Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo, na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Nastavljamo sa radom. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelena Travar-Miljević i prof. dr Slavica Đukić-Dejanović.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović pozvala da sednici pored predstavnika predlagača prisustvuju i: Vesna Arsić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Jelena Cvetković, pomoćnica ministara životne sredine i prostornog planiranja, Jelena Marjanović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Branko Radošević, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Miodrag Miljković, državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu, Nenad Dikić, direktor Antidoping agencije Republike Srbije, Jadranka Zenić- Zeljković, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Stanka Radan, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Miloš Oparnica, šef Međunarodne policijske saradnje u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Srđan Stević, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Aleksandra Mitrović, Sektor za omladinu i sport u Ministarstvu omladine i sporta.
Takođe vas obaveštavam da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da delu današnje sednice prisustvuje grupa studenata Srpskog društva sa londonskog Fakulteta za ekonomiju i političke nauke, koja će pratiti sednicu sa galerije plenarne sale u vremenu od 11.00 do 11.15 časova, o čemu ću vas posebno obavestiti kada pozvani gosti dođu na galeriju.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU ROTERDAMSKE KONVENCIJE O POSTUPKU DAVANjA SAGLASNOSTI NA OSNOVU PRETHODNOG OBAVEŠTENjA ZA ODREĐENE OPASNE HEMIKALIJE I PESTICIDE U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI, SA IZMENAMA I DOPUNAMA (zajednički jedinstveni pretres sa tačkama 16. i 17. i tačkama od 28. do 43. dnevnog reda)
Da li predstavnici predlagača, gospodin Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i sporta, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i Nebojša Bradić, ministar kulture, žele reč?
Od pozvanih ministara, koji su predlagači akata iz citiranih tačaka dnevnog reda, prisutan je gospodin Oliver Dulić i ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kratko obrazložim potrebu potvrđivanja Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Ova veoma važna konvencija usvojena je 1998. godine, a stupila je na snagu početkom 2004. godine. Do danas je Konvenciji pristupilo preko 120 zemalja sveta, među kojima su sve države članice EU i, naravno, sama EU kao organizacija država.
Osnovni cilj Roterdamske konvencije je razgraničenje odgovornosti i saradnja u međunarodnoj trgovini i određenim opasnim hemikalijama, a sve u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Ova konvencija doprinosi pravilnom rukovanju opasnim hemikalijama, kroz razmenu informacija o svojstvima tih hemikalija. Tako se Konvencijom predviđa postupak davanja saglasnosti za uvoz određenih opasnih hemikalija i pesticida, koji se nalaze na spisku uz Konvenciju, a na osnovu informacija o njihovim svojstvima, odnosno opasnostima. Time Roterdamska konvencija predstavlja prvu liniju odbrane koja štiti zemlje koje uvoze opasne hemikalije.
S obzirom na činjenicu da Republika Srbija većinom uvozi hemikalije, informacija o svojstvima hemikalija, koja se za svaku hemikaliju sa spiska iz ove konvencije priprema u okviru organa Konvencije, pomoći će našoj zemlji da na adekvatan način odluči da li će dozvoliti ili zabraniti uvoz određenih hemikalija.
Konvencija o dostupnosti informacija i učešće javnosti o donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, poznata kao Arhuska konvencija, čije potvrđivanje danas predlažemo Narodnoj skupštini, zaključena je 1998. godine na Četvrtoj ministarskoj konferenciji - Životna sredina za Evropu, u danskom gradu Arhusku, a stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.
Ratifikacija ove konvencije ima veliki značaj za primenu većeg broja zakona, među kojima je i sistemski zakon o zaštiti životne sredine.
Arhuska konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine, koji na jasan način povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine. Konvencija utvrđuje posebne obaveze država članica u pogledu tri grupe pitanja, koje su poznate kao tri stuba Arhuske konvencije: dostupnost informacija o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine.
Konvencija, pre svega, predviđa obavezu strana ugovornica da se javnosti, na zahtev, omogući dostupnost informacija koje se tiču životne sredine i kojima raspolažu organi javne vlasti. Arhuskom konvencijom se definiše učešće javnosti, naročito u sledećim slučajevima: u donošenju odluka o tome da li da se odobri namerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu, u izradi planova, programa i politika u vezi sa životnom sredinom i o toku pripreme propisa u oblasti životne sredine.
