Dame i gospodo, gospođo ministar, to je dodatni razlog, samo da se nadovežem na kraj vašeg izlaganja, da gospodin Dinkić treba da bude prisutan i da obrazlaže set predloga zakona koji je direktno u njegovoj nadležnosti.
Kao što ste sami imali prilike da vidite, ono što jeste bila tema dnevnog reda, jeste set ekonomskih zakona za koje vi kažete da bi trebalo da donesu određene sistemske reforme u ovoj oblasti i da, pri tom, ublaži efekte finansijske krize, ukoliko sam vas ja dobro razumela, pa sad dajem sebi za slobodu da vas parafraziram.
Ono što zaprepašćuje, ali ne iznenađuje, jer nekako kao da je ustaljena praksa Vlade Srbije, da živi u nekoj paralelnoj realnosti u odnosu na Parlament, a samim tim nama i sama funkcija nadzora rada resornih ministarstava neki put može da se čini trivijalnom, iz prostog razloga da, ukoliko se odlučite da, uslovno rečeno, promenite tradiciju koja traje 150 godina, zato mora da postoji valjano dobar i opravdan razlog. Vi nas treba da ubedite da komorni sistem ne funkcioniše dobro 150 godina i da van svake razumne sumnje javnost u Srbiji i poslanici prihvate vašu argumentaciju. Mi je, iskreno, nismo čuli.
Ono što smo imali prilike kao poslanici da dobijemo, kao informaciju, jeste obaveštenje od strane privrednih komora i jeste određeni set informacija za koje smo se potrudili da ih pribavimo, pa između ostalog i pismo koje je gospodin Milosavljević, kao ministar trgovine, uputio gospodinu Dinkiću, predlažući mu da povuče ovaj predlog zakona iz procedure, zato što, takođe, nije uveren da komorni sistem treba na takav način da se menja.
Ono što je, iznad svega, najvažnije za javnost u Srbiji koja ne vidi na koji će način efekti finansijske krize da budu prevaziđeni, bojim se da mi niste odgovorili u prepodnevnom delu, jeste kako to da Fond za razvoj do sada nije radio ono što jeste njegova nadležnost, u meri da predupredi ovo gde se srpska javnost našla.
Meni su konkretni pokazatelji – reper uspešnosti rada Vlade i uspešnost strategije Vlade u smislu da ispuni predizborna obećanja i da unapredi život građana Srbije.
Takođe, nije jasno zašto je proevropski kurs odustao od evropskih primera funkcionisanja i rada komornih sistema u, uslovno rečeno, najrazvijenijim zemljama Evrope. Dakle, možemo ovde da predstavimo uporednu praksu od Nemačke pa nadalje.
Nije jasno, a zaista su se čuli divergentni tonovi, to je ono o čemu opozicija priča sve ovo vreme, da se stiče utisak da postoji nekoliko centara moći unutar Vlade Srbije i zato je ovakav haos, uslovno rečeno, i zato je ovakva situacija i ekonomska i socijalna. Kriza, po pravilu, razotkrije sve.
Kriza napravi lice i naličje onog kursa koji se pokrenuo i koji, priznaćete, traje skoro devet godina. Vaš partijski šef je, čini mi se, autor knjige "Ekonomija destrukcije". Iskreno sam očekivala da se gospodin Dinkić pojavi ovde i odgovori na suštinska pitanja. Dakle, pitanja koja bih postavila gospodinu Dinkiću verujte da nisu, u suštini, pitanja za vas, tako da se nadam da se nećete ljutiti na poslanike koji će vama da postave ona konkretna pitanja jer za to imaju mandat i na to ih obavezuje ono što jeste svakodnevno interaktivna komunikacija sa građanima koji stoje iza svih nas.
Nije jasno kako će Fond za razvoj kakav se projektuje i planira da unapredi stanje privrede i ekonomsko-socijalnu situaciju u Srbiji. Da vas podsetim, volim da govorim u slikama i primerima i mislim da je najlakše da se na takav način shvati realnost i moram da se ogradim, nisam ekspert iz ove oblasti, ali se oslanjam na radove mojih kolega, gospodina Milorada Buhe i gospodina Dragana Stevanovića koji nisu trenutno u situaciji da ovo predstave, kao i mr Dejana Mirovića koji se ovim bavi poduže vreme. Nadam se da ću ih dostojno predstaviti. Pokušaću da izbegnem, uslovno rečeno, stručne termine koji mogu samo da zbune javnost i eventualno da odvedu na neki sasvim drugi put.
