Hvala, gospođo Radović. Reč ima narodni poslanik gospodin Petar Petrović.

Gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo iz Ministarstva, pošto nema gospodina ministra, u ime Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba SPS i JS mogu da kažem da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona u načelu. Siguran sam da ćemo, ukoliko se prihvati neki od amandmana koji su za nas prihvatljivi, podržati i zakon u celini.
Mislim da je bilo krajnje vreme da se uozbilji politička scena Srbije i u tom cilju je doprinos Ministarstva što je izašlo sa ovim Predlogom zakona o političkim strankama. Jer, začuđujuće je da u Srbiji, koja ima nešto više od 6,5 miliona glasača, ima preko 600 registrovanih političkih stranaka.
Postoje mnoge političke stranke koje od svog osnivanja nikada nisu izašle ne samo na republičke izbore, nego čak ni na lokalne izbore, tamo gde žive predsednici tih partija.
Mislimo da je u Predlogu zakona dobra polazna osnova da se za registraciju političke stranke priloži 5.000 potpisa, ali mi iz poslaničkog kluba SPS-JS smatramo da ukoliko je za jednu političku stranku potrebno 10.000 overenih potpisa da bi izašla na parlamentarne izbore u Republici Srbiji, onda najmanje što politička organizacija, politička stranka treba da uradi da bi bila registrovana jeste da mora da ima 10.000 potpisa, odnosno 10.000 osnivača te stranke. U tom cilju, s obzirom na to da znam da ima amandmana kojima se predlaže da bude 10.000 potpisa za osnivanje političke stranke, mi ćemo podržati takav amandman jer mislimo da je to potpuno opravdano.
Takođe, trebalo bi podići i broj potpisa potrebnih za osnivanje političke stranke nacionalnih manjina. Mislimo da je broj od 500 potpisa mali i da bi to trebalo podići najmanje na 1.000 potpisa.
Mislim da za nacionalnu manjinu koja želi da ima svoju političku stranku neće biti problem da sakupi 1.000 potpisa kako bi mogla da registruje stranku.
Ono što pomalo smeta u ovom zakonu, mislim da će to moći kroz ovu javnu raspravu, kroz amandmane da se popravi, jeste da se svih pet hiljada, odnosno deset hiljada overenih potpisa, sa imenima i prezimenima ljudi koji podržavaju osnivanje stranke, sa njihovim adresama, sa njihovim matičnim brojem, mora naći na internetu, staviti na javni uvid, odnosno da mora javno da bude objavljeno na sajtu političke organizacije.
Smatram da to nije dobro, jer ako već postoje potpisi overeni od Ministarstva za lokalnu samoupravu, to je dovoljno da ne dođe do raznoraznih zloupotreba, ne u smislu kao što je ovde rečeno – da može doći do napada i nekih drugih neželjenih situacija u odnosu na ljude koji svoje ime, prezime i potpis stave kao podršku osnivanju jedne političke organizacije, odnosno političke stranke, nego to može da prouzrokuje druge zloupotrebe od strane raznoraznih organizacija, iz raznoraznih razloga.
Koriste ta imena i prezimena, adrese ljudi koji su podržali neku stranku, a imaju ih na uvid, i onda im šalju raznorazne ponude, počev od turističkih, pa do svakakvih drugih. Kada neko ima nečiju adresu, sa matičnim brojem, to može da prouzrokuje raznorazne zloupotrebe.
Mislim da to ne bi trebalo, barem je to stav Jedinstvene Srbije, da bude dostupno svakom građaninu u Republici Srbiji, ako je to već prisutno u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, gde postoji kontrola toga da li je neko svojim potpisom podržao osnivanje političke stranke.
Mislim da bi Ministarstvo trebalo još jednom da razmotri ove primedbe i da izađe u susret mnogim primedbama i sugestijama koje su se čule iz dosadašnje rasprave, tako da ovo ipak ne bude dostupno svakom građaninu Republike Srbije, ne zbog tajnosti, nego zbog zaštite onih ljudi koji su podržali osnivanje neke stranke, kao i njihovih porodica.
