Pošto nema više prijavljenih. Pošto se niko od predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović sa mesta: javljam se po Poslovniku, gospođo predsednice.)
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da ovoj sednici, pored predstavnika predlagača, prisustvuju Dejan Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Nenad Ilić, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Dejan Radulović, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vladislav Cvetković, savetnik u Agenciji za privatizaciju, Branka Radović u Agenciji za privatizaciju.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 19, 20. i 21. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O FONDU ZA RAZVOJ SRBIJE, IZMENAMA ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA I PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O FONDU ZA OSIGURANjE I FINANSIRANjE SPOLjNOTRGOVINSKIH POSLOVA
Gospodin Čedomir Jovanović reklamira povredu Poslovnika. Imate reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarsko, javio sam se u skladu sa članom 164, naime, smatram da je povređen član 164. Poslovnika Skupštine, kojim se definiše procedura puštanja zakona po hitnom postupku u samu raspravu.
''Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija''.
Hitni postupak se, gospođo predsednice, između ostalog, uz vašu saglasnost, konstantno zloupotrebljava. Jedna od primedbi koja se iznosi svakodnevno u kritikama rada Skupštine, od međunarodnih organizacija, jeste zapravo izbegavanje suštinskih i ozbiljnih rasprava i neopravdano pozivanje na hitni postupak.
Interesuje me šta je vas navelo da po hitnom postupku predložite raspravu o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, s obzirom na to da se u obrazloženju za hitni postupak o ovom zakonu kaže – da donošenje zakona zahteva hitno otpočinjanje pripremnih aktivnosti postojećih komora za usaglašavanje svog poslovanja sa novim zakonom, kako bi se postojeći komorski sistem u Republici Srbiji blagovremeno pripremio za predložene promene i neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku.
Član 13. zakona kaže: "Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti najkasnije do 31. decembra 2010. godine, a član 14. ovog zakona kaže da će se zakon primenjivati od 1. januara 2013. godine.
Koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, pogotovu zbog toga što ne postoji nijedna regionalna privredna komora u Srbiji koja nije kritikovala Predlog izmenama i dopuna ovog zakona?
S obzirom na to da se privreda suprotstavlja ovom zakonu, mislim da nema nikakvog osnova za raspravu po hitnom postupku i da su se stekli preduslovi da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se skine sa dnevnog reda, da se obave dodatne konsultacije i da se onda u normalnoj atmosferi usvoji zakon koji bi možda rešio neke probleme na koje ukazuje Ministarstvo.
Ovo je neodrživo. Mi raspravljamo po hitnom postupku, a zakon će stupiti na snagu 2013. godine, a prateći propisi će biti doneti do kraja 2010. godine.

Htela bih samo da vas podsetim da sam u obavezi – da sve predloge Vlade, a posebno predloge po hitnom postupku, stavim na dnevni red pred Skupštinu, da sam to učinila i ovaj put i da se Skupština izjasnila, što je u skladu sa Poslovnikom.
Postoji činjenica saglasna komentarima koje ste dali u obrazloženju pitanja, ali je Skupština po ovom poslovniku upravo stavila u dnevni red i Zakon o privrednim komorama, a na predlog Vlade da to ide po hitnom postupku. Dakle, svaki predlog Vlade po hitnom postupku, upućen nama, u obavezi smo da stavimo na dnevni red da se Skupština o njemu izjasni, što sam učinila i ovaj put.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama i Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz utvrđenog dnevnog reda, po tačkama 19, 20. i 21, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa i to:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 Plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred, Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta, a saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Siniša Stamenković, Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Mladen Grujić, Poslaničku grupu Nova Srbija, narodni poslanik Milan Nikolić, Poslaničku grupu SPS - JS, narodni poslanik Vlajko Senić, Poslaničku grupu G17 plus i narodni poslanik Marina Raguš, Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama i Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
Da li predstavnici predlagača, ovde je predstavnik gospođa mr Verica Kalanović, ministar za Nacionalni investicioni plan želi reč? (Da.)
Gospodin Jovanović reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsednice, uz svo uvažavanje vas kao predsednice, kao osobe koja pokušava da uspostavi neki red ovde u Parlamentu, mislim da ste povredili član 27. Poslovnika i to onaj njegov deo u kome se kaže da, pored toga što vršite poslove predviđene Ustavom i predsedavate sednicama Narodne skupštine, morate obezbediti primenu Poslovnika Narodne skupštine.
