Zahvaljujem, gospodine ministre.

Na član 1, amandmane koji su, prema oceni Zakonodavnog odbora, po svojoj sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Lidija Vukićević, Elena Božić-Talijan i Milan Veselinović.

Prema članu 143. st. 5. i 6. Poslovnika Narodne skupštine, u tom slučaju, pravo da obrazloži taj amandman u ime podnosilaca ima samo jedan od potpisanih narodnih poslanika, i to u trajanju do dva minuta.

Vlada predlaže da se amandmani odbiju, a Zakonodavni odbor smatra da ovi amandmani nisu u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništenju (''Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori'', broj 2/00).

Da li neko želi reč?

Gospođa Raguš želi reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, ministre, ono što očekujete od mene da čujete jeste – kada će se ovaj predlog zakona kao zakon, jer imate većinu, pa ćete ga vrlo verovatno usvojiti, sprovoditi na delu KiM-a? To je pitanje koje će SRS svim predlagačima da upućuje.
Na osnovu zaista žive diskusije tokom rasprave u načelu, pokušala sam da konsultujem sve izveštaje i analize koje je vaše ministarstvo napravilo, naslove koje ste vi rekli, premda moram priznati – teško je organizovati se u ovom materijalu, malo je vremena bilo.
Želela bih da odgovorite baš u ovoj raspravi u pojedinostima – šta je sa štetom nanetom posle upotrebe hemijskog oružja tokom NATO agresije 1999. godine? Koje konvencije su tada povređene, s obzirom na to da je obrazloženje amandmana, uglavnom, u duhu nesklada s određenim međunarodnim konvencijama?
Ono što SRS interesuje sada, jeste – na koji način ćete reagovati u odnosu na sve one, a postoje dokazi, koji su upotrebljavali hemijsko oružje i time kršili celokupan korpus međunarodnih konvencija? Da li ste napravili proračun štete od upotrebe hemijskog naoružanja?
U ovoj knjizi vašeg ministarstva, zaista je poteža i dosta detaljna, u kojoj je godišnji izveštaj sektora za kontrolu i nadzor, nisam našla rezultate štete proizvedene u periodu agresije na teritoriji Kosova i Metohije, ali ne samo na teritoriji KiM-a, znam da ste upućeni u način i metodologiju efekata, već u smislu zdravlja, života, životne sredine celokupne Srbije i okolnih zemalja.
To je ono što očekujemo da čujemo od vas kao odgovor, kao i koliko košta saniranje onoga što je napravljeno, a jeste presedan u modernom istorijskom periodu i direktno je, na duže staze, uticalo na zdravlje stanovnika i građana Srbije i okolnih zemalja.
U vezi s tim, nisam našla konkretne podatke na tu temu, premda mi je bilo vrlo teško da čitam gospodina Gora, u naslovu koji ste vi predložili da konsultujem, ali osoba sam koja voli da konsultuje sve, pa da negde pronađe ono što bi trebalo da bude objektivna slika. Podsetićete me na kojoj strani Al Gor piše o upotrebi nedozvoljenih sredstava tokom 78 dana NATO agresije nad SRJ.
Onog momenta kada mi budete skrenuli pažnju na tu konkretnu stranicu, gde gospodin Gor piše o upotrebi hemijskog, biološkog, oružja s osiromašenim uranijumom, razumeću dobru nameru i, eventualno, dobru volju svih onih koji su, očigledno, izuzeti od užasne odgovornosti za 1999. godinu, a jeste kršenje celokupnog korpusa međunarodnog javnog prava i svih međunarodnih konvencija.
To direktno znači da stanovništvo Srbije i dan-danas trpi posledice tog NATO divljanja tokom 78 dana bombardovanja, da je stepen oboljenja, od kancerogenih bolesti, pa nadalje, užasno podignut.
Ono što SRS očekuje da u ovoj raspravi u pojedinostima čuje, jeste da li se razmišljalo na tu temu. Ukoliko jeste, kakva je agenda, u smislu onoga što sadrže mnoge ekspetize, mnogi nalazi, kako domaćih, tako i stranih stručnjaka, koje ćemo mi srpskoj javnosti tokom ove rasprave predstaviti.
Značajno je da predstavimo, takođe, posledice ''balkanskog rata'' 1999. godine koje je gospodin Mališev, inače, profesor Akademije vojnih nauka Ruske Federacije, napravio. Frapantni su nalazi grupe eksperata, ali sve to predstavlja sliku onoga što vi pokušavate da uradite, a to je predloženi set ekoloških zakona i uvođenje reda u ono što mi svi, kolokvijalno, zovemo zaštitom životne sredine.
Nas interesuje posebno ovaj deo pre toga – da li će snositi odgovornost, da li postoji neki podnesak koji bi trebalo da nam skrene pažnju u smislu da hoćemo, na neki način, da ukažemo da izvršna vlast ima nameru da se ozbiljno bavi ovim problemom? Meni je to promaklo. Pretpostavljam da ćete vi da uputite na konkretan podnesak podnet toj i toj instituciji i na konkretno rešenje, pa ćemo moći dalje da pričamo o tome, a onda bismo shvatili da zaista krećemo u pravom smeru i da se o određenim istorijskim činjenicama, kao što je NATO agresija i posledice NATO agresije, u smislu današnjeg dnevnog reda, govori na objektivan, neostršćen način, u interesu državljana države Srbije. Hvala.