Ima nas raznih. Mi živimo u Srbiji i neko ko ima drugačije mišljenje ili drugačiji politički stav, možda ima drugačiji odnos prema nekome, da li je to njegov radnik, njegov drug, prijatelj itd., ako može da pročita i da dođe do njegove adrese, da je on osnivač neke političke organizacije, koja po njemu ne zaslužuje neki respekt i tako dalje ...
Mislim da treba sačuvati na neki način koliko-toliko privatnost onih koji su podržali osnivanje jedne političke stranke i političke organizacije, imajući u vidu trenutak u kome živimo, situaciju u Srbiji u kojoj se nalazimo i sve ono što sledi iza toga.
Mi smo, bez obzira na to koliko se kunemo u sve to, ipak još na početku razvijanja demokratije i demokratskih odnosa.
Takođe, nama iz Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba SPS - JS pomalo bode oči to što se svako osnivanje teritorijalne organizacije, prevedeno, opštinskog odbora, mora prijaviti Ministarstvu za lokalnu samoupravu. Mislim da je to suvišno.
Ako je politička partija osnovana, ako je podržana sa 5.000, ili 10.000 potpisa, kako mi predlažemo, treba dati slobodu toj političkoj stranci da se teritorijalno organizuje onako kako je ona utvrdila svojim opštim aktima koji su doneti na osnivačkoj skupštini ili nekom drugom organu te političke organizacije. Smatram da to treba izbeći, jer je to, gospodine ministre, suvišno.
Što se tiče obnove upisa, mislim da je dobro rešenje da one političke stranke koje su stekle pravo da imaju poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne moraju da se ponovo upisuju, odnosno da obnavljaju upis uz prikupljanje potpisa građana koji podržavaju tu političku organizaciju.
Ovde su se čuli mnogo komentari, naročito od strane pripadnika nekih političkih organizacija koje su nekada na političkom nebu Srbije značile nešto, a danas ne znače ništa, pa se udružuju sa svim i svakim da bi opstale na političkoj sceni Srbije i sada, jednostavno, ne žele da prihvate ovakvo regulisanje političke scene Srbije. Mislim da te njihove kritike nisu opravdane, mislim da su proizvod straha za neku njihovu budućnost, gde će se naći. Sve one političke stranke koje u ovom trenutku predstavljaju neku relevantnu političku snagu u Srbiji ne boje se, i da sutra treba da skupe i 15.000 i 20.000 potpisa da registruju svoju političku organizaciju, odnosno da obnove postojanje svoje političke stranke.
U svakom slučaju, Jedinstvena Srbija je i ranije tražila da se uozbilji politička scena i da oni koji godinama ne izlaze na izbore, i lokalne, a kamoli parlamentarne, nestanu iz registra upisanih političkih stranaka, da ne predstavljaju samo nešto što je na papiru, a u životu ne postoji.
S druge strane, valjda je svima nama koji smo kraće ili duže u politici jasno da između grupa građana koje imaju pravo da učestvuju na izborima, bilo lokalnim, bilo republičkim, i političkih stranaka postoji razlika.
Svaka grupa građana koja sutradan može da skupi 10.000 potpisa može da učestvuje na republičkim izborima i da ima svoje kandidate, da ima svoje predstavnike u ovom domu, ali za to ipak treba nešto drugo a ne samo 10.000 potpisa. Takođe, i na lokalnom nivou grupe građana mogu da učestvuju i da ostvaruju svoje političke ili neke druge ciljeve.
Da zaključim, gospodine ministre, što se tiče Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba SPS-JS, mi ćemo podržati, kao što sam rekao, u načelu ovaj predlog zakona, ali vas molim da još jednom razmotrite amandmane koji idu ka tome da se podigne cenzus za osnivanje političke stranke i da to bude isto onoliko koliko je potrebno da stranka posle osnivanja može da učestvuje na parlamentarnim izborima u Republici Srbiji, a to je, kao što je poznato, 10.000 glasova.
Mislim da je neophodno i da podignete cenzus kada su u pitanju nacionalne manjine, da uozbiljimo političku scenu Srbije, i da nacionalne manjine mogu da osnivaju svoje političke organizacije, ali sa 1.000 potpisa.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mihailo Purić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo republički poslanici, zakon o političkim strankama koji će usvojiti Skupština Srbije je i te kako važan za političku scenu u Srbiji. Ustavni osnov za donošenje zakona o političkim strankama sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, gde se kaže da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i u članu 55. Ustava, gde se garantuje sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja koje nije u suprotnosti sa zakonom.