Ali, nije jasno kako se planira da se reši situacija i da se provede u delo ono što je projektovano Predlogom zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, ukoliko se zna da bi se samo finansirao tekući platni deficit od planiranih 16,1% bruto domaćeg proizvoda, dakle, stranih direktnih investicija u 2009. godina je potrebno oko 1,7 milijardi evra, dodatno neto zaduženje od 3,9 milijardi evra. Pošto u Srbiju u 2009. godini dospeva i oko 3,6 milijardi duga, da bi se finansirala naša preterana potrošnja, potrebni su krediti od ukupno 7,5 milijardi evra.
Ono što imamo prilike da čujemo i svakog dana nas zapravo pres-kliping zatekne i pisanje medija sa ponekim novim iznenađenjem, ponekim novim pokušajem da se predstojeći dani i meseci prevaziđu bez socijalnih lomova i ekonomskih užasnih turbulencija, samo da vas podsetim, Grčka je eksplodirala zbog toga što je zapala u užasnu krizu. Srbija je u recesiji. Čini se da će kriza biti sve teže podnošljivija.
Ne vidimo na koji će način Fond za razvoj da radi ono što jeste u opisu njegovih poslova, kao što je npr. da bi trebalo da predstavlja finansijsku kreditnu instituciju za podsticanje privrednog razvoja, obezbeđenje likvidnih sredstava za restrukturiranje velikih privrednih sistema, njihovu pripremu za privatizaciju, obezbeđenje sredstava za otvaranje malih i srednjih privrednih društva, podsticanje zapošljavanja, razvoj tržišta kapitala itd.
Idem dalje sa primerima, pa verujem da ćete biti u prilici da date odgovor na to pitanje. Radi se o transferu lokalnim samoupravama. Danas smo saznali da je situacija sledeća, dakle, ukupan budžet gradova i opština u 2009. godini je 40 milijardi dinara. Nakon smanjenja transfera lokalnim samoupravama budžet će iznositi 25 milijardi.
Ono što je zaprepastilo, takođe, jeste jedna od mera ublažavanja efekata finansijske krize, a očigledno je da Vlada nema konkretno pravo rešenje za ovu situaciju u kojoj smo se zadesili jer je naprosto zakasnila sa pravim planom i programom, dakle, donela je odluku da smanji transfer lokalnim samoupravama za 15 milijardi. I većina predsednika i gradonačelnika lokalnih samouprava više puta je javno negodovala zbog najavljenog smanjenja davanja iz republičkog budžeta za 40%.
Primera radi, opština Koceljeva, budžet iznosi 170 miliona dinara, gotovo polovina od toga je 83 miliona dinara. Slična situacija je sa opštinom Majdanpek, čiji je budžet 330 miliona dinara, iz budžeta Republike dolazi 160 miliona dinara. Znatno manje iz republičkog budžeta dobija grad Leskovac, 56 miliona dinara.
Gradovi kao što su, recimo, Čačak i Kruševac koji imaju velike budžete u iznosu od 2,2 milijarde dinara, sa republičkog nivoa dobijaju 540 miliona dinara. Njima će možda biti lakše, ali se postavlja pitanje na koji način će budžeti lokalnih samouprava uspeti da obezbede ekonomsku i socijalnu sigurnost građana koji žive na njihovim teritorijama.
Nisu to samo primeri. Ukupan spoljni dug skoro da dolazi do 30 milijardi dolara. Mi smo pre neki dan pričali o zajmu sa Bankom Saveta Evrope, što bi trebalo da znači oko 20 miliona evra dodatnog duga. Mi imamo primenu Prelaznog sporazuma kojom se, prema našim procenama, gubi oko 267 miliona evra. Zašto o ovome govorim?
Ovo jesu pokazatelji odnosa Vlade, resornih ministarstava, svih paketa zakona, dakle, odnos Vlade prema rešenju određenih problema u državi Srbiji izgleda na ovakav način.
