Zahvaljujem.

Na član 90, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović i Željko Tomić.

Da li neko želi reč?

Izvolite, gospodine Raduloviću.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, Poslanička grupa DSS-a je podnela amandman na Predlog zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, na član 90. stav 2, gde tražimo da se skrate rokovi za uklanjanje izvora radioaktivnog zračenja i sve ono što može da izazove određene akcidente.
Svesni smo toga da je rok od pet godina, kako je predloženo Predlogom zakona, u okviru koga se moraju ukloniti svi izvori zračenja, uslovljen najviše ekonomsko-finansijskim faktorom, ali upravo ono moje obrazloženje vezano za administrativne takse pokazuje da su mogla da se nađu određena sredstva za taj ekonomski momenat, da ne bude tako dominantan, pogotovo što imamo jedan veliki problem. U Srbiji je ostalo oko 1300 gromobrana koji su postavljeni na škole, obdaništa, razne ustanove, i koji i dalje predstavljaju opasnost po zdravlje svih građana Srbije.
Članom 2. stav 4. stavljeno je da je zabranjena ugradnja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije, a članom 2. stav 5. stavljeno je da je zabranjena ugradnja jonizujućih…
(Predsednik: Gospodine Raduloviću, prošlo je vreme. Hoćete da nastavite?)
Koristim vreme.
… detektora dima koji imaju izvor jonizujućeg zračenja u gasovitom stanju ili izvor jonizujućeg zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju.
Mislim da je ovo tema koja zavređuje veliku pažnju, pogotovo što na ovaj način usklađujemo i naše zakonodavstvo s evropskim zakonodavstvom, pa smatram da svi prisutni u sali treba da poklone pažnju izlaganju poslanika, a ne da vode neke neformalne razgovore.
Poslanička grupa DSS-a smatra, da ovi rokovi treba da se skrate, pogotovo što imamo nekih 400 lokacija na kojima se odlaže opasan otpad, a ovih dana smo imali, čuli smo iz medija, više slučajeva raznih akcidenata, koji ukazuju na jedno nedomaćinsko i neodgovorno ponašanje prema ovom otpadu.
Takođe, treba ukazati da je naša zemlja preopterećena onim što se dešavalo za vreme NATO bombardovanja. Imamo i nekih 117, plus Crna Gora jednu lokaciju, znači, 118 lokacija koje su gađane osiromašenim uranijumom i ono što ljudski faktor, što ljudi mogu da učine, preko je potrebno da se u što je moguće kraćim vremenskim rokovima otklone potencijalni uzroci koji mogu da dovedu do štetnog uticaja na zdravlje građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin ministar Oliver Dulić želi reč. Izvolite. Ne, onda je to greška.

Gospođa Vojić-Marković. Izvolite.

Koristila bih vreme moje poslaničke grupe, pa bih vas molila da mi kažete koliko moja poslanička grupa još ima vremena.

Još 15 minuta. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsednice.
Pre svega, ono što je moj kolega Rade Obradović počeo, moram da nastavim, prosto zato što izgleda da papir jedino trpi sve. Mi smo dobili zvanično košuljicu ovde. U toj zvaničnoj košuljici imamo dva neverovatno zanimljiva slučaja, na član 48a. i na član 88a, primer da je Vlada predložila amandman i na član 48a. i na član 88a, odnosno, posle 88. dodala je 88a, a posle 48, dodala 48a, i da sama vlada nije prihvatila amandman. Ovde tako piše. Molim vas, nijedan podatak nismo dobili da se negira ovo što ovde piše, osim tog neformalnog mahanja rukama, kada smo ukazali na ovo što ste ovde napisali.
S druge strane, predsednica, gospođa Dejanović, koja je inače psihijatar, rekla je, ili utvrdila da nema povrede Poslovnika i zaista nema razloga da joj ne verujemo da nema povrede Poslovnika, ali da povrede zdravog razuma nema, mislim da to ni ona, čak, ne može da tvrdi. Prosto, to piše ovde, u ovom što ste vi nama doneli.
Još jedna stvar, koja je neverovatno komotna. Izgleda da za stolom predsedavajućih i tu gde sede ministri vlada prilično živahna i neformalna atmosfera, koja je verovatno izazvana time što se nismo viđali nekoliko dana za vreme praznika. Molim vas, ili da se uozbiljimo i da radimo, jer mi ovde sedimo da radimo, Poslanička grupa DSS-a je došla da radi taj svoj posao, ili da prekinemo ovu farsu, jer ovde niko nikog ne sluša. Hvala.

Radi se o ne o zvaničnim dokumentima, nego o podsetniku i konstatovala sam da nema povrede Poslovnika.

Gospodin Obradović se nije izjasnio da želi da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li ima povrede Poslovnika. Sada pitam – da li možda želite, gospodine Obradoviću, da se Skupština izjasni?

Nema potrebe, dovoljno je bilo vaše objašnjenje da ste napravili grešku. Hvala.

Zahvaljujem. Oficijelni zvanični materijal, mišljenje Vlade, distribuiran je svim poslaničkim grupama i to jeste zvanični materijal. Podsetnik je nešto što je pomoćni materijal za predsedavajućeg i naravno da nema razloga da ga ne distribuiramo i vama, kako biste mogli da pratite ono što govorim dok sam ovde. Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 91, amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.

Vlada nije prihvatila amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 91, amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.

Vlada nije prihvatila amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na člana 91, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.

Vlada nije prihvatila amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na naslov iznad člana 92, amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 92, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Gospodin Mašić želi reč. Hoćete li samo, molim vas, da se prijavite?

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji se odnosi na prelazne i završne odredbe, i to na član 92, gde stoji da će Republika Srbija obezbediti uslove za trajno odlaganje radioaktivnog otpada u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Suština mog amandmana, koji sam podneo ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS-a, jeste da se taj rok skrati, da, umesto deset godina, to bude pet godina, jer smatramo da se, realno, za to vreme mogu stvoriti uslovi, obezbediti svi potrebni preduslovi i uslovi da se kod nas vrši trajno odlaganje radioaktivnog otpada.
U članu 64. ovog predloga zakona stoji da se Republika Srbija stara o privremenom skladištenju i trajnom odlaganju radioaktivnog otpada. U stavu 2. stoji da će se radioaktivni otpad, do uspostavljanja uslova za njegovo trajno odlaganje, privremeno skladištiti kod pravnog lica koje ima licencu za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada.
U članu 63. stoji da je nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, dužan da radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti na propisan način i po propisanim uslovima. Nosilac licence je dužan da obezbedi da objekti i prostorije u kojima se radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti odgovaraju tehničkim, sigurnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeđuju zaštitu ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja.
Produžiću još minut-dva, ako Poslanička grupa ima vremena. Znači, prema Predlogu ovog zakona, nosioci licence mogu do godinu dana skladištiti radioaktivni materijal, što je, ipak, nedovoljno u odnosu na količinu i potrebu trajnijeg odlaganja radioaktivnog otpada.
Mišljenje predlagača ovog zakona i Vlade je da se amandman ne prihvata zbog složene prirode i trajanja procesa lociranja trajnog odlagališta radioaktivnog otpada, koji podrazumeva neophodna prethodna istraživanja, u trajanju od pet do deset godina, a čiji rok nije moguće skratiti. Znači, sama vlada, u sagledavanju suštine ovog amandmana, iznosi da ocena podobnosti, mesta i uslova skladištenja treba da traje od pet do deset godina.
S obzirom na to da se u našoj zemlji koristi radioaktivni materijal i otpad koji postoji već godinama, pretpostavljam da i Vlada i predlagač ovog zakona već imaju neku ideju gde bi se potencijalno mogao skladištiti taj otpad, i to u smislu njegovog trajnijeg odlaganja. Mislimo da je dovoljan rok od pet godina da se stvore takvi uslovi, ceneći čak i ovu ekonomsku situaciju i krizu koja je prisutna, a, s druge strane, štetnost i moguće posledice neadekvatnog skladištenja i odlaganja tog otpada, te smatramo da je predlagač ovog zakona trebalo da prihvati ovaj amandman i, samim tim, sebe obaveže da se stvore preduslovi za skladištenje ovog radioaktivnog otpada u trajanju od pet godina, jer to i treba da bude interes naše države, a naroda sigurno. Hvala vam.