Želim, pre svega, da ukažem na to da je Zakon o političkim organizacijama donet još 1990. godine. Veliki broj kolega poslanika je o tome govorio, ali mislim da je značajno da naglasimo da je to doneto još kao republički propis, a Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije donet je iste godine, ali na saveznom nivou. Ako pođemo od toga da ovi zakoni potiču iz perioda u kome je našu državu karakterisalo drugačije političko i ekonomsko uređenje i činjenice da su navedeni zakoni doneti pre 19 godina, jasno je da je potrebno doneti novi zakon o političkim strankama.
Ako pođemo od informacija koje imamo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da u Srbiji trenutno ima 555 političkih organizacija, 442 u registru Ministarstva za državnu upravu, a 133 u saveznom registru, tako veliki broj političkih organizacija upisanih u registre u odnosu na broj političkih organizacija koje su aktivne u političkom životu kroz izbore u Srbiji svakako kod građana dovodi do sumnje u značenje i suštinu političkog višestranačja i slobode udruživanja.
S pravom možemo reći da je osnovni cilj zakona o političkim strankama da se politička scena u Srbiji uozbilji i jasno definišu pravila rada političkih stranaka. To će doprineti da svi oni koji žele da se bave politikom preuzmu veću odgovornost i rizik za ovaj posao.
Zakonom o političkim strankama se jasno definiše pojam političke stranke, što ima za cilj da se, u stvari, udruženje građana razgraniči od drugih načina i oblika udruživanja građana, u meri u kojoj to zahteva specifičnost ovog oblika udruživanja. Zakonom o političkim strankama određuje se predmet zakonskog uređenja, prema kome se ovim zakonom uređuje osnivanje i pravni položaj političkih stranaka i upis i brisanje iz registra, prestanak rada političkih stranaka, kao i druga pitanja koja su značajna za rad političkih stranaka.
Ovim zakonom se definiše da je politička stranka organizacija građana dobrovoljno udruženih radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim putem i učešćem na izborima. Tačnije, definišu se tri osnovna elementa koja definišu političke stranke, a to su: slobodno i dobrovoljno udruživanje građana, oblikovanje političke volje i učešće političkih stranaka na izborima.
Ipak, zakon, kada govorimo o slobodnom i dobrovoljnom udruživanju građana, u skladu sa članom 55. stav 5. Ustava, propisuje jedno ograničenje koje se odnosi na članstvo u političkoj stranci, a prema kome sudije Ustavnog suda, sudije i javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije, pripadnici vojske, kao i druga lica čija je funkcija u skladu sa zakonom nespojiva sa članstvom u političkoj stranci, ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Što se tiče načina organizovanja političke stranke, zadržan je opšteprihvaćeni princip ili koncept u uporednom pravu da se političke stranke organizuju i deluju isključivo na teritorijalnom principu. Ovim zakonom je predviđeno da politička stranka počinje sa radom sticanjem statusa pravnog lica, a to pravo stiče danom upisa u registar političkih stranaka. Ovim zakonom su određena i načela rada političkih stranaka, a to su, pre svega, načelo javnosti i načelo zakonitosti u radu.
Zakonom o političkim strankama određuju se značajne novine u ovom delu koji se tiče osnivanja i umesto dosadašnjih 100, zakon predviđa da političku stranku može da osnuje najmanje 5.000 punoletnih građana, iako smo čuli i druge predloge. Mislim da tim predlozima koje su drugi poslanici iznosili treba izaći u susret, da 10.000 poslovno sposobnih i punoletnih državljana mogu da daju podršku za osnivanje političkih stranaka. Zakon predviđa još jedno pravilo – da se politička stranka osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke. Zakon predviđa da će nastavak rada biti moguć samo za one stranke koje u roku od šest meseci od početka primene novog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa zakonom i podnesu prijave za upis u registar političkih stranaka. Ovo je sve obuhvaćeno Predlogom zakona u članu 45.
