Da li se još neko javlja za reč ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i Predlogu zakona o turizmu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 26. i 27. tačke dnevnog reda: – PredloZI zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz utvrđenog dnevnog reda pod tačkama 26. i 27, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ako to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, da bi mogao da se napravi celokupan spisak, a po odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Nikola Krpić – Poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Elvira Kovač – Poslaničku grupu manjina; narodna poslanica Zlata Đerić – Poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Milisav Petronijević – Poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Jovan Palalić – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodna poslanica Snežana Sedlar-Kenig – Poslaničku grupu G17 plus; narodna poslanica Marina Raguš – Poslaničku grupu SRS, narodni poslanik Meho Omerović – Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju i narodna poslanica Vesna Pešić – Poslaničku grupu LDP.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Predlogu zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Da li predstavnica predlagača, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, danas u Srbiji ima 758.387 nezaposlenih lica, od toga: u Beogradu 98.410, u Vojvodini 199.902, u centralnoj Srbiji 460.075. Kakvi su statistički podaci o broju zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji u prethodne tri godine? Broj zaposlenih u 2006. godini bio je 2.029.000, u 2007. godini 2.002.000, u 2008. godini 1.993.000 i potpuno je jasno da se iz evidencije vidi da broj zaposlenih opada.
Broj nezaposlenih registrovan kod Nacionalne službe za zapošljavanje u 2006. godini 913.293, u 2007. godini 850.000, u 2008. godini 727.621. I, kao što vidimo i broj nezaposlenih opada.
Postavićemo pitanje da li ovde postoji nelogičnost? Trend opadanja i jedne i druge kategorije je da i jedna i druga grupa opadaju, ali ako se napravi dalja detaljna analiza vidi se da raste broj neaktivnih, odnosno onih koji nisu zainteresovani za posao i nisu na evidenciji, a nalaze se u grupi radno sposobnog stanovništva.
Ako se pogleda kako se kreće stopa nezaposlenosti po anketi o radnoj snazi, što je jedini uporedivi podatak sa drugim zemljama, suštinski nezaposlenih, mereno po stopi nezaposlenosti ankete o radnoj snazi, u 2006. godini bilo je 21,6%, u 2007. godini 18,8%, u 2008. godini 14,7%.
Možda će se postaviti pitanje šta znači anketa o radnoj snazi. Želim prosto da kažem da je to ona anketa koju koriste i sve evropske zemlje i sve zemlje u okruženju, koja predstavlja podatak o onima koji su suštinski nezaposleni, koji nemaju izvore prihoda od svog rada i koji su tog trenutka spremni da uđu u novi posao.
Dame i gospodo narodni poslanici, početak svakog govora gotovo svakog od ljudi koji se bave javnim poslom danas počinje – da u Srbiji ima veliki broj nezaposlenih. To je tačno. Srbija predstavlja jednu od zemalja u kojoj je stopa nezaposlenosti u grupi zemalja Evrope koje spadaju u grupu najnezaposlenijih, dakle, u kojoj je stopa nezaposlenosti najveća. Da li je Srbija u grupi najugroženijih zemalja? Nije, ali je objektivno stopa nezaposlenosti jako velika. Takođe, Srbija spada u vodeće zemlje Evrope koja je po broju stresa izazvanog od gubitka posla ili nemogućnosti zaposlenja među vodećima, odnosno u samom vrhu. Nažalost, ovo su činjenice mi od njih ne možemo da pobegnemo. Ali, i to su izazovi koji su ispred nas.
Šta u ovom trenutku da činimo? Moramo da se borimo, moramo neke stvari da menjamo i pred nama danas su dva zakona. Jedan je potpuno nov, suštinski, zakon koji uređuje jednu oblast koja je dosta bila neuređena, ali pred nama je i nov zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ta dva zakona su izuzetno važna, zato što se tiču života svakog pojedinca, gotovo svake porodice, jer prema anketi pitanje zaposlenja, odnosno posla je drugo po važnosti posle zdravlja za svakog čoveka pojedinačno.
Kakve su promene ili da najpre kažem da ovaj zakon jeste u samom procesu donošenja naišao na veliko interesovanje, da je pravljen sa velikim brojem partnera kroz široku javnu raspravu i da je u najvećoj meri usaglašen po svim bitnim pitanjima. Kakav je po suštini? Proaktivan je, reformski je, evropski je, usklađen je sa dobrom praksom zemalja u okruženju i zemljama EU.
Postavlja se pitanje – šta je to bilo u starom zakonu što je trebalo menjati? Najpre, stari zakon nije prepoznavao pojam planiranja. Ne kažemo da nije bilo planiranja, bilo je, ali nije bila zakonska obaveza. Ti planovi nisu usvajani kao strateški dokumenti na Vladi. Bili su sprovođeni u okviru jednog ministarstva i nisu puštani na raspravu koja je išla po svim ministarstvima i bila usklađivana i sa onima koji značajno mogu da utiču na rad i zapošljavanje.
