Gospođo Đukić-Dejanović, gospodo predstavnici Vlade, vrlo je značajno da mi ovom raspravom o rebalansu budžeta narodu u Srbiji na što prihvatljiviji način objasnimo u kakvom je stanju naša država i kakva nas to budućnost sve zajedno čeka. S tim u vezi bih, gospođo Đukić-Dejanović, htela da vas pitam da li ćemo biti u prenosu sve vreme ili prenos prestaje u 18.00 časova.

Do 18.00 sati smo u prenosu, a radićemo, naravno, i posle toga, to će biti kroz odloženi prenos. Izvolite. Gospođo Raguš, izvinite, postoji mogućnost da budemo čak i do 19.00 časova u prenosu, ali ću vas obavestiti tačno da znate kog momenta više nismo u direktnom prenosu.

Ali, vi sad svi pričate u mom vremenu. Šalim se, naravno. Prihvaćeno je izvinjenje.
Ono što je potpuno ne prihvatljivo jeste da u toku ovako značajne i važne rasprave mi smo ograničeni prenosom. Mislimo da je zaista od javnog interesa da svi u realnom vremenu imaju prilike da čuju o čemu je ovde reč, koji su argumenti pozicije i opozicije. Naravno da ćemo mi raditi i posle obustave prenosa, ali sinoć je odloženi prenos bio posle ponoći. Priznaćete, s obzirom da građani Srbije rade po dva ili više poslova pokušavajući da prežive, to je potpuno neprihvatljivo vreme da se bilo šta o ovome sazna. Tako da vas molim da utičete koliko je u vašoj moći da taj prenos kada je rasprava o rebalansu budžeta ipak bude u realnom vremenu, dakle, sve ovo što će se ovde čuti. Nadam se da će to biti tako. Da se vratimo ovo vrlo značajnoj temi. U toku prvog izlaganja, kao ovlašćeni predstavnik, pozvala sam se na doprinos i radove stručnjaka iz ekonomske oblasti, na prvom mestu nezavisnog ekonomskog stručnjaka prof. dr Dejana Miljkovića.
Ono što je takođe vrlo značajno, a ovaj nezavisni ekonomski stručnjak ističe, odnosi se zapravo na paket mera za MMF. Mi smo ovde, gospođo Dragutinović, danima, ako ne i više od mesec i po dana govorili o aranžmanu sa MMF, kao međunarodnoj finansijskoj instituciji, sa posebnim osvrtom na deo koji se odnosi na uslovljavanja od strane ove međunarodne finansijske institucije, ali i sa pozicija naših političkih uverenja.
Dakle, mi smo politički neistomišljenici, nikada se nećemo susresti zato što za vas Evropa nema alternativu, a za nas Srbija nema alternativu.
Vama je put ka Evropskoj uniji, a nama je put ka istočnom tržištu, ali to ne znači da ne možemo argumentovano da razgovaramo o prevazilaženju efekata svetske finansijske krize.
Ono što bi trebalo takođe da bude opet jasno za građane Srbije jeste da, čini mi se, sa ovim rebalansom budžeta koji ćemo prilagoditi jeziku prosečnih ljudi koji nisu ekonomisti, a i ne treba da budu stručnjaci za ovu temu, jer jedino što je značajno i važno jeste kako će njihov život da izgleda, pa tako i život svih nas.
Vrlo je značajno da se kaže, ono što SRS smatra, da je aranžman sa MMF u ovoj situaciji i sa uslovljavanjima, recimo, da budžetski deficit bude manji od 3% BDP za nas potpuno neprihvatljiv uslov.
Ukoliko uporedimo, vi ćete naravno ispraviti ukoliko raspolažem činjenicom koja nije precizna, ali ukoliko poredimo svetske i evropske ekonomije koje su dobile rok da smanje budžetski deficit na 3% BDP do 2012. i 2013. godine, potpuno je neshvatljivo zašto se od Srbije očekuje da to bude u kraćem roku. To dodatno znači da se izvršnoj vlasti vezuju ruke i izvršna vlast jeste primorana da vrši užasne i radikalne rezove.