Ubeđen sam da će usvajanjem zakona o političkim strankama biti uveden red i veća odgovornost za sve one koji žele da osnuju političku stranku. Veoma je značajna i obaveza pri registraciji stranaka, prema kojoj je politička stranka dužna da istekom svake osme godine od dana upisa u registar podnese prijavu za obnovu upisa u registar sa propisanim overenim potpisima koji su potrebni za osnivanje političke stranke. Usvajanjem zakona o političkim strankama stvara se mogućnost za jeftiniji i efikasniji izborni proces, kao i bolju kontrolu rada i poslovanja političkih organizacija. Definitivno, ovaj zakon će uozbiljiti političku scenu i smanjiti broj političkih stranaka. Zato će poslanici iz Demokratske stranke u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala, gospodine Puriću.
Na osnovu člana 85. određujem pauzu jedan sat i počinjemo u 15.00 časova.
Na listi prijavljenih govornika prvi je narodni poslanik gospodin Jovan Palalić.
(Posle pauze – 15.00)

Dobar dan, počinjemo popodnevni deo zasedanja. Kao što sam pre podne rekao, prvi govornik je gospodin Jovan Palalić, narodni poslanik DSS. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da Predlog zakona koji je pred nama uređuje jednu važnu oblast, koja sasvim sigurno utiče na ukupan politički, rekao bih i društveni, život.
Dobro je što je ministar Marković danas ovde prisutan i pažljivo sluša diskusije, prvenstveno poslanika opozicionih stranaka. Koristim ovu priliku da uputim jednu kritiku, s obzirom na to da je ministar Marković zadužen za resor lokalne samouprave, zbog toga što pre neki dan nije bio na Odboru za lokalnu samoupravu gde je trebalo da se raspravlja o jednoj i te kako važnoj temi, koja u ovom trenutku tišti sve lokalne samouprave u Srbiji, a to su mere Vlade Republike Srbije, prvenstveno one koje se odnose na smanjenje transfernih sredstava, koje će i te kako da pogode veliki broj lokalnih samouprava i sasvim sigurno onemogućiće ne samo ozbiljne investicije, nego, faktički, i finansiranje osnovnih nadležnosti lokalnih samouprava.
Naravno, ne govorim to slučajno. Činjenica je da su vlasti koje su konstituisane na lokalnim samoupravama faktički izabrane od strane građana, ali po kandidovanju od strane političkih stranaka. Onda imamo jednu vrlo čudnu situaciju da su sve lokalne samouprave u Srbiji osudile ove mere Vlade Republike Srbije, i lokalne samouprave u kojima vrše vlast predstavnici vladajuće većine i one u kojima vrše vlast predstavnici opozicionih stranaka.
Sa druge strane, imamo Vladu Republike Srbije, koju iste te stranke čine, a koje nemaju sluha za probleme lokalnih samouprava. Samim tim, to više zbunjuje građane koji su glasali na lokalnom nivou, a podsećam vas da su bili zajedno lokalni i parlamentarni izbori.
Koristim priliku da ukažem ministru Markoviću da je situacija, kada je u pitanju finansiranje lokalne samouprave, izuzetno teška i dramatična. Apelujem da kao resorni ministar u Vladi Republike Srbije pokrene postupak da se ova mera koja se odnosi na smanjenje transfernih sredstava za 2009. godinu, u iznosu od 15 milijardi, što je kap u moru ukupnog budžetskog deficita koji Vlada pokušava da reši, ukine.
U svakom slučaju, političke stranke, o kojima danas razgovaramo, imaju izuzetno važnu ulogu u društvenom i političkom životu, pogotovo u modernim demokratijama. Nesumnjivo je da je veliki broj teorija i pogleda na ulogu političkih stranaka postojao u prethodnom periodu i manje-više mogu se podeliti na dve grupe, koje potpuno različito vide ulogu političkih stranaka, njihovu funkciju, njihov značaj, njihovu stvarnu suštinu. Rekao bih da se upravo u toj podeli uloge političkih stranaka ogleda i ono što je realan politički život, pa i kod nas u Srbiji.
Jedna grupa teoretičara je govorila da su političke stranke isključivo društva za osvajanje i eksploataciju vlasti. U toj grupi teoretičara bio je i teoretičar Mihels, koji je govorio da su političke stranke organizacije u kojima vlada gvozdeni zakon oligarhije i takav gvozdeni zakon oligarhije prenosi se i na samo funkcionisanje vlasti u kojoj učestvuju te političke stranke.