Takođe, sprovođenje politike zapošljavanja nije bilo adekvatno rešavano, posebno u odnosu između aktivnih i pasivnih mera politike, s obzirom na to da su aktivne mere bile dosta čvrsto zakucane, nisu bile fleksibilne i odnos između aktivnih i pasivnih mera je bio izrazito na strani pasivnih.
Postojeći zakon nije mogao da bude značajno promenjen, a da suštinski nove izmene da i bilo je neophodno doneti novi zakon.
Šta je to što nudi novi zakon? Najpre, planiranje. Planiranje je neophodan osnov za rešavanje svakog sistemskog pitanja, pa i ovog, i osnov za definisanje fleksibilne politike zapošljavanja. Zapošljavanje nije izdvojeno pitanje. To je pitanje koje je vezano za politiku razvoja privrede, privlačenje direktnih stranih investicija, razvoj malog i srednjeg preduzetništva, za proces evropskih integracija, za politiku razvoja infrastrukture.
Ovaj predlog zakona kao osnovni strateški dokument za vođenje politike zapošljavanja utvrđuje nacionalni akcioni plan, koji donosi Vlada na godišnjem nivou, na predlog resornog ministarstva koje se bavi zapošljavanjem. Akcioni plan sadrži godišnje ciljeve i prioritete, programe i mere, ali i budžet i izvore finansiranja za politiku zapošljavanja.
Dalje, iz nacionalnog akcionog plana izlazi niz mera aktivne politike zapošljavanja. Kao što sam rekla, u starom zakonu te akcione mere su date bez fleksibilnosti, ne uvažavajući niti parametar, vreme, niti teritoriju, ni ličnost. Novi zakon uvodi ''fleksibilne aktivne mere zapošljavanja''. One se donose svake godine u skladu sa potreba i tržištem, uz učešće socijalnih partnera i svih drugih zainteresovanih, zajedno sa pokrajinskim i lokalnim vlastima. Za ovaj aktuelni trenutak ja ću da pomenem samo jedno, to su, recimo, javni radovi, koji su primereni ovom trenutku i usklađeni su sa potrebama pojedinaca i sa teritorijama na kojima će biti sprovedeni.
Treće, uspostavlja se sistem za praćenje sprovođenja efekata aktivnih mera zapošljavanja. Veoma je važno da se na kraju godine vide efekti predloženih mera i kao potvrda politike i kao pravac budućeg usmerenja za donošenje mera. Novina u zakonu je zaključivanje sporazuma o učinku između ministra nadležnog za poslove zapošljavanja i direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, koji se projektuje učinkom kroz očekivane rezultate i rokove. Na kraju godine rezultat pokazuje kakav je kvalitet predložene mere i kakva je efikasnost rada službe. Zbog toga su predviđeni izveštaji resornom ministarstvu, koji su na tri meseca, ali po potrebi na zahtev ministarstva, i obavezni godišnji izveštaji Vladi.
Četvrta stvar je da postojeći zakon definiše pasivne mere na način koji nije stimulativan za zapošljavanje. Dužina vremena za ostvarivanje prava za ostvarivanje nadoknade je velika, visina naknade je upravo vezana za lični dohodak i nema nikakvog stimulansa da se krene u aktivno traženje posla pre isteka određenog perioda.
Koristeći ovakav način uspostavljena je ravnoteža između pasivnih i aktivnih mera koja se najpre iskazuje kroz budžet. U ovom trenutku odnos između aktivnih i pasivnih mera gledano kroz budžet izgleda ovako – 3,5 milijarde dinara je predviđeno za aktivne mere zapošljavanja za 2009. godinu, koje treba da obuhvate 727.621 nezaposlenog, koji je bio na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 31.12.2008. godine, kada je donet budžet. Novčana nadoknada za nezaposlene, kojih je u proseku 70.000, iznosi 20 milijardi dinara. Ovakav odnos pasivnih i aktivnih mera nije stimulativan i ne daje dovoljno prostor za primenu aktivnih mera za zapošljavanje.
Novi zakon menja taj odnos u korist aktivnih mera i značajan deo sredstava usmerava ka aktivnim merama i povećanju direktne zaposlenosti. Takođe, postojeći zakon nema podsticaje za angažovanje pokrajinskih i lokalnih saveta. Kako to izgleda u ovom trenutku?
Postoji značajna inicijativa i sa pokrajinskih nivoa i sa lokalnih nivoa, iako su ovi saveti fakultativni, u novom zakonu će ostati fakultativni i definisani su članom 28. zakona, ali novi zakon predviđa podsticaj kreiranja i sprovođenja aktivnih mera zapošljavanja na teritoriji, tako što država subvencioniše do 50% njihove programe, a u slučaju nerazvijenih opština i više. Time će njihova zainteresovanost biti daleko veća.