Ono što jeste neumitni jezik brojki jeste da ukoliko bi se desilo da se odustane od jednostrane primene Prelaznog sporazuma vlast bi mogla za nekoliko puta da uveća davanja iz budžeta predviđena za Antikrizni program.
Ako bi vlast odustala od jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, recimo, sa EU, budžetski deficit od 580 miliona evra bi bio skoro prepolovljen.
Ako bi se sredstva koja se gube primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU usmerila ka privredi subvencije privrede bi mogle biti uvećane za skoro osam puta, a ako bi sredstva bila usmerena ka Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje on bi imao skoro sedam puta veća sredstva.
Suma od 267 miliona evra je veća i od izdataka predviđenih za subvencije poljoprivredi od oko 212 miliona evra, ali i od sume od oko 192 miliona predviđeno za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Budžetske cifre su izračunate prema kursu u periodu kada je budžet bio usvajan. Isto tako, suma od 267 miliona evra je samo 17 puta manja od ukupnog budžetskog izdvajanja, recimo, za dečiju zaštitu.
Poređenje budžetskih izdataka i gubitaka koje proizvodi ova odluka o primeni Prelaznog sporazuma pokazuje da je Vlada mogla sa tih 267 miliona evra da finansira rad, recimo, sledećih institucija: Narodne skupštine, uključujući poslanike i stručne službe, na koju odlazi oko 23 miliona evra, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje dobija 47 miliona evra, Ministarstvo za spoljne poslove uključujući i diplomatsko konzularna predstavništva, na koje odlazi oko 67 miliona evra, Ministarstvo pravde, uključujući Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, kojima pripada oko 74 miliona evra.
Dakle, sve ove institucije ukupno koštaju Srbiju oko 211 miliona evra, što je oko 55 miliona evra manje nego što iznosi gubitak nastao jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
Sa druge strane, katastrofalna odluka o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU se retko kritikuje u medijima, s obzirom na to da je izuzetno jak lobi koji ovde pokušava da nas ubedi da Evropa nema alternativu, a sa standardom Srbije, o tome ćemo neki drugi put.
Iz Ministarstva za lokalnu samoupravu najavljuju otpuštanje oko 8.000 lokalnih državnih službenika u naredne četiri godine.
Mislimo da će ovaj broj biti i veći, transfer sredstava iz budžeta koji je prepolovljen govori da će lokalne samouprave morati da naprave situaciju da otpuste, nažalost, sve veći broj administrativaca.
Pitam vas, kako ćete rešiti socijalni i ekonomski problem tih ljudi?
Ono što je bila projekcija Ministarstva za lokalnu samoupravu, jeste da će se tako navodno uštedeti oko 12 miliona evra. Ta cifra je preko 20 puta manja od one koju gubimo jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.
Ogromne pare koje Srbija poklanja bogatoj EU moraju biti usmerene ka našim najsiromašnijim građanima, nezaposlenima, za poboljšanje zdravstvene i dečije zaštite, ka našim poljoprivrednicima i našoj privredi.
Ono što je, takođe, vrlo značajno, a može da posluži kao slika ovih neumitnih brojčanih pokazatelja, jeste da Brisel definitivno otima od naših građana 267 miliona evra, uz svesrdnu pomoć Vlade koja zaista ne zna se čije interese provodi.
Za te pare u ovoj krizi i ovoj recesiji u Srbiji bi moglo da se izgradi 60 obdaništa ili 50 dnevnih boravaka za decu sa obezbeđenim prevozom i mogao bi se nabaviti novi nameštaj za 150 škola, moglo bi se izgraditi 50 fiskulturnih sala, dograditi 22 škole ili sanirati 90 škola, odnosno izgraditi 15 novih. Za ove novce koje nam Brisel otima mogla bi se izgraditi tri nova mosta u Beogradu. Dakle, to je još jedna slika o vrlo velikoj nesposobnosti koju je pokazala Vlada Srbije, odnosno finansijski lobi unutar Vlade Srbije.
Nije jasno kako će Fond za razvoj Srbije da učini da domaća privreda stane na noge, u stvari da se domaća privreda desi u Srbiji, kad, recimo, imamo sledeće primere: u članu 115. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU obećava pomoć Srbiji, koja uključuje zajmove Evropske investicione banke. U ovom smislu zaista nije jasno, kada se definiše ovakva pomoć, kako pomoć može da bude zajam koji je, zapravo, zajam sa kamatom koja treba da se otplaćuje. Ali, kako se te reforme koje se nalažu u tom proevropskom kursu izgledaju u praksi, tiče se i Fonda za razvoj Srbije, pa nije jasno kako će biti provodljive u delo. To izgleda na sledeći način.
