Pošto na listama poslaničkih grupa više nama prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)

Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 15, 16. i 17. i tačkama od 28. do 43. dnevnog reda.

Prelazimo na 18. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POLITIČKIM STRANKAMA (načelni pretres)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave, u načelu, za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, a po poslaničkim grupama, sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred, Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta, narodni poslanik Vladan Batić.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Aleksandra Janković, Poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Zoran Šami, Poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica, narodna poslanica Marina Raguš, Poslaničku grupu SRS; narodni poslanik Vlatko Ratković, Poslaničku grupu ZES i narodni poslanik Nebojša Ranđelović, Poslaničku grupu LDP.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li želi reč predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu?

Informacija i obaveštenje koje mi je predato kaže da je od 16.00 časova ministar u zgradi Narodne skupštine, tako da ga molim da uđe u salu, jer je tačka dnevnog reda otvorena.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Da li želi reč predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić? (Ne.)

Da li želi reč presednik Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)

Da li narodni poslanici Zoran Krasić i Vjerica Radeta, koji su na sednici Odbora za pravosuđe i upravu izdvojili mišljenje o Predlogu zakona, žele da obrazlože izdvojeno mišljenje? Nažalost, oboje narodnih poslanika je isključeno sa sednice Narodne skupštine zbog nepoštovanja Poslovnika Narodne skupštine i odluka Administrativnog odbora.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Prijavu je predao narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Izvolite.

Postavio bih pitanje – zašto nema gospodina ministra, jer nema smisla da vodimo raspravu bez njegovog prisustva i bez obrazloženja predlagača zašto je ovakav zakon pred narodnim poslanicima.
Zahvaljujem na datoj reči, sačekaću gospodina ministra.

Da li narodni poslanik Nebojša Ranđelović želi da nastavi? Gospodin ministar je propustio svoj red i sačekaće da sasluša predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa, osim ako narodni poslanici izričito ne žele da čuju prvo ministra Milana Markovića? Žele.

Da li ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Da.)

Izvinjavam se, došao sam pre dobrih 60 minuta, ali sam bio ovde, očigledno se nismo dobro razumeli u kom momentu treba da se uđe. Pretpostavljam da se takve greške neće ponavljati što više budemo dolazili u ovaj cenjeni dom.
Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, imam to zadovoljstvo da danas obrazlažem Predlog zakona o političkim strankama, u ime Vlade Republike Srbije. Ako dozvolite, ovo uvodno izlaganje ću pročitati, a nakon toga sam spreman da odgovaram na sva pitanja koja se postave.
Razlozi za donošenje novog zakona o političkim strankama leže u šarolikosti i međusobnoj neusklađenosti pravnog okvira koji danas u Republici Srbije uređuje ostvarivanje garantovane slobode političkog udruživanja.
Nasuprot savremenim ustavnim normama kojima se, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, jemči sloboda političkog udruživanja i priznaje uloga političkim strankama u političkom oblikovanju političke volje građana, ovu oblast još uvek uređuju dva u mnogo čemu prevaziđena zakona: Zakon o političkim organizacijama iz 1990. godine, donet kao republički propis, i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije iz iste godine, donet na nekadašnjem saveznom nivou.
Činjenica da su važeći zakoni doneti pre bezmalo 20 godina, jasno upućuje na njihovu neusklađenost ne samo sa Ustavom Republike Srbije, već i sa većinom drugih propisa čije su odredbe povezano pitanje sa sadržinom ovih zakona, pre svega Zakonom o Ustavnom sudu, u delu koji se odnosi na zabranu rada političke stranke.
Uz navedeno, praksa je pokazala da zakoni sadrže niz neadekvatnih i nepotpunih rešenja, a zbog promenjenih društvenih okolnosti u periodu od njihovog donošenja i niz pravnih praznina, jer ne uređuju mnoga pitanja jednako značajna kako za obavljanje posla vođenja registra, tako i za ostvarivanje prava subjekata na koja se odnose.
Posledica ovakvog pravnog okvira je i to da isti registracioni organ vodi dve službene evidencije o političkim organizacijama: Registar političkih organizacija i Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija.
Izuzetno jednostavan postupak za registraciju političke organizacije, nepostojanje mehanizama kojima se može utvrditi da li sve registrovane političke organizacije deluju, odnosno faktički postoje, kao i mnoga druga pitanja u vezi sa njihovim radom, imala su za posledicu da je danas u registre upisano ukupno 636 političkih organizacija, s tim što je u međuvremenu, na zahtev ovlašćenih lica, brisano 60 političkih organizacija, tako da trenutno aktivno vodimo u registru 576 političkih organizacija.
Uz ove, možemo navesti i niz drugih ne manje ozbiljnih razloga da se konačno, posle gotovo dve decenije od uvođenja višestranačkog sistema, donese novi zakon o političkim strankama i ova oblast uredi na savremenim osnovama, u skladu sa zahtevima iz ratifikovanog Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i drugih obavezujućih akata Saveta Evrope, uz eksplicitno propisivanje ograničenja u pogledu delovanja političke stranke, promovisanja transparentnosti u radu i obezbeđenje mehanizama za pouzdanost i tačnost registra, čime se ostvaruje suština političkog pluralizma i slobode udruživanja.
