Pravo na repliku i povreda Poslovnika, narodni poslanik Ivan Andrić, izvolite.

Javio sam se zato što sam pomenut, naravno. I dalje tvrdim da je reč o zloupotrebi od strane ministra, a sada ću pokušati da objasnim i kako, i na šta će ličiti ti koji će u ime tog ministarstva nama da pregledaju programe. Tako će onaj ko kritikuje zakon biti danas na naslovnoj strani mafijaških novina "Pres" i njegova slika će se, kao poternica, svuda naći, a oni koji isto to rade, a članovi su vladajuće koalicije i ćute, o njima će i ministar ćutati. Zato sam burno reagovao i zato sam se drao sa svog mesta, iako na to nemam pravo, i provocirao vas da mi izreknete opomenu.
To nije urađeno jedanput. Ministar je to u roku od nekoliko minuta uradio tri puta, jasno optužujući gospodina Koraća verovatno kao glavnog krivca za krizu i za propast društva koja nam se dešava.
Namera je jasna i mi postavljamo pitanje razloga donošenja ovog zakona, iz vrlo jasne namere. Dakle, ministar je na izvestan način slep i poslušan u ostvarivanju ideje Borisa Tadića, po kojoj u Srbiji moraju postojati dve stranke, pa kada to nije moguće na izborima, onda ćemo prvo promeniti zakon o strankama, pa zakon o izborima, pa zakon o republičkoj komisiji i možete odmah da donesete zakon po kojem postoje stranke Tadića i Vučića. Nema potrebe da o bilo čemu razgovaramo. Da li je to krajnji cilj? Sve što radite ide u tom pravcu. Možda je za zemlju i bolje da bude manje stranaka, ali o tome će odlučiti građani. U zemljama koje imaju dve stranke o tome nisu odlučivale vladajuće stranke, nego je to rezultat decenijskog razvoja ili stotina godina demokratije. Ne može se to donositi restriktivnim zakonima.
Naravno, još jedanput upozoravam, gospođo predsedavajuća, stvarno mislim da je reč o zloupotrebi. Ukoliko postoji nešto što je prof. Korać radio protivno zakonu, onda to treba da se rešava na način kako se rešava, ali gospodin Žarko Korać funkcioniše po zakonu koji je predložio ovaj ministar, u Skupštini u kojoj većinu ima većina koja je izabrala ovog ministra i, na kraju, koristi istu stvar koju koristi bar još deset stranaka iz koalicije gospodina ministra. Označavanje Žarka Koraća kao krivca je progon, a ministar na to nema pravo i to je kršenje Poslovnika.

Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.

Ne znam šta je jutros osvanulo u novinama i u kojim, nisam zaista pogledao jutros novine, ali reći ću nešto. Nema nikakve dileme da nema zloupotreba u tome što neka politička partija dobija ono što joj po zakonu pripada, niti bilo ko ovde govori o toj vrsti zloupotreba, niti sam rekao da postoji zloupotreba. Rekao sam da postoji nelogičnost u našem političkom sistemu.
Vašu poslaničku grupu ili neku drugu ne bih pominjao da gospođa Vesna Pešić nije rekla da to treba mi da rešimo. Uzeo sam rešenje o preraspodeli sredstava iz budžeta i shvatio da postoji nekoliko grupa, nije ništa sporno, ima 20 stranaka koje primaju novac iz budžeta, a 20 lista nije ušlo u ovaj parlament, ušlo je mnogo manje lista u parlament. Dakle, nije gospodin Korać, tu su i druge partije, DHSS, pa ne znam dalje po koalicijama. Ne znam ko je bio na listi, a ko nije. Daleko od toga da gospodin Korać…
Da vam kažem nešto, bez obzira na sve reći ću to i sada, sve što je gospodin Korać radio u prethodnih 20 godina, otkako postoji višestranački sistem u Srbiji, kao i gospođa Pešić, duboko cenim i mislim da većina ljudi koji su imali ideju razvoja demokratskog društva u Srbiji misle kao ja. Samo sam reagovao na nešto što se ponavlja od strane gospođe Pešić više puta. Čak ne mogu reći ni da sam ljut, niti da imam pravo da sam ljut, suviše poštujem gospođu Pešić da bih bio posebno ljut.