Novina u ovom zakonu je i individualni plan zapošljavanja. Nažalost, za radno mesto u ovom trenutku se mora izboriti. Potrebno je i da pojedinac ima inicijativu i individualni plan zapošljavanja predstavlja mikro plan pojedinca koji definiše lične aktivnosti i aktivnosti podržane od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi se rešio lični problem nezaposlenosti. To je još jedan od instrumenata aktivne politike. Obaveza je i nezaposlenog lica i Nacionalne službe za zapošljavanje da zajednički u roku od 90 dana od dana prijavljivanja zaključe individualni plan zapošljavanja.
Aktivnu politiku zapošljavanja kreira Vlada i nadležno ministarstvo. Međutim, da bi aktivna politika zapošljavanja bila sprovedena, moraju da je sprovode jake institucije i zbog toga zakon predviđa jačanje Nacionalne službe za zapošljavanje i Agencije za zapošljavanje. Zakon definiše izmene u funkcionisanju Nacionalne službe u pravcu podizanja efikasnosti i kapaciteta u upravljanju, ali i dalji razvoj Agencije za zapošljavanje, kao partnera Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kakve su izmene? Najpre, broj članova upravnog odbora Nacionalne službe se smanjuje sa petnaest na devet, što doprinosi efikasnosti ali i načinom izbora se podiže efikasnost, jer jedan od članova upravnog odbora jeste direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, koji sprovodi odluke.
Ostalih osam članova biraju se tako da su četiri na predlog Socijalno ekonomskog saveta i to dva predstavnika na predlog sindikata, dva na predlog poslodavca, a četiri na predlog ministra, dva iz resornog ministarstva i dva iz drugih ministarstava. Oštri kriterijumi za izbor direktora Nacionalne službe za zapošljavanje je ograničavanje mandata, profesionalizacije funkcije direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, uvođenje sprečavanja sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju funkcije direktora i članova upravnog odbora.
Agencije za zapošljavanje imaju strože uslove za osnivanje i obavljanje poslove. Kroz postupak javnih nabavki agencijama se može delegirati deo poslova Nacionalne službe za zapošljavanje u sprovođenju mera aktivne politike.
Na kraju, šta su očekivani efekti od ovog zakona? Povećanje broja zaposlenih. Ovakav zakon se donosi sa ciljem povećanja broja zaposlenih, kroz uspostavljanje ravnoteže aktivnih i pasivnih mera zapošljavanja, kroz izmenjen sistem podsticaja kojim se favorizuje rad i zapošljavanje i aktivno traženje posla. Zatim, unapređenje kvaliteta planiranja i sprovođenja aktivne politike zapošljavanja, sa jasno podeljenim ulogama, gde Vlada i nadležno ministarstvo vode politiku, a Nacionalna služba je sprovodi sa svojim partnerima. Na kraju, efekti se mere.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ispred sebe imamo jedan kvalitetan zakon i očekujem da će predložene mere dati značajne efekte, a očekujem da će većina poslanika ovaj zakon podržati u danu za glasanje i na delu pokazati podršku svima onima u Srbiji koji smatraju da aktivnosti i rad predstavljaju jedan od pravaca podizanja razvoja Srbije i izlaza iz stanja u kome se Srbija danas nalazi.
Drugi zakon je zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovo je potpuno nov zakon, za koji slobodno možemo da kažemo, ne samo da je reformski i proevropski, nego će primer ovog zakona biti takav da će se na njega ugledati zakonodavstva i nekih evropskih zemalja i zemalja u okruženju pri regulisanju ove materije u svom području. U jednom delu, u delu zapošljavanja, zakon se naslanja na prethodni, jer je, takođe, proaktivan, ali ovaj zakon se bavi i profesionalnom rehabilitacijom i napredovanjem u karijeri i stvaranjem uslova za osnivanje institucija koje danas nisu prisutne na ovim prostorima, a vezane su za rešavanje problema osoba sa invaliditetom.
U prethodnom zakonu pošli smo od statistike. Nažalost, tačnih podataka o broju osoba sa invaliditetom nema. Ima samo nekih procena koje su rađena na osnovu podataka kojima raspolaže Fond za PIO, centri za socijalni rad, vojska, Evropska agencija za rekonstrukciju i Svetska banka.
Te procene govore da ima oko 700.000 ljudi, od toga je samo 21.000 u radnom odnosu. Broj osoba sa invaliditetom u zemljama u okruženju se, takođe, kreće u procentu između 8% i 12%.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje danas se nalazi 22.464 osobe sa invaliditetom, od toga je 7% sa visokim obrazovanjem, a 70% osoba sa invaliditetom su siromašni.
