Ja ću u vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS-a pokušati da na način dostojan mojih kolega predstavim sve ono što su oni pokušali da predstave svojim amandmanima. Prema ovim rešenjima Poslovnika i tumačenju predsednika Skupštine, nažalost, ne mogu o konkretnim rešenjima konkretnog amandmana da pričam, na temu Predloga zakona o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, i te kako, i nadam se da ćete mi to dozvoliti.
Sve ono što nismo uspeli u raspravi u načelu da kažemo, evo prilike da se kroz konkretne primere oslika i istorijski, i društveni, i politički, iznad svega, kontekst, kada mi prvi put posle toliko vremena govorimo, Bogu hvala, o nacionalnim srpskim simbolima, kada mi po prvi put pokušavamo da kažemo da je tradicija sprovođenja srpskog nacionalnog interesa bila ništa drugo nego kontinuirano ubijanje srpskog nacionalnog pitanja na najrazličitije moguće načine.
Ono što mnogi autori govore i što mi potvrđujemo, jeste, na prvom mestu, zbog toga što je interes velikih sila na ovom delu teritorije bio takav, a u kontekstu približavanja velikoj Rusiji. To je tema za neki drugi dnevni red, pa ćemo tom prilikom, možda, ako bude prilike, pričati o tome. Ono što država Srbija pokušava sada da ubedi srpsku javnost, jeste da postoji na svakom delu teritorije, a mi kažemo da ne postoji.
Pokušava da ubedi da sprovodi Ustavom garantovana prava na svakom delu teritorije, a mi kažemo da ne sprovodi, pa samim tim i ovaj predlog zakona kod nas izaziva nevericu na koji način će biti sprovođen.
Ovaj bih put želela da skrenem pažnju i da podsetim srpsku javnost na to da je izuzetno važno i svi se mi ponosimo kada naši sportisti dobijaju izvesna priznanja za ostvarene fantastične rezultate u neverovatnim teškim okolnostima. Zaista je lepo slušati "Bože pravde" i gledati srpsku zastavu kako se vijori. Nije tako svaki put. Ono što je najčešće, a čini mi se da su sportisti, na prvom mestu, velike patriote i rodoljubi, i kada govorite i pričate sa njima, onda vidite da se najčešće na određenim prvenstvenima osećaju usamljeno.
Jedan od takvih slučajeva je bilo prvenstvo u rukometu u državi Hrvatskoj. Ono što je izostalo i ono što je nas zaista zgrozilo jeste činjenica da se to prvenstvo održalo u ''Lori''. Podsetiću vas da je Sportski objekat ''Lora'' nastao na srpskom mučilištu. Tamo su nekada, kao pripadnici vojske, bili mučeni ljudi. Odgovor države Srbije u smislu bilo kakvog protesta je izostao.
Pošto su se utakmice sprovodile u raznim gradovima, samo da podsetim srpsku javnost, možda srpska javnost to i ne zna, jer smo se mi o tome informisali od sportista koji su bili u izuzetno teškoj situaciji tamo i pod izuzetnim stresom, pred njihovim očima su se na najgori mogući način derogirali srpski nacionalni simboli i u tim okolnostima je trebalo da oni brane boje Srbije i da postižu određene rezultate. Izostala je zaštita države Srbije toj deci koja su davala sve od sebe.
Jedan od primera je, pored toga što su hrvatski navijači pokušali da fizički napadnu srpske rukometaše, da su posle spalili srpsku zastavu, uz šovinističke uvrede upućene srpskom narodu. Da je bilo obrnuto, mislim da bismo mi bili na agendi svih međunarodnih organizacija i da bismo već imali užasne note od strane visokih zvaničnika, recimo, EU, možda i Ujedinjenih nacija, ali kada Srbima to rade, onda čak i sa srpske strane izostane reakcija.
Ono što je izazvalo najveći incident, to je zapravo potez gradonačelnika Zadra, jednog od domaćina Svetskog prvenstva, koji je sa zvaničnog jarbola, na kome su bile izložene sve zastave učesnika prvenstva, skinuo samo srpsku trobojku. Razlog za uklanjanje srpske zastave, po njegovim rečima, bila je preventivna mera kojom je izbegnuto iritiranje hrvatskih navijača. Incident bez presedana, ali, nažalost, i bez osude sa srpske strane. Možemo da dozvolimo da srpski zvaničnici nisu upoznati s ovom situacijom, ali mislimo da je nečuveno da Ministarstvo sporta, recimo, nema ovakvu informaciju. Ako je i nije imalo, sada je ima. Imalo je pre nedelju dana, možda i pre mesec dana, ali mi još uvek nemamo zvaničan odgovor srpske izvršne vlasti u odnosu na sve ove incidente koji se dešavaju, vezano za srpske nacionalne simbole.
Pošto je to tako, pošto izvršna vlast u Srbiji ovim poručuje da joj nije bitno da zaštiti sve svoje građane, bez obzira na bilo kakvu posebnost, sve svoje ekipe, sportske ili bilo koje, možemo da kažemo da je izvršnoj vlasti ovo tek samo neka forma, da premijer Cvetković i gospodin Boris Tadić, zapravo, nemaju nameru da na određeni način štite sve ono što jeste srpsko dostojanstvo, kroz zaštitu srpskih nacionalnih simbola.
Takođe, vrlo verovatno, nećemo ni dobiti odgovor na to, na ovaj naš zahtev, a dobili smo odgovor da je amandman odbijen, da srpska zastava ne sme da se vijori pored zastava onih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo i Metohiju.
To su, dame i gospodo, građani Srbije, okolnosti u okviru kojih mi govorimo i raspravljamo o predloženom setu zakona, na prvom mestu, o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.
Danas-sutra, opet će se desiti sličan incident. Ono što mi, na osnovu sadašnjeg ponašanja vlasti, možemo da pretpostavimo, jeste da neće biti nijedne reakcije. Šta je sledeće? Treba li neko negde da strada zato što će zaštititi zastavu države iz koje dolazi, jer mu ona znači sve u tom momentu, ili zato što će na određen način reagovati jer mu se neko podsmeva dok svira „Bože pravde“? Treba li neko da strada od razularene mase da bi vlast rekla – oni su pod našom zaštitom i mi ćemo pravovremeno i na pravi način da ih zaštitimo?
Prosto je nečuveno da je Vlada Srbije propustila sve ove momente da na pravi način reaguje i to je potpuno jasan i dovoljan odgovor srpskoj javnosti kakvu mi to Vladu, zapravo, imamo.
U ovim klupama je trebalo da bude, poštu su nacionalni simboli na dnevnom redu, a postoji li nešto značajnije od toga za jednu državu koja treba da postigne nekakvo dostojanstvo, celokupna Vlada, u punom sastavu. Mi ovde imamo samo jednog gospodina, koji predstavlja jedan deo Ministarstva. Pogledajte kakva je situaciju u samom parlamentu.
Dakle, toliko o onome koliko je nama značajno sve što se vezuje za Srbiju. Mislim da bi to trebalo srpskoj javnosti da bude jedini i pravi odgovor za trenutnu situaciju, za projekciju budućnosti i za to kako parlamentarizam, kako politički život u Srbiji izgleda. Hvala vam.