Ali, morate razumeti da je neko radio na ovome. Radio sam ja na ovome, radili smo mesecima, imali smo javnu raspravu i učestvovalo je više od 20 partija u javnoj raspravi, učestvovalo je stotine ljudi u javnoj raspravi, radili smo na tome i nije u redu da kažete da li sam kršten, da li sam normalan, da li je ovo idiotski itd. Shvatite, neko je radio na ovome, neko se trudio, neko je znanje uložio.
Diplomirani sam pravnik, advokat. Specijalizirao sam bezbednost. Donekle imam osnovu da se bavim ovim, možda više nego neko drugi. Bio sam predsednik opštine, bio sam odbornik, bio sam poslanik, bio sam potpredsednik Skupštine, znam o čemu pričam. Učestvovao sam u svim izborima, od onoga koji lepi plakate, ubacuje letke u sandučiće, radi na biračkom mestu. Znam o čemu pričam. A vi tako kritikujete moj rad, sa takvim kvalifikacijama, a pri tom se ispostavi da ne razlikujete grupu građana i političku stranku i još mi zamerate zašto vam odgovaram na to.
Što se tiče jedne stvari koju je rekao gospodin Jovanović, koji se javlja za reč, tako da mu sada tu ništa ne pomažem, niti odmažem, Zakon o lokalnim izborima je ocenjen verovatno kao najbolji koji smo imali do sada i ne mogu da shvatim zašto pred javnošću iznosite takvu neistinu da je izazvao haos u lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon je izdržao cepanje stranke koja ima preko 1000 odbornika u Republici, 620 odbornika je bilo sporno. Znate li šta bi se desilo po prošlom zakonu, kada država nije imala, kada zakon nije poznavao nijedan instrument da reši takvu situaciju? Pa, mi bismo imali haos, tuču, ko zna šta bi se dešavalo širom Srbije.
Ovaj zakon je predvideo jasne instrumente, prebacio odlučivanje na sudske organe, na pravosudne organe, umesto na upravne, na izvršnu vlast. Napravili smo savršen zakon za naše vreme. Manjkavost našeg zakona je naš izborni sistem, a kada budemo razgovarali o izbornom sistemu videćemo kako koja stranka posmatra svoj odnos prema građanima.
Promenu predlažem jer je sada vladajuća koalicija takva da pristaje na promenu izbornog sistema, a promena izbornog sistema koju sada predlažem kao unapređenje našeg sistema lokalne samouprave jeste da građani odluče o tome ko će biti njihov odbornik, a ne da političke partije odluče o tome. Građani glasaju, a političke stranke biraju. Mislite li da je to fer? Naravno da nije.
Siguran sam da ćete i vi dobro razmisliti o ovom predlogu zakona. Bio sam i kod vas, razgovarao sam o tome i očekujem da ćete podržati ovu ključnu, revolucionarnu promenu u političkom sistemu kod nas, da građanima damo pravo da izaberu. Oni treba da izaberu imenom i prezimenom čoveka koji ih zastupa u parlamentu. Nismo mi ti koji smo pametniji od njih, pa ćemo mi u njihovo ime da biramo ljude. Zato sada menjamo zakon, gospodine Jovanoviću.
Ponavljam, zakon koji je donela Skupština u prošlom sazivu je, verujte, jedini zakon do sada koji bi izdržao ono što se nama desilo na terenu, a to je 620 spornih mandata u jedinicama lokalne samouprave. Taj zakon je izdržao. Imamo nekoliko uvedenih privremenih organa, što nije ništa sporno, u ostalima se rešava bez uvođenja privremenih organa i nemamo zaista nikakav problem. Imamo svega 5% sudskih odluka koje malo odstupaju od onoga što je bio duh zakona, pa su zbog toga na kraju uvođeni privremeni organi jer je došlo do blokade rada.