Na član 1, amandmane koji su, prema oceni Zakonodavnog odbora, po svojoj sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Milorad Buha, Boris Aleksić, Jadranko Vuković i Slobodan Vuković.

Prema planu 143. st. 5. i 6. Poslovnika Narodne skupštine, ukoliko više narodnih poslanika iz iste poslaničke grupe podnese amandmane koji su po svojoj sadržini istovetni, smatraće se da se radi o jednom istom amandmanu koji je podnelo više narodnih poslanika i, u tom slučaju, pravo da obrazloži taj amandman u ime podnosilaca ima samo jedan od potpisanih narodnih poslanika, i to u trajanju od dva minuta.

Vlada predlaže da se amandmani odbiju.

Zakonodavni odbor smatra da ovi amandmani nisu u skladu s Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori", broj 2/00).

Da li neko želi reč? (Da)

Gospođa Raguš, izvolite.

Kao što sam malopre rekla, s obzirom na to da mi kolege nisu tu, na neki način sam frustrirana, jer biste čuli raspravu u pojedinostima koja bi bila mnogo detaljnija i kvalifikovanija, ali šta je tu je.
Nadam se da ću odgovoriti ovoj, uslovno rečeno, nemogućoj misiji i da ću na dostojan način da predstavim svoje kolege koje su se potrudile, i nekoliko meseci pre ovoga, znajući da će ovo biti tema dnevnog reda, da i kroz Odbor za zaštitu životne sredine daju svoj doprinos.
Kada govorimo o Predlogu zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, pretpostavljam da vi mislite da ćemo mi pričati, na prvom mestu, o onome o čemu se ređe priča u državi Srbiji, jer smo zakoračili poodavno na ''put kojim se ređe ide'', pa tako preispitujemo odgovornost svih onih koji su potpisnici nelegalnog akta kao što je agresija nad SRJ, što je omogućilo sadašnju situaciju, dakle, funkcionisanje terorističke države, tvorevine nastale na ovakvom aktu, na osnovu falsifikovanog izveštaja Helen Rant, o kojem je ona, takođe, pričala.
To potvrđuje i današnji, sadašnji momenat, jer ovi zakoni, kao i svi ostali zakoni, a to bih volela, gospodine Duliću, od vas da čujem, neće moći da sprovode na teritoriji KiM-a, makar, Srbija neće moći da vrši nadzor nad sprovođenjem ovakvih zakona, što nas ne uverava da, recimo, na KiM-u, pogotovo uspostavljanjem Bondstila, oni koji su učestvovali u agresiji nad našom državom i nad našim narodom neće opet posegnuti, u nekoj sličnoj situaciji, za upotrebom svega onoga što je konvencijama zabranjeno. Naprosto, logike radi, jednom su to uradili, zašto ne bi opet.
Međutim, ono što sam htela da vam predstavim, a nisam imala vremena u raspravi u načelu, skrenula bih vam pažnju na određene naslove i određena svedočenja. U svakoj normalnoj državi takva svedočenja budu povod za određene ozbiljne istrage i za sprovođenje određenih konkretnih mera, pa se nadamo da će i ova situacija da bude slična.
Dakle, španski list je pisao, a Španija je pokazala da je na strani Srbije u ovoj mukotrpnoj diplomatskoj i pravno-političkoj borbi za očuvanje teritorije KiM-a. Španska misija na teritoriji KiM-a je više puta, čak uz mnogobrojne kaznene poene u odnosu na glavnokomandujuće njihove predstavnike na teritoriji KiM-a, pokazala da je, ipak, na strani srpskog naroda. Tako su i određeni primeri iz Španije svedočili, baš na osnovu svedočenja učesnika NATO agresije, o tome da je NATO alijansa koristila, između ostalog, i hemijsko i biološko oružje protiv SRJ, odnosno, ovde bi trebalo da se čita – u najvećoj meri, protiv Srbije.
Tako imate jedno svedočenje, ukoliko vi to nemate, biću slobodna da ga iskopiram i ostavim na adresi vašeg ministarstva. Španski pilot Adolfo de la Os je bio prvi oficir NATO-a koji je progovorio o upotrebi hemijskog, biološkog i radioaktivnog oružja.
On je dao izjavu španskom listu "Artikulo 20" i tu je direktno optužio vlade zemalja koje su izvršile agresiju na SRJ 1999. godine. za širenje lažnih vesti o samom ratu.
Trebalo bi da se razmisli kako se, recimo, odnositi prema ljudima koji u Srbiji šire lažne vesti o posledicama NATO agresije, ili jednostavno prećutkuju posledice NATO agresije. Ono što možemo da garantujemo, kao neko ko jeste akter na političkoj sceni Srbije, jeste da ukoliko se ova vlast ne obračuna s takvim stvarima i tim ljudima, sasvim sigurno će doći period kada će se preispitati odgovornost svih onih koji su imali određene informacije, a nisu radili u skladu s njima, prećutali su i narod doveli u zabludu, samim tim, mogu da budu učesnici u onome što je diferencijalna dijagnoza zdravstvenog stanja stanovništva Srbije.
Međutim, da se vratim ovoj izjavi, koja, takođe, može da posluži vašem resornom ministarstvu da na određen i adekvatan način, a opet u okviru same vlade, reagujete, o upotrebi ovih hemijskih sredstava o kojima mi pričamo danas. To je direktna izjava pilota koji je bio očevidac i učesnik NATO agresije i koji je nekoliko godina posle toga, suočen sa svojom ljudskom savešću, odlučio da govori.