Osnovni ciljevi ovog zakona su vezani za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, što pokazuje veći broj efekata. Najpre, podizanje ličnog standarda osoba sa invaliditetom, obrazovanje adekvatnih uslova za društvenu integraciju, ostvarivanje jednakosti u šansama i mogućnostima, podizanje standarda i statusa porodice u kojoj živi osoba sa invaliditetom, uređenje sfere zapošljavanja na najsavremenijoj pravnoj osnovi. Izrada ovog zakona je u prethodnom periodu bila uz podršku velikog broja stručnjaka iz ove oblasti, ali korišćene su i sve direktive rezolucije, preporuke, konvencije i akcioni planovi koji regulišu ovu oblast.
Šta donosi ovaj zakon? Najpre, utvrđivanje statusa. Osobe sa invaliditetom do sada nisu imale tu mogućnost. U okviru toga vrši se procena radne sposobnosti koja treba da odgovor da na pitanje – šta sve može osoba da uradi, ili potvrđivanje mogućnosti pojedinca za obavljanje određene grupe poslova.
Druga stvar je utvrđivanje podsticajne mere i za osobu sa invaliditetom i za poslodavca za njegovo zapošljavanje, odnosno za njihovo zapošljavanje.
Treće, utvrđuje se i definiše niz mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije. Mere su usmerene prema pojedincu lično, prema porodici, prema poslodavcu i prema široj društvenoj zajednici. Kao i u prethodnom zakonu, ove mere su fleksibilne. One mogu u narednom periodu da se unapređuju, da se razvijaju u pravcu najmodernijih evropskih i svetskih standarda. Mere su razvrstane u dve grupe:
– Prva grupa mera vezana je za one osobe sa invaliditetom koje su u statusu zaposlenog dobile invaliditet i čije troškove profesionalne rehabilitacije snosi poslodavac.
– Druga grupa mera su mere koje se odnose na nezaposlene osobe sa invaliditetom i čije mere za aktivno zapošljavanje i sprovođenje mera za aktivno zapošljavanje snosi Nacionalna služba za zapošljavanje. Profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom je rešena na potpuno sistemski način zbog toga što su, sa jedne strane, definisane mere i aktivnosti, sa druge strane, nosioci poslova i obuhvaćena su apsolutno sva lica, bez obzira na status zaposlenosti.
Postojeća zakonska regulativa zapošljavanje osoba sa invaliditetom rešavala je isključivo kroz zatvorene radionice ili ličnim angažovanjem pojedinca bez intervencije države.
Ovaj zakon predviđa i favorizuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima, što je izuzetno važno, ali definišući obavezu poslodavaca da u odnosu na ukupan broj zaposlenih, određeni broj budu osobe sa invaliditetom.
Koje su sve mogućnosti koje može da koristi poslodavac ispunjavajući svoju obavezu?
– Prvo, da zaposli određeni broj osoba sa invaliditetom u skladu sa svojim potrebama i u skladu sa mogućnostima osoba. Ako poslovi koje poslodavac ima u svojoj nadležnosti to ne dozvoljavaju, daju mu se druge mogućnosti, da učestvuje u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u preduzećima koja ih većinski zapošljavaju jer su poslovi takvi da oni tu mogu da rade.
– Druga situacija je da nađe mogućnost za sklapanje ugovora i reguliše obaveze prema tim ugovorima u određenom iznosu, nabavkom opreme ili usluga od ovih preduzeća.
– Treće, ako ni to nije u mogućnosti, jeste da plati penale u definisanom iznosu u posebni budžetski fond i stoga se sredstva isključivo troše za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Iz ove obaveze se izuzimaju mali poslodavci koji zapošljavaju do 20 ljudi i novoosnovana preduzeća u roku od dve godine od dana osnivanja.
Ovaj zakon predviđa niz mera aktivne politike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Mere su vezane za samozapošljavanje, ali i za održavanje zapošljavanje i karijerno vođenje i mentorstvo, kao i za napredovanje u poslu i za dodatno obrazovanje i obuku. Mere su predviđene i za poslodavce, kao podsticajne i stimulativne.
Zakon definiše i posebne oblike zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz posebna preduzeća koja su u obavezi da imaju minimum 50%, od broja zaposlenih, osoba sa invaliditetom, kroz radne centre koji predstavljaju ustanove koje vezuju terapiju sa radnim angažovanjem, kroz socijalna preduzeća i organizacije, što je potpuna novina. Ova preduzeća su privredna društva koja su osnovana za pomoć osobama sa invaliditetom i u profesionalnoj rehabilitaciji i u zapošljavanju, ali i u pružanju usluga za zadovoljavanje drugih životnih potreba, kao što je, recimo, osnivanje posebnih saobraćajnih preduzeća, odnosno preduzeća predviđenih za saobraćaj i prevoženje osoba sa invaliditetom.