U svakom slučaju, izvinjavam se gospođi Pešić, a posebno gospodinu Koraću, ukoliko sam na bilo koji način naneo štetu. Ponavljam, sve što prima partija, svaka u ovom parlamentu, utvrđeno je zakonom. To važi i za partiju gospodina Koraća, i za moju stranku, i za DHSS, i za druge stranke, G 17 plus, SPO, DS, svi po zakonu rade, nije to ništa sporno.
Reći ću vam još nešto, po ovom zakonu status političke stranke će moći da ima, bez obnavljanja upisa, samo onaj ko je parlamentarni status osvojio na osnovu koalicionog sporazuma. Ne na osnovu toga što je neko na nečijoj listi prošao, nego na osnovu koalicionog sporazuma.
Idemo napred. Ovaj zakon je osnova za to da promenimo naš politički sistem. Pitate zašto je potreban ovaj zakon. Pa, ovaj zakon je potreban zbog toga što na osnovu ovog zakona sutra možemo promeniti izborni sistem, možemo lišiti stranke potrebe da skupljaju 10.000 famoznih potpisa pred svake izbore. Setite se kakav smo cirkus tu imali, pa se ispostavilo da je na nekim izborima lider jedne stranke podržao kandidata za gradonačelnika druge stranke. Zar ste zaboravili kakav cirkus imamo u političkom sistemu?
Pominjana je Republička izborna komisija. Gospodin Jovanović kaže da je to sjajno, a ja kažem da Republička izborna komisija nije dobra. Ona ne odgovara standardima demokratskog društva ni u jednom pogledu. Podsetiću vas da je ta ista Republička izborna komisija odložila inauguraciju predsednika Republike na krajnje nezakonit način zato što je jedan jedini građanin glasao sa ličnom kartom koja je istekla. To je bilo potpuno nezakonito, jer to ne menja rezultat izbora, apsolutno vređanje volje građana. Odložena je za 14 dana inauguracija predsednika.
Gospodine Jovanoviću, da li čekamo situaciju kada će ta ista Republička izborna komisija da odloži nečiju inauguraciju za šest meseci po istom osnovu, tako što će poslati neko 20 svojih i organizovati da glasaju sa isteklom ličnom kartom? Da li je dobra Republička izborna komisija kojoj veruju građani u procentu manjem od 5%? Nije to dobra Republička izborna komisija. Ta Republička izborna komisija zavisi od naše volje – ako se mi dobro dogovorimo, sve je dobro. Vidite, gospodine Jovanoviću, tada se nismo ništa dogovorili pa nije bilo dobro.
Zato treba da je promenimo, treba da bude profesionalno telo, treba da bude nezavisno, da radi isključivo na osnovu zakona i Ustava, a ne na osnovu instrukcija političkih partija. To je telo koje sprovodi najvažniji proces u jednom demokratskom društvu. To je telo koje sprovodi …
(Ivan Andrić, sa mesta: Sonja Liht.)
Nemojte sada pominjati takva imena.
Znači, o tome se radi. Nije moja ideja tek tako, bez veze, nije topla voda izmišljena, to postoji u drugim državama širom sveta i mi treba da budemo kao i te države, bar kada je u pitanju politički sistem.
Građani nemaju poverenja u naš politički sistem. Građani nemaju poverenja u naše politički partije. Nedavno smo imali izbore. Grupa građana je dobila 18 ili 16%, nije bitno, da li vam to nešto govori? Da li vam to nešto govori, da li vam nešto govori činjenica da je izlaznost građanstva na izbore 40%? Koji su to pojedinci, koje političke partije, uopšte, koliko naš politički sistem uliva poverenje građanima?
Imamo legalitet. Da li ste sigurni da svi imamo legitimitet? Imate vi kao lider partije. Imaju lideri partija legitimitet.