Na primer, austrijski ''Por'' koji će najmanje skoro za 119 miliona evra graditi most na donjem špicu Ade Ciganlije nije imao konkurenciju među domaćim građevincima, koji su nekada bili čuveni u svetu, jer ti domaći građevinci nisu ni učestvovali na tenderu. Razlog su bili strogi uslovi Evropske banke za obnovu i razvoj, za koje se unapred znalo da su nepremostivi za domaću operativu. Prvi uslov IBRD je bio da izvođač ima obrt sredstava oko 200 miliona evra u poslednjih pet godina.
Jedna domaća firma koja ispunjava ovaj poslednji uslov je „Mostogradnja“ jer poseduje mehanizaciju za gradnju mosta na plovnim putevima, kao što je slučaj sa mostom kod Ade Ciganlije. Poslednjih godina, međutim, nije gradila kapitalne mostove jer država nije imala ekonomsku snagu za tako nešto.
Takođe, vrlo značajno, jeste još jedan primer, svi veći projekti, kao što su putevi i mostovi, dodeljivani su stranim firmama, iako nema dokaza u praksi da su sposobnije od naših, ali naprosto standardi koji su se postavljali pred naše firme bili su isuviše visoki ili je opet vladalo slobodno sudijsko uverenje i investitora da naprosto naše firme ne mogu da odgovaraju standardima koji se postavljaju pred njih. Slična situacija se ponovila 2006. godine, pa nas tako svi ovi primeri rukovode da ne možemo da verujemo da srpska Vlada ima dobru nameru, ili makar jedan njen ozbiljan deo koji pokriva finansijske tokove, u oporavljanju domaće privrede, naprosto, zato što jedino ispunjavate uslove EU.
Dakle, 2006. godine je bila slična situacija sa izgradnjom novog mosta i rekonstrukcijom starog mosta kod Beške na Dunavu. Predstavnici Sindikata građevinarstva Srbije i Republičkog granskog sindikata "Nezavisnost" su javno izrazili svoje nezadovoljstvo činjenicom da ovaj put srpski konzorcijum koji su činili "Mostogradnja", "Planum", "Goša", MIN, "Ivan Milutinović", "Zavarivač", nije dobio posao na izgradnji novog mosta kod Beške, iako su nezavisne komisije ocenile tu ponudu kao najpovoljniju. Udružena srpska preduzeća su uspela da nadmaše sve inostrane firme po kvalitetu ponude, ali Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka su diskvalifikovale domaći konzorcijum jer, navodno, ne ispunjava kriterijume.
Evropska banka za obnovu i razvoj, ukupan posao na sanaciji i izgradnji mosta kod Beške koji je vredan oko 40 miliona evra, zamislite koliko bi to bilo dobro kao injekcija za domaćeg izvođača radova, koliko bi se ljudi zaposlilo tom prilikom, dakle, čak ni rekonstrukciju mosta kod Beške nije htela da poveri "Mostogradnji", navodno, jer je ova firma 2005. godine imala nedovoljan profit. Dakle, otvoreno je favorizovana drugoplasirana "Alpina", iako je ponuda te firme bila dva miliona skuplja. Inače, most kod Beške je sedamdesetih upravo gradila "Mostogradnja". Epilog je bio da su ugovor za sanaciju postojećeg i izgradnju novog mosta kod Beške dobili "Alpina" i DSD, a jedan od podizvođača će biti "Mostogradnja".
To su konkretni primeri kakav odnos imaju svi oni od kojih mi pokušavamo da zajmimo pare ne bi li pokušali da napravimo nešto na teritoriji Srbije.
Pri tom, vidimo kako se sistematski uništava domaća privreda, tako što se postavljaju zaista izuzetno nedostižni i visoki standardi, a i kada se ti standardi ispune, opet se slobodno sudijsko uverenje evropskih investicionih banaka i finansijskih institucija na kraju svede na to – ne ispunjava standarde.