Institucionalni okvir za sprovođenje ovog zakona je definisan kroz centar za podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao obaveza Nacionalne službe, preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, obrazovne ustanove, ali i druge subjekte koji ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom.
Efekti sprovođenja ovog zakona su i finansijski i društveni. Finansijski, osobe sa invaliditetom zapošljavanje uključivanje u svet rada, a primeri pokazuju da mogu poslove da rade ne isto kao drugi, nego u nekim slučajevima i bolje, zarađivaće u potpunosti ili delimično za svoju egzistenciju i već u prvoj godini primene ovog zakona očekuje se zaposlenje 7-9 hiljada osoba sa invaliditetom. Društvene efekte primene ostavljam za analizu onima koji se bave socijalnom politikom, poštovanjem ljudskih prava i sagledavanjem drugih aspekata vezanih za osobe sa invaliditetom.
Očekujem da će i ovaj zakon u danu za glasanje biti konsenzusom potvrđen zbog toga što rešava jedno pitanje koje zadire i u mnoge druge oblasti koje nisu samo ekonomske i koje nisu samo finansijske. Hvala vam. (Aplauz.)

Da li izvestilac Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, narodni poslanik Meho Omerović, predsednik Odbora, želi reč? Kasnije. Zahvaljujem.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li narodna poslanica Zlata Đerić, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, prilikom razmatranja Predloga zakona o profesionalnoj rehabilitaciji, zapošljavanja osoba sa invaliditetom, želi reč?
Molim vas da pritisnete taster za prijavu.
Da li sistem registruje ili ne registruje karticu?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, mada sam očekivala ministra, gospodina Ljajića, da će biti danas izvestilac, ali ne menja stvar, reći ću ono zbog čega sam izdvojila mišljenje, pošto neće bitno uticati na kasniju diskusiju, gde sam ovlašćeni izvestilac po ovim tačkama dnevnog reda.
Kada se na nekom odboru izdvoji mišljenje, obično je to zbog neslaganja sa samim tekstom zakona o kojima se raspravlja, pa ma šta značio sam sadržaj zakona. U mom slučaju nije tako, jer ne smatram ove zakone toliko lošim, oni proizilaze ili se oslanjaju na Nacionalnu strategiju zapošljavanja koju je donela prva Vlada Vojislava Koštunice za period 2005-2010. godine, samim tim da je u nekoj oblasti doneta nacionalna strategija u Srbiji pokazuje ozbiljnost pristupa jednom ovakvom ozbiljnom problemu, u ovom slučaju najosetljivijem, problemu zapošljavanja. A taj ozbiljan pristup je, i inače, bio manir Vlade Vojislava Koštunice.
Moja želja da izdvojim mišljenje nije u tome što bih mogla da kažem da je zakon trebalo doneti daleko ranije. Sve zakone je trebalo doneti uvek daleko ranije.
Nikada nije na vreme donet neki zakon, jer oni čije će probleme neki zakonom urediti uvek su privilegovani u odnosu na one gubitnike koji nisu imali sreće da se na njihov slučaj ili na njihov problem primeni neki kasnije donet zakon ili obrnuto.
Ono što jeste podsticaj da mišljenje separatišem jeste organizacija dnevnog reda i mesto koje ovi zakoni uzimaju u redosledu na ovoj sednici, u kojem ima pomalo za svakog ministra, nekog posla, angažovanja, ništa konačno, ništa zaokruženo, pa onda nije okončano ni rešeno do kraja. Prvi deo zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne, jeste kao simbolična tačka kojom proročki najavljujemo jednu novu etapu rada u ovom domu, složno, gotovo jednoglasno.
Čak je u svrhu toga došlo do izbacivanja SRS, valjda da bi orkestar zvučao harmoničnije.
Nakon toga slede tačke dnevnog reda koje objediniše trinaest zakona u dva tačke iz oblasti ekologije, izuzetno važnih, ali neopravdano je ostalo još nekoliko zakona u proceduri iz iste oblasti, a ne razmatranih. Opet sve nedovršeno. Bilo im je vreme da se svi zajedno donesu u ovom domu.
Potom, konvencije i međunarodni sporazumi, njih devetnaest, ni manje ni više, a posle toga stidljivo, da se Vlasi ne dosete, zakon o političkim strankama, ključni zakon ove sednice, uz još jedan koji ide u sledećoj tački dnevnog reda, garniran sa drugim zakonima, kao loša šnicla prekrivena prilozima – zakon o privrednim komorama.
Koliko smo videli, ne donose se ovde zakoni samo da urede neku oblast, već i da demonstriraju moć pojedinih ministara u Vladi, da nametnu, ako ne snagu argumenata, a ono snagu ucene, u raštimovanom orkestru koalicionih partnera koji čine Vladu.