Šta je sa nama ostalima? Građanima smo ponudili lidere, a onda smo se svi provukli na listama. Treba da se promeni izborni sistem. Treba da se promeni naš politički sistem. Treba da se promeni sistem političkih stranaka. Treba da se promeni Zakon o finansiranju političkih stranaka. To su razlozi, gospodine Jovanoviću, zbog čega radimo ovo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, svašta je videla ova skupština za 80 godina koliko postoji. Mislim da će ovo što ste vi izgovorili ipak pronaći neko mesto u istoriji.
Moram vas podsetiti da smo 2000. godine na izborima osvojili 176 mandata, a da je formiranje Vlade, konstitutivna sednica parlamenta čekala ponavljanje izbora na nekoliko biračkih mesta upravo zbog toga što smo poštovali zakon. Poštovali smo zakon, gospodine Markoviću, i 2000. godine, pa i 2008. godine, kada je zbog nezakonitog glasanja na jednom biračkom mestu glasanje ponovljeno. Ta činjenica ide u prilog RIK-u i ide u prilog pobedniku tih izbora, predsedniku Republike gospodinu Tadiću, jer je to dokaz poštovanja zakona u ovoj zemlji, u kojoj se zakon vrlo malo poštovao.
Govorite o pravu građana da konačno mogu da izaberu svog predstavnika. U kojim uslovima i u kakvoj atmosferi? U Srbiji, u kojoj su mediji pod apsolutnom kontrolom režima; u Srbiji, u kojoj je nemoguće normalno političko delovanje; u Srbiji, u kojoj vi kao ministar, između ostalog, nadležan za rešavanje problema koji prate politički život zemlje, niste nijednom održali konsultacije sa strankama, porazgovarali, videli šta oni misle o potrebi reforme političkog sistema zemlje, nego ste pred nas izašli sa zakonom o političkim strankama i sa napisanim zakonom o lokalnim izborima, isti vi koji ste sa zakonom izlazili pre godinu i po dana.
Pa, taj zakon ste napisali iz jednog jedinog razloga – ne da biste zaštitili Srbiju od podela u nekoj stranci, ukoliko do tih podela dođe, nego da biste podigli cenzus na lokalnoj samoupravi i tako prisilili čitav niz stranaka da vam se pokoravaju i da na vašoj listi izlaze na izbore, jer drugačije ne bi mogle da pređu cenzus. To je jedini razlog za promenu tog izbornog zakona, podizanje cenzusa sa 3% na 5%. Liberalno-demokratsku partiju je izmena tog zakona u izbornoj godini, bez ikakvih prethodnih dogovora, koštala prisustva u 80 lokalnih samouprava Srbije, jer smo se na izborima u maju mesecu nalazili između 4,8 i 5% na 80 izbornih lista u opštinama Srbije.
U kakvoj atmosferi se sprovode izbori u ovoj zemlji? Pričate da građanin ima pravo da bira svog predstavnika.
Niste to predložili u budućim izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, nego će građani da biraju predstavnike stranaka, a stranke će da odluče ko će na kraju ući u parlament.
Izvinite, 1990. godine smo imali takav izborni zakon i birani su poslanici za Skupštinu Srbije na većinskim izborima, i do 2000. godine smo imali izborni zakon po kojem su birani lokalni odbornici na većinskim izborima. Ne možete, gospodine Markoviću sa 25 ili 30% podrške da uzmete svu vlast u zemlji. To nije dobro. Ne zato što nije dobro da jedna politička stranka ima vlast, nego što ste u poslednjih šest meseci napravili haos od te vlasti. Došli ste nam sa zakonom na 12 strana, na kojem ste vredno radili mesecima. Možda i jeste. Gde je statut Vojvodine? Biće do leta, to je poslednja priča. Nas brine takav odnos. Pogledajte koliko je haosa proizveo sam Ustav. Radili ste na zakonu mesecima...
(Predsedavajuća: Tri minuta, narodni poslaniče.)
O Ustavu se duže glasalo, nego što se o njemu razgovaralo. To je vaša vlast.