Važeći zakoni koji uređuju ovu oblasti, jedni su od najstarijih, budući da je najveći broj država u našem okruženju, ali i drugih evropskih zemalja, svoje propise o političkom organizovanju i udruživanju doneo nakon 2000. godine. Stoga je bilo moguće sagledati uporedno pravna rešenja i iskustvo iz prakse drugih zemalja, što je svakako doprinelo kvalitetnijim rešenjima u Predlogu zakona o političkim strankama.
Takođe, kao polazna osnova za pripremu ovog teksta uzet je Predlog zakona o političkim strankama iz 2003. godine, kao i kritike tog predloga koje su se čule u javnosti.
Ovaj predlog zakona je prošao sveobuhvatnu javnu raspravu u kojoj su, između ostalog, učestvovali predstavnici više od 20 političkih organizacija i uglavnom sve političke stranke koje imaju predstavnike u ovom parlamentu.
Zakonom se po prvi put na jedinstvenim osnovama, celovito, jasno i precizno uređuju uslovi za osnivanje političke stranke, njen pravni položaj, vođenje registra, prestanak političke stranke i sva druga pitanja značajna za njen rad. Pre svega, zakon uređuje postupak za registraciju političkih stranaka, koje će se ubuduće registrovati kod ministarstva nadležnog za poslove uprave. Kao najznačajnija novina u ovom delu, predloženo je da političku stranku, umesto do sada 100 punoletnih građana, mogu osnovati najmanje pet hiljada punoletnih poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.
Prilikom predlaganja broja osnivača potrebnih za osnivanje političke stranke, imala su se u vidu uporedno pravna rešenja Austrije, Norveške, Finske, Španije, a predloženo je ono za koje smatramo da će dati potrebne rezultate i uozbiljiti političku scenu u Republici Srbiji. Kao izuzetak od ovog pravila, u kontekstu pozitivnih mera države prema pripadnicima nacionalnih manjina, predložen je znatno manji broj osnivača političke stranke nacionalne manjine, čiji se pojam, takođe, po prvi uređuje ovim zakonom, a to je 500 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.
Mišljenja smo da će predloženo rešenje omogućiti sprovođenje dobre prakse za učešće nacionalnih manjina u političkom životu, koja je usvojena Kodeksom dobre prakse za političke stranke, Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1546 od 17. aprila 2007. godine.
Novina je i propisivanje da se politička stranka osniva na osnivačkoj skupštini, donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta, izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke, a da sastavni deo osnivačkog akta čine, na zakonom propisani način, overene izjave osnivača o osnivanju političke stranke. Na ovaj način se obezbeđuje autentičnost datih izjava, otklanja mogućnost različitih zloupotreba, a pre svega kršenje Ustavom garantovanih prava na zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu udruživanja.
Takođe, nadležnom organu pružaju se relevantni dokazi na osnovu kojih se utvrđuje ispunjenost profesionalnih uslova za upis političke stranke u registar, što je u dosadašnjoj praksi predstavljalo značajan problem. Predloženim rešenjima koja, uređuju upis u registar, političkoj stranci se omogućava da se na brz i efikasan način rešenjem ministarstva upiše u registar. U ovom delu, po prvi put se uvodi novi institut obnove upisa u registar, koji ima za cilj da se subjekti na koje se zakon odnosi aktiviraju u pogledu ostvarivanja izvesnih ciljeva društvene politike i da kao ključna veza između građana i demokratske vlasti održe poverenje građana u politički sistem u celini, uz istovremeno obezbeđenje tačnosti i pouzdanosti registra.
S toga se predlaže da je politička stranka dužna da po isteku svake osme godine od dana upisa u registar podnese prijavu za obnovu upisa, uz koju podnosi izjave članova političke stranke o članstvu u političkoj stranci, koje sadrže overu potpisa najmanje u broju koji je bio potreban za osnivanje političke stranke upisane u registar. Kao podsticajna mera političkih stranaka u javnom životu, zakon predlaže jedan od izuzetaka od ove obaveze, tako da politička stranka ne podnosi prijavu za obnovu upisa u registar, ako su u propisanom roku kandidati koje je ona predložila samostalno ili u koaliciji političkih stranaka, učešćem na izborima za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno poslanike u skupštini autonomnih pokrajina dobili najmanje jedan mandat.
Uslovi za prestanak političke stranke izričito su i precizno definisani zakonom i ne ostavlja se prostor u upravnom organu za diskrecionu ocenu u pogledu njihovog nastupanja. Zakon po prvi put, pored opštih uslova, a to su kada organ utvrđen statutom donese odluku o prestanku, kada se politička stranka spoji sa drugom ili drugim političkim strankama i kada Ustavni sud zabranio rad, propisuje da politička stranka prestaje da postoji i briše se iz registra ako ne podnese prijavu za obnovu upisa političke stranke u registar, a nadležni organ utvrdi da kandidati koje je ona predložila samostalno ili u koaliciji političkih stranaka u zakonskom roku nisu dobili nijedan mandat u propisanim predstavničkim telima.