Stala sam, jer me je vreme ograničavalo kao ovlašćenog predstavnika, ali ono što je meni bilo frapantno i izuzetno zabrinjavajuće jeste upravo ovaj razdeo koji se odnosi na Ministarstvo zdravlja, gde su pozicije smanjene za 3,1 milijardu dinara u okviru glavnog programa, funkcija 760.
Da građanima bude jasnije, obezbeđivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja za lica bez sopstvenih prihoda. U budžetu za 2009. godinu projektovana su sredstva za ovu poziciju u iznosu od 3,64 milijarde dinara i ta sredstva imaju cilj da obezbede zdravstvenu zaštitu licima koja se smatraju osiguranicima po članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovo sam s namerom ponovila, nadam se ne oduzimajući svima vama koncentraciju i strpljenje, ali građanima treba da bude jasno na koja se lica odnosi ovako značajno umanjenje.
Dakle, govorimo o deci do navršenih 15 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, najkasnije do navršenih 26 godina.
Onda, tu su žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva, do 12 meseci nakon porođaja.
To se odnosi na lica starija od 65 godina života, na osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica, na lica u vezi sa lečenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, malignih, hemofilije, šećernih bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronične bubrežne insuficijencije, cistične fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne medicinske pomoći, kao i lica obuhvaćena zdravstvenom zaštitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa.
Takođe, ovo drastično umanjenje se odnosi na monahe i monahinje, na materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje po propisima o socijalnoj zaštiti, odnosno po propisima o zaštiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata.
Takođe se ovo drastično umanjenje odnosi na korisnike stalnih novčanih pomoći, kao i pomoći za smeštaj u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zaštiti. Takođe se odnosi i na nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom.
Onda, korisnici pomoći, članovi porodice čiji je hranilac na odsluženju vojnog roka. I, konačno, lica romske nacionalnosti, koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište u Republici.
Meni je zaista izuzetno problematično da govorim o logičkoj vrednosti rebalansa budžeta, o fantastičnoj matematičkoj usklađenosti iznosa. Samo mogu da govorim o onome koga će najviše da povredi ovakav rebalans budžeta. Iskreno, ne vidim načina kako će konkretno ove kategorije lica koje sam pobrojala moći da prežive jedan mesec, a nisu u situaciji da sami obezbede sebi prihode.
Dakle, to je ono što smo mi pokušavali sve vreme da skrenemo pažnju javnosti, zvonili na uzbunu, upravo iz razloga što stanovništvo u Srbiji, populacija u Srbiji, polako ali sigurno, u najvećem procentu postaje ranjiva kategorija stanovništva.
Nije nam jasno na koji način će Vlada Srbije, naravno da u ovom kontekstu vi niste odgovorna adresa koja bi trebalo da da sve odgovore na pitanja, jer ovo je odraz političke volje vladajuće većine i uslova koje su međunarodne finansijske institucije ispostavile pred vas, ali zaista bih volela da vidim kako će izgledati, recimo, sredinom ove godine vaše obraćanje, ne vas lično nego izvršne vlasti, građanima Srbije.
Takođe, ono što građani Srbije isto moraju da znaju, a treba vrlo jasno i precizno da im se kaže, ne bi li se snašli, jer pomoći nema, da prežive jedan mesec, jeste da paket mera za MMF, o kojem smo mi pričali, a kako ističe uvaženi nezavisni ekonomski ekspert, u izveštaju MMF povodom odobravanja finansijskih sredstava Srbiji, 16. januara 2009. godine, konstatovano je da se očekuje realni vlast bruto domaćeg proizvoda od 3,5% u 2009. godini.
Šezdeset devet dana kasnije, 26. marta, na konferenciji za štampu povodom neformalnog dogovora o novom aranžmanu između MMF i Vlade Srbije, zvanični predstavnik ove finansijske institucije izjavljuje da će skoro sigurno Srbija zabeležiti pad u 2009. godini od minus dva posto.
Dakle, tu bi trebalo samo da se naglasi, možda i nije potrebno, ali javnosti radi, da je ovaj promašaj, za koji ipak mislimo da je nedopustiv kada je ovakva finansijska institucija u pitanju, 5,5 procentnih poena i da smo mi na osnovu loših procena formulisali i sprovodili našu ekonomsku politiku.