Narodni poslanik Miroslav Markićević želi da iskoristi svoja četiri minuta, koja je ostavio na raspolaganju, kao predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, poslanici Nove Srbije, razmatrajući zakon o političkim strankama, žele da skrenu pažnju, odnosno ja u ime njih, u ime poslaničkog kluba, na jednu pojavu za koju mislim da je veoma važna za javnost rada na političkoj sceni Srbije, koja do sada uopšte nije pomenuta. To su tzv. nevladine organizacije, koje osnivaju političke stranke.
Pitam gospodina ministra da li on misli da je to bilo važno za građane da znaju. Svaka čast nevladinim organizacijama, mnoge od njih se bave humanitarnim radom, što Nova Srbija izuzetno poštuje, ali mislim da kroz taj humanitarni rad ne bi trebalo da stiču političke poene. Zbog toga bi javnost, a i vi kao resorno ministarstvo morali da građanima odgovorite na neka pitanja.
Recimo, na sajtu vašeg ministarstva postoji prikaz brisanih organizacija, odnosno političkih stranaka. Postoji, odnosno postojala je politička organizacija "Naša Srbija". Lice ovlašćeno da zastupa i predstavlja ovu stranku je Dragan Đilas. Organizacija je brisana iz registra, dobro slušajte datum, građani i kolege poslanici, 25. januara 2007. godine. Da li je to isti Dragan Đilas koji je bio direktor Narodne kancelarije predsednika Republike? Da li je on istovremeno bio lider jedne registrovane političke stranke u ovoj državi, u državnim organima?
Da li ta politička organizacija "Naša Srbija" ima veze sa nevladinom organizacijom "Naša Srbija", koja, čini mi se, ima neke kampove na Zlatiboru ili ne znam gde, gde su mnoge poznate ličnosti i sportisti dolazili da promovišu ideje da se pomažu deca bez roditelja, što mi poštujemo, samo bismo voleli da znamo, čini mi se da je to za javnost bitno, da li se tu radi o dvostrukom predstavljanju jednog čoveka. Da li je "Naša Srbija" nevladina organizacija ili politička stranka?
Trebalo je, pre svega DS, da kažete građanima da je direktor Narodne kancelarije... Ne znam da li to još funkcioniše, trenutno to nije aktuelno. Jedno vreme je bilo vrlo aktuelno u medijima, pravile su se narodne kancelarije u mnogim gradovima u Srbiji, a mi koji se profesionalno bavimo politikom znamo da su to bile ispostave Demokratske stranke.
Gospodine ministre imam pitanje: da li dve organizacije sa istim imenom mogu da budu registrovane, nevladina organizacija i politička stranka? Politička stranka "Naša Srbija" je brisana iz registra 25. januara 2007. godine i njen zastupnik, odnosno predstavnik je gospodin Dragan Đilas – da li je to Dragan Đilas, koji je bio direktor Narodne kancelarije i sadašnji gradonačelnik Beograda? Šta vi uopšte mislite o ovome? Mislim da je obmanjivana javnost u Srbiji; neko ko se predstavljao kao nevladina organizacija je, u stvari, politička stranka. Da li bi to trebalo sankcionisati nekim podzakonskim aktom u okviru zakona o političkim strankama, da se to reguliše, narodski rečeno, da se ne poturaju u narodu kukavičja jaja preko nekih nevladinih organizacija?
Mogu o tome mnogo da pričam. Mogu da pričam i o nevladinim organizacijama koje je Demokratska stranka osnovala radi blaćenja političkih protivnika. Te nevladine organizacije su trajale kao ... život im je trajao kao život leptira kupusara, nekoliko dana. Ako bude potrebno, pričaću i o tome. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Vreme na raspolaganju za predsednika poslaničke grupe je osam minuta.

Hvala. Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ovoj bespotrebnoj raspravi moramo pokušati da pronađemo, između ostalog, neki smisao, jer od besmislenog zakona bilo bi gore jedino pristajanje na besmisleni zakon. Dakle, postoje neki amandmani koji su napisani i mislim da bi bilo dobro da se tim amandmanima ozbiljno posvetimo i da na takav način pokušamo da korigujemo Predlog zakona o političkim strankama.