Potom. imamo tačku u kojoj opet imamo tri zakona, od kojih je ključni onaj o turizmu, što ga je juče nemušto branio potpredsednik, ministar ''mlađani'' Dinkić, ubeđujući javnost Srbije da svi ovi što su ostarili i ostali bez posla, ne dokoličare, jer dokolica je zao drug, jer misli se u njoj izrode, već skije na noge, štapove u ruke, pa na žičare i skijališta, našu investiciju veka, jer mi smo, inače, oduvek bili velesila u ovom sportu. Na skijalištima i skakaonicama smo kao riba u vodi, skoro kao Skandinavci, još malo.
Ovim ojađenim, otpuštenim i prevarenim preporučujem samo drugi deo ove sportske rekreacije, onaj koji se odnosi na to, da uzmu štapove u ruke, bilo leto ili zima, već će oni znati, u nedostatku štapova mogu i motke. Ovde je ipak iznedren onaj narodni stih "kad se digne kuka i skijaški štapovi, biće", pa onda dalje ide guslarski instrumental.
Nakon ovoga tek dolaze ova dva zakona, izuzetno važna, ovo sada zaista liči na frazu, zakona koji uređuju jednu od najvažnijih oblasti i tema Srbije, već duže vreme temu koja zaslužuje da se njome ozbiljno bavimo i o njoj ozbiljno brinemo. To su zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Rad i zapošljavanje treba da budu najozbiljniji predmet bavljenja ovog doma, bar na jednoj sednici u celini. Ne samo zakonske regulative, već uzroci dubioze u koju tonemo i načini borbe za njeno prevazilaženje. Ovo je momenat u kome neko mora prestati da se poziva samo na jedan izgovor – svetska ekonomska kriza, i pokušati da traži ozbiljna rešenja da Srbija ne strahuje od gladi, nemaštine i otkaza.
Setimo se sa kojim smo žarom osuđivali Slobodana Miloševića kada je osnivao narodne kuhinje, a nama su one postale brend, pozitivna vest u udarnom dnevniku RTS…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju za iznošenje izdvojenog mišljenja je iskorišćeno.)
Nastaviću.

Samo jedno pojašnjenje. Zapošljavanje je u nadležnosti Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ne samo u mandatu ove vlade, nego i u mandatu prethodne Vlade, vezano je, po nama, za ono dobro mesto koje se odnosi i na privredu, i na turizam i na sve one privredne grane koje direktno impliciraju broj zaposlenih.
Izvinjavam se onim poslanicima koji to znaju, ali sam prosto stekla utisak da je pominjanje gospodina Ljajića bilo vezano za jedan prethodni period, kada su rad i zapošljavanje bili u jednom resoru.

Pravo na repliku, narodna poslanica Zlata Đerić.

Naravno da znam da je to u ovom ministarstvu, ali sam zaista očekivala i gospodina Rasima Ljajića, pošto je on ministar za rad i socijalna pitanja i može mnogo toga o ovim zakonima da kaže. Mislim da bi rekao to vrlo suvislo i kompetentno. Ne zamerite mi, ali ne mislim da u jednom ministarstvu treba da bude sabrano ovoliko različitih, raznorodnih kategorija, da tako kažem socijalnih problema, ne mislim da će biti efikasno rešeni, o tome ću kasnije govoriti, ali zaista sam očekivala gospodina Rasima Ljajića, koji je, priznaćete, u ovom momentu pozvaniji od vas da brani ove zakone, ako već drugi ministar nije mogao.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Prijave za reč po ovoj temi su već podneli narodni poslanici: Elvira Kovač, Vesna Pešić, Milisav Petronijević, Jovan Palalić, Marina Raguš i Nikola Krpić.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarko, gospođo predsedavajuća, na početku svog govora bih želela da iskažem svoje nezadovoljstvo što gospodin Mlađan Dinkić ne prisustvuje. Kao ovlašćeni predlagač je predložen gospodin Dinkić, ali uz sve poštovanje prema gospođi ministarki, zahvaljujem na vrlo iscrpnom i detaljnom uvodu.
Pošto sam lično član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, sa ostalim predstavnicima Ministarstva smo se sreli nekoliko puta i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima.
Ono što sam želela da kažem u svom izlaganju, ispred Poslaničke grupe manjina, jeste da smo svi mi svesni da je problem visoke nezaposlenosti jedan od osnovnih i najvećih gorućih problema u ovoj zemlji. Sa druge strane, moramo shvatiti da je ova nezadovoljavajuća situacija nešto sa čime se uvek sučeljavaju zemlje u tranziciji.
Mi iz SVM i iz Poslaničkog kluba manjina smatramo da je neophodno donošenje novog zakona u ovoj oblasti, u oblati politike zapošljavanja i tržišta rada, da bi se i na taj zakonski način, dakle, na sve moguće načine uticalo na poboljšanje postojeće situacije.
