Meni zaista nije jasno koji onda stav mi ovde treba da sledimo. Želela bih onda da apsolutno prihvatljivo bude objašnjenje i potpuno jasno da mi kažete – po kojim pravilima se predstavnici Vlade ponašaju u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine? Hvala.

Takođe prema odredbama Poslovnika, predstavnici Vlade, u svako doba kada zatraže reč, istovremeno je i dobiju.

Dakle, Poslovnik o radu se odnosi i na predstavnike srpske vlade. To sam htela da čujem. Znači, imamo pravo na repliku.

Nemate pravo na repliku. Poslovnik nisam povredio. Ako niste zadovoljni objašnjenjem koje sam malopre dao, molim vas, recite, pa će se Skupština u danu za glasanje o tome izjasniti.

Ne, nisam zadovoljna, jer mi nije jasno objašnjenje.

Hvala lepo. Dakle, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o vašoj primedbi.
Sada dajem reč gospodinu Miroslavu Martiću. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, zakon o političkim strankama je izuzetno važan zakon jer uvodi red, ili bar pokušava da uvede red, na političku scenu Srbije (tačnije u izborni sistem Srbije), na kojoj u dobroj meri vlada haotično stanje, pomalo i zbog broja stranaka koje su u ovom momentu upisane u registar.
Sama činjenica da je u registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija upisano preko 600 stranaka, tačnije 570, s obzirom na to da je deo stranaka u međuvremenu brisan iz registra, govori o tome da je političku stranku u Srbiji mogao da osnuje svako kome padne na pamet, uz minimalnu podršku građana. Skoro sam siguran da je Srbija prva u Evropi po broju političkih stranaka, a možda i u svetu, da ne pričam o tome da je više od 15 godina prošlo od donošenja poslednjeg zakona.
Dakle, pažljivo sam slušao prepodnevnu debatu o pojedinim odredbama ovog zakona i najveći deo polemike bio je usmeren na odredbu o broju građana koji je neophodan da se osnuje politička stranka. Ako bismo pitali građane Srbije da li je to demokratska tekovina da u ovom momentu ima skoro 600 političkih organizacija ili je to cirkus, sasvim sam siguran da bi 99% građana reklo da je to cirkus koji vlada u Srbiji.
Ovaj zakon je pravljen po ugledu na evropsko zakonodavstvo i u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a ograničenja koja predviđa se pre svega odnose na odredbu po kojoj stranke ne mogu da rade na rušenju ustavnog poretka ili teritorijalnog integriteta zemlje.
Ovaj zakon, ili dobar deo ovih zakonskih rešenja, pravljen je u skladu sa evropskim zakonodavstvom i zakonima najrazvijenijih evropskih zemalja - Austrije, Nemačke, Mađarske, Rusije, Norveške, Finske, Španije, kao i nekih susednih zemalja, kao što su Rumunija, Bugarska, Makedonija i Republika Srpska.
Jedna od najvažnijih odredaba ovog zakona jeste ograničenje koje se odnosi na minimalan broj građana koji mogu da osnuju političku stranku. Ovaj zakon novim rešenjima predviđa da je, umesto dosadašnjih 100 punoletnih građana, neophodno da onaj ko ima nameru da osnuje političku stranku prikupi 5.000 potpisa punoletnih građana, odnosno državljana Srbije. Mislim da je to odredba koja je u ovom momentu prihvatljiva kao rešenje.
U prilog tome bih vas podsetio samo da su postojale političke organizacije koje su na pojedinim izborima imale manje glasova nego što su skupile potpisa, ili manje glasova nego što su upisale u registar onih koji su podržali njihovo osnivanje.
Uvodi se jedan izuzetak od pravila, a to je da je za osnivanje stranaka nacionalnih manjina potrebno najmanje 500 punoletnih državljana. Ova odredba je u skladu sa jednim od osnovnih ustavnih načela, kojim država garantuje posebnu zaštitu nacionalnih manjina.
Ova zakonska rešenja su vrlo važna i sasvim sigurno je da će u dobroj meri uvesti red u izborni sistem Srbije, mada mislim, danas sam čuo ministra Markovića, čuo sam izlaganja pojedinih poslanika, čak i predstavnika nacionalnih manjina, da je ovaj cenzus mogao biti i veći, i ja se pridružujem tom stavu. Žao mi je što ministar Marković nije tu, voleo bih da mi objasni zašto se nije išlo na veći broj potrebnih potpisa za osnivanje stranaka. Ja podržavam da se taj broj za osnivanje stranaka nacionalnih manjina podigne na hiljadu, a za sve ostale na 10.000.
Zakon je dalje propisao način i proceduru po kojoj se osniva stranka, odnosno propise koje moraju da ispoštuju, i obavezu da se na osnivačkoj skupštini utvrdi statut i program stranke.
Kad je u pitanju naziv stranke, ovaj zakon predviđa veliku slobodu i daje mogućnost da se pored naziva na srpskom u registar može upisati naziv političke stranke na jeziku i pismu nacionalne manjine, ako to statut predviđa.
Takođe, zakon sprečava da vizuelni identitet političke stranke koja se osniva bude identičan vizuelnom identitetu već osnovane stranke.
Praksa je pokazala da je broj političkih organizacija upisanih u registar znatno veći u odnosu na broj političkih organizacija koje stvarno deluju na političkoj sceni Srbije, kao i da postojeći zakon ne uređuje mehanizme na osnovu kojih se može utvrditi da li politička organizacija učestvuje u političkom životu Srbije.
Sem toga, jedna od najznačajnijih odredaba u ovom delu zakona svakako je odredba kojom se uvodi novi institut – obnova upisa u registar posle isteka osam godina od upisa u taj registar.
Na kraju, zakon je detaljno razradio uslove koji definišu prestanak rada i zabranu političke stranke. To ne bih više obrazlagao.
Izražavam žaljenje zbog toga što ministar Marković nije tu jer je on jedan od retkih ministara koji sve vreme ovde sedi i pažljivo sluša zakone koje predlaže. Time je za mene veće iznenađenje otkuda u prepodnevnom zasedanju toliko oštrih reči i primedaba na ovaj zakon od strane pojedinih poslanika upućenih gospodinu Markoviću.
Ovo je dobar zakon. Poslanici Demokratske stranke će ovaj zakon sasvim sigurno podržati.