Pitanje dostupnosti informacija i učešće javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, mogu se smatrati opštim kriterijumom za procenu stanja demokratizacije društva. Otuda i univerzalni značaj principa i pravila Arhuske konvencije, koji znatno prevazilaze usko stručna pitanja i zadiru u temeljna pitanja poštovanja ljudskih prava. Potvrđivanjem Arhuske konvencije Republika Srbija će pokazati spremnost na poštovanje demokratskih vrednosti koje su definisane kao cilj i osnova ovoga i drugih međunarodnih ugovora, a građani će dobiti važnu potvrdu jednog od svojih fundamentalnih prava – pravo da budu informisani, a naročito o tako važnom pitanju, kao što je pitanje svoje životne sredine.
Potvrđivanje Arhuske konvencije treba posmatrati u kontekstu ukupnih napora koji se preduzimaju u Republici Srbiji u pravcu njenog članstva u EU, odnosno usklađivanju nacionalnih propisa sa propisima EU. Potvrđivanje Arhuske konvencije i dosledna primena njenih odredaba u direktnoj su vezi sa procesom približavanja Republike Srbije EU. Ovo iz više razloga, a pre svega zbog činjenice da norme Arhuske konvencije predstavljaju deo važeće legislative EU, sa kojom se nacionalni propisi intenzivno usklađuju. Evropska zajednica je formalna članica Arhuske konvencije od 17. februara 2005. godine, a odredbe Konvencije ugrađene su u sve najznačajnije propise EU.
Dame i gospodo, dozvolite mi da obrazložim i Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola, uz Okvirnu konvenciju o promeni klime. Usvajanje ovog amandmana na Aneks B Kjoto protokola ne utiče na status, obaveze i sprovođenje Kjoto protokola u Republici Srbiji i potpuno je u saglasnosti sa odlukama Sekretarijata Okvirne konvencije o promeni klime i Kjoto protokola, kojih je Republika Srbija članica.
Ratifikacijom ovog amandmana na Kjoto protokol, Republika Srbija daje doprinos njegovom stupanju na snagu, odnosno pristupanju Belorusije zemljama Aneksa B Kjoto protokola i utvrđivanju njene obaveze kvantifikovanog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Napominjem da pristupanje Amandmanu od strane Republike Srbije nije uslovljeno plaćanjem godišnje kontribucije.
Dame i gospodo, zahvaljujem na pažnji.

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam Narodnu skupštinu da na galeriji Narodne skupštine prisustvuju našoj sednici studenti postdiplomskih studija Fakulteta za ekonomiju i političke nauke iz Londona, u organizaciji Srpskog udruženja ovog fakulteta.
U vaše ime, I wish you good welcome to Robyn Klingler (U.S.), Alice Anne Elizabeth DeBats (Australia), Abouyar Nasiryadeh (Canada), Helene Banner (Germany), Sara Moffat (U.S.), Mustafa Izzuddin (Singapore), Toh Shn Hao (Singapore), Toh Shin Hao (Singapore), Hsiang-Chien Hsu (Taiwan, Republic of China), Tamara Mijatovic (Croatia), Andrej Jonovic (Sweden).
Dobrodošli u Narodnu skupštinu.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč?
Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, samo vas molim da se prijavite na poslaničkoj jedinici. Izvolite.

Čuli smo predstavnika Vlade po dve tačke ove objedinjene rasprave. Zahvalio je na pažnji, što je znak da neće da učestvuje više u obrazlaganju ostalih predloga. Kako možete da otvorite raspravu? Da li vi to otvarate samo po ove dve ratifikacije po kojima smo imali izvestioca i predstavnika Vlade ili otvarate o svim tačkama o kojima nas niko ni o čemu nije izvestio?
Želeo bih da govorim, naravno, objedinili ste raspravu, objedinili tačke dnevnog reda, ne može Vlada da nam pošalje predstavnika samo za segment tog objedinjenog dnevnog reda, inače, nas upućujete da se vratimo ponovo na glasanje o tome da li rasprava može da se objedini.