Saglasno legitimnom pravu države iz člana 11. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 22. stav 2. Međunarodnog pakta o građanskim političkim pravima, kao i obavezujućim aktima o ograničenjima u pogledu političkog udruživanja u državama članicama Saveta Evrope, predviđeni su uslovi i nadležni organi za zabranu rada političke stranke. Predloženo je da o zabrani rada političke stranke odlučuje Ustavni sud i to samo Ustavom i Zakonom o političkim strankama u utvrđenim slučajevima.
Imajući u vidu značaj navedenih novina, predvideli smo prelazni period od šest meseci u kome je političkim organizacijama ostavljen rok da usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona i podnesu prijavu za upis u registar. Političke stranke koje u tzv. postupku preregistracije ne postupe na ovaj način gube status pravnog lica i brišu se iz registra. Kao što se vidi, Zakonom o političkim strankama, čije donošenje predlažemo, obezbeđuje se puna sloboda političkog udruživanja saglasno odredbama Ustava, ali se istovremeno otklanjanjem postojećih zakonskih praznina i neusaglašenosti stvaraju pretpostavke za odgovorno postupanje političkih stranaka i mogućnosti da nadležni državni organi u ovoj oblasti vrše svoja ovlašćenja.
Stoga se s pravom očekuje da će donošenje i primena ovog zakona unaprediti položaj političkih stranaka i aktivirati ih u pogledu ostvarivanja svojih ciljeva, što je preduslov od poverenja građana u politički sistem u celini, a time se, u krajnjem slučaju, obezbeđuje i opšti interes, budući da političke stranke demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešćem na izborima kasnije ostvaruju pravo da učestvuju u vlasti, odnosno da kreiraju politiku države i lokalnih zajednica.
Poštovani narodni poslanici, ovaj predlog zakona je osnovni, temeljni, koji bi trebalo u budućnosti da uspostavi jedan drugačiji politički okvir u kome će postojati političke stranke i u kojima će one delovati. Ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen i ukoliko prvi efekti ovog zakona budu onakvi kakvi se očekuju, vrlo brzo ćemo moći da pristupimo promenama izbornih zakona koje će političkim strankama omogućiti poseban status u izbornim procesima, što će uštedeti znatnu energiju i, pre svega, novac poreskih obveznika pri svakim kandidovanjima, bez obzira da li su u pitanju predsednički, republički ili lokalni izbori.
S druge strane, ukoliko ovaj zakon postigne efekte koje od njega očekujemo, mnogo lakše će biti novim zakonom o finansiranju političkih stranaka uspostaviti delotvornu kontrolu rada i materijalnog poslovanja političkih stranaka, s obzirom na to da će se zakon primenjivati na najmanje desetostruko manji broj subjekata nego što je to u ovom slučaju. Svakako mislim da usvajanjem ovog zakona u oblasti političkog organizovanja uspostavljamo jedan moderan i savremeni, pre svega, jedan sistem koji je u potpunosti primeren okolnostima u kojima se Srbija danas nalazi. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, slušao sam pažljivo gospodina ministra i pažljivo sam saslušao razloge za ovakav zakon, razumni su, logični i treba ih uvažiti i prihvatiti. Izdvojio sam dva, zameniti prevaziđene zakone, to je u redu, naravno, još jedan, a to je posledica logičnog donošenja ovakvog zakona, ispraviti podatke u registru koji ne odgovaraju stvarnom stanju, jer kako gospodin ministar reče, preko šeststo prijavljenih partija i političkih organizacija trenutno je registrovano.
Kako je Vlada nameravala da ostvari ove ciljeve? Rekao bih jednim lošim zakonom. Naravno, nije prvi put da se u ovoj skupštini izglasavaju i usvajaju loši i neprimenljivi zakoni.
Setite se Zakona o krivičnom postupku i još nekih zakona koje smo izglasali, a ne možemo da ih primenjujemo, ne zato što ne umemo, nego zato što je takva situacija u našem zakonodavstvu. Može da se desi da još jedan loš zakon unese pometnju u ionako komplikovanu političku situaciju u Srbiji.
Ako dozvolite, sada bih zašao u meritum, odnosno postavio neka pitanja u vezi nekih članova koji su sastavni deo ovog predloga zakona. Ovim zakonom uređuje se osnivanje i pravni položaj političkih stranaka, upis i brisanje iz registar, prestanak političkih stranaka i druga pitanja značajna za rad političkih stranaka, kaže se u članu 1. ovog zakona. Dakle, član 1. nam kaže da je ovo jedan od sistemskih zakona, jedan od najvažnijih za funkcionisanje političkog sistema Republike Srbije.
Sada bih se zadržao na članu 4. i tražio neka objašnjenja.
U stavu 2. kaže se: ''Delovanje političke stranke ne može biti usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka,'' legitimno, u redu, ne bi valjalo da drugačije stoji, ''i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih i manjinskih prava'' itd. U obrazloženju zakona nisam našao šta tačno znači ''narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije.'' Ozbiljno pitanje bez ozbiljnog pitanja predlagača.