Želim da ukažem na atmosferu koja je trenutno u Srbiji, bar kada je u pitanju odnos vladajućih stranaka koje vrše vlast prema opoziciji i ulozi opozicionih stranaka u kreiranju kritičnog javnog mišljenja, ulozi političkih stranaka da artikulišu one interese građana koji nisu našli zadovoljenje u politici Vlade kroz različite mere uticaja na javni život, medije, na funkcionisanje institucija, što i te kako ignorišu.
Imam utisak da upravo ta politika i taj pogled na političke stranke preovlađuje unutar vladajuće koalicije, unutar vladajućih stranaka, da su stranke isključivo društva za osvajanje i eksploataciju vlasti.
To nije dobro jer kod građana stvara lošu sliku o političkim strankama, stvara sliku da političke stranke ne mogu da rešavaju nagomilane probleme. U toj situaciji stvara se jedna politička apatija i odlazak građana u apstinenciju od političkog života, u krajnjoj meri i učešća na izborima.
Sasvim sigurno, takva atmosfera, uz odsustvo želje za dijalogom od strane vladajućih stranaka sa opozicijom koja iznosi kritičke stavove (konkretno, u ovom slučaju o merama Vlade koje se odnose na rešavanje ekonomske krize, ali i o državnoj politici Vlade) govori o tome da želja da se vlada, da se eksploatiše vlast, u strahu od konkurencije, jeste nešto što sada dominira.
Što se tiče predloženog zakona, DSS ima nekoliko primedaba, na koje želimo da ukažemo gospodinu ministru Markoviću. Naravno, od razumevanja za te primedbe kroz diskusiju u pojedinostima zavisiće, u krajnjoj liniji, i nekakav zvaničan stav DSS-a o ovom zakonu.
Prva načelna primedba koju su izneli predstavnici DSS u prepodnevnoj raspravi jeste činjenica da ovaj zakon ne obuhvata oblast finansiranja političkih stranaka, što izaziva najviše polemike u javnosti. Sasvim sigurno, kod raznih stručnjaka, eksperata, pa i samih građana, ta vrsta nedefinisane pozicije finansiranja političkih stranaka stvara sliku o strankama kao društvima za osvajanje i eksploataciju vlasti, društvima koja su koruptivna, koja su podložna korupciji. Sasvim sigurno, ne stvara dobru sliku.
Ključne primedbe kada je u pitanju ovaj zakon odnose se na preširoka ovlašćenja Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kada je u pitanju ova oblast. Pomenuću član 17. koji se odnosi na organizacione jedinice po teritorijalnom principu i koji to pitanje reguliše. Zaista je potpuno nejasno zašto je potrebno da ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima evidenciju o promenama unutar teritorijalne organizacije lokalnih samouprava. Mislim da su izmene statuta, koje stranka može da učini u smislu drugačije pozicije svog teritorijalnog organizovanja, koje bi se dostavile u nadležno ministarstvo tj. registar, sasvim dovoljne, bez opterećivanja političkih stranaka. Potpuno je nejasno iz kojih razloga, šta taj podatak znači Ministarstvu. Kada je u pitanju eventualna promena u teritorijalnoj organizaciji, u nekom opštinskom odboru, u gradskom odboru, od toga nikakvu korist, niti ikakav praktičan značaj samo ministarstvo i sam registar ne mogu da imaju. Smatram da ovaj deo treba rešiti tako što će se prihvatiti amandman poslaničke grupe DSS.
Uvek smo govorili da političku scenu treba uozbiljiti, upravo iz ovih razloga o kojima sam govorio u uvodu, kako građani percipiraju političke stranke kao ozbiljne političke subjekte koji artikulišu interese, koji stvaraju kritičku javnost, koji usmeravaju politički život. Uozbiljiće se tako što će se samo osnivanje i registracija političkih stranaka definisati podrškom većeg broja građana. Mi smo u tom smislu uložili amandman da je za osnivanje i registraciju političkih stranaka potrebno 10.000 overenih potpisa građana.
