje pravila. Zajedno sa striktnom primenom Poslovnika ići će i striktna primena tog člana Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, ili će biti prestanka radnog odnosa koji je zasnovao poslanik na stalnom radu ili će biti utvrđivanja kvoruma od strane svih narodnih poslanika. Zahvaljujem.
Drago mi je što imam nepodeljenu podršku i opozicionih političkih grupa i vladajuće većine za striktnu primenu članova Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na rad, po redosledu. Narodni poslanik Vladan Batić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da imamo jednu delikatnu tačku dnevnog reda i mislim da treba biti vrlo obazriv prilikom odabira tužilaca u Državno veće tužilaca. Kada je o tužilačkoj organizaciji reč, Srbija, nažalost, ne može da se pohvali da je to garant vladavine prava u pravnoj državi.
Mi smo u poslednjih nekoliko godina imali situaciju da su državni tužioci najpre bili penzioneri, mislim na okružnog tužioca u Beogradu, a onda su i jedan i drugi već dugo vremena u takozvanom v.d. stanju.
Kada biramo tužioce treba, valjda, da ovde u njihovim biografijama stoji u koliko krivičnih prijava su postupali, koliko su podneli zahteva za pokretanje istrage, koliko optužnica su podigli, koliko je po njihovim optužnicama doneto pravosnažnih presuda, da vidimo o kome se radi.
Plašim se da smo u poslednje vreme imali puno prodaje magle, dimnih zavesa, puno obmana i pominjanja velikih afera. Kada ispod tih velikih afera začeprkate, nije ostalo ništa.
Šta je sa pričom o aferama „pancir“, „cvećara“, „satelit“, „Knjaz Miloš“, „Kargo centar“, „Meridijan houm“ itd.? Šta je sa hapšenjem Radeta Terzića, Milana Obradovića i mnogih drugih ljudi? Šta je sa stvarima koje se ne procesuiraju, sa kiparskim parama, sa „HVB bankom“, sa „Evroaksis bankom“, sa ruskim gasom, sa sirijskom naftom, sa češkim dugom? To stoji u fiokama. O tome se ne priča.
Hajde da uzmemo još jedan primer, primer tzv. fudbalske mafije, kako tužilaštvo u Srbiji sprovodi selektivnu pravdu. Ko je bio meta tih postupaka? Ljudi iz Crvene zvezde, Dragan Džajić i Cvetković, i ljudi iz OFK Beograda sa Zvezdanom Terzićem na čelu. Tako je želeo kabinet jednog premijera i jedan ministar unutrašnjih poslova, da ljude stave na stub srama, da hapse Džajića pred kamerama, sa lisicama i pred decom i pred porodicom; da Zvezdana Terzića proglase za državnog neprijatelja broj jedan; ne samo za kriminalca, nego je, pošto neće da se odrekne svojih crnogorskih prijatelja, onda i izdajnik. Znači, državni neprijatelj broj jedan.
Šta je sa drugim fudbalskim klubovima, sa njihovim predsednicima, sa praksom koja traje godinama? Oni imaju svoje mecene, svoje zaštitnike u pojedinim političkim liderima, pre svega iz bivše vlasti, ali i u pojedinim tajkunima. To je selektivna pravda. Upozoravam v.d. državnog tužioca i v.d. okružnog tužioca u Beogradu da više ne sprovode selektivnu pravdu, da vidimo ko to ima voljenog premijera ili voljenog ministra, pa ne može da se nađe na optužnici, pa ga nema na poternici, pa ga nema sa lisicama. Sve ćemo to obelodaniti.
Još jednom upozoravam državnog tužioca i okružnog tužioca u Beogradu da ne sprovode selektivnu pravdu. Šta je sa političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića?
Šta je sa sramnom aferom "Topčider"? Ceo svet zna da su dva dečaka streljana, a tužilaštvo ćuti. Nateraćemo ga da progovori i da ne sprovodi selektivnu pravdu. Ili svi treba da odgovaraju, ili niko neće odgovarati. Hvala.

Pre nego što pređemo na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč, obaveštavam vas, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a po raspravi o ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele su sledeće poslaničke grupe: LDP, DSS i SRS.
Dajem reč prvom narodnom poslaniku, narodnoj poslanici, po redosledu prijava za reč. Narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodna poslanica Milica Radović.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je veliki posao. Danas treba da završimo raspravu o ljudima, konkretno o 22 ljudi, 11 što se tužilaca tiče i 11 što se sudija tiče, kako bismo napravili prvi korak ka jednoj opsežnoj reformi pravosuđa.
Od naše današnje rasprave i od izbora tih ljudi zavisi u kom pravcu će se kretati ta reforma pravosuđa, o kojoj smo toliko toga govorili u proteklih nekoliko meseci kada je set pravosudnih zakona bio na dnevnom redu. Svi smo se tada složili da je ta reforma potrebna, da je potrebno da se obezbedi jedna samostalnost u radu sudova i tužilaca, složili smo se u tome da mi danas nemamo ni samostalnost u radu sudova i tužilaštava, složili smo se u tome da postoje veliki problemi i da su ti problemi mnogobrojni, što se tužilaštva i sudova tiče.
Dakle, ako je to toliko ozbiljno i toliko komplikovano, onda bi zaista trebalo da ozbiljno pristupimo tome kada danas budemo diskutovali, kada danas budemo odlučivali da li su ti ljudi koji su predloženi za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca zaista dostojni toga da pokrenu veliki posao u Srbiji.