Mi tu možemo da vidimo, ne bih sada govorila o tom delu, to ću možda malo kasnije, da kolateralna šteta nije postojala, da su zaista bile date naredbe za gađanje humanitarnih ciljeva, dakle, svih onih ciljeva koji nisu vojne mete. Između ostalog, on kaže da su pročitali toliko laži, toliko kontradiktornosti, da su se sami, međusobno, a nekoliko vojnika je kasnije odlučilo da se obrate javnosti, odlučili da više ne konsultuju novine dok se ne vrate u svoje zemlje.
Ono što je, takođe, vrlo značajno, jeste da je rat koji su sprovodili na teritoriji KiM-a, u okviru akcije "Milosrdni anđeo", sasvim sigurno, događaj koji će u nekoj daljoj budućnosti da košta celokupnu međunarodnu zajednicu. Da vidimo koliko će da košta srpsku zajednicu.
Na osnovu konkretne izjave, imamo podatak o tome da se tokom agresije uništavala zemlja, da se bombardovala novim oružjem, otrovnim nervnim gasovima, kasetnim bombama, uranijumskim bombama, napalnim, sterilišućim hemijskim materijalima, otrovima koji truju useve, a o svemu tome se ćutalo. To je objavljeno u španskom listu "Artikulo 20", broj 30, tako da ću biti sasvim slobodna da vam to predam.
Stručnjaci u Beogradu koji su, takođe, proučavali posledice NATO agresije, recimo, u Sremu, ustanovili su da je alijansa prilikom bombardovanja koristila projektile, možda se malo udaljavam od teme, ali to jeste zajednička tema ove rasprave, sa hormonskom sadržinom. Zapravo, rezultati njihovih istraživanja su doveli do toga da je upravo ova hormonska sadržina izazvala oboljenje biljaka, a onda, naravno, i konzumenata tih biljaka, odnosno ljudi.
Takođe, ustanovljeno je da je dalekosežno oružje koje su koristili tokom perioda NATO agresije, a tiče se hemijskog i biološkog oružja, definitivno izazvalo trajne posledice po zdravlje ljudi.
Ali, ono što smo izbegli da vidimo, ili nam je promaklo, možda vi to imate, mi nemamo saznanja o tome, jeste zvanični dokument Vlade Srbije koji će govoriti direktno o posledicama korišćenja zabranjenog, po svim međunarodnim konvencijama, recimo, biološkog i hemijskog naoružanja u periodu agresije. Nama je samo to dovoljno da vidimo u kom smeru Vlada ide i da li je iskreno ono što govori predsednik vaše stranke, recimo, 23. marta, na sednici Saveta bezbednosti, da je NATO agresija direktno uticala i da je broj žrtava mnogo veći, kao posledica NATO agresije, u smislu povećanja broja obolelih od, nažalost, najtežih oboljenja.
Tu ne treba zanemariti da je 89 dece stradalo tokom perioda NATO agresije, da većina nas nema više mogućnost da bude sa sebi dragim ljudima, zato što je neko odlučio da koristi zabranjeno oružje, a posebno da je dobar deo nas, takođe, u situaciji da neguje i potpomaže negu onih koji su direktne žrtve korišćenja zabranjenog oružja, koriste određene medicinske tretmane koji su izuzetno skupi.
Imamo situaciju, o tome sam govorila u raspravi u načelu, da je negde oko 600 pripadnika Vojske Jugoslavije na VMA bilo podvrgnuto, u periodu 2000-2003. godina, analizama krvi, da su rezultati bili toliko frapantni da je taj projekat bio obustavljen, da se najčešće retko dovodila u vezu invalidnost i izloženost na područjima na kojima se koristilo biološko, hemijsko i radioaktivno oružje.
To je za nas odgovor na koji način se izvršna vlast u Srbiji odnosi prema ovom užasnom problemu, koji, takođe, u nekoj daljoj perspektivi, utiče i na ono što se zove reproduktivna moć državljana Srbije. Dakle, mi nemamo nijednu konkretnu, preciznu medicinsku analizu koja bi došla na sto za neku, recimo, međunarodnu konferenciju i pozvala na odgovornost sve one koji su inicijatori „Milosrdnog anđela“, tako da možemo da shvatimo da je odgovor Vlade Srbije, u ovom kontekstu, takav da se vi, zapravo, slažete sa svim onim što se dešavalo tokom 78 dana agresije, samim tim što niste preduzeli nijedan konkretan korak da se slika utvrdi na sasvim drugačiji, objektivan način.
U preostalom delu vremena koje ću koristiti da govorim o predlozima zakona koji su objedinili prvi set ekoloških zakona, reći ću da određeni konkretni podaci neumitno govore o tome da država Srbija i nema plan aktivnosti u ovom kontekstu, kao i da ovi predlozi zakona neće moći da se sprovedu na teritoriji Kosova i Metohije.
Na kraju, želeli bismo, konačno, bar od nekoga od vas da čujemo direktan odgovor na pitanje – na kom delu teritorije i na koji način mislite da sanirate posledice upotrebe zabranjenih sredstava, kao i na koji način mislite da sprovedete zakone koje ste doneli pred nas?