Još nešto što Srpskoj radikalnoj stranci stvara nedoumicu kako će ovaj predloženi set zakona, kako ste vi rekli, gospođo ministar, da ublaži efekte finansijske krize, jeste i sledeća činjenica: mi smo da se ne bismo rukovodili podacima do kojih mi sami dolazimo, pa da nam se ne bi spočitavalo da to nisu realni pokazatelji, postavili konačno pitanje vašem partijskom šefu, vezano za sistematsko otpuštanje, dakle, ostajanje bez posla i mogućnosti zarade oko 64.000 ljudi.
Dobili smo zvanično odgovor iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, i to sektora razvoja stanovništva sa finansijskog učešća države u rešavanju viška zaposlenih. Pazite šta nam je resorno ministarstvo odgovorilo: ''Analizom raspoloživih podataka u novembru prošle godine, evidentirani su ili najavljeni otkazi ugovora o radu, u većoj meri su posledice, pre svega, utvrđivanje viškova zaposlenih u društvenim preduzećima koja su u procesu pripreme za privatizaciju.''
A ovom prilikom bi volela da čujem podatak gde su otišla sredstva iz privatizacionih fondova, a bila su namenjena oživljavanju privrede. Tada smo saznali da se radi o bivšim velikim gigantima, kao što su: "Viskoza", pa je tu trebalo da dobije otkaz 100 radnika, "Zlatara''- Majdanpek – 80 radnika, "Prahovo-proizvodnja đubriva'' – 160 radnika, "Iris" iz Prijepolja – 450 radnika, "Raška" – 100 radnika. Najavljeno je bilo da će "Zastava automobili" otpustiti 700 radnika, Fabrika šinskih vozila "Goša" – 200 radnika, "Šamot" iz Aranđelovca – 300 radnika, "Elektroporcelan" iz Aranđelovca – 259 radnika, JAT – 850 radnika, po ovom osnovu.
Po drugom osnovu, dakle, utvrđivanja viškova zaposlenih u privatizovanim preduzećima, u cilju oslobađanja novih viškova zaposlenih, kupci su se kupoprodajnim ugovorom obavezali da će u narednim godinama investirati u razvojni program, ali da neće otpuštati zaposlene u nekom određenom periodu. Za veći broj privatizovanih preduzeća u toku je nova faza u sagledavanju optimalnog broja zaposlenih, dakle, desila se kriza.
I, onda je informacija izgledala na sledeći način: "Zdravlje" Leskovac – 194 radnika, "Rubin" Kruševac – 63 radnika, "Plima" Pek –200 radnika, "Krajina vino" – 270 radnika, uljara "Sunce" – 700 radnika.
Po trećem osnovu – upućivanje zaposlenih na prinudni odmor, uglavnom u privatnim preduzećima i onim preduzećima gde nema mogućnosti da se radnici proglase viškom, to su: "Zender" Vranje – 720 radnika.
Tu je država preko "Siepe" dala bespovratna sredstva za grindfild investicije i Nacionalna služba za zapošljavanje je dala bespovratna sredstva za obučavanje zaposlenih.
Ali, moram da vas podsetim, dok traje preobuka i obučavanje zaposlenih, ti zaposleni moraju da prehranjuju svoje porodice. Dakle, od kursa i preobuke oni to ne mogu.
Po četvrtom osnovu prestanka rada po osnovu otkaza ugovora o radu na određeno vreme i rada preko omladinske zadruge, učinili su "Belir" iz Kikinde sa 130 radnika, "Svislion" iz Vršca – 100 radnika "Vital" Vrbas – 230 radnika, ''Ju-es stil'' iz Smedereva – 400 radnika, "Dunavka" iz Velikog Gradišta za 125 radnika.
Utvrđivanje viška zaposlenih u namenskoj industriji i prestanak rada dohodovnih institucija u okviru Vojske i po tom osnovu utvrđivanje viška zaposlenih i isplata otpremnina u skladu sa Zakonom o Vojsci, po ovom osnovu prestao je rad u preduzeću "Milan Blagojević" iz Lučana za 170, u "Remontnom zavodu" iz Čačka za 360 radnika, u preduzeću "Cer" iz Čačka za 150 radnika.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u mesecu oktobru prošle godine najveći broj zaposlenih je dobio otkaz po osnovu isteka ugovora o radu na određeno vreme – 32.018 radnika. Evidentiran je znatan broj prestanka radnog odnosa po osnovu sporazuma između zaposlenog i poslodavca, na inicijativu zaposlenog, oko 16.000.