U stavu 3. ovog člana kaže se: ''Politička stranka ne može neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.'' Zamolio bih predlagače da pogledaju član 102. Ustava Republike Srbije koji strankama baš daje ovo pravo, a da ne pominjem da je taj član u suprotnosti sa članom 5. Ustava, jer je sam Ustav, a to sam već više puta istakao u ovoj skupštini antinomičan, odnosno njegove norme su u suprotnosti same sa sobom. Šta to znači – ''Politička stranka ne može neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi,'' kada postoji ustavna mogućnost da se mandati povere političkim partijama, odnosno da poslanici nisu vlasnici svojih mandata?
Dalje, zadržao bih se na članu 8. Kako se osnivaju političke partije?
– Politička partija mora obznaniti putem štampe svoj postanak, svoje uređenje i svoje predstavništvo, upravu. To važi i za svaku izmenu i dopunu. Liberalna odredba da slobodoumnije i slobodnije ne može da bude. Nažalost, pročitao sam član 37. Zakona o javnim zborovima i udruženjima iz 1891. godine.
Da li nam je 120 godina bilo potrebno da se naučimo slobodi, liberalizmu i demokratiji ili je nužno da se članom 8. skrnave građanska prav u Republici Srbiji? Pomenuo bih, ovakav liberalni pristup nije doveo do haosa u političkom životu Srbije, jer je tada 1891. godine mogao ko hoće, kad hoće i kako hoće da osnuje političku partiju, a u Srbiji ih je bilo samo tri.
Očigledno da u našem društvu nešto drugo fali, nešto drugo nedostaje, a ne dobar propis koji će ograničiti mogućnost stvaranja ogromnog broja političkih partija.
Sada bih se zadržao na čl. 13. i 14. Predloga zakona.
U članu 13. stoji: ''Program političke stranke sadrži opis političkih načela, ciljeva i vrednosti za koje se politička stranka zalaže.''
Statut političke stranke, član 14, predviđa da se u njemu nalaze programi i ciljevi, odnosno programski ciljevi. Ako se neka partija opredeli da njen statut, što je pravno moguće, sublimira i programska načela, odnosno u isto vreme da bude i statut i program – da li će ministarstvo odbiti da takvu partiju upiše u registar, odnosno da li takva partija neće moći da bude registrovana? U ovom predlogu zakona to ne stoji.
Član 16 – Dostupnost podataka, programa, statuta i drugih opštih akata političke stranke, kaže: ''Politička stranka je dužna da učini javno dostupnim putem interneta osnivački akt, lična imena osnivača'' itd. itd. Šta, ako se na jugu Srbije, pouzdano znam da u nekim mestima nema internet provajdera, nema pristupa internetu, odnosno 5.000 građana reši da osnuje političku partiju?! Hoće li njihova nemogućnost da se posluže savremenim tehničkim sredstvima biti razlog da takva partija ne može da se registruje? Koliko znam i koliko me moje pravničko znanje služi – javnost podataka se podrazumeva time da je dovoljno da dokument gde je neka partija, organizacija, udruženje ili bilo ko bude registrovan, bude dostupno javnosti. Koga interesuje neka ide pa neka gleda registar.
Pitanje je zbog čega se na taj način članom 16. krše građanska prava?
Član 17. neću citirati već samo zadnji stav, gde se kaže: ''Evidenciju o organizacionim jedinicama po teritorijalnom principu političkih stranka vodi Ministarstvo, na način koji bliže uređuje ministar.''
Zbog čega ovoliko mešanje države u ovu materiju?
Naziv i skraćeni nazivi političkih stranaka, odnosno ''Naziv političke stranke'', stoji u stavu 1. ovog člana, ''mora biti na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.''
Meni je žao što je, zbog onoga što stoji u Ustavu, ovaj član morao da bude ovakav, jer nam je Ustav faličan, loš, teško primenjiv. Nažalost, samo su predstavnici Liberalno demokratske partije govorili o tome. Svi ostali su se zalagali za takav, loš, Ustav, a sada imaju probleme sa njim.
Zbog toga što su takva ustavna rešenja, takav nam je i član 18.
Da se podsetimo kako je donošen ''Vidovdanski ustav''. Ne bi bio izglasan da nije bilo glasova ''Džemijeta, koji su uglavnom činili albanski begovi – da je Pašić bio tako krut i da Džemijet, zbog toga što se ne može prevesti na srpski jezik i što se ne može napisati ćirilicom, nije bio registrovan kao politička partija ne bi bilo ''Vidovdanskog ustava.'' Nažalost, u današnjoj zemlji Srbiji, situacija je sasvim drugačija.
Član 21. kaže: ''Politička stranka vodi evidenciju o svojim članovima koja obavezno sadrži: lično ime i ime jednog od roditelja, prebivalište i adresu i jedinstveni matični broj građana...'' Zbog čega ova odredba? Naime, za identifikovanje dovoljan je samo jedinstveni matični broj građana. Da li je i to neophodno? Šta ako partija ima značajne članove, za koje ne želi da se zna da su članovi te partije? Druga je stvar sa onima kojima je zakonom i ostalim normativnim aktima zabranjeno da budu članovi političkih partija, ali to ne treba da se tiče normative koju sadrži ovaj zakon.
Takođe, član 26, tiče se osnivanja političke partije. Pominje se upravni postupak, dakle, način da se dođe do svojih prava, ako ministar, odnosno nadležni organ ne izvrši upis u registar. Ne bih se vraćao na zakon iz 1891. godine, citirajući ga malopre, bio sam sasvim i dovoljno jasan.