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 1, amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Da li neko želi reč? Gospođa Raguš. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo, ono što bi mene interesovalo jeste da li ste ijedan amandman SRS-a usvojili? To bi, recimo, bio dobar odgovor. Ono što me, takođe, interesuje, s obzirom na to da je obrazloženje za naše amandmane da nisu u skladu s postojećim međunarodnim konvencijama, jeste – šta je bilo s upotrebom hemijskog i biološkog oružja, oružja s osiromašenim uranijumom u periodu NATO agresije? Sa kojoj konvencijom se upotreba tog oružja od strane pripadnika NATO alijanse, slaže? Koje konvencije su tada poštovane? Takođe, da li postoji ijedan zvaničan akt koji govori o tom periodu upotrebe zabranjenog oružja na celokupnoj teritoriji Srbije?
Ono što bih, na prvom mestu, volela da znam, jeste ko će to građanima Srbije da plati, pa da vidimo onda u kakvom svetu živimo i na koji način treba da se ovim setom ekoloških zakona približimo EU, koja je potpisnik „Milosrdnog anđela“ i potpisnik humanitarne katastrofe kada gledamo državu Srbiju?
U daljoj budućnosti, ukoliko imamo u vidu period poluraspada, recimo, osiromašenog uranijuma, pitanje je ko će da plati generacijama koje ni za šta nisu krive, a trebalo bi da dođu posle svih nas na potpuno kontaminiranu teritoriju?
Konačno, ono što sam obećala na samom početku priče o predloženom setu zakona, posebno o upotrebi oružja koje je zabranjeno svim međunarodnim konvencijama, jeste skretanje pažnje, pošto ste vi meni skrenuli pažnju na određene naslove i izveštaje, na analizu profesora Akademije vojnih nauka, gospodina Mališeva. On je pokušao, u nizu članaka lista „Nezavisimaja gazeta“, da predstavi analizu posledica vojnih udara po objektima Jugoslavije.
Ono što mora da se prizna, a jeste tema današnjeg dnevnog reda, u tim člancima ne postoji pravna ocena udara NATO-a po objektima Jugoslavije, kao ni same tzv. humanitarne akcije. S obzirom na to da je vojni stručnjak u pitanju, on je taj deo prepustio pravnim stručnjacima, ali mislim da nama i ne treba pravno tumačenje za čin koji nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti, koji je bio jedini vlastan da odlučuje o tako nečemu. Takođe, nam nije potreban nijedan pravni stručnjak da nam kaže da je upotreba hemijskog oružja dozvoljena bilo gde i bilo kada, posebno na delu teritorije suverene države, kao i da agresijom ne može da se reši ništa, a agresija nam se desila.
Međutim, ono što srpska javnost treba da zna, pretpostavljam da će i vama biti interesantno, ono što ova analiza sadrži jeste karakteristika razmera posledica udara sa stanovišta zahteva, recimo, Međunarodne konvencije iz 1977. godine. Vidim da se vi najčešće pozivate na konvencije kada obrazlažete zašto određeni amandmani nisu prihvaćeni i, uglavnom se, u obrazloženju za neprihvatanje većine amandmana pozivate na međunarodne konvencije, a ova međunarodna konvencija iz 1977. godine, koja govori o zabrani vojnog ili bilo kog drugog neprijateljskog uticaja na prirodnu sredinu, daje definiciju vrste balkanskog rata sa stanovišta međunarodnog prava i uloge oružja visoke preciznosti u sistemu politike NATO-a.
Osnovnu postavku vojno-političke strategije, dakle, politike nacionalne bezbednosti, predstavlja njihova tvrdnja, naravno da govorimo o politici nacionalne bezbednosti SAD-a, ona je bila uvertira za upotrebu i zabranjenog oružja, da je rat bio i jeste sredstvo politike. Rukovodioci tadašnje američke administracije su odavno razvijali ideju pronalaženja aktivnog sredstva vođenja politike, proširenjem granica interesa Amerike, uz korišćenje vojne moći, u našem slučaju, uglavnom, uz korišćenje zabranjenih sredstava.