– Prestanak radnog odnosa po osnovu tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavaca – 1.760 radnika.
– Prestanak radnog odnosa zbog neostvarivanja rezultata rada za 603 radnika.
– Istovremeno, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u mesecu oktobru 2008. godine, oko 64.033 radnika je ostalo bez posla po ovim raznim osnovama.
Do današnjeg dana, a pokušavali smo više puta da dobijemo plan i program na koji način Vlada Srbije misli da izađe u susret ovim ljudima. Mi to nismo dobili, niti smo imali prilike da saznamo koje su to finansijske institucije, kako će menadžerski tim Vlade da nađe dodatna sredstva ne bi li se ublažio ovakav udar, uslovno rečeno, finansijske krize, na državu Srbiju.
Dakle, ono što smo, najkraće rečeno, očekivali da čujemo danas, jeste realna informacija i realno skeniranje slike u Srbiji. U Srbiji preko pola miliona ljudi živi ispod donje granice siromaštva. Ne samo što su to ljudi koji su uglavnom naši članovi, pa imamo obavezu za preko milion i 220 hiljada ljudi, izražavamo zabrinutost za celokupnu Srbiju. U Srbiji, ono što je prema svim ovim podacima sada već realna projekcija, neće biti porodice koju ova nesreća neće dotaći.
A iskreno da vam kažem, posle svih ovih pokazatelja zaista treba imati hrabrosti i braniti nešto što je trebalo da uradi gospodin Dinkić, a predstavlja Fond za razvoj Srbije.
Kada smo već kod nečega što, takođe, slika potpunu otuđenost Vlade Srbije i od života, a posebno od Parlamenta, jeste upravo informacija koju gledam ispred sebe, Ministarstva trgovine i usluga, upućena vašem partijskom šefu, gospodinu Dinkiću.
Mi smo čak bili svesni sukoba između gospodina Milosavljevića i Dinkića povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o komorama. Ali ono što javnost u Srbiji treba da zna jeste, kako kaže gospodin Milosavljević, prema odredbama članova 2, 5. i 7. kao i u smislu članova 8, 10. i 11, tada, Nacrta zakona, provodi se u suštini jedinstvena zakonska intervencija i to promena postojećeg pravnog režima organizacije, jedinstvenog komorskog sistema koji je na snazi u skladu sa važećim propisima.
Kao što kaže gospodin Milosavljević, reč je o Predlogu zakonskog rešenja kojim se potpuno menja postojeći model komorskog sistema, s obzirom na to da se predviđa pluralitet komora, odnosno komorskih organizacija putem ukidanja obaveznog članstva privrednih subjekata u Privrednoj komori Srbije, dakle, koncept jedinstvenog komorskog sistema je definisan kako u članu 1. važećeg Zakona o privrednim komorama iz 2001. godine, kojim se uređuje pojam privrednih komora kao samostalnih i poslovno stručnih organizacija, dakle, kao deo jedinstvenog povezivanja privrednih subjekata.
Kako ovo ne bih u detalje čitala, podsećajući na tradiciju od 150 godina, ono što je bio predlog dr Slobodana Milosavljevića, jeste da se tada Nacrt ovog zakona povuče iz procedure, zato što naprosto tada nije ni postojala analiza efekata zakona, koja je prema Poslovniku Vlade bila obavezna da se dostavi, na osnovu član 40. stav 2.
Mi možemo ovde samo da utvrdimo grešku u proceduri, ali je vrlo je diskutabilno zašto se menja tradicija nečega što postoji 150 godina bez javne rasprave. Mi ne krijemo, namera SRS jeste da upravo provedemo javnu diskusiju o svim nacrtima zakona, koje Vlada očigledno izbegava da uradi, sa stručnim i kvalifikovanim ljudima, pred očima srpske javnosti ovde i sada. Mi bismo voleli da čujemo na koji način vi mislite da će Fond za razvoj učiniti ono što jeste njegova osnovna delatnost sa svim pokazateljima koja sam iznela pred vas. Mislim da je to obaveza za celokupnu Vladu koja treba da izađe pred građane i kaže da konkretno nema rešenja za krizu koja će najjači udar da doživi između maja i oktobra ove godine.