Na kraju, zadržao bih se na poslednjih nekoliko članova.
Najpre – regulativa, odnosno deo materije koji se tiče zabrane rada političkih stranaka, član 37.
''O zabrani rada političke stranke odlučuje Ustavni sud.''
U stavu 2. kaže: ''Zabraniće se rad političkoj stranci čije je delovanje suprotno članu 4. stav 2. ovog zakona ili koja se udruži...'' itd.
Ako je već za to nadležan Ustavni sud, zašto se predlagač, odnosno u narednom koraku zakonodavac mešaju u sudsku vlast? Pustite Ustavni sud neka radi shodno svojim pravilima i shodno ubeđenju sudija Ustavnog suda.
Ovo što sam naveo vezano za član 37. odnosi se i na član 38 – koji se, takođe, tiče zabrane političkih partija.
I, na kraju – Nadležnost za vršenje nadzora, kaže:
''Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko uprave inspekcije.''
Zamolio bih gospodina ministra da nam objasni šta se podrazumeva pod nadzorom, kako će se on vršiti? U obrazloženju, na strani 20. ovog materijala koji smo dobili, nije dato detaljno objašnjenje kako će se vršiti nadzor i koji su sve atributi nadzora koje sam do sada pominjao, odnosno kako će se nadzirati rad političkih stranaka.
Iskoristio sam 12 minuta, zamoliću da mi omogućite da ostatak vremena iskoristim prilikom završne reči. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

U elektronskom sistemu je registrovana prijava narodnog poslanika Tomislava Nikolić, predsednika Poslaničke grupe Napred, Srbijo. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ministar pripremio sve zakone koji se tiču organizacije političke stranke, finansiranja. Vidim da želi da menja i izborne principe, sisteme po kojima se biraju odbornici, možda i poslanici. Nije ovo nekakav zakon iz koga proističu ostali. Mogli smo da raspravljamo o svim zakonima odjednom.
Istina je da je organizacija političkih stranaka u vreme kada smo ušli u višestranački sistem bila u Srbiji jednim zakonom, u SRJ potom drugim, tako da je bilo stranaka koje su bile registrovane samo na saveznom nivou. Neke i na saveznom i na republičkom, neke samo na republičkom.
Nije ni toliko anahron taj zakon po kome smo do sada bili registrovani. Postojali su nekakvi problemi koje delimično ovaj zakon otklanja, ali je naravno uvođenjem nove tehnologije, novih shvatanja počeo da stvara i nove dileme.
Naime, stranka nacionalne manjine je, idem po nekakvom redu, po članovima, nije bitno, politička stranka čije je osnovno političko delovanje usmereno na ostvarivanje prava jedne nacionalne manjine. Šta to znači "osnovno političko delovanje" i ako postoji osnovno, kakva je nadgradnja na političkom delovanju?
Zar nije osnov političkog delovanja da se čovek izbori za nekakva odbornička, poslanička mesta, da učestvuje u vlasti, da kreira, da pomaže, da odmaže, da se bori. Meni malo smeta, imaćemo stranku čije će osnovno delovanje biti da narod iz koga je proistekla ta stranka živi bolje, a mislim da je svrha svih nas da svi u Srbiji žive bolje, pa i ako postoji stranka srpskog naroda da se bori da svi građani Srbije žive bolje, ako postoji stranka mađarskog naroda da se bori da svi građani u Srbiji žive bolje.
Mislim da je tu pozitivnu diskriminaciju, koja se tiče toga da im treba manje potpisa, manje glasova, trebalo sprovesti na neki drugi način, a ne tako, opredeliti ih da moraju da se bore da isključivo njihov narod živi bolje. Znači, da bi se kod vas pojavili kao stranka nacionalne manjine moraju da dokažu da žele da njihov narod živi bolje. To stvarno nema smisla!
Uveli ste zastupnika političke stranke. Slučajno sam jedan od petsto i nešto predsednika stranaka, šeststo. Nemojte da me nazivate zastupnikom političke stranke, nema smisla!
Jer, to zastupanje, ako ste ga preneli iz pravničke terminologije, može da bude povereno bilo kome, a da biste predstavljali političku stranku, da biste u njeno ime odlučivali, donosili odluke, potpisivali, morate da budete izabrani.
Vi ovde kažete – imenovani. Ja još nisam čuo da postoji politička stranka koja imenuje svog predsednika. Možda vaša na predlog međunarodne zajednice, to bi bilo prihvatljivo – imenuje se Boris Tadić za predsednika DS, na predlog međunarodne zajednice, kojoj svi toliko težimo.
Potom, ovde ste predvideli lice koje kontaktira državne organe, mislim povodom tog finansijskog poslovanja – ''lice ovlašćeno da kontaktira sa nadležnim organom.'' Ne možemo mi to statutom, gospodine ministre, zato što je to prolazni pojam "lice ovlašćeno da kontaktira" ili "predsednik opštinskog odbora" ili neko ko vodi knjigovodstvo. Šta ako to lice napusti stranku, a mi ga statutom odredili da kontaktira sa nadležnim organom? Sada ćemo da menjamo statut zbog toga što ste tražili da imenujemo lice koje će da kontaktira? Hajde funkciju!