Volela bih da čujem i jednog stručnjaka: na koji način se humanitarno interveniše tako što ćete upotrebiti biološko, hemijsko ili radioaktivno oružje? Odgovor na tu vrstu pitanja niko od domaćih i stranih stručnjaka nije moga da da, osim da je reč o zločinu kakav ne pamti moderan svet, a koji su potpisale najrazvijenije zemlje zapadnoevropske demokratije.
Takođe, ono što bih volela od vas da čujem, verujem da ću čuti, jeste koji vremenski period je potreban da se sanira posledica korišćenja, u skladu sa temom, recimo, hemijskog i biološkog naoružanja?
Ono što gospodin Mališev, baveći se posledicama balkanskog rata 1999. godine, analizira, jesu pojave oružja visoke preciznosti, koje se može smatrati potrebom da se stvori sredstvo za vođenje rata s predvidivim rezultatima, po pristupačnoj ceni.
Ovo je jako važno zbog srpske javnosti, jer mislimo da će biti potpuno jasno šta je bila pozadina upotrebe zabranjenog oružja na teritoriji tadašnje SRJ, a pod izgovorom sprečavanja humanitarne katastrofe, ukoliko to dobro reprodukujem.
Dakle, ono što je tada osmišljeno kao potpuno nova metodologija ratovanja, jeste da se, zapravo, na teritoriji Balkana, u ovom slučaju, SRJ, isproba sve ono što se nalazilo u arsenalu NATO alijanse.
Nije ni prvi, ni poslednji put. Recimo da je potpune promene strategije i upotrebe zabranjenog oružja bilo prvi put tokom invazije na Panamu i direktnog obračuna s generalom Norijegom. Onda je usledila "Pustinjska oluja", i vrlo brzo smo došli mi. Konačni kraj NATO intervencije, u smislu vojnog razrešavanja s neposlušnim Srbima, bio je 1999. godine. Samo da vas podsetim, slično oružje se upotrebljavalo na teritoriji Republike Srpske i na teritoriji Republike Srpske Krajine. Dakle, sve ono što je trebalo probati u smislu efekata, dejstava. Mi smo bili apsolutno i definitivno jedan eksperiment in vivo svega onoga što je NATO alijansa imala na raspolaganju.
Pitanje je samo koliko će izvršna vlast da reaguje i da li će uopšte da reaguje u ovom smislu. Na osnovu ove analize, vidimo da je data precizna vojna analiza na koji način, recimo, hemijsko, biološko, kao i hormonsko, oružje s hormonskim sadržajem, utiču na celokupnu životnu sredinu, samim tim na život i zdravlje ljudi. Takođe imamo, a to ću malo kasnije da predstavim, jer je značajna analiza, možda će pomoći u kontekstu onog što pokušava da se uradi pred Međunarodnim sudom pravde, koliko bi to sve trebalo da košta zemlje zapadnoevropske demokratije. Između ostalog, predlaže se da zemlje zapadnoevropske demokratije, s obzirom na to da imaju najrazvijeniju medicinu, daju besplatno lečenje svim obolelim od, recimo, kancerogenih oboljenja na teritoriji nekadašnje SRJ, a sadašnje Srbije. Isto tako, preventivno da deluju, opet besplatno, jer su potpisnici najgnusnijeg zločina, na generacije koje dolaze a definitivno imaju promenjenu, na primer, genetsku strukturu.
Zaista bi nas prijatno iznenadilo, recimo, da imamo interdisciplinarno sarađivanje po ovom pitanju i saradnju između resora, pa tako očekujemo jednu sveopštu analizu vašeg ministarstva, Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja, a potom, pretpostavljam, reakciju celokupne Vlade u odnosu na SAD i NATO alijansu.
To što ste odbijali amandmane SRS-a jer nisu u skladu s određenim međunarodnim konvencijama, međunarodne konvencije su tu i mi ih pozdravljamo, naravno. Nema nikoga ko želi dobrobit ljudima koje predstavlja a da se ne zalaže za primenu svih međunarodnih konvencija, posebno iz ove oblasti.
Dakle, očekujemo od vas konkretan odgovor, u smislu svih onih koji su prekršili sve postojeće međunarodne konvencije, onog momenta kada su upotrebili hemijsko naoružanje.

