Deset minuta je prošlo, gospođo Janković. Rekli ste da vas obavestim.

Nastaviću.
…u svim zemljama sveta je ustanovljen poseban ceremonijal, protokol, prilikom podizanja zastave zemlje. To je postao civilizacijski čin opštenarodnog patriotizma, koji u ljudima budi posebno ushićenje, ponos i osećaj pripadnosti jednoj zajednici, zajednici koja pre svega daje i gaji osećaj sigurnosti. Neretko, možemo videti gorostase ljudskog roda kako za vreme podizanja zastave i pevanja himne njihove otadžbine zaplaču. Tada i u takvoj prilici mogu da zaplaču samo heroji i patriote, tj. ljudi dostojni poštovanja i divljenja.
Da li možete da pretpostavite odakle čitam ovo što čitam? Reč je o "Poletarčevoj svesci". "Poletarčeva sveska", izviđačka organizacija je u pitanju, i sad poseban osvrt na ono što sam malopre rekla, znači, nedolično ponašanje ljudi koji nas predstavljaju u Vladi i koji su u ulozi predsednika je sledeće:
Za sve vreme pevanja himne stoji se u apsolutnom stavu mirno, što znači da se ne vrpolji, ne smeje, ne razgovara, ruke koje su uz telo ne pomeraju se. Zašto mora da se stoji? Pre svega, zato jer je to pitanje kulture, elementarnog obrazovanja i nivoa civilizacijskog razvoja. Takođe, kako će neko stajati kada se podiže zastava i peva himna svoje ili bilo koje druge zemlje, pa čak i kada se govori o njoj, to ja dodajem, stvar je stvar domaćeg vaspitanja, osnovnog reda, i što je važno naglasiti – poštovanje samog sebe, svoje otadžbine, predaka, kao i njihovog truda, žrtava, da bismo mi danas živeli u slobodi. Zašto smo imali potrebu i obavezu da sve napred navedeno istaknemo?
Ne tako davno, na javnim skupovima u našoj zemlji dešavale su se veoma neprijatne i degutantne stvari.
Za vreme intoniranja i pevanja naše himne zviždalo se, urlalo, sedelo, pušilo. Sve je to bilo više nego primitivno. Takođe se negira i potreba podizanja zastave i pevanja himne. To je velika sramota za naš narod i time se pokazuje svetu ko smo u stvari i šta smo, zapravo. Hvala Bogu, sada nakon dobijanja himne, koja jeste prava srpska himna, himna "Bože pravde", stanje se umnogome promenilo. Dobili smo simbole koji jesu i tradicionalno i istorijsko srpski. Sada, ostaje samo da se ponašamo u skladu sa državnim i nacionalnim interesima. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Ostalo je još pet minuta.

Dajem reč narodnom poslaniku Nadi Kolundžija, šefu Poslaničke grupe ZES.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa ZES će glasati za ovaj zakon o grbu, himni i zastavi. Srbija je u nekoliko prilika bila u situaciji da donese zakon i da utvrdi koji su joj državni simboli i sve te prilike je propustila. Godina 2006. je, da kažem, najnoviji datum kada je ta prilika ponovo pred Srbiju postavila, sada već, i obavezu da utvrdi svoje simbole.
Moram da kažem, sa jedne strane, da mi je zadovoljstvo što ovaj sastav Parlamenta i ova parlamentarna većina jeste stavila na dnevni red ovaj važan zakon. Istovremeno, želim da kažem da smo učinili sve kako bismo upravo o ovom zakonu, ceneći važnost državnih i nacionalnih simbola, želeli da i ova sednica i ova rasprava bude slika onoga što to treba da bude. Sa žaljenjem moram da konstatujem da su neki želeli da ovu temu pretvore u ono što smo videli poslednja dva dana.
Ustav je taj koji je odredio da se posebnim zakonom utvrđuje izgled i upotreba državnih i nacionalnih simbola. Ne želeći da ulazim u istorijske, heraldičke, tradicionalne i druge razloge zašto su ovi simboli ovakvi kakvi jesu i da li se svi oko toga slažemo, želim da kažem da je nama zadovoljstvo da se ovi simboli oslanjaju na tradiciju, što smatramo da jeste važno. Oni povezuju sadašnjost sa prošlošću, za šta, takođe, mislimo da je važno, iako postoje oni koji smatraju da su ovi simboli mogli da budu i drugačiji.