I, onda dolazimo do ovih šeststo i nešto registrovanih stranaka. Mislim da je trebalo da malo slobodnije predvideti rigorozne uslove za osnivanje političke stranke. Mi smo tu reagovali, vidim da su i druge poslaničke grupe uputile na 10 hiljada overenih potpisa. I to je malo, ali da ne ispadne ovi veliki koji su trenutno veliki, žele da unište one male koji su trenutno mali. Neka tih 10 hiljada potpisa bude neka osnova. Ako se utvrdi da je i to previše, da ćemo tu imati kakofoniju, ili kako da je nazovem, možemo i da menjamo taj zakon, ali bih predložio da se i stranke nacionalnih manjina sa 1.000 potpisa registruju, a ne sa petsto, zato što je zaista malo petsto potpisa. To možete da sakupite u jednom velikom vojvođanskom selu.
Pričate o finansiranju političkih stranaka. Podsećam vas da postoji izvesna kolizija u članu 4. Zakona o finansiranju političkih stranaka, u kome se u stavu 1, kada se govori o raspodeli sredstava, govori o političkim strankama koje su osvojile poslaničke ili odborničke mandate, a u stavu 3. govori se o raspodeli sredstava političkim strankama koje imaju poslaničke ili odborničke mandate, pa ako već nagoveštavate i Zakon o finansiranju političkih stranaka, da vam već sada unapred pomognem, da rešite već jednom tu dilemu, Ustav je rešio, mora da bude rešeno i kroz prateće zakone. Dakle, ovde govorimo o poslanicima, o odbornicima i o strankama u kojima se oni nalaze.
– Parlamentarna je ona stranka koja ima poslanike, a ne ona koja je osvojila poslaničke mandate. Ispalo bi besmisleno da Ustavni sud zabrani političku stranku a država je finansira pošto je osvojila poslaničke mandate.
Registracija političkih stranaka.
Verovatno ste imali dobru nameru kada ste govorili o prelaznom periodu od šest meseci u kome postojeće političke stranke mogu da se preregistruju ili nove da se registruju, ali niste predvideli da tu može neko da ukrade ime.
Naime, ako bi DS zakasnila, počne rok za preregistraciju i neko ko je potpuno spreman, efikasan, za pet dana preda zahtev da se registruje kao DS – gde ste ga sprečili da dobije to ime? Koji član ovog zakona? Mi smo vam tu malo pomogli i napisali smo da postojeće registrovane političke stranke koje imaju svoju registraciju, u jednom od ta dva registra koja do sada postoje, imaju vremena šest meseci da se registruju i da za to vreme njihovo ime ne može niko da upotrebi pri registraciji. To je potpuno ispravno.
Ostalo je još da razgovaramo o tome da li u toku posle isteka od osam godina politička stranka koja ima poslaničke mandate ili koja je osvojila poslaničke mandate treba ili ne treba da se ponovo registruje? Po našem mišljenju treba mnogo više da poštujete Ustav nego što ste to pokazali ovim predlogom zakona. Treba da pokažete razumevanje za ono što smo hteli ovim novim Ustavom, razumevanje da poslanik i odbornik raspolažu svojim mandatom potpuno, da mogu da ga povere u skladu sa zakonom, koji još niste doneli, a da mogu i da ga ne povere, da mogu sa tim mandatom, nakon verifikacije da krenu u koju god hoće političku stranku. Tako smo prihvatili evropske vrednosti.
To onda znači da stranka u kojoj se oni nađu posle osam godina ne mora da se preregistruje, ne stranka koja je pet meseci pre toga osvojila mandate, godinu dana, tri godine, nego stranka u kojoj se trenutno nalaze poslanici. Tako da život cenimo, a ne da cenimo papire ili ono što se nekad desi.
U osnovu, zakon reguliše ovaj posao kojim se bavimo, ali se ne usuđujem da kažem da nije bio regulisan, bio je regulisan i do sada. Uostalom, svi mi valjda cenimo svu svoju političku borbu, sve ono što smo u politici uradili. Valjalo bi da ste išli još šire, ali očekujem i druge zakone, da vidimo kako se medijski predstavljaju stranke koje imaju mandate i koje nemaju, treba li otvoriti prostor za sve ili je osvajanje mandata ipak neka viša platforma sa koje je dostupno političkim strankama mnogo više i pojavljivanje u medijima. Kad je već novac dostupan samo političkim strankama koje se dokažu na izborima, hajde da to bude i medijsko predstavljanje, hajde da to u stvari budu cenjene političke stranke.
Hajde da pokažemo onima koji se uzaludno bave ovim poslom da traže drugi, ako jednom, drugi, treći put na izborima ne uspevaju, da ih zakonom uputimo na to da postoje i drugi, možda, za njih prihvatljiviji i ozbiljniji poslovi od onih kojima se mi ovde bavimo.
Pa, ako se i nama desi da ne možemo da osvojimo mandate, i nas treba uputiti na neke druge poslove, baš kao i ministra, baš kao i predsednika Vlade.
U principu, smatram da ćete razmotriti ove naše primedbe, dobronamerne su svakako. Ne želim da se isključimo iz toga da odlučujemo o političkom životu, o uređivanju političkog života samo zato što smo opozicija. Dakle, imaćemo jasan stav i glasaćemo ili za ovaj zakon ili protiv njega, u zavisnosti od toga kako ste protumačili naše primedbe, a tumačenje naših primedaba je ili prihvatanje ili odbacivanje naših amandmana. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.

Zamolio sam za reč, jer smo imali predstavnike dve poslaničke grupe, pa je red da ponudim odgovore na ono što smo čuli.
Amandman Srpske napredne stranke, koji je uložio gospodin Arsić, čini mi se, jeste dobar amandman. Nije baš tačno da je bilo nejasno da ne može da se upiše stranke sa istim imenom, jer se svojstvo pravnog lica gubi tek posle šest meseci, tako da ne može neko sada da dođe i da upiše Demokratsku stranku u tom roku od šest meseci. Taj rok od šest meseci je garantovan svima. Ali, taj amandman je dobar, pre svega, zbog toga što pojašnjava situaciju da nakon tih šest meseci su ta imena slobodna i zato je taj amandman dobar. Mogu da samo da zahvalim na tom amandmanu i da vam kažem da će biti prihvaćen. To je suštinski i ključni amandman Srpske napredne stranke, tako da očekujem da će, posle ovih par usmenih obrazloženja amandman, zakon imati vašu podršku, s obzirom na to da je taj ključni amandman prihvaćen i zahvaljujem što ste ga podneli.
Raspolaganje mandatima, u pravu ste, jeste velika politička tema, ali to je tema za izborne zakone i o tome ćemo pričati, nadam se, vrlo brzo. Morate da razumete da mi kao Ministarstvo nismo nadležni za zakon o finansiranju političkih stanaka, ali je činjenica da će ovaj zakon biti osnova da se radi dalje na ostalim zakonima. I, ono što mogu da obećam i pozovem vas, sve ovde, da se uključite u javnu raspravu povodom prvog izbornog zakona, koji suštinski menja naš izborni sistem, to je zakon o izboru odbornika. Menja sistem u pravcu u kome je govorio i gospodin Nikolić. Zakon se nalazi na sajtu. Javna rasprava je počela. Okrugli sto će biti 29. aprila i pozivam sve da se uključite.
To je veoma važan zakon. Suštinski će promeniti naš dosadašnji doživljaj politike u lokalnim samoupravama. Građani će birati, neće samo glasati, nego će birati direktno ko će biti njihovi predstavnici u lokalnim parlamentima. Mislim da je to jedan dobar model o kome bi trebalo kasnije da razgovaramo, kada je u pitanju izbor narodnih poslanika.
Što se tiče određivanja definicije – stranke nacionalne manjine, ova definicija je preuzeta iz dosadašnjeg Zakona o izboru narodnih poslanika. Naravno, njoj nije ni bilo mesto u Zakonu o izboru narodnih poslanika, ali to je definicija sa kojom mi kao država apsolutno nismo imali nikakvih problema. Prednost je velika u tome što će sada moći samo Ministarstvo da izda takvu vrstu uverenja, a do sada je to radila Republička izborna komisija.
Ali, ono što je mnogo važnije, čini mi se da gospodin Nikolić, ne kažem da nije pročitao zakon, nego konkretno nije dobro parafrazirao, pa ne bih voleo da dođe do neke zabune: ''Politička stranka nacionalne manjine u smislu ovog zakona je politička stranka čije je osnovno delovanje usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa međunarodnim standardima, uređeno osnivačkim aktom, programom i statuta stranke.'' S tim u vezi koleginica Zlata Đerić podnela je jedan dobar amandman, i mi smo ga prihvatili, koji tu dodaje ''naš Ustav'', koji našom greškom nije pomenut.
Što se tiče ''lica'', ne radi se o imenu i prezimenu ''lica koje kontaktira'', nego predsednik izvršnog odbora, sekretar stranke i tome slično, u vidu funkcije ko je taj s kim komunicira državni organ. Zato je to našlo svoje mesto u statutu. Ne radi se o Petru Petroviću ili tome slično, ali dobro je da pomenem.
Zastupnik političke stranke, uvek postoje lica ovlašćena za predstavljanje i zastupanje političke stranke. To lice je zastupnik političke stranke, u smislu svih naših pozitivnih propisa koji regulišu odnos stranke i države, pre svega Zakon o upravnom postupku i mi smo napisali smo – izabrano, odnosno imenovano, jer ne znamo kako će se u kojoj stanci to lice određivati. Negde će biti imenovano, negde izabrano, tako da smo stavili i jedno i drugo. Nije dobra interpretacija gospodina Nikolića.
Što se tiče primedbi gospodina Ranđelovića, ne slažem se sa vama, zaista. Sloboda udruživanja je jedno, sloboda političkog organizovanja je nešto sasvim drugo. Pripremili smo zakona, kao što znate, o udruživanju koji je postavio udruživanje građana na najliberalnije moguće osnove, posmatrajući uporedno pravo i uporednu praksu. Dakle, tri fizička ili pravna lica mogu da osnuju udruženje građana i u tom smislu Srbija će nakon usvajanja tog zakona biti apsolutno u najvišem evropskom standardu ostvarivanja slobode udruživanja građana. Jedno je udruživanje građana. To je neka vrsta privatnopravnog odnosa. To je kao da se udružimo nas troje da ostvarimo neke ciljeve za koje mislimo da su bitni.