Ako predstavnik Vlade ne može da obrazlaže, i ne može da obrazlaže zakone iz domena ministarstava u kojim on nije ministar, molim vas da nas obavestite šta je sa ostalim predstavnicima, hoćemo li dobiti izveštaj svih predstavnika Vlade pre nego što otpočne rasprava ili ćemo sednicu da prekinemo dok nam se ti uvaženi ministri ne pojave na sednici.

Jedinstveni pretres o tačkama 15, 16. i 17. i tačkama od 28. do 43. podrazumeva po našem Poslovniku prisutnost predlagača.
Vrlo je očito da je ovde prisutan u toku sednice samo jedan od predlagača. S obzirom na to da je jedinstveni pretres, odluka da radimo je u korist onog ko hoće da radi i ko hoće da poštuje Poslovnik Narodne skupštine, a to je ministar Oliver Dulić. Na narodnim poslanicima je da svoje diskusije iskoriste kritički ili kako god žele, sa pozivanjem na povredu Poslovnika, u vremenu koje je pred nama za raspravu po jedinstvenom pretresu.
Slažem se sa vama da predstavnici Vlade moraju biti u sali Narodne skupštine, bez obzira što takva odredba nije sasvim oštro i nedvosmisleno primenljiva u slučajevima jedinstvenog pretresa. Jedan od predlagača je prisutan i Narodna skupština će raditi. Verovatno u toku dana imaćemo sastanak predstavnika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa gde ćemo se dogovoriti na koji način ćemo, kao institucija, reagovati u slučaju kada ovlašćeni predlagači ili predstavnici Vlade, da li opravdano ili ne, nisu prisutni tokom rada.
Ministar Oliver Dulić je tražio reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih da učinim nešto što je verovatno presedan, ali mislim da je jako važno zbog toga što se mi nalazimo u procesu u kom treba da se grade odnosi između institucija ove države. Zajedno smo se borili i kada je većina nas koji su danas ministri bili narodni poslanici, a mislim da je onda korektno da to radimo i danas kada smo mi predstavnici izvršne vlasti.
Izvinjavam se u ime ministara koji danas nisu ovde prisutni. Nadam se da će stići na vreme da dođu.
Molim vas da odredite pauzu dok se predstavnici predlagača po ostalim zakonima ne pojave da vam prezentuju ono što treba. Smatram da je jako važno da prezentuju i smatram da je prezentacija ovih zakona, kao i prezentacija svakog drugog akta koji se predlaže Narodnoj skupštini, pre svega, prezentacija njihovog rada i da će to svakako služiti na čast njima zbog toga što je uložen ogroman rad i trud svih ovih ljudi koji su učestvovali u tome.
Mislim da je najkorektnije da se odredi pauza, dok se ne pojave predstavnici predlagača. (Aplauz.)

Nije tako čest slučaj da predstavnik izvršne vlasti daje predlog koji poslanici sa odobravanjem očekuju. Mislim da ako se Narodna skupština slaže možemo da radimo po onim tačkama dnevnog reda koje je ministar Oliver Dulić predložio i za koje je predlagač. Ako se slažete, da sačekamo objašnjenje od predlagača i da vidimo da li ima objašnjenja, pošto ne verujem da može da bude opravdanja, onda određujem pauzu, a sada je 11.00 časova, do 11.30 časova kada ćemo nastaviti rad.
Narodna poslanica Elvira Kovač želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. izvolite.

Prijavljujem povredu procedure današnjeg rada, uz dužno poštovanje gospodinu ministru, koji je sada ministar, a ne narodni poslanik. Narodni poslanici koji su danas došli u 10.00 sati na svoj posao i koji su se spremili za raspravu, a ja sam se na primer spremila za raspravu baš o tri konvencije koje se tiču životne sredine, smatram da su voljni da rade.
Mi svakako znamo da je ugled Narodne skupštine urušen zahvaljujući ponekad, nažalost, ponašanju određenih ministara iz Vlade, a to se desilo pretprošle nedelje kada smo imali dan određen za odgovaranje na poslanička pitanja, kada su se pojavila četiri ministra. Danas, uz dužno poštovanje prema ministru, koji je došao i kome bih želela da kažem najdobronamernije da ga molim da stoji naredni put kada izlaže zakone, pošto on zna šta znači dostojanstvo Narodne skupštine i bio je jako dobar predsednik ovog uvaženog doma.