Naravno, smatramo, o tome je diskutovano u prepodnevnoj raspravi, da nije dobro da se javno na taj način na koji je Ministarstvo... Pokušavamo da shvatimo, kada je u pitanju teritorijalna organizacija i kada je u pitanju objavljivanje na sajtu osnivača stranke, šta je racio, šta je motiv Ministarstva da ima te podatke, osim ako ne želi da se bavi podacima ljudi koji su osnivači pojedinih opozicionih stranaka i aktivno učestvuju na nekom nivou političkog života, od lokalne samouprave, mesnih odbora, i da se eventualno vrše pritisci na te ljude. Ja drugačije ne mogu da razumem ovaj motiv.
Pitanje koje je takođe interesantno jeste – zašto je Ministarstvo uzelo na sebe ovoliko veliku nadležnost kada je u pitanju nadzor? Smatram da ova vrsta nadzora podseća na neka ranija vremena u kojima se gušila sloboda političkog organizovanja i mislim da taj deo nije potreban u članu 40.
U svakom slučaju, DSS smatra da je potrebno donošenje ovog zakona, ali ćemo konačan sud doneti kada se bude odvijala rasprava o pojedinostima. Hvala.

Hvala. Ministar.

Zahvaljujem. Mislim da su se u ovoj raspravi grupisale tri krupne primedbe. Jednu primedbu je prosto nemoguće otkloniti, a to je da zajedno sa ovim zakonom idu i neki drugi zakoni. Nadam se da ćete imati razumevanja za to, pre svega imajući u vidu da neki od tih zakona koji se pominju nisu u delokrugu rada našeg ministarstva. Time ne sporim da ste u pravu kada kažete da bi bilo dobro da što pre imamo taj set zakona i potrudiću se, u onom domenu u kom je to iz moje nadležnosti, da se što pre pojavim pred narodnim poslanicima sa tim drugim zakonima. Podsećam vas da su pojedini zakoni već u javnoj raspravi i pozivam vas na učešće u tome, a dobićete i pismeno formalno obaveštenje o svemu tome.
Prvo pitanje je pitanje cenzusa za osnivanje političke stranke. Predvideli smo 500 za stranke nacionalnih manjina, 5.000 za ostale stranke. Odavno, barem koliko se ja sećam, nije bilo toliko konsenzusa od strane vlasti i opozicije, praktično svih poslaničkih grupa, izuzev LDP, da se jedna ovakva ideja sprovede u delo, da se ide sa povećanjem cenzusa. Predložili smo 5.000, a praktično sve poslaničke grupe su tražile 10.000, i mislim da je to prva primedba. Želim da kažem da je Ministarstvo, da sam ja kao ministar potpuno otvoren da o tome razgovaramo, da još jednom razmislimo o tom amandmanu i o toj primedbi.
Druga primedba su imena na sajtu. Žao mi je što taj naš predlog izaziva ovoliko zabune. Koliko mi je poznato, postoji amandman u tom pravcu i mislim da i tu drugu primedbu možemo još jednom da razmotrimo i da donesemo odluku koja bi zadovoljila većinu poslanika u Narodnoj skupštini.
Treća primedba odnosi se na član 17. i na pitanje teritorijalne organizacije. Razlog što se to našlo u tekstu jesu neki sporovi koji su se dešavali u praksi. Podsetiću vas na spor koji se svojevremeno vodio oko Socijalističke partije Srbije i oko toga koje je lice ovlašćeno za zastupanje; mislim da je to dobro poznato iz ranijih vremena, kada je bilo – gospodin Branislav Ivković ili gospodin Ivica Dačić. Međutim, ukoliko to izaziva tolike dileme, a u nadi da će naša politička scena generalno biti mirnija u budućnosti, spreman sam da razgovaramo i o toj trećoj primedbi.
Mislim da su ovo tri primedbe koje su se do sad pojavljivale. Drago mi je što se ne spori ono suštinsko u ovom zakonu i mogu sad da vam kažem da se nadam da ćemo postići dosta širok konsenzus u vezi sa ove tri primedbe i da ćete onda biti u prilici da bez ikakvih ograda date podršku ovom zakonu, kao i druge poslaničke grupe koje su iznosile jednu od ove tri primedbe.

Reč ima narodna poslanica Maja Laušević. Izvolite.