Čuli smo i u izlaganju ministarke i svi, pošto sam ekonomista, shvatamo da rast zaposlenosti zavisi od mnogo aktivnosti. Jedna od najznačajnijih na kojoj radimo je privlačenje stranih ulaganja, direktnih investicija. Ono sa čime se ne bih složila da radimo veoma dobro, to je pospešivanje regionalne saradnje, dakle, u okviru samog regiona, kao i ekonomske saradnje sa mnogim stranim državama. Smatram da bi naša zemlja trebalo bolje da radi na samoj regionalnoj saradnji.
Prvi predlog zakona, o kojem sam želela da govorim, pošto se radi o objedinjenoj raspravi dva zakona, jeste Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim predloženim zakonskim tekstom su regulisane mere aktivne politike zapošljavanja. Kao što smo čuli, novina i dobro u ovim merama je da su one konačno fleksibilne, odnosno prilagodljive potrebama samog tržišta rada. Konkretne mere koje se predlažu u tekstu: dodatno obrazovanje, prekvalifikacija ili dokvalifikacija nezaposlenih lica za tzv. deficitarna zanimanja, odnosno ona zanimanja kojih nema dovoljno. Sve ovo u cilju povećanja zaposlenosti nezaposlenih lica.
Cilj predloženog zakona, za koji ćemo glasati i koji će se, nadamo se, uskoro usvojiti i primenjivati, što je mnogo značajnije, jeste da se u okviru ove, ne mogu da kažem veoma loše, ali jeste, čuli smo iz statističkih podataka, nažalost, nepovoljne situacije, ipak omogući na bilo kakav način ostvarivanje što većeg stepena zaposlenosti.
Čuli smo na jednom od seminara da su, zapravo, neke brojke i da one ne znače povećanje zaposlenosti. Cilj ovog zakona je da se dođe do što većeg povećanja zaposlenosti i samim tim spreči taj problem dugoročne nezaposlenosti u našoj zemlji. Želela bih ukratko da spomenem sama načela na kojima se ovaj zakonski tekst bazira i koja su osnovna načela, a koja su jako bitna, zabrana diskriminacije, o kojoj smo pričali i za koju se mi svakako zalažemo. Vrlo je značajno, nepristrasno, potpuna objektivnost pri zapošljavanju lica, kao mlada žena moram da naglasim da je vrlo bitno što se u tekstu, kao osnovnom načelu, spominje rodna ravnopravnost.
Ono što bih želela da naglasim i što je najpozitivnije u celom zakonskom tekstu su afirmativne akcije prema teže zapošljivim nezaposlenima, kao i sloboda izbora zanimanja i radnog mesta. U Predlogu zakona se detaljno objašnjava šta, zapravo, znači ko su nezaposleni koji spadaju u teže zapošljivu kategoriju. To su lica koja zbog svog zdravstvenog stanja, neodgovarajućeg obrazovanja, neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada ili drugih objektivnih okolnosti teže nalaze zaposlenje. Ovde se najviše misli na osobe sa invaliditetom, ali nažalost, nekad i na pripadnike nacionalnih manjina.
Ono što je pozitivno, same afirmativne akcije predložene u ovom zakonu znače da je dozvoljena pozitivna diskriminacija, odnosno da ova kategorija teže zapošljivih lica mogu imati neka posebna prava prednosti u sprovođenju određenih mera programa aktivne politike zapošljavanja. Ovo bi značilo da je suština ovog novog zakona da se mere koje će se preduzimati na osnovu njega najviše usmeriti baš prema zapošljavanju onih nezaposlenih lica čiji je položaj, nažalost, najteži.
Predloženim zakonom se, između ostalog, predviđa, pošto je ranije bilo obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje prilikom samozapošljavanja, profesionalna orijentacija, davanje raznih saveta u planiranju i karijeri. U okviru poslednje spomenute mere, profesionalne orijentacije i savetovanja, detaljno se obrazlaže šta to zapravo znači. To bi značila pomoć pri izboru i promeni zanimanja i traženja zaposlenja, profesionalno usmeravanje, a što je jako bitno, razvijanje sposobnosti nezaposlenih lica za donošenje odluke o sopstvenom razvoju, o sopstvenoj karijeri, razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla, a što malo ljudi zna.
Naravno, spominju se i razne subvencije za zapošljavanje. Subvencija za zapošljavanje sa poslodavcima prema ovom zakonu odobravaju se za zapošljavanje nezaposlenih lica na novootvorenim ili upražnjenim radnim mestima, dok su programi podrške o samozapošljavanju nezaposlenih lica uglavnom usmereni ka osnivanju radnje, zadruge, bilo kog drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenih, jednog nezaposlenog ili grupe lica, nekoliko nezaposlenih.