Na član 2, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Reč ima gospođa Raguš. Izvolite.

Nažalost, moje kolege nisu tu, pa nećete zameriti što poneki put uzmem i malo veću pauzu, naprosto, da osposobim glas za ovo što predstoji.
Kada je reč o međunarodnim konvencijama, volela bih da čujem koje međunarodne konvencije su ispoštovane u periodu agresije 1999. godine, a istraživanja, čak, i američkih i sovjetskih naučnika su pokazala da razaranje sistema za odvođenje, recimo, toplote, može dovesti do toplotne eksplozije i nuklearne katastrofe, sa razaranjem reaktora i ispuštanjem do 70% radioaktivnosti iz njega. Razaranje skladišta iskorišćenog nuklearnog goriva je još opasnije, pošto je radioaktivnost nuklearnog otpada za red veličina veća od svežeg nuklearnog goriva.
U slučaju razaranja ekološki opasnih objekata konvencionalnim oružjem tokom vojnih operacija, kao što je to, recimo, potvrđeno u Persijskom zalivu 1991, oslobađaju se izvanredno moćne sile, i to je ono o čemu se retko priča u Srbiji, a što je, definitivno, na duže staze, zauvek promenilo stanje zdravlja naših sugrađana. To jesu sekundarni faktori onesposobljavanja, u vidu požara, eksplozija, potapanja, zona hemijskog zagađenja.
Na primer, sličnost i uporedivost posledica takvih havarija s faktorima onesposobljavanja od oružja masovnog uništavanja, po vatrenom dejstvu, udarnom talasu, toplotnom zračenju, hemijskom i radijacijskom zagađenju, potvrđeni su događajima tokom druge polovine 20. veka, nažalost, i tokom sprovođenja akcije "Milosrdni anđeo", marta 1999. godine. Recimo, tokom eksplozije brodova u lukama, krhotine mase od jedne tone su dospevale na rastojanje od dve milje, masa od 100 kg – do 12 milja, dok je do prskanja stakala dolazilo na rastojanju do 30 milja. Talasi od eksplozije su izbacivali, recimo, brodove deplasmana do 5.000 tona i na 250 metara od obalske linije, uništavali brodove u radijusu do dve milje. Mi smo došli posle "Pustinjske oluje" i svega ovoga što se desilo. Požari do kojih je došlo tokom masovnih bombardovanja, primera radi, Drezdana, Hamburga, Osake i Tokija, 1943. i 1945. godine, odneli su u svakom gradu više žrtava nego što je poginulo u eksploziji atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju.
Kada govorimo o agresiji i korišćenju hemijskog i biološkog naoružanja na teritoriji SRJ, najčešće se govori o radioaktivnom, odnosno osiromašenom uranijumu, zato što njegov poluraspad prevazilazi životni vek nekoliko generacija i direktno kontaminira celokupnu životnu sredinu. Kao što imate prilike da čujete, retko se govori, a bilo je, čini mi se, negde oko dve i po hiljade udara na legitimne mete, a od toga su najčešće bili civilni objekti, tokom 78 dana agresije, i vrlo često su upotrebljavana konvencijama potpuno zabranjena sredstva.
Ono što profesor Mališev govori, to su havarije na tehnološkim postrojenjima, gde se hemijski procesi odvijaju pod pritiskom od preko 100 atmosfera i na temperaturi preko 1000 stepeni. Moguća su nagla ispuštanja lako zapaljivih materija, sa nastankom požara u obliku vatrenih lopti. Pretpostavljam da se svi sećamo kako je to izgledalo u periodu NATO agresije. Dejstva vatrenih lopti slično je ozračenosti, i to javnost, takođe, treba da ima na umu. Možda je to i odgovor na zaista frapantan porast kancerogenih oboljenja. Dakle, dejstvo tih vatrenih lopti slično je ozračenosti od atomskog oružja, s radijusom smrtnog ishoda do 300 metara.
Kao analiza dejstva hemijskog oružja, recimo, poslužile su određene havarije u agresijama koje je potpisala NATO alijansa. Tu, nećete verovati, spadamo i mi, pa se, ali ne transparentno, na određenim vojnim akademijama i školama izučava na koji način to utiče na civilno stanovništvo.
Pretpostavka je da vaš resor ima sliku zdrave životne sredine. Volela bih da dobijemo odgovor o upotrebi oružja koje iskače iz svih međunarodnih konvencija. Da li na teritoriji Srbije postoji radijus koji je zdrav, koji nije kontaminiran u smislu uzgajanja, u smislu zemljišta, vode, vazduha, bilo čega, da nije kontaminirano dejstvo svih zabranjenih sredstava tokom perioda agresije?
Tokom Balkanskog rata, kako kaže dalje profesor Mališev, pogođeno je preko 30 rafinerija i tom prilikom je došlo do curenja i ispuštanja opasnih komponenti, što je zahtevalo hitnu evakuaciju preko 70.000 ljudi iz opasnih zona. Želim da vas uputim na naslov i na izvor, a to je gospodin Muhin, naslov je ''Balkan, zona ekološke katastrofe''. Moguće je da znate za ovo, a ukoliko ne znate, eto prilike da i to uvrstite u neke od izveštaja, recimo, vašeg resornog ministarstva, poput ovog godišnjeg, koji je detaljan. Nas zanima, recimo, period NATO agresije i dalekosežne posledice balkanske agresije. Njihovo razaranje je bilo praćeno opsežnim zagađenjem atmosfere, vodenih tokova, tla i podzemnih voda vrlo otrovnim i štetnim materijama, kao što su hlor, njegovi derivati, kiseline, fenoli itd., u radijusu od 50 do 200 km od razorenog preduzeća, a razoreno je preko 30 rafinerija.