Reč ima gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas raspravljamo o jednom zakonu vrlo važnom za Republiku Srbiju.
Kada raspravljamo o ovom zakonu možda je red da se prisetimo kako su izgledali počeci višestranačkog života i pluralizma u Srbiji. Nekada je u Srbiji bilo jako teško i opasno baviti se politikom, a obnova višestranačkog života i političkog pluralizma u Srbiji takođe je nosila određene rizike.
Veoma sam ponosan i zadovoljan što su ovde u sali i profesor Mićunović, ali i gospođa Pešić, i svi oni ljudi koji su doprineli obnavljanju višestranačkog života.
Međutim, u Srbiji je nekada obnavljanje političkog pluralizma značilo i šansu za začetke političkog egzibicionizma. Setimo se samo, kada zakon nije na adekvatan način uređivao delatnost i delovanje političkih stranaka, ko se sve i na koji način kandidovao na izborima u Srbiji. Da li pamti neko od vas Nikolu Šećeroskog i onu čuvenu rečenicu "ćetke, metle"? Da li pamtite ko je sve i na koji način učestvovao na izborima? Da li su građani Srbije možda zaboravili one stranke koje je formirala bivša Služba državne bezbednosti da bi ugrozila političko delovanje i delovanje političkih stranaka? Da li smo zaista zbog toga sada u situaciji, kada više nema Službe državne bezbednosti, da i one stranke koje je ta služba formirala prestaju da postoje?
Naravno, na tržištu političkih ideja građani, birači najbolje određuju ko će i kako preći cenzus i kako će određena politička ponuda biti prihvaćena. Nužno je da na tržištu političkih ideja, kada se stranke kandiduju svojim političkim programima, birači prepoznaju one koji su najbolji, ali da bi to mogli da urade nekada je potrebno i zakonom urediti ovu delatnost.
Ne mogu a da se ne setim da su neki ljudi u ovoj državi izbore doživljavali kao konkurs za nezaposlene, a stranku kao strateškog partnera. Ne mogu da se ne setim i onih ljudi koji su promenili sijaset stranaka samo da bi učestvovali na izborima, a konstantno osvajali manji broj glasova nego što je neophodno da skupe potpisa da bi se kandidovali.
Ne mogu a da se ne setim, nažalost, ni činjenice da mnogi koji su učestvovali u obnavljanju višestranačkog života danas nisu među nama, ne zato što se ne bave politikom, već zato što su platili strašnu cenu svoje želje za bavljenjem politikom. Setite se da među nama nisu mnogi od onih koji su razvili zastavu Demokratske stranke.
Kao pripadnik "Otpora", veoma sam ponosan na pripadnost narodnom pokretu "Otpor", ali moram da vas podsetim da je četiri hiljade ljudi bilo u zatvoru zbog toga što su se borili da se zakon o delovanju političkih stranaka donese u Srbiji. Naši prijatelji iz Srpskog pokreta obnove su platili strašnu cenu zbog želje da se u Srbiji na jedan uređen način ljudi bave politikom, da se donese zakon o delovanju političkih stranaka. Te žrtve nisu male, zavređuju poštovanje, zavređuju sećanje, zavređuju da se danas kada donosimo ovakav zakon setimo svih stradanja svih onih građana u Srbiji koji su platili strašnu cenu u želji da se bave politikom na jedan organizovan način.
Naravno, u Srbiji postoji mnogo stranaka koje neki navode i vređaju zbog broja članova, pa smo imali situaciju da imamo i "kombi" i "trotinet" stranke, ali svi ljudi koji pređu cenzus i koji uđu u ovo zdanje zavređuju poštovanje i mogućnost da se na tržištu političkih ideja i u parlamentu bore za ostvarivanje svojih ideja jezikom argumenata i činjenica. Dobro je da zakon, pa i Poslovnik o radu, onemogućava one koji hoće da jezik nagomilane bahatosti i primitivizma nametnu jeziku argumenata i činjenica.
Na kraju, moram da podsetim građane da smo danas u prepodnevnoj raspravi imali prilike da čujemo mnogo reči o tome koliko treba ljudi da bi se jedna stranka registrovala, koliko građana treba da potpiše nameru i želju da jednu stranku uvede u politički registar, i da li je to potrebno ili nije potrebno.
Znate, kada hoćete da upravljate kolima u Srbiji ta kola morate da registrujete i morate da obavite lekarski pregled. Kada neko hoće da upravlja državom, za sada je potrebno da registruje stranku, a nadam se da će biti obavezan i lekarski pregled za one koji smatraju da je upravljanje državom neozbiljan posao. Zahvaljujem se.

Reč ima  narodni poslanik Petar Kuntić.