Sada tu dolazimo, vrlo verovatno, na teren političke volje, jer ne mogu da prihvatim da oni koji su školovani i stekli zaista značajne titule imaju vrlo jake i teške, u najpozitivnijem smislu, biografije, da su mogli da potpišu ovakav paket ekonomskih mera, a da prihvate uslove koje je naložio MMF, a da pri tom ne kažu ništa protiv toga.
Ono što takođe iznenađuje, kako to da svi koji su potpisali monetarnu, kreditnu i ekonomsku politiku u Srbiji na vreme nisu mogli da naprave makar približnu procenu šta sve može da se desi u 2009. godini. Čini se da mi nismo dobili ni zvaničnu informaciju o tome koliko ova kriza može da traje, makar u vremenu od tri do pet godina.
Ali, da se vratimo konkretnim podacima.
Ono što bi mogli, eventualno, da pretpostavimo, da će se ovi projektovani poreski prihodi ostvariti, vezano za carine i PDV na uvozne proizvode, to znači da na ukupne poreske prihode na godišnjem nivou dodamo još oko 40 milijardi dinara.
Naš realni bruto domaći proizvod, uz projektovanu stopu inflacije od oko 10%, već sada je na godišnjem nivou od minus 5%.
Kada je reč o paketu mera koji se predviđa za MMF, moj kolega mr Dejan Mirović se neprestano i neprekidno bavi međunarodnim finansijskim institucijama, pokušavajući da argumentovano kritikuje put približavanja EU, naše političko uverenje je da je ta smernica u potpunosti devastirala srpsku privredu i čini mi se da mi ipak nemamo ekonomski oporavljenu državu, priznaćete.
Nije čak ni ideja kako ćemo da izgledamo za pet do deset godina u smislu standarda EU, koliko će nas da košta približavanje samo statusu kandidata za ulazak u EU, s obzirom da smo svakodnevno svedoci toga koliko zaostajemo za standardima visokorazvijenih evropskih zemalja.
Naravno, ovom prilikom neću ponavljati ono što sam govorila svih ovih dana, a ticalo se analize mr Dejana Mirovića, koja se konačno oslanja, na prvom mestu, upravo na tu dilemu koja se pojavila posle ove stručne analize, a tiče se smanjenja deficita u odnosu na bruto domaći proizvod.
Ono što ovaj nezavisni ekonomski stručnjak dr Miljković kaže, ono što mi za sada imamo jesu zvanične informacije sa konferencije za štampu, održane 26. marta, kada je šef misije MMF konstatovao da projektovani budžetski prihodi nisu na planiranom nivou, pa se u budžetu stvara jaz, a zbog presušivanja inostranih izvora kapitala, otvara se veliki jaz u spoljnom finansiranju.
Dakle, taj isti gospodin konstatuje da je neophodan veliki paket mera fiskalnog prilagođavanja kako bi se budžetski deficit ograničio na 3%, što je maksimalni nivo koji se može finansirati iz neinflatornih izvora.
Ono što bi trebalo da zanima, a pričali smo sa ljudima koji se kreću u najrazličitijim mogućim krugovima od privrede pa nadalje, promišljaju ovu situaciju pokušavajući da naprave neku precizniju analizu, ono što nije ostalo potpuno jasno u srpskoj javnosti jeste šta sadrži taj paket mera koji je uslov finansijskih sredstava MMF.
Prvo, povećanje deficita budžeta na 90 milijardi dinara, što ne znači povećanje rashoda u budžetu, naprotiv, povećanje deficita je posledica smanjenja poreskih prihoda, te stoga kao druga mera je neophodno dodatno smanjenje rashoda u budžetu za oko 67 milijardi dinara.
Naravno, ni ovo nije bilo dovoljno, pa se treća mera odnosi na povećanje prihoda od oko 34 milijarde, kroz povećanje neoporezive osnovice na 12.000 dinara i povećanje poreske stope za 6% na nivo od 18% na sve plate, penzije, autorske i druge honorare.
Dakle, hronološki, ukoliko pratimo, jedna od poslednjih konstatacija je bila na pomenutoj konferenciji za štapu, koja nije mera ali jeste pravi hit, to je najava guvernera Jelašića da će 27. marta u Beču, uz podršku MMF, razgovarati sa predstavnicima matičnih kuća stranih poslovnih banaka da ne izvlače kapital iz Srbije. U međuvremenu, samo da vas podsetim, to se upravo i desilo.