Ne može Skupština da donese odluku koja je suprotna Poslovniku. Citirao sam na vrlo jasan način Poslovnik i član 164. kojim je definisana procedura usvajanja zakona po hitnom postupku. To što je Vlada nešto poslala Skupštini ne znači da vladajuća većina robotizovano glasa za nešto što je suprotno Poslovniku.
Mi smo odavde izbacili 50 poslanika zbog toga što su kršili Poslovnik. Ako mi ne poštujemo red, ko će ga drugi poštovati? Ne možemo da raspravljamo o zakonu po hitnom postupku, koji stupa na snagu 2013. godine, zato što je gospođa ministarka danas došla u Skupštinu. Neka se vrati tamo u tu vladu i neka se upristoje, neka se privedu u prvi red, pa onda druge da počnu da prozivaju na taj red. Kako možemo to da radimo?
Prateći propisi za ovaj zakon će biti usvojeni do 31. decembra 2010. godine, a on stupa na snagu za četiri godine, a vladajuća većina nije ni znala o čemu glasa, niti joj je ko rekao tako nešto. Nemojmo više da ne poštujemo Poslovnik!

S obzirom na to da je zakon došao u proceduru 26. februara, mi smo imali i poslovničke mogućnosti drugog tipa do momenta kada se Skupština izjasnila o stavljanju na dnevni red, no rasprava je o ovom zakonu, dakle, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama, očigledno stavljena na dnevni red i o tome moramo raspravljati, a zatim ide izjašnjenje. U svakom slučaju, može biti da ćete vi sopstvenom argumentacijom učestvovati na taj način da podsticajno delujete i na ostale poslanike, da se izjasne na odgovarajući način.

Prekršili ste Poslovnik član 27.

U obavezi sam, poštujući Poslovnik, da stavim sve što Vlada dostavi na dnevni red i o tome se izjašnjava Skupština. Takođe sam u obavezi da odluku o kojoj se izjasni Skupština poštujem. Zaista mislim da ne možemo ići korak nazad. Bilo je nekih poslovničkih mogućnosti pre nego što sam stavila to na dnevni red, ali ih poslanici nisu iskoristili. To je odgovor na moje pitanje.
Da se ospori hitnost i da na taj način reagujete, dakle, pre nego što je došlo na dnevni red, onda je to proceduralno moglo. Zahvaljujem.
Da li, gospođo Kalanović, želite reč? (Da.)
Izvolite.

Izvinjavam se što se još uvek teško snalazim sa ovom tehnikom. Nadam se da će sa zakonima biti bolje.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od tri zakona iz oblasti ekonomije. Svrha donošenja ovih zakona jeste uređenje rada institucija koje pružaju podršku privrednim subjektima. Cilj zakona je da institucije koje pružaju podršku privredi u narednom periodu rade efikasnije i jeftinije. Takođe, nije zanemarljivo da ove institucije u narednom periodu treba efikasno da sprovode programe koje je definisala Vlada kao mere ekonomske politike za ublažavanje negativnih posledica svetske ekonomske krize.
Dozvolite mi da sednem i koristim materijale, jer će mi biti prijatnije, ali to nikako ne bih želela da bude shvaćeno kao nepoštovanje ovog doma.
Prvi zakon je ovaj zakon o fondu za razvoj. Fond za razvoj kao finansijska institucija je osnovan kao potreba podrške privrednom razvoju zemlje, ravnomernijem regionalnom razvoju i postizanju zapošljavanja kroz kreditiranje pod povoljnim uslovima malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Garancijski fond je, takođe, osnovan kao podrška malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima koji imaju kvalitetne razvojne programe, ali kratku poslovnu istoriju i relativno visoko ulaganje, relativno vrlo visok rizik ulaganja, kroz izdavanje garancija za kredite koji odobravaju poslovne banke.
Ovim zakonom predlaže se objedinjavanje aktivnosti koje su do sada obavljali Fond za razvoj i Garancijski fond. Nova institucija nastavila bi da posluje na objedinjenoj osnovi kao Fond za razvoj Republike Srbije.
Osnovni ciljevi ovog zakona su sadržani kroz efikasnije delovanje institucija, u skladu sa zahtevima ekonomskih, socijalnih i ukupnih društvenih odnosa u Republici Srbiji, kroz još intenzivnije delovanje u cilju podsticanja privrednog razvoja, ravnomernijeg regionalnog razvoja, kroz podršku privrednih subjekata malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kroz smanjenje državne administracije i racionalizacije operativnih troškova.
Takođe, kroz usaglašavanje sa pozitivnom komparativnom praksom koja podrazumeva da su krediti i garancije u okviru jedne institucije i kroz dalje objedinjavanje ovih poslova kojima se obezbeđuje koordinirano sprovođenje izvornih programa kao programa Vlade u okviru mera ekonomske politike, a to su, da podsetimo, programi sufinansiranja privrede sa poslovnim bankama, subvencionisanje kredita za likvidnost i trajno obrtna sredstva i subvencionisanje potrošačkih kredita.
Ovim zakonom definiše se delatnost Fonda, način finansiranja, upravljanje Fondom, kontrola Fonda, nadzor nad Fondom i druga pitanja od značaja za rad. Ko ima koristi od donošenja ovog zakon? Najpre, mala i srednja preduzeća i preduzetnici, kroz veći broj odobrenih kredita, kroz povećanje iznosa kredita, kroz izdavanje većeg broja garancija, a manji utrošak vremena, poslovne banke kroz povećanje plasmana i manje administracije, nezaposleni kroz lakši pristup mikrokreditima i niže troškove informisanja, sama institucija kroz veću efikasnost, povećan obim aktivnosti i niže operativne troškove. Na kraju, Vlada Republike Srbije kroz efikasnije sprovođenje programa mera za ublažavanja efekata krize i kroz smanjenje državne administracije, u skladu sa planom Vlade za ekonomsku stabilnost Srbije.
Ovaj zakon se upućuje u proceduru po hitnom postupku zbog potrebe stvaranja savremene institucije za sprovođenje izvornih aktivnosti Fonda, a to su krediti i garancije. U skladu sa tim je efikasno sprovođenje programa Vlade za ublažavanje efekata ekonomske krize sa ciljem da se obezbedi likvidnost realnog sektora, da se smanje troškovi poslovanja, da se zadrži postojeći nivo zaposlenosti i da se obezbedi veća konkurentnost domaće privrede.
Drugi zakon je zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Ovim predlogom zakona stvaraju se mogućnosti osnivanja i drugih komora na dobrovoljnoj bazi, kroz udruživanje privrednih subjekata radi ostvarivanja zajedničkih interesa.
Šta su osnovni ciljevi? Najpre, povećanje kvaliteta usluga komora, koje one pružaju svojim članovima, smanjenje troškova privrednih subjekata i načelo neobaveznosti, gde Predlog zakona predviđa slobodni izbor u pristupanju i stupanju, i prestanku članstva u komorama, što kroz zdravu konkurenciju povećava i kvalitet usluga i smanjenje cena komora.
Pre predlaganja ovog zakona napravljen je uporedni prikaz organizovanja privrednih subjekata u zemljama u okruženju. Analiza pokazuje da je trend da se u bivšim komunističkim državama ukida obavezno članstvo u privrednim komorama takvim kakve jesu i prelazi na sistem dobrovoljnog članstva, jer se postojeće privredne komore nisu prilagodile novim uslovima poslovanja, odnosno potrebama privrednih društava. Takav slučaj je u Slovačkoj, Bugarskoj, u Makedoniji, u BiH, u Albaniji.
U nekim zemljama i dalje postoji sistem obaveznog članstva, ali je proširena usluga besplatnih usluga koje se pružaju članovima. Bez obzira na to jak je pritisak privrednih subjekata da se pređe na dobrovoljno organizovanje i takav je slučaj u Hrvatskoj i Sloveniji. Neke od zemalja EU imaju sistem obaveznog članstva, ali potpuno drugačiju situaciju komornog sistema u odnosu na nas.
Na kraju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja rukovodilo se velikim brojem privrednih društava u Srbiji i mišljenjem velikog broja privrednih društava u Republici Srbiji koji smatraju da bi određene promene i liberalizacija privrednih udruženja dovele do kvalitetnih usluga i nižih cena. Donošenjem ovog zakona menja se na određen način važeći komorski sistem, stvaranje mogućnosti da se osnivaju i druge komore, kao i mogućnosti istupanja iz članstva postojećih i, naravno, ostanak u članstvu postojećih, ako su zadovoljni njihovim radom. Usvajanje ovog zakona zahteva hitno otpočinjanje pripremnih aktivnosti postojećih privrednih komora za usaglašavanje svog poslovanja sa novim zakonom i hitne aktivnosti privrednih subjekata u pravcu donošenja odluke o svom načinu udruživanja.
Treći zakon je zakon o prestanku važenja Zakona o Fondu za finansiranje spoljnotrgovinskih poslova. Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova formiran je 2002. godine, kao specijalizovana institucija za osiguranje od rizika u spoljnotrgovinskom poslovanju i finansiranju spoljnotrgovinskih poslova, sa ciljem unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Agencija za osiguranje i finansiranje Republike Srbije osnovana je radi unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa Republike Srbije.
Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije obavljaju delatnosti radi ostvarivanja istovetnog cilja, a njihove delatnosti u značajnoj meri se poklapaju, pri čemu je delatnost Agencije šira. Ne postoje razlozi za dalje paralelno postojanje oba ova subjekta i zbog toga zakon uređuje prestanak važenja Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova. Suštinski, Fond se pripaja Agenciji čime se obezbeđuju neophodni uslovi za objedinjavanje poslova vezanih za podsticanje i unapređenje izvoza.
Efekti donošenja ovog zakona su u većoj efikasnosti korišćenja sredstava, što predstavlja veće stimulisanje izvoza i veću sigurnost za izvoznike, jer sve usluge se dobijaju na jednom mestu, efekat je smanjenje broja institucija, efekat je usklađivanje sa međunarodnom praksom, jer je dobra praksa pokazala da su sve zemlje u tranziciji imale jednu državnu agenciju koja se bavila izvozno-kreditnim poslovima do ulaska u EU, kada je osiguranje za račun države izdvojeno iz ostalih delatnosti.
Predlog je da, saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, i ovaj zakon bude donet po hitnom postupku.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Da li izvestioci Zakonodavnog odbora i Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom žele reč? (Ne.)
Među predstavnicima, odnosno predsednicima poslaničkih grupa javio se najpre narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice, kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, izuzetno važan set zakona je na dnevnom redu. Osim predlagača, kažete, vezani su za prirodu, ne vidim baš razlog da samo u jednoj raspravi govorimo o tako važnim temama. Kao što je već kolega Jovanović istakao, značaj privredne komore, ali i značaj regionalnog razvoja apsolutno zaslužuju da im se u ovoj sali posveti dovoljno duga rasprava.
U načelu i u pojedinostima ćemo govoriti o svakom od ova tri zakona.
(Isključen mikrofon.)
(Predsednik: Morate ponovo da se prijavite, molim vas.)
Ne bih rekao ništa loše za Vladu, ne morate da mi oduzmete reč.
(Predsednik: Nije bilo tendenciozno.)
Gospođa Kalanović nam je istakla značaj Fonda za razvoj i mi to apsolutno podržavamo. Osnovni ciljevi donošenja tog zakona i osnovni ciljevi zbog kojih je taj fond napravljen jesu podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti i podsticanje zapošljavanja. U uslovima krize, a Vlada konačno priznaje da je kriza ipak zahvatila i Srbiju, značaj ovog fonda je tim pre veći i značajniji.
Kakve su regionalne razlike i šta je sve sa do sada preduzetim merama dalo takve rezultate? Beograd i Novi Sad se značajno odvajaju u odnosu na drugi deo Srbije, odnosno slučaj Novog Sada i Vojvodine. Beograd iz godine u godinu i pored svih ovih mera preuzima sve značajniji deo u ekonomiji Srbije, a Novi Sad u ekonomiji Vojvodine. Kada pogledamo statističke podatke, učešće Beograda u društvenom proizvodu Srbije je u poslednjih 20 godina povećan sa 24, 9% od 1989. godine na 34% u 2005. godini. Udeo Novog Sada u društvenom proizvodu je sa 4,6% otišao na 8,4%. Čitav drugi deo Srbije stagnira, a Beograd i Novi Sad beleže značajan rast. Broj zaposlenih je u Srbiji smanjen za 77.000, a pri tom je u Beogradu i Novom Sadu povećan broj zaposlenih.