Mi svi ovde preostali, a i ovo je slika Parlamenta i zainteresovanosti za situaciju u Srbiji, drago mi je što se sada na ekranu vidi od 250 poslanika koji su to ljudi koji zaista vode računa o dobrobiti građana, koji su to ljudi kojima su predizborna obećanja bila toliko silna i jaka i na kraju su pokušali da ubede da Evropa nema alternativu i da će ta Evropa doneti bolji život u Srbiji. Upravo smo dokazali da ta unija na jedan prepoznatljiv načini i za sve ostale zemlje, Srbija nije izuzetak, usisava ono što jeste nacionalni dohodak i bruto domaći proizvod jedne države, sa svim ostalim prerogativima jedne države.
Videli smo da ta unija nema nameru da reši krizu nijedne zemlje. Pre neki dan smo pominjali primer gospođe Merkel i njenog odnosa npr. prema ''Opelu''. Ono što mi možemo da projektujemo, takođe, da će sudbina EU biti vrlo neizvesna, iz prostog razloga, zato što je pao neoliberalni sistem, kao što ste videli, gospođo ministar. Pao je neodgovornim ponašanjem najjačih finansijskih centara moći. To, očigledno, još samo u Srbiji nije jasno.
Sledeća faza u načinu rešavanja prevazilaženja finansijske krize jeste zatvaranje u domaće ekonomije i u domaće zakonodavstvo najjačih zemalja Evrope. I tu je budućnost EU. U situaciji smo da pripremimo i žurimo sa zakonima bez javne rasprave, sa tim da se i Vlada unutar cepa po određenim predlozima zakona. Stvara se potpuni haos što u Parlamentu, što u javnosti. Pri tom nijedan od tih zakona čak i ne koincidira sa stvarnošću u Srbiji, ne nudi nijedno konkretno rešenje u Srbiji koja je pod protektoratom, nijedan od predloženih zakona se neće primenjivati na teritoriji KiM. Mi ovde glumimo očigledno nekakvu virtuelnu realnost. A što je najgore nijedan od tih zakona neće unaprediti život u Srbiji. Nijedan od tih predloženih zakonskih rešenja nije provodiv, naprosto, ne postoje materijalno-tehničke prednosti za to.
Ono što je pokazao određeni deo Vlade, na prvom mestu onaj koji kontroliše finansijske tokove, jeste da je njima bitnija EU nego život ljudi u Srbiji. Tu ste vi demantovani, gospođo ministar. To što ste rekli da je vama drago što se danas u Parlamentu govori o običnom životu ljudi U Srbiji, to apsolutno ne stoji. Da vam je drago, mi danas ne bismo pričali na ovakav način o ovakvom setu ekonomskih zakona. Mi ne bismo menjali 150 godina dugu tradiciju zbog unutrašnjih sukoba u nekim lobijima. I to jeste jedina istina.
– Da je vama drago, vi bi već imali nekoliko sednica Vlade i naši menadžeri u određenim javnim preduzećima ne bi imali višemilionske iznose, i da je vama zaista stalo do ovih građana, izašli biste pred nas koji ovde pokušavamo da ih predstavimo i rekli biste, Srbija je u teškoj krizi, rešenje se nalazi u tome i tom i tome. Vi nemate rešenje za to.
Ukoliko vi vidite rešenje u novim izborima, onda bolje to recite odmah, pa da građani Srbije znaju da se tu radi samo o političkim foteljama i političkim ambicijama i ni o čemu drugom. To je ona poruka koja sa zasedanja dolazi svakodnevno, bez obzira koliko se režim i režimski mediji trudili da to zamagle, od ministara koji ovde dolaze i koji predstavljaju zakone koji neće moći da se sprovedu u Srbiji, a iznad svega nas uvodite u to živo blato.
Nijedan od tih zakona neće pomoći ljudima da prežive ovu i naredne tri godine. I mi, onda, treba da izađemo pred te ljude i da kažemo, šta? Izvinite, nismo uspeli! Nismo uspeli, gospođo ministar, zato što se mediji zatvaraju i da se o ovome ne bi pričalo i zato što se opozicija satanizuje da se o ovome ne bi pričalo. I to je jedina istina.