Nova rešenja koja će se proizvesti iz predloženog teksta su vrlo značajna i pozitivna za poslodavce, za same nezaposlene, ali i za korisnike novčane naknade. Ove mere će intenzivirati konačnu isplatu, intenziviraće i aktivnu politiku zapošljavanja, smanjiti i ukloniti kašnjenja u isplatama tih novčanih naknada, a što će, nadamo se i predlažemo, obezbediti stabilnost i blagovremenost prihoda tokom trajanja nezaposlenosti.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je potpuno novi, kao što smo čuli, on se tiče zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Mi iz Poslaničkog kluba manjina i SVM smatramo da je pitanje socijalnog uključivanja osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života jedno od osnovnih pitanja i ono znači poštovanje osnovnih ljudskih prava. Setimo se da je pravo na rad zagarantovano svakom građaninu Republike Srbije, a osobe sa invaliditetom treba da imaju potpuno ista prava kao i ostali građani i zbog toga oni moraju imati jednake mogućnosti za ostvarivanje tih svojih prava.
Kao što sam spomenula na početku, želela bih da naglasim da ćemo mi u danu za glasanje glasati za ova dva predloga zakona. Spomenula sam u samom uvodu da smo, pre svega, pre nekoliko nedelja usvojili krovni zakon, Zakon protiv zabrane diskriminacije. Tada sam naglasila da je pozitivno da Zakon protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom već postoji i usvojen je pre dve godine, čini mi se. To bi značilo da već postoji zakonska zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom i samim tim radimo na promociji ravnopravnosti u ostvarivanju njihovih prava i obaveza.
A predlog zakona o kom danas pričamo je Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Iz samog naslova se zna da je njegov osnovni cilj da se podstakne pravo na zapošljavanje i obezbeđivanje radnih mesta za osobe sa raznim vrstama invaliditeta. To je značajno ne samo radi obezbeđivanja radnih mesta nego i radi njihovog uključivanja u sve sfere socijalnog društvenog života. SVM i ostale stranke koje pripadaju Poslaničkom klubu manjina jesu za jednakost svih nas, odnosno za jednake mogućnosti na tržištu rada za sve, bez obzira na određene specifičnosti, kao što su, recimo, zdravstveno stanje, pol, pripadnost određenoj nacionalnoj manjini itd.
Profesionalna rehabilitacija je detaljno objašnjena u zakonskom tekstu. Ona podrazumeva programe mera i aktivnosti koje će se sprovoditi sa ciljem da se osobe sa invaliditetom najpre osposobe za odgovarajući posao, pošto sam spomenula da se zaposle, da se zadrže na tom radnom mestu ili što je još značajnije, da na tim radnim mestima napreduju, odnosno da se prekvalifikuju za neko drugo. Ovde se predlažu konkretne mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, konkretne mere aktivne politike zapošljavanja, konačno ne pasivne nego aktivne. Lično smatram da je jako bitno najpre motivisati osobe sa invaliditetom i pružiti im za njih neophodnu tehničku pomoć, stručnu podršku, njihovo savetovanje, osposobljavanje i slične poslove.
Još jednom naglašavam, trajni cilj ovog zakona, koji podržavamo, jeste radno angažovanje, a samim tim poboljšanje svih aspekata života osoba sa invaliditetom. Čuli smo da je ovo potpuno novi predlog zakona zbog toga što je bilo neophodno zakonom propisati obavezu obezbeđivanja prostora i odgovarajuće tehničke i druge opreme za radno osposobljavanje i rad tih ljudi, za prilagođavanje radnih mesta, a sve to u skladu sa njihovim psihičkim i fizičkim sposobnostima, potrebama, mogućnostima i željama.
– Izražavam svoje veliko zadovoljstvo što će se usvajanjem ovog predloga zakona konačno popuniti ta zakonska praznina koja postoji u ovoj oblasti, a sve u skladu sa pozitivnim evropskim zakonodavstvom.
Iz ovog zakona proističe obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, što će obuhvatiti sva privredna društva, organe državne uprave, lokalne samouprave, javne službe, banke, finansijske organizacije i mnoga druga pravna i fizička lica koja imaju najmanje 20 zaposlenih. Primenom ovih zakonskih odredbi konačno će se omogućiti socijalna uključenost za mnogo veći broj osoba sa invaliditetom.
Kao što smo u svom predizbornom programu naglasili, cilj mađarske koalicije, SVM, jeste da svi, a samim tim i pripadnici nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i druge ugrožene grupe učestvuju na tržištu rada pod jednakim uslovima. Mi se zalažemo za izgradnju i održavanje socijalne zaštite, koja u sebi objedinjuje principe socijalne sigurnosti, društvene solidarnosti, odgovornosti svakog pojedinca i pruže zaista svima jednake šanse.
Kao što smo obećali, glasaćemo za smanjenje kašnjenja isplata naknada za nezaposlena lica, za bolje socijalno zbrinjavanje tih nezaposlenih i veći nivo ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić. Molim vas samo da pritisnete taster.