Verujemo onima koji su utvrdili na osnovu istorije, heraldičke nauke, da ovo jesu simboli koji na najbolji način predstavljaju ono što je tradicija srpske državnosti i zbog toga ćemo mi u danu za glasanje glasati za ovaj zakon, uvereni, naravno, da će se na ovaj način i budućnost oslanjati na ono što jeste tradicija i tradicionalne vrednosti, ali da ćemo u toj budućnosti, ne zaboravljajući ono što je tradicija, graditi jedno savremeno društvo, društvo koje će znati da prepoznaje šta jesu vrednosti modernih društava, a to je čovek i pojedinac i njegova prava.
Sigurna sam, naravno, da će se graditi i usvajanjem ovog zakona i utvrđivanjem pravila za korišćenje ovih simbola, jer bilo je izvesne sumnje, da tako kažem, da nećemo znati da poštujemo te simbole, mnogo puta smo do sada prekidali sopstvenu tradiciju i počinjali sve ispočetka. Mislim da je dobro da ovoga puta ne počinjemo kao da istorija počinje sa nama, već da se oslonimo na ono što jeste naša istorija i da ćemo graditi odnos poštovanja i uvažavanja prema onome što jesu državni simboli. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođo Kolundžija.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Dajem reč narodnom poslaniku Miroslavu Petkoviću, sa liste prijavljenih kandidata.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na početku želim da kažem da ste lepo sredili ovu salu. Što ne radi elektronski sistem za glasanje i što nam mikrofoni na mestima sa kojih treba da govorimo ne rade to, očigledno, za vas nema veze. Imam predlog da na ovu govornicu ugradite dva retrovizora, mislim da za par miliona to možete da završite, tako da bismo videli da li ministar sedi ili stoji na svom mestu, jer mislim da je nepristojno da mu okrećemo leđa, a nezgodno mi je da govorim i da se okrećem, i da se na taj način obraćam.
Činjenica je, kako je koleginica Radović rekla, da je Srbija dobila svoje prve oblike državnosti još u sedmom veku, što je svakako svrstava u red najstarijih evropskih zemalja i zbog toga o ovoj temi treba govoriti sa uvažavanjem, dostojanstvom i velikim poštovanjem. Danas govorimo o osnovnim simbolima jedne zemlje. To su grb, zastava i himna, koje mora da poštuje svaki građanin države Srbije.
Srbija je svoja istorijska i tradicionalna znamenja povratila Ustavom iz 2006. godine. Hvala bogu da se to tada dogodilo, jer smo imali preporuku koja nije bila obavezujuća. Nismo imali simbole pod Turcima i pod komunistima, a nadam se da se to vreme nikada više neće vratiti, mada bi neki, koji sede u ovoj zgradi, očigledno to voleli.
Ovaj zakon treba da prati niz dokumenata koji će naknadno biti doneti i možda u njima treba ugraditi i pojedine odredbe – da naši državni funkcioneri u svojim kabinetima na zidu iza sebe drže grb države Srbije, a ne slike voljenog vođe. Takođe, zakon predviđa kako se upotrebljava zastava Republike Srbije, kako ona treba da izgleda, kada se koristi državna, kada narodna zastava, ali pogledajte na pojedinim institucijama u Republici Srbiji, pogotovo na školama u Srbiji kako nam izgledaju zastave. Ako nisu nove one bar moraju da budu čiste i moraju da budu postavljene na postolje koje bar pristojno izgleda.
Da je sreće da svaka kuća u Srbiji u svom dvorištu ima srpsku zastavu i da svoju decu od rođenja vaspitava kako se poštuje zastava i kako se poštuje himna njihove države.