Danas ćemo govoriti o tim izbornim članovima zato što samo o njima možemo da odlučujemo, a izvršni organ ima svoje stalne članove, tako da se podrazumeva da izvršna vlast ima određenu kompetenciju, što se budućeg rada Visokog saveta sudstva tiče, kao i Državnog veća tužilaca.
Ako već možemo da odlučujemo o osmoro ljudi, što se Visokog saveta tiče, šest sudija, jednom advokatu i jednom profesoru, ili o osmoro ljudi u Državnom veću tužilaca, o šest tužilaca, jednom advokatu i jednom profesoru, onda bi trebalo da znamo ko su ti ljudi, da li mogu da podnesu taj teret, da li imaju lični integritet, da li znaju koje obaveze preuzimaju na sebe i da li te obaveze mogu da nose.
Glavni zadatak Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca se sastoji u tome da izvrši opšti izbor sudija, kao i opšti izbor tužilaca.
Drugi zadatak je da se obezbedi samostalno raspolaganje sredstvima koja se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju za rad Visokog saveta i Državnog veća. Treći zadatak je da se obezbedi samouprava, i to sudska u pravosuđu, u sudstvu, a tužilačka u tužilaštvu, da se donese odluka o broju sudija i broju tužilaca.
Podsetila bih vas da je 30. mart poslednji rok kada ti ljudi treba da se izaberu. U roku od sedam dana predviđeno je konstituisanje Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, 30 dana je potrebno da se donese ta odluka sa njihove strane o broju sudija i tužilaca, 90 dana je potrebno da isti utvrde merila i kriterijume za opšti izbor sudija i tužilaca. Ukoliko se sve ovo uradi, juni i juli mesec su ti meseci kada možemo biti spremni za to da se pokrene opšti izbor sudija i tužilaca.
Dakle, to su ozbiljni zadaci koji stoje pred tim ljudima. Mi smo dobili spisak kandidata za Visoki savet i za Državno veće. Da li svi ti ljudi ispunjavaju te uslove koje je svako od nas poslanika predvideo da moraju da ih ispunjavaju da bi obavljali taj zadatak, pored tih opštih uslova koje zakon predviđa i koji, normalno, moraju da postoje za jednog budućeg člana Visokog saveta sudstva?
Što se sudija tiče, pretpostavljam da su kolegijumi sudova bili toliko zreli i toliko sposobni da iz svojih redova odrede konkretne ljude. Pretpostavljam da su to uradile i advokatske komore, pretpostavljam da su to uradili i kolegijumi pravnih fakulteta. Ako je to tako, da li mi, da li ja lično imam pravo na bilo kakvu bojazan da mi danas nećemo dobiti kvalitetne ljudi koji će morati da urade sve ove poslove koje sam nabrojala?
Od tih konkretnih imena lično ne bih mogla posebno da izdvojim nikoga, ni što se pozitivne strane tiče, ni što se negativne strane tiče, zato što jedan kandidat, jedan čovek ima toliko strana svoje ličnosti, toliko toga ima u svom životu što ne može da se stavi na papir, toliko toga obuhvata jedan ljudski život da mi ne možemo zaista biti sigurni da će taj čovek koji će danas dobiti (odnosno u ponedeljak) verifikaciju za tu njegovu buduću poziciju zaista i znati da uradi to što se od njega očekuje.
Možemo samo da izrazimo nadu da će to biti oni pravi ljudi, koji će posao započeti i okončati onako kako se od njih i očekuje, po zakonima koje je ova skupština izglasala. Mislim da je sada situacija u pravosuđu takva da je postala skoro neizdržljiva. Znamo da ima puno toga da se uradi, da se puno priča o korupciji, da se puno priča o tome da je preveliki broj sudija, da je to veliki problem koji jedno društvo u tranziciji, u kojoj se mi danas nalazimo, ne može da izdrži i da nosi.
Ako smo svakodnevno svedoci napada na sudije, lažnih dojava o podmetanju bombe i slično, onda znamo da smo dobro uradili što smo se odlučili za set pravosudnih zakona.
Nadam se da će taj put kojim smo krenuli sa tim zakonima zaista da dovede do pravog cilja, a da će ti ljudi o kojima danas raspravljamo znati, umeti da dovedu priču do kraja, da se napokon konstituiše pravosuđe tako da može da obavlja rad koji je zaista potreban ovom društvu.
Jer, to vam je kamen temeljac za celokupnu budućnost Srbije; ukoliko budemo imali sudove, ako budemo imali tužilaštva koja će moći da se nose sa izazovima ovog društva, moći ćemo da te izazove nosimo i da se suprotstavimo svim negativnim pojavama.
Ukoliko to ne budemo imali, ukoliko ne budemo mogli da završimo posao u vezi sa reformom pravosuđa, onda zaista ne znam sa koje strane da krenemo i šta možemo da uradimo da ovo društvo ipak krene iz ove faze potpune letargije, potpune statike i, možda, polako kretanja unazad.
Prema tome, danas kada budete raspravljali o ovim ljudima očekujem od svih vas, kolege i koleginice poslanici, da kažete svoje mišljenje konkretno o svakom kandidatu, da se konkretno izjasnite i kažete svaku primedbu, jer to će biti od velike koristi za odlučivanje.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Posle nje narodni poslanik Petar Jojić.