Smatram lično i Poslanički klub Manjina da mi treba da nastavimo rad. Molim predsedavajuću da javi ostalim ministrima da stignu što pre. Zaista nema smisla da opet mi ispaštamo i da opet čekamo dva sata da se neko udostoji. Može da se desi da se ministri ne pojave u narednih sat ili dva, a kako ćemo onda raditi. Hvala na pažnji.

Formalno bi u pozivanju na reč o povredi Poslovnika morali da citiramo član Poslovnika koji je povređen.
Pauza za koju smo rekli da će trajati od 11.00 do 11.30 časova biće iskorišćena za sastanak predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih klubova u sali I ovde u Domu Narodne skupštine. Na tom sastanku ćemo dogovoriti način na koji ćemo se obratiti Vladi, odnosno ovlašćenim predlagačima zakona.
Da vas obavestim, imam predlog i molbu predsednika Zakonodavnog odbora, gospodina Vlatka Ratkovića, da se na istom sastanku sa predsednicima ili ovlašćenim predstavnicima poslaničkih klubova dogovorimo o radu njegovog odbora, za šta su mu potrebne konsultacije predsednika poslaničkih grupa.
Sednicu nastavljamo u 11.30 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 11.40)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad nakon pauze. Na sastanku predsednika i ovlašćenih predstavnika ovlašćenih grupa postigli smo dogovor da ćemo danas nastaviti rad, po jedinstvenom pretresu o predlozima zakona po tačkama 15, 16. i 17. i tačkama od 28. do 43. dnevnog reda.
Pridružila nam se ministarka Snežana Samardžić-Marković.
Predsedavajući će u ime Narodne skupštine uputiti pismo uputstva Vladi Republike Srbije, da u slučaju posebne vrste akata kao što su konvencije, odnosno ratifikacije o konvencijama, a u slučaju kada ih ima raznorodnih po ministarstvima i sektorskim politikama, Vlada jasno napiše ko će biti predstavnik predlagača, bez obzira da li se radi o ministru koji će svojim prisustvom i znanjem pokrivati više oblasti ili o potpredsedniku ili predsedniku Vlade. Sa nadom da ćemo uspešno okončati raspravu o jedinstvenom pretresu tačaka koje su na dnevnom redu, dakle, nastavljamo rad.
Da li želi reč izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)
Da li želi reč izvestilac Odbora za zaštitu životne sredine narodni poslanik Čedomir Jovanović? (Ne.)
Da li želi reč izvestilac Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom sredine narodni poslanik Miloš Jevtić, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li želi reč izvestilac Odbora za finansije narodna poslanica Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora? (Ne.)
Da li želi reč izvestilac Odbora za prosvetu narodni poslanik Zoran Šami, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li želi reč izvestilac Odbora za nauku i tehnološki razvoj narodni poslanik Srboljub Živanović, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li želi reč izvestilac Odbora za omladinu i sport narodni poslanik Milan Vučković, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li želi reč izvestilac Odbora za saobraćaj i veze narodni poslanik Milan Urošević, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li narodni poslanici Milan Veselinović, Momčilo Duvnjak i Srboljub Živanović žele reč, koji su na sednici Odbora za saobraćaj i veze su izdvojili mišljenje o predlozima zakona po tačkama 36, 37, 38. i 39. dnevnog reda? (Ne.)
Nažalost, narodni poslanici Milan Veselinović, Momčilo Duvnjak nemaju priliku da se obrate Narodnoj skupštini, jer su zbog nepoštovanja odredbi Poslovnika Narodne skupštine isključeni sa rada sednice na 20 dana.
Da li narodni poslanik Srboljub Živanović želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici Srboljub Živanović, Marko Milenković i Sreto Perić, žele reč, koji su na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj su izdvojili mišljenje o predlozima zakona po tačkama 40. i 41. dnevnog reda? (Ne.)
Nažalost, narodni poslanici Marko Milenković i Sreto Perić nemaju priliku da se obrate Narodnoj skupštini, jer su zbog nepoštovanja odluka i odredbi Poslovnika Narodne skupštine isključeni sa rada sednice na 20 dana.
Da li narodni poslanik Srboljub Živanović želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica.
Samo vas molim da pritisnete prijavu. Izvolite.