Kada smo već kod himne, postoji zvanična verzija za koju se zna kako zvuči i zaista je nedopustivo da himnu izvode estradne zvezde, da na zvaničnim utakmicama Republike Srbije himnu koja se intonira pevaju operski pevači. Ništa nemam protiv umetničke slobode, ali zahtevam da se o tome povede računa, jer smo prošle nedelje imali priliku da sa distance čujemo himnu Srbije koja nije njena zvanična verzija. Zato vas molim, kada već raspravljamo o ovom zakonu i kada ćemo konačno zakonom utvrditi izgled i upotrebu grba, zastave i himne, da se sa dostojanstvom odnosimo prema ovim simbolima, jer mislim da to država Srbija i svi njeni građani potpuno zaslužuju. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)

Reč ima gospodin Vlatko Ratković, pa gospodin Božidar Delić.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o simbolima države Srbije. Svaka država, bila ona republika, bila monarhija, ima svoje simbole, a to su grb, zastava i himna. Ako istoriografski posmatramo stvari od srednjeg veka naovamo, tek u doba nacionalnih revolucija u 19 veku, ova tri simbola postala su elementi identiteta svake države, počev od američke revolucije krajem 18. veka, francuske buržoaske revolucije i naročito u vreme stvaranje nacionalnih država u 19. veku.
Grb, zastava i himna su nešto što izražava identitet i suverenost države. S druge strane, grb, zastava i himna su izraz i kolektivnog pamćenja i jedne sublimirane tradicije. Tako je u svim savremenim državama. Dakle, nemamo državu koja izmišlja neke nove simbole, već se uvek oslanja na kontinuitet države, na njenu tradiciju, na njenu istoriju i na one vrednosti koje su bile ugrađene upravo u tu istoriju iz koje su nastale savremene države.
Kroz ove simbole, kroz zastavu, grb i himnu, predstavlja se Republika Srbija i izražava se pripadnost Republici Srbiji. Još jednom ću podsetiti da je pravni osnov za dosadašnju upotrebu ova tri simbola bila preporuka Narodne skupštine Republike Srbije i nakon nje zaključak Vlade Republike Srbije. Ustav ovom parlamentu nalaže obavezu da ovu materiju uradimo zakonom i to upravo činimo kroz ovaj zakon.
Podsetiću da ovaj zakon predviđa da se koristi veliki i mali grb, da se veliki grb koristi na predviđen način samo od strane državnih organa obrazovanih ustanova, to su Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Ustavni sud, Državna revizorska institucija i Zaštitnik građana.
Dakle, sve grane vlasti i zakonodavna i izvršna i sudska, a što je meni posebno zadovoljstvo, veliki grb koristi i ombudsman, odnosno zaštitnik građana i Državna revizorska institucija, kao nezavisni državni organi.
Nema nikakve dileme u pogledu, niti potrebe za raspravu oko naše trobojke, crveno, plavo, bele zastave. Ta državna i narodna zastava, a to ovaj zakon propisuje, u kojim prilikama i na koji način se koristi, kao i da je standardna državna zastava koju koriste predsednik Republike i predsednik Narodne skupštine sasvim logično rešenje, s obzirom na to da i predsednik Republike i Skupština Srbije svoj suverenitet na najdirektniji način crpe iz volje građana Republike Srbije.
Simboli su veoma važni za jednu državu. Dakle, oni su simbol identiteta, simbol suverenosti. Mi smo se opredelili za ove tradicionalne simbole i oni izražavaju jedan državni kontinuitet, izražavaju spoj prošlosti i sadašnjosti.
Oni se koriste ne samo na državnim organima, neko je ovde od uvaženih prethodnih govornika govorio i o supranacionalnim organizacijama, kao što se naša zastava vijori u Njujorku, ispred zgrade UN.
Ispred Poslaničke grupe ZES mi ćemo glasati za ovaj zakon, ali želim da podsetim i na našu želju i na našu nameru da će svi zakoni koje ćemo doneti kasnije, i na ovoj sednici i u narednom periodu, biti u toj funkciji da se naša državna zastava vijori kao 28 ili 29 zastava zemalja EU. Zato vas pozivam da glasamo za ovaj zakon. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Ratkoviću.

Dajem reč gospodinu Božidaru Deliću, zatim gospodin Aleksandar Jugović. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o jednom veoma važnom pitanju. Kada o njemu govorimo, možemo putem heraldičke nauke otići sve do sedmog ili osmog veka, kada praktično na našim prostorima srećemo prva znamenja koja tradicionalno danas treba da predstavljaju i naša državna obeležja, posebno zastava i grb.