Važno je istaći potrebu za reformisanjem našeg političkog sistema, između ostalog, i za boljim uređenjem zakona o političkim strankama, s obzirom na to da tu očigledno postoje neki problemi.
Ali, način na koji ste vi, gospodine Markoviću, to pokušali da uradite doveo nas je u poziciju iz koje ne možemo drugačije da ocenimo vašu inicijativu, osim da je smatramo štetnom.
Reći ćemo vam šta je ključna zamerka ovom zakonu. To je ugrožavanje slobode i nametanje kriterijuma koji i u mnogo razvijenijim demokratijama, poput onih koje vi navodite, proizvode mnoge probleme, pa zbog toga nisu pravilo nekog političkog rada u čitavoj Evropi.
Gospodine Markoviću, kada se govori o političkim strankama u zemlji, onda građani, o kojima mi razgovaramo, razmišljaju o finansiranju stranaka, odnosno načinu na koji se povezuju stranke i biznis u Srbiji, razmišljaju o privilegijama stranaka. Kada se govori o političkim strankama u Srbiji, ovde, između ostalog, stranke razgovaraju i o liderstvu i pravu pojedinca da kontroliše čitavu stranku. Ovim zakonom to nije tretirano. Zakon o političkim strankama praktično definiše samo proceduru formiranja stranke, utvrđuje osnove na kojima će stranka raditi i definiše proceduru gašenja stranke. Zašto mi sada raspravljamo o ovom zakonu, a ne o svim zakonima koji su neophodni i koji bi morali pratiti ovu raspravu kako bismo mogli da kažemo da smo reformisali politički sistem?
U prethodnom obraćanju parlamentu govorili ste o liderima stranaka kao o vladarima stranaka koji gaze volju građana, svojih birača, namećući neka interna pravila i pretpostavljajući ih pravilima koja proizilaze iz poštovanja javnog interesa. Iz kog prava proizilazi takva sloboda lidera stranke, između ostalog, da smeni ili postavi poslanike i odbornike? Ko je to pravo dao lideru i da li mi koji smo se suprotstavili tom pravu koje ste vi dali (ne mislim vi lično, ali vaša stranka i vi kao vlast) danas imamo kredibilitet da pred vama kažemo da morate ozbiljnije da razmislite o ovom zakonu, jer je očigledno da smo u prošlosti bili u pravu?
Ne može se na ovakav način reformisati politički život zemlje. Na ovakav način on se samo hermetizuje, udaljavaju se oni koji su politici potrebni, a to su generacije nekih novih ljudi, sa svežim idejama.
Politički sistem se konzervira i stranke se guraju jedna drugoj u zagrljaj ili, što je još gore od svega toga, stranke se guraju u kršenje zakona, a vlast će, shodno svojim potrebama, procenjivati da li na tako nešto treba da reaguje ili ne.
Zbog toga mi ne možemo da pristanemo na nešto ovako. Politički život u zemlji se zakonima reguliše još od 19. veka. Kada se analizira liberalna vrednost u ovome što vi nama danas predlažete kao zakon i u zakonu iz 1990. godine, te "mračne" SFRJ, onda ćete videti da je tamo bilo mnogo više slobode nego što mi nudimo danas građanima.
Da li je potreban red? Jeste. Da li ste u pravu kada kažete da ima previše partija? Da, u pravu ste. To je, između ostalog, bilo svesno negovano, odnos u kojem je proizvođen haos, da bi se nanosila šteta onima koji se ozbiljno bave politikom. Ali, postoje drugi načini da se ti koji su zloupotrebili političku slobodu kazne, a da se ne ugrozi politička sloboda onih koji je neće zloupotrebiti. O tome treba da razmišljamo.