Ono što se u ovom izveštaju navodi, a potpisnik je jedno od, priznaćete, u stvari, ne znam koliko ste upoznati s tim, prestižnih imena ruske vojne nauke, to je da svaki petrohemijskih objekat u svojoj zoni skladišti do 500.000 tona ugljovodoničnog goriva. Oni sadrže energiju ekvivalentnu tri do pet megatona trotila. Razaranje petrohemijskih i objekata proizvodnje uglja u SRJ tokom NATO agresije dovelo je do naglog toplotnog ispuštanja od 90 do 150 megatona i bilo je praćeno krupnim požarima, s formiranjem oblaka koja su sadržavali veliku količinu čađi, teških metala, poput olova i žive, sumpor-dioksida, azotnih oksida, oksida ugljenika, dioksina, aromatičnih ugljovodonika prve klase opasnosti, kao i benzopirena s kancerogenim svojstvima.
Kao što vidite, ne sećam se da se u Srbiji posle perioda agresije pričalo o ovim stvarima. Ukoliko se i pričalo, retko na ovakvim mestima kao što je Parlament. Po nekoj skromnoj analizi, na nekim medijima koji su pokušavali da pričaju ono što jeste humanitarna katastrofa, koju su potpisali američka administracija i najrazvijenije zemlje EU, pričalo se, uglavnom, o oružju koje je bilo obogaćeno osiromašenim uranijumom.
Takođe, jedna od činjenica je, a potrudiću se da nadležni resor dobije ovu analizu gospodina Mališeva, čiji su se saradnici potrudili da SRS dođe u posed ovih podataka, da je izbacivanje na visinu do 3.000 metara stotine tona toksičnih produkata sagorevanja dovelo do njihovog prenošenja na rastojanje od mnogo stotina kilometara, pazite, preko Belorusije, na teritoriju Rusije, sve do linije Smolensk. To ispuštanje toplote uzrokovalo je klimatsku katastrofu prve polovine leta 1999. godine. Dakle, ono što je NATO alijansa uradila SRJ, odrazilo se na celokupnu planetu i niko nije kriv za to. Niko od tadašnjih predstavnika NATO alijanse nikada nije platio ono što je uradio Planeti, ali na prvom mestu državljanima Srbije. Nikada se o ovom nije pričalo na adekvatan način, a što je najtragičnije, vlast nikada nije povukla odgovornost protagonista "Milosrdnog anđela", koga su napravili potpisnici najveće moderne humanitarne katastrofe.
U nastavku ove analize piše da je, a tiče se korišćenja nedozvoljenog hemijskog oružja, kao proizvod svega ovoga o čemu sam do malopre govorila, oslobađanje ovih opasnih hemijskih materija, sirovina i produkata hemijske, petrohemijske i medicinske proizvodnje, prilikom razaranja industrijskih objekata, dovelo do toga da njihova koncentracija u atmosferi toliko premaši dozvoljene granice, da se može porediti s potpunom primenom čistog hemijskog naoružanja. Dakle, vidimo da su, indirektno, oni koji su potpisnici eksperimenta zvani "Milosrdni anđeo" izazivali reakcije koje su ekvivalentne korišćenju hemijskog oružja. Ne sećam se da je o ovome bilo zvanično reči.
Hemijsko onesposobljavanje, kao prateći kasniji efekat, dovodi do mutacija flore i faune, smanjenja imunog statusa stanovništva i, sada ćemo se verovatno svi prepoznati u ovome, najrazličitijih mutacija alergija i širenja rizičnih grupa, recimo, za hepatitis, smanjenje otpornosti na kontaminaciju. Dakle, vrlo precizno su rušili, korišćenjem ovog naoružanja, naš imuni sistem. Takođe, porast obolelih od raka, bolesti unutrašnjih organa, epidemije koje pri tom nastaju, i to još u nepovoljnim ekološkim uslovima, lako mogu skliznuti u pandemije, za koje ne postoje kontinentalne granice.
Ono što je, takođe, jedan od rezultata ove, po nas, zaista zlokobne analize, ali, očigledno, vrlo profesionalno urađene, koja ne daje baš lepu sliku stanja zdravlja, a kao posledica korišćenja nedozvoljenog oružja u periodu agresije, jeste, recimo, i znatno povećanje nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore, a pogotovo Kosova. To predstavlja rezultat ne samo korišćenja bombi i eksplozivnih sredstava s osiromašenim uranijumom, nego i primene krilatih raketa, recimo, ''tomahavka'', projektila od 30 mm, koji ulaze u komplet naoružanja američkih jurišnih aviona A10. U glavama krilatih raketa ''tomahavk'' se koristi oko tri kilograma osiromašenog urana, protivoklopna jezgra pretvara u oblak keramičkog aerosola i prašine iz uranovog oksida, koji se može širiti desetinama kilometara.
Dakle, ovo je toliko uvezano jedno s drugim, da mi ne možemo da govorimo samo o upotrebi jednog oružja a da izostavimo drugo, o upotrebi zabranjenih sredstava a da izostavimo sve, uslovno rečeno, hemijske reakcije koje ona izazivaju u vodi, vazduhu ili u zemljištu. Međutim, ono o čemu se ovde najređe govori, jesu efekti koji su zadesili celokupnu teritoriju SRJ i celokupnu planetu, kao i odgovornost koja bi trebala da se ispostavi, u smislu računa za ono što smo pretrpeli tokom 88 dana agresije.
Toliko sada, u ovom delu. Samo bih vas zamolila da mi kažete koliko je još vremena ostalo na raspolaganju Poslaničkoj grupi.