Kada već o ovome pričamo, o merama za MMF, projekcija deficita budžeta od 90 milijardi nije samo tek puki iznos. To je informacija da smo mi, pri projekciji budžetskih prihoda i rashoda, prihvatili konstataciju da ćemo imati pad realnog bruto domaćeg proizvoda od minus 2%, uz inflaciju od oko 10% na godišnjem nivou.
Druga mera, mislim da je to za građane Srbije vrlo značajno, jeste prilično velikog opsega, a odnosi se na više pozicija, ali uštede u budžetu pronađene su na sledećim pozicijama, kao što je zamrzavanje plata i penzija, ušteda oko 13 milijardi dinara, smanjenje transfera lokalnim samoupravama, ušteda oko 15 milijardi dinara, smanjenje troškova Fonda za zdravstvo, ušteda oko četiri milijarde dinara, smanjenje za 40% troškova budžetskih korisnika koji ostvaruju i sopstvene prihode, ušteda oko 12 milijardi dinara, smanjenje rashoda za robe i usluge, što podrazumeva zabranu novog zapošljavanja i ukidanje reprezentacije, službenih putovanja i slično, što bi predstavljalo uštedu oko 18 milijardi dinara. Sa svim ovim uštedama budžetski rashodi se smanjuju na nivo koji se kreće u opsegu 680 do 690 milijardi dinara.
Da se na trenutak pomerim od ovih mera koje su bile predviđene za MMF, a pokušavamo što jasnije da odslikamo trenutno stanje i da napravimo perspektivu, makar u prvih pet meseci ove godine, ono što je značajno ovde reći je da ove uštede koje je predvideo MMF, konstatujući samo izvesne finansijske iznose i opet tu činjenicu da treba naš deficit da iznosi manje od 3% BDP, kako bismo mi ostvarili mogućnost da povlačimo sredstva drugih finansijskih institucija i banaka, a na prvom mestu da bi sanirali u najvećoj meri spoljni dug koji sada već iznosi negde oko 30 milijardi dolara, tiče se ljudi, korisnika ovih budžetskih pozicija, tiče se, takođe, svih nas koji bi trebalo da odgovorimo ono što jesu realni zahtevi, a jeste svakodnevno preživljavanje.
Pretpostavljam, ne da bih volela, potpuno sam uverena da ćemo mi do kraja ove objedinjene rasprave od vas čuti na koji način mislite da, kada se naprave veliki socijalni problemi, jer možemo da pretpostavimo takvu situaciju, na koji način država Srbija misli da izađe u susret stanovništvu, a na mesečnom nivou dve i po hiljade ljudi ostaje bez posla, makar prema izjavi gospodina Dinkića, koji je trebalo da bude ovde, a jeste ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Preko pola miliona ljudi je krajem prošle godine živelo ispod donje granice siromaštva, a sve je veći broj ljudi koji su u perspektivi da ostanu bez posla. Javna potrošnja, koja jeste bila predmet naše kritike, sada je dovoljno veliki ljudski problem. Ti ljudi koji su bili zaposleni u državnim i paradržavnim institucijama, ne svojom krivicom, nego zato što im je država omogućila da tu zasnuju svoje radne odnose, u nekom momentu ostaju bez svojih redovnih primanja.
Gospođo Dragutinović, pitam vas, ali opet znam da niste prava adresa da mi date taj sveobuhvatni odgovor, ali predstavnik ste Vlade, na koji način država Srbija misli da obezbedi finansijsku, socijalnu i ekonomsku sigurnost državljana Srbije koji su sada već u problemu.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek se pitam kada je u pitanju predlog budžeta ili predlog rebalansa budžeta, kada se objedini rasprava budžeta sa nekim drugim zakonima, da li je taj budžet nešto najbolje što možemo da dobijemo u nekom trenutku, a ne znam koliko je to loše po nas.
Ako je najbolje, gospođo ministre, to neće niko da vam zameri, a ako objedinjujete raspravu, očigledno je da ima nečeg čega se plašite i da postoje bolja rešenja od onog što nam je ovde ponuđeno. Toga ste i vi potpuno svesni.
Nedeljama već slušamo kako će javna potrošnja da se smanji, kako će broj zaposlenih u organima državne uprave i lokalnih samouprava da se smanji na osnovu onog što sam čuo, a sada vidim u predlogu rebalansa da od toga nema ništa.
