Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena koleginice i gospođice Raguš, pažljivo sam pratio vaše izlaganje i moram da vas podsetim na nešto što smo kazali. Nisam toliko dokon da čitam blogove engleskog ambasadora, nisam toliko prisan sa njim da se dopisujem sa njim, ali mi je drago da čitate govore gospodina Tadića i dr Zorana Đinđića, jer vidite da možete da kroz te govore shvatite, prilično kasno, kako se treba ponašati kada ste na vlasti i kako treba braniti interese Srbije kada ste na vlasti.
Žao mi je kada ste citirali sabrana dela Vojislava Šešelja, što ne citirate i neke govore o državnim simbolima, recimo, pledoaje za demokratski ustav koji je on napisao, ne drugo izdanje, nego prvo izdanje u kome on za himnu predlaže "Hej Sloveni". Takođe, žao mi je što ne citirate i neke njegove rečenice, kada govorite o KiM, recimo, rečenicu iz 1999. godine, maja meseca – ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, ja ću se doživotno povući iz politike. Na Kosovo je ušlo 10 hiljada pari čizama.
Želim mu da se u Hagu odbrani, želim mu svu sreću, želim mu da se vrati ovde, pa da se opredeli da li će da ide kod Tome Nikolića ili kod vas, ali želim mu i da mene tamo u Hagu ne brani, da ne brani moju majku.
Ja sam Srbin. Moja majka je Srpkinja. Kada god je branio interese Srbije, Srbija je stradala. Sam ću da se branim radije, nego da me on brani, a njemu želim svaku sreću i dobro zdravlje. Želim mu da se vrati ovde, da sedi među vama, da zastupa interese SRS na način na koji mislite da je najbolji za vas i za njega, ali zaista želim da Srbiju više nikada ne brani. Hvala. (Aplauz.)