Ostalo vam je još 28 minuta, ali imate 15 minuta i kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe.

Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.

Vlada predlaže da se amandman odbije.

Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s potvrđenom Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospođa Marina Raguš.

Obrazloženje ovog amandmana može da se protumači na skoro identičan način, ali, nažalost, niko od predstavnika resornog ministarstva trenutno nije prisutan.
Podsećam da je namera mog amandmana bila da ispravim i da ukažem upravo na onaj period agresije koji je bio prepoznatljiv za našu državu, recimo, na agendu 21, koja govori o tome da se ne sme dozvoliti nacionalnim državama da posegnu za ucenjivanjem međunarodne zajednice povodom bilo kog nedozvoljenog sredstva i da je protivno svim konvencijama, čak, i pomisliti na upotrebu hemijskog ili biološkog naoružanja.
Ali ću detaljnije obrazlaganje mog i amandmana mojih kolega upotpuniti i nastavkom analize efekata agresije tokom 78 dana upotrebe hemijskog naoružanja.
Ono što je za SRS bila velika dilema, kada je reč o ovom zakonu, jeste kako sanirati posledice koje su nastale agresijom, koje su bile protivne svim konvencijama, i kako to inkorporirati u ovaj predlog zakonskih rešenja, odnosno set ekoloških zakona. Mi tvrdimo da to neće moći da se sprovede na način postizanja ekoloških standarda, ali, o tom potom, tokom rasprave u pojedinostima potrudićemo se da argumentovano, s određenim podacima koji se tiču najrazličitijih efekata NATO agresije, upotpunimo sliku i dokažemo da ovaj set zakona neće moći da postavi standarde koje nalaže razvijena Evropa, u smislu postizanja zaštite životne sredine, jer nismo sanirali efekte agresije koja se desila marta 1999. godine. Hvala.