Dovoljno je tražiti od stranaka koje su registrovane finansijski izveštaj, dovoljno je videti da li one učestvuju u političkom životu zemlje tj. da li se kandiduju na izborima, lokalnim, pokrajinskim, republičkim, predsedničkim. Ako se ne ispuni nekoliko jednostavnih kriterijuma, te stranke će prestati da postoje, shodno činjenici da ne učestvuju u političkom životu zemlje, ali se neće zatvoriti vrata onima koji će se možda sutra priključiti nama u političkom životu. To treba da razumete i u kritikama koje iznosimo treba da pronađete neki benefit za sebe, a ne obrazloženje za podelu na vlast i opoziciju.
Ni predstavnici vaše vladajuće koalicije nisu zadovoljni ovim rešenjem. Da li će oni za njega glasati zbog toga što nemaju drugog izbora ili zbog toga što će sa vama napraviti interne dogovore koji će njih izuzeti iz primene ovog zakona, mi u to ne želimo da ulazimo. Teško nam je da razumemo kako će npr. LSDV, koja ima svoj logo 20 godina, sada taj logo menjati.
Ne razumem zašto bi Liberalno-demokratska partija, koja svoj logo ima gotovo četiri godine, to morala da uradi. Ne razumemo gde je smisao u jednoj takvoj odredbi, osim ako nije cilj da se napravi problem tamo gde problema nema, jer vi ne kažete šta će se desiti ukoliko se to ne učini. Hoćete li zabraniti parlamentarnoj stranci da se registruje, ako ona insistira na svom stranačkom obeležju, ukoliko koristi latinicu? Kakvu zemlju onda pravimo? Hoćemo li učiniti još nešto što je gore od toga, vama podnositi, u skladu sa zakonom, svoje akte, a onda taj zakon kršiti na svakom drugom koraku? To je besmisleno.
Da se vratimo na nekoliko ključnih pitanja u ovom zakonu. To je potreba da se na internet stranici objave imena osnivača političke stranke. To u slučaju Liberalno-demokratske partije nije nikakav problem, ali nas interesuje u kojoj meri je država sposobna da zaštiti svaku vrstu integriteta ljudi koji na takav način iznose svoje političke stavove i zastupaju političko opredeljenje.
To vas pitam zbog toga što je 100 odbora LDP-a u prethodnih godinu dana napadnuto i uništeno. Predsedništvo naše stranke je zapaljeno. Za to niko nije odgovarao.
Kako očekujete od nas da vam predstavimo naše osnivače, sa imenima, adresama, da ugrozimo i njih i njihove porodice i zašto je tako nešto neophodno u ovom trenutku?
Dužan sam to da vam kažem zbog toga što moramo da poštujemo zakon, pa ćemo izaći sa tih pet hiljada, a onda ćemo morati da razmišljamo da li će neko na njihova vrata da stavi bombu, kao što je stavio na vrata sudije u Knjaževcu. Kome tako nešto ide u prilog?
Ne možemo da se složimo sa vašom konstatacijom da smo mi zapravo podržali zakon o udruženjima građana u kojem su definisani neki kriterijumi koji su suprotni onome što mi danas zagovaramo, jer tako nešto nije tačno. Mi i danas želimo zakon o udruženju građana, a njega nema, ne zbog toga što smo morali da počnemo raspravu o budžetu, jer je ta rasprava završena pre gotovo četiri meseca, nego zbog toga što vlast ne želi da zakonom uredi oblast civilnog sektora, da bi svaki akter tog segmenta našeg javnog života bio kriminalizovan i izložen sumnji – kako se finansira, koji su ciljevi njegovog rada, od koga prima naloge. To je ono o čemu govorimo kada kritikujemo vašu inicijativu.
Postoji lista prioriteta i vi ste tu listu zanemarili, a na prvo mesto ste stavili zakon za kojim ne postoji nikakva jasna potreba i koji proizvodi mnogo problema, ugrožava građanske slobode, pre svega osnovnu slobodu na nesmetano političko delovanje, tako što podiže lestvicu, pooštrava kriterijume i na takav način onemogućava građanima da se slobodno bave politikom. Prekršili ste Ustav, koji ste nam prethodno nametnuli.
Hvala vam, gospodine potpredsedniče, što ste mi dopustili da završim rečenicu.