Osim nekih simboličnih ušteda i retkih izuzetaka, pravog i štedljivog budžeta nema.
Budžet, odnosno rebalans usmerili ste na štednju u investicijama i poljoprivredi, a u nekim retkim slučajevima po nekim organima državne uprave. To ne može da napravi dugoročne pozitivne efekte, a štetu svakako može i to na dug period. Čitavu deceniju, možda i više, naša privreda i država ne žive od realnih prihoda, već od kredita banaka, dobrih ili loših.
Takvo funkcionisanje privrede je otežano zbog loše makroekonomske situacije u državi, a država opet ne može da stvori odgovarajuće uslove zbog svog preglomaznog i preskupog aparata.
Gospođo ministre, pitam vas, šta ćemo da uradimo sa 102 državne agencije, 102 direktora državnih agencija, 102 predsednika upravnih odbora, 102 upravna odbora, 102 kabineta?
Koliko još imamo, gospođo ministre, raznih uprava i kancelarija koji su paralelni organi ministarstava? Verujem da ne znate.
Ne znate zato što ste i sami jednom prilikom izjavili da ne možete da otkrijete gde vam se nalazi 50.000 zaposlenih u organima državne uprave. Ne znate ni ko su, ne znate gde rade, samo znate da država za njih odvaja sredstva.
Ne možete da odgovorite ni na pitanje šta to radite sredstvima NIP kada je "Fijat" i "Zastava" u pitanju. Ovoj državi je trebalo do marta neophodnih 310 miliona evra da se uplati, da ne pričamo koliko bi to poboljšalo uopšte celu privrednu situaciju u Srbiji i smanjilo pritisak na dinar. Tih para nema.
S druge strane, umesto tih 310 miliona dobijamo automobile koje mi moramo da kupimo, a država da subvencioniše. Da li će to biti dokapitalizacija strateškog partnera? Odgovorite mi i na to pitanje.
Gospođo ministre, možda nisam izmislio toplu vodu, ali ukoliko biste naterali sve bivše kolege, neke i sadašnje, da se samo polovina onoga što je pokradeno u postupcima privatizacija, raznih stečaja banaka, privrednih društava, izrade skupih projekata u oblasti turizma koji nikad neće da zažive ili će da zažive za 20 godina, finansiranja raznih studija izvodljivosti koje nikad neće da uđu u primenu, a za koja su plaćena ogromna sredstva, kada bi ste polovinu tih prihoda svoje bivše, a i neke sadašnje kolege naterali da vrate ono što su pokrali, verujem da nam MMF ne bi ni trebao, a ovu krizu ne bismo ni osetili.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić, umesto narodnog poslanika Milisava Petronijevića. Izvolite. Samo se prijavite, molim vas.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, slika makroekonomskih pokazatelja u prvim mesecima, precizne podatke imamo za prva dva meseca godine, dosta je sumorna.         Podaci govore da beležimo pad industrijske proizvodnje za 18,7% , od čega prerađivačke industrije za 24,4, izvoza 26,9% i uvoz za 28,5, a inflacija u proseku raste 10% i beležimo pad zarada zaposlenih. Ovi su podaci više puta danas pominjani. Radi javnosti ih pominjem. Procene su da će bruto društveni proizvod na kraju ove poslovne godine biti manji za nekih dva procenta, da će izvoz pasti za 14,8%, uvoz za 21%, i da će stopa inflacije biti u proseku oko 10%.        Sve ovo pokazuje da je uticaj globalne ekonomske krize veliki i da su posledice očite. Vlada Republike Srbije je još u oktobru prošle godine preduzela određene mere da amortizuje uticaje krize na način da je  povećala garantovani nivo štednih depozita na 50 hiljada evra, ukinula porez na kamate na deviznu štednju, na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava, takođe, ukinuta je i obavezna rezerva banaka na nove kredite iz inostranstva.        S obzirom da su to bile nedovoljne mere, država januara ove godine reaguje novim paketom mera i to kreditima za likvidnost privrede, kreditima za investicije, potrošačkim kreditima za kupovinu domaćih proizvoda uz beneficirane kamatne stope.