Želim da vas podsetim na nešto što smo svi mi ovde doživeli, ne tako dano, kao Savezna Republika Jugoslavija, razdružili smo se sa jednom našom republikom, bratskom Republikom Crnom Gorom. Imali smo istu zastavu. Crnogorci su jedino govorili da je na njihovoj zastavi plava boja golubija, znači malo različita od srpske. Da bi onda dokazali da Crnogorici nisu Srbi, preko noći, a da niko to nije pronašao u njihovoj tradiciji, promenili su i tu zastavu, želeći na taj način da pokažu da nemaju srpske korene.
Sve to govori koliko je ovo pitanje važno i govori o tome da je možda sramota za sve nas da toliko godina imamo samo tu preporuku o upotrebi grba, zastave i himne i da tek danas, evo ovih dana, u jednoj vrlo neugodnoj atmosferi odlučujemo o ovako važnom pitanju.
Član 7. našeg Ustava govori o dve vrste zastava, Državnoj i Narodnoj. Postoji i još jedna vrsta zastava koja nije pomenuta u Ustavu, ona je pomenuta u Zakonu o vojsci, to je Vojna zastava. Ipak želim, radi znanja, da vam kažem da je najvažnija zastava u svakoj državi vojna zastava, jer je ona samo nosilac suvereniteta države. Državna zastava je obeležje pripadnosti jednoj državi.
Da vas podsetim na 1914. godinu i jednu vrlo važnu bitku – forsiranje reke Save u Sremu kod Čevrntije. Kada se govori o toj bici, reći će se da je jedan vojnik zastavu svoga puka umotao oko svog tela da ne bi pala u ruke neprijatelja. Sve jedinice čije su zastave, pukovne ili brigadne, pale u ruke neprijatelja su rasformirane. To pitanje je rešeno u Zakonu o vojsci.
Ipak, počevši od osmog veka nije bilo neke razlike između državnih, vladarskih ili vojnih zastava. Tek u 18. i 19. veku se odvajaju i može se ipak reći da su vojne zastave standardizovane, kao što su standardizovane narodne i državne.
Naša zastava ima utemeljenje u našoj tradiciji. Međutim, kada je u pitanju grb, o tome je govorio predsednik Poslaničke grupe Napred, Srbijo, nismo išli toliko duboko u našu tradiciju koliko je trebalo, jer bismo mogli da dođemo, kada je u pitanju orao, koji je, takođe, simbol u našem grbu, do Nemanjića, a kada je u pitanju krst sa četiri ocila, do cara Dušana.
Naša himna ima svoje istorijsko utemeljenje i ovim zakonom se određuju pravila njenog izvođenja. Šta je dobro u ovom zakonu? Dobro je što ipak postoje precizno utvrđena pravila o isticanju simbola i o njihovoj upotrebi, kao i što postoje sankcije za zloupotrebu ili nepravilnu upotrebu ovih državnih obeležja.
Hteo bih da kažem da se u Predlogu zakona u članu 25. pojavljuje Standarta. Standarte su predviđene za predsednika Republika i za predsednika Skupštine Republike Srbije. Standarte spadaju u grupu specifičnih zastava. To su ''rangovne'' ili ''statusne'' zastave, koje imaju najviše političke ličnosti jedne zemlje. Slične zastave postoje i u vojsci. Međutim, ovaj zakon nije propisao pravila njihovog isticanja i upotrebe, što svakako mislim da predstavlja propust.
Sa druge strane, onda se postavlja pitanje da li je uopšte trebalo ovaj oblik ''rangovnih'' ili ''statusnih'' zastava da bude predviđen ovim zakonom? S tim u vezi mi smo dali i amandmane, jer smatramo da će se tako na najjednostavniji način rešiti i ovo pitanje.
Što se tiče ostalog, naše primedbe su posebno bile kod kaznenih odredbi i kod čl. 41. i 42, gde su predviđene kaznene odredbe za nepravilnu upotrebu ili zloupotrebu državnih simbola, a u članu 42. kazne za upotrebu oštećenih državnih simbola.
Mi smatramo da, pored one novčane mere ili novčane kazne, svakako treba u članu 42. predvideti i obavezno oduzimanje neprilagođenih ili oštećenih državnih simbola, kako se zloupotreba prilikom njihovog isticanja ne bi mogla vršiti u kontinuitetu. Hvala. (Aplauz.)