Ali, jedno je političko organizovanje. Nije politička stranka ono što i udruženje ljubitelja leptira.
Politička stranka pledira da vodi državu. Politička stranka pledira da odlučuje o sudbinama ljudi. Političari su ti koji ulaze u naše domove. Mi smo ti koji ulazimo u domove naših sunarodnika preko TV, svojim odlukama, svojim izjavama, kreiramo život. Ne može političko organizovanje da bude tako stihijsko. Mora da podleže oštrim kriterijumima da bi moglo da se uspostavi, da biste stekli taj legitimitet da sutra odlučujete o pravima građana ili uopšte da pledirate, da vodite jednu državu, društvo, narod itd. Zbog toga su strogi uslovi za osnivanje političke stranke. Zbog toga se ne slažem sa vama.
Dakle, za udruživanje – potpuna sloboda. Mogu i da se ne registruju udruženja. Kako god žele. Možete da napravite udruženje građana i da se uopšte ne prijavite nadležnom državnom organu. To je novi Nacrt zakona o udruživanju. Znači, sloboda – nema veće.
Ali, kada je politička stranka u pitanju ne mogu da se skupe tri čoveka, posebno ne ukoliko želimo da unapredimo naš izborni proces, pa da sutra kažemo – sve registrovane političke stranke imaju direktnu prohodnost na izborima. Zašto da skupljaju deset hiljada potpisa? Zašto da maltretiraju građane, svoju infrastrukturu, zašto da se overavaju ti potpisi, zašto da se blokiraju sudovi, kada je izborni proces Palate pravde ne može da radi? Dok svi mi dovedemo overivače ili sad po novom dok odemo da se overava, to je cirkus! Ako damo takvu vrstu slobode, izvinite, imaćemo sutra na stotine predsedničkih kandidatura. Imaćemo izbore sa 150 predsedničkih kandidata ili ćemo zadržati cenzus visok za kandidovanje, što mislim da je mnogo lošija varijanta.
Imamo različit stav. Vi mislite da treba ostvariti potpunu slobodu, a ja mislim da kada je političko organizovanje u pitanju treba staviti vrlo oštre kriterijume. Sledstveno tome, nema da se krijete ukoliko ste osnivač političke stranke, niko ne može da se krije! Ta ambicija da upravljamo tuđim života mora da nas košta.
– Ako imam ambiciju da upravljam državom i na taj način de fakto ljudima koji u toj državi žive onda neka moje ime kao osnivača stranke bude na internetu, da svaki građanin to može da vidi! (Aplauz.)
To je po meni bitna razlika između slobode udruživanja i političkog organizovanja.
Što se tiče visine, da li je pet hiljada ili deset hiljada, želim da kažem da onako kako, praktično, većina poslaničkih grupa odluči tako treba i da bude. Recimo, deset hiljada je u Rumuniji. Nije to ništa sporno. U Sloveniji je 300, ali nažalost, ne možemo da se poredimo sa Slovenijom, mi smo jedinstven primer, samo kod nas ima 576 aktivnih.
Što se tiče preregistracije nakon osam godina, ne može jednom da se stekne status političke stranke i da se nakon toga koriste beneficije koje će izaći iz nekih drugih zakona i da to bude jednom zauvek.
Mora na svakih osam godina da se ponovo dokaže da zaslužujemo tu privilegiju koja se daje političkim strankama. Mora na osam godina da se vidi da li realno vi postojite, da li stoje građani iza vas, tako što ćete ući u Parlament samostalno ili u koaliciji. Morate vaš potencijal da pokažete u izbornom procesu, a ne prelaskom poslanika iz jedne poslaničke grupe u drugu.
U izbornom procesu pokažite da iza vas stoje građani da biste bili oslobođeni nekih drugih obaveza, koje će nastupiti kada ste registrovani kao politička stranka.
Ceo sistem je, po mom dubokom uverenju, osmišljen da traje. Uspostavljanjem ovog sistema smo jednom za dugačak period stavili ad akta statusna pitanja političkih stranaka i nakon toga možemo na miru da regulišemo neka druga pitanja.
Moram da vam kažem da meni neke stvari nisu normalne, kada smo već kod toga. Nije normalno da pojedinac uđe u Parlament na ime jedne političke stranke, na njenoj listi, ne kao koalicija, i da onda svake godine, svakog meseca od poreskih obveznika kao politička stranka, a svi znamo da nije politička stranka, dobije 973.000 dinara, plus poslaničku platu, ako je uzima, ako je ne uzima nema veze. Za fantomske stranke 973.000 dinara! Mislim da to nije korektno.
Političke stranke finansiraju poreski obveznici i to je u redu. Ali, oni koji nisu političke stranke neka se bave biznisom, neka predaju na fakultetima, neka već rade šta žele drugo i neka rizikuju sopstven i novac, ali malo je neozbiljno da se de fakto od novca poreskih obveznika neko proglašava političkom strankom, kada on to realno nije. Hvala. (Aplauz.)