Početkom aprila ove godine, Vlada donosi paket mera u oblasti fiskalne politike u cilju smanjenja javne potrošnje, sa ciljem da uštedi blizu 100 milijardi dinara. Uporedo sa tim dogovoren je aranžman sa MMF koji treba da ojača devizne rezerve zemlje i osigura finansijsku stabilnost. Dakle, projektuje se štednja u cilju smanjenja nepovoljnih efekata krize. Pošlo se zapravo od pretpostavke da ušteda i racionalizacija rashoda državne administracije neće ugroziti vitalne funkcije i da će se pozitivno odraziti na realni sektor. Povećaće se socijalna odgovornost i zaštita standarda građana, podstaći će se privredna aktivnost i zapošljavanje.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana predviđa se povećanje poreske osnovice za sve oblike prihoda, povećava se akciza na derivate nafte, uvodi se akciza na mobilne telefone, celokupna dobit javnih preduzeća ide u budžet, povećava se porez na registraciju motornih vozila, plovnih objekata i letilica, povećava se porez na držanje oružja, smanjuju se plate u državnoj administraciji, povećavaju se takse, ali i zaustavlja prijem novih radnika u administraciji, uz zaustavljanje troškova putovanja i reprezentacije, ukidaju se bonusi do smanjenja troškova mobilnih telefona i kancelarijskog materijala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nije uobičajeno da se vrši rebalans već donetog budžeta u tekućoj godini, međutim, na ovakav potez Vladu prinuđuju mnogi pobrojani razlozi i najteža ekonomska kriza od Drugog svetskog rata do danas i prisutna recesija koja je zahvatila čitav svet.

Ako je nužda naterala Vladu da promeni budžet, onda je dobro opredeljenje Vlade da najveći teret mera podnese država i njena administracija. Dobro je i opredeljenje da se plate u administraciji smanje, ali da se tako smanjene mogu redovno da primaju. Dobro će biti ako će se iz ovih razloga smanjiti broj zaposlenih u administraciji, s tim što država mora da vodi računa da sačuva kvalitetne kadrove i da ovakva mera ne može biti dugoročna. Mere štednje su dosta sveobuhvatne i u skladu sa preporukama MMF-a, ali ima još dosta prostora za nove mere i štednju. Mora da se nastavi dalja racionalizacija, pre svega na mestima kojih nije malo, kao što su duple nadležnosti u pojedinim resorima, gde iste poslove obavljaju ministarstva i agencija. Treba zaustaviti ulaganja u neke projekte za koje smo sigurni da se neće realizovati na duži rok. Sva sredstva iz ušteda treba usmeriti na oživljavanje privrede, jer je to uslov našeg ukupnog opstanka.

Neophodno je uvesti jaču finansijsku disciplinu i ubrzati tokove novca, pre svega u blagovremenom izmirivanju obaveza svih subjekata. Neefikasna naplata i usporeni tokovi novca su svojevrsna blokada za efekte preduzetih mera. Mora se preciznije definisati status banaka, pre svega inostranih banaka i osiguravajućih društava, i oni moraju podneti teret krize u našoj zemlji, a ne da profit iznose iz zemlje.

Odlična je mera Vlade da se iz budžeta stimuliše niska kamata za privredu, ali gde je tu konkretan doprinos banaka? Banke moraju odmah ići na smanjenje kamata, jer je Srbija dugo vremena tržište gde sve banke najbolje profitiraju. Mora se ulagati u znanje i struku, koja će umeti da oživi privredne objekte u koje se malo ulaže, ljudi se brzo zapošljavaju, a ulog se brzo vraća, sa šansom da se nadalje profitno posluje. Poljoprivreda, klima, zemljište i jeftina radna snaga su dobre pretpostavke i za profit i za zapošljavanje.

Smanjena izdvajanja za lokalne samouprave predstavljaju svojevrsnu opasnost za prestanak mnogih neophodnih aktivnosti u tim posebno nerazvijenim opštinama. Daljim merama ekonomske politike Vlada bi morala da tu opasnost osujeti i iznađe mehanizme za dodatno finansiranje lokalnih samouprava ili izmeni kriterijume u smanjenju izdvajanja, koja inače lokalnim samoupravama idu.