Prema tome, sve ove mere i kada o njima govorimo treba da imamo i ovakve stvari na umu. Iako je u Beogradu i u Srbiji smanjen broj stanovnika, samo 10 opština u Srbiji beleži porast broja stanovnika, i to pre svega Beograd i Novi Sad. To ima logično objašnjenje.
Javni i privatni monopoli koji su koncentrisani u Beogradu i Novom Sadu, mnogo više nego mere koje može da obezbedi neki fond za razvoj, utiču na to da se koncentracija sprovodi na dva grada.
Kada pogledamo podatke o primanjima, Beograd i Novi Sad zajedno učestvuju sa 25% ukupnog stanovništva Srbije, a 50% svih isplaćenih zarada je u ta dva grada. Odnos Novog Sada i najsiromašnije opštine Vojvodine, a to je Opovo koje ima najmanju zaradu po glavi stanovnika, jeste 13 prema jedan. Beograd ima 60% veći fond zarada nego ostatak Srbije.
Kada se uzme u obzir broj stanovnika, prosečna zarada u Beogradu je tri puta veća nego prosečna zarada u Srbiji.
Kako to izgleda u apsolutnim iznosima? Dohodak, odnosno zarada po glavi stanovnika u Beogradu je 14.500, a u Topličkom okrugu je 2.900, u Opovu je 1.200, u Ražnju 1.500, u Malom Crniću 1.600.
To su posledice koje moramo da lečimo i formiranjem samo jednog ovakvog fonda neće samo po sebi rešiti nijedan problem.
Druga stvar koju ste posebno istakli je likvidnost. To je gorući problem privrede i tom problemu se moramo, pre svega, ozbiljno posvetiti. U Skupštini se odbija da se o tome razgovara, a predložene mere ne daju apsolutno nikakve rezultate.
Sa druge strane, ko je najveći neplatiša u Srbiji? Najveći neplatiša je država i dokle god budemo insistirali na odgovornosti svih subjekata i pojedinačnog građanina, a dok god se država ponaša tako kako se ponaša u Srbiji će postojati problem.
Drugi problem je rešavanje broja nezaposlenih. Nezaposlenost iz meseca u mesec raste i moraju se preduzeti aktivne mere da bi se i taj problem rešavao.
Ovde pričamo samo o posledicama. Apsolutno ništa ne govorimo o uzrocima i apsolutno ništa ne preduzimamo da rešavamo i neutrališemo te uzroke. Kao što ste videli iz ovih podataka, pored svih preduzetih mera, razlike ne da se smanjuju nego se iz godine u godinu povećavaju. Moram da pohvalim obrazloženje, obavešteni smo da je ovo pisao ministar Dinkić, a ne vi, ali vi ste ovde predstavnik Vlade, pa prihvatite pohvale u ime Vlade.
Moram da pohvalim način na koji je napisano obrazloženje. Ovde imam izuzetno puno vrlo korisnih informacija.
– Jedan od razloga zašto se ova dva fonda spajaju jeste zato što je bila otežana koordinacija u radu te dve državne institucije.
– Drugi razlog je što se značajno smanjuju troškovi.
Zanima me kako u Vladi postoji koordinacija između mnogo organa koji se bave istom ovom problematikom.
Koliko smo mi upoznati, a poslanici nisu baš previše upoznati u današnje vreme, u Vladi postoji Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, postoji Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, postoji Fond za razvoj, postoji ministar bez portfelja koji je, takođe, zadužen za regionalni razvoj, postoji Zavod za razvoj, a čini mi se da je jedan od prioriteta vašeg Ministarstva upravo razvoj nedovoljno razvijenih područja. Kako funkcioniše koordinacija između vas?
S druge strane, treba posebno naglasiti značaj Ministarstva za rad i zapošljavanje. To ministarstvo je izuzetno važno za rešavanje čitavog problema.
Kako funkcionišu ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj, gospodin Ugljanin, i kakva je koordinacija gospodina Ugljanina sa gospodinom Ljajićem, koji vodi ovo važno ministarstvo? Bilo bi izuzetno važno da čujemo kako sve to funkcioniše.
Koliko ukupno ima agencija? Saznali smo da ih ima stotinak. Kako one funkcionišu? Dalje u obrazloženju kažete – Fond ne zavisi od budžeta. Juče smo od guvernera čuli da ni Narodna banka nije budžetska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, takođe, nije budžetska institucija, pare koje idu iz tekuće rezerve nisu budžetska sredstva, pa je sve to dodatno interesantno.
Ono što je naš osnovni problem u ovom trenutku, to je prekomerna potrošnja, i svaki način smanjenja te potrošnje u svakom slučaju može da bude pohvalan.
Što se tiče samog zakona, predloženo je da fond može da funkcioniše kao akcionarsko društvo, s tim da Republika Srbija mora da ima 51% većinskog vlasništva. Treba istaći da fond ne funkcioniše kao komercijalna institucija, odnosno kamate po kojima on plasira sredstva su značajno manje nego što to rade komercijalne banke. Rečeno je da je to maksimum 5%. S druge strane je napravljena analiza, gde je kod komercijalnih banaka to između 15 i 20%.
Ko može da bude zainteresovan da bude akcionar u jednoj tako neprofitnoj organizaciji, gde svoja sredstva može da plasira po značajno lošijim uslovima, nego da je, recimo, akcionar neke komercijalne banke? Koji je interes nekoga, osim da se možda u perspektivi ne napravi ono protiv čega se gospodin Dinkić žestoko borio.
Sećate se situacija kada su u nekim sličnim institucijama, gde je država bila većinski vlasnik, bila glasanja gde su pojedini većinski akcionari glasali u korist manjinskog akcionara. Gospodin Dinkić se žestoko borio protiv toga. Čudi me da je predloženo nešto što u perspektivi može da ukaže na nešto slično?!
Interesantan je način na koji se formira upravni odbor. Apsolutno odslikava situaciju današnje koalicije. Upravni odbor se ne bira, nego se postaje član upravnog odbora, očigledno po automatizmu. Upravni odbor ima članove po funkciji koji su direktno predstavnici ministarstva, predsednik je ministar zadužen za poslove ekonomije, a članovi su ministar zadužen za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar za infrastrukturu i ministar za poslove trgovine i usluga, tačna proporcija koalicionog sporazuma, jer su zastupljeni predstavnici svih stranaka.
Šta će se desiti ako mi usvojimo ovaj zakon, a u najavljenoj rekonstrukciji ministarstava se promeni broj ministarstava i u novoj vladi ne bude neko od ovih ministarstava? Da li ćemo morati ponovo da raspravljamo o ovom zakonu i da menjamo upravni odbor? Zar to nije jednostavnije, ako već postoji dogovor koalicionih partnera, neka Vlada izabere članove, neka po hitnom postupku to dostave, pa da vidimo.
Sa druge strane, uobičajeno je da postoji dvostepenost u odlučivanju. U ovom slučaju ministar za ekonomiju i regionalni razvoj je predsednik upravnog odbora, ali je istovremeno i Ministarstvo zaduženo za ukupnu kontrolu rada ove agencije. Neka Vlada odluči varijantu koju hoće, pa ćemo videti kako će to funkcionisati.
Da li ste možda razmišljali o tome da se umesto ovakvog fonda napravi jedna razvojna banka? Zašto banka, zašto ne fond? Na primer, .za banku važe mnogo stroži uslovi pod kojima ona treba da funkcioniše. Kontrola rada banke je neuporedivo rigoroznija, nego što je kontrola rada jednog ovakvog fonda. Ako država već hoće da subvencioniše kredite i daje povoljne uslove, nema nijedan razlog da to ne uradi ako ima razvojnu banku u kojoj je ona većinski vlasnik.
Ne sumnjam da stoje dobre namere iza svega ovoga, ali sve dok u Srbiji ne budemo rešili uzroke zbog kojih postoje problemi, dok god budemo rešavali samo posledice, onda zakonska rešenja neće biti dovoljno dobra. Hvala.