U ovoj zemlji svako svakome duguje i ma koliko to izgledalo nemoguće, neophodna je uredba Vlade o sprovođenju multilateralne kompenzacije, kako bi se međusobne obaveze mnogih dužnika i poverilaca smanjile i stvorila mogućnost za uvođenje reda i finansijske discipline. Ne može se boriti protiv krize privreda koja je u februaru imala blokirane račune u iznosu od 214,6 milijardi dinara, a bilo je blokirano 57 hiljada privrednih subjekata. Privrednici često pitaju šta država može učiniti kod banaka u vezi ukidanja dodele kredita sa valutnom klauzulom?

Mora se uvesti obaveza da svi korisnici budžetskih sredstava svoje dugove prema privredi izmiruju u najkraćem mogućem roku. Mora se uvesti efikasan i pojednostavljen mehanizam kreditiranja izvoza. Jednostavno rečeno, svi učesnici u stvaranju i trošenju budžetskih sredstava moraju podići efikasnost i racionalnije se odnositi prema svim zadacima. Naravno da će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati rebalans budžeta, sa pratećim zakonima. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Nijedna mera od Vlade ne podstiče proizvodnju, ne doprinosi povećanju izvoza, niti očuvanju, a kamoli otvaranju nekakvih novih radnih mesta, što bi svakako morao da bude osnovni zadatak Vlade u ovom trenutku.
Ovaj novi aranžman sa MMF-om je dokaz da postojeća Vlada Srbije umesto vođenja realne politike jeste zapravo najgrublje obmanjivala građane Srbije i prevare sa kojima se služila, kao i potpuna nesposobnost, dovele do ivice potpunog kolapsa. Sve sam stručnjak do stručnjaka, a nisu mogli da predvide ni sneg u decembru, kišu u martu, a kamoli svetsku ekonomsku krizu. Prava istina je da ste imali informaciju, ali zarad dobijanja izbora morali ste da obećate kule i gradove, znajući da kada laži i nesposobnost postanu vidljivi imaćete najbolje objašnjenje, koje se u psihologiji zove racionalizacija, da bi sve bilo drugačije da nije ove globalne ekonomske pošasti. Ne bi bilo strašno što ste lagali, izbrukali se, da se to tiče samo vas. Problem je što kada se uporede predizborna obećanja i program koji je izložio bivši ministar finansija, a sada čuvar Vlade u prolećnom periodu, sa sve ovim novim aranžmanom sa MMF, postaje jasno da će građani Srbije sami platiti, i to skupo, lažna obećanja i prevare.
Mi finansiramo EU time što nas je vladajuća većina uvalila u jednostavnu primenu SSP-a. Da stvari budu gore, mi finansiramo i "Fijat", koji nikako nije u partnerskom odnosu sa državom Srbijom, već rešava probleme u sopstvenoj firmi, preko osnivačkog uloga koji naravno obezbeđuju naši građani.
Mogla bih do jeseni da pričam o pojedinim stavkama ovog budžeta, ali ću se usmeriti samo na ono što se tiče Ministarstva kulture, koje pod dirigentskom palicom Nebojše Bradića i uz zdušnu pomoć takvog lumena kakav je pomoćnik ministra kulture, Branislav Dimitrijević, funkcioniše kao Ministarstvo mornarice u Češkoj – nema ga, a kada ga ima, onda su rezultati još sramniji, te se pare daju tročlanim grupacijama delinkventne orijentacije, za zadovoljavanje njihovih seksualnih preferenci i projekata tipa osećaja za filing, impresiju utiska, a nije ni loš ni uvod u celinu.
Dakle, na strani 63, Ministarstvo kulture, razdeo 23, funkcija 820, usluge kulture, ekonomska klasifikacija 481, dotacije nevladinim organizacijama, deo sredstava ove aproprijacije namenjen je za rad strukovnih i drugih udruženja u iznosu od 102 miliona 800.000. U budžetu za 2009. godinu iznos je bio 162 miliona, a opis ove aproprijacije je glasio...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, samo da završim rečenicu.
Sredstva ove aproprijacije u iznosu od 120.000 namenjene su za finansiranje obnove Hilandara i sredstva u iznosu od 52 miliona 800.000 za rad strukovnih i drugih udruženja.
Dakle, u rebalansu budžeta namerno nije definisan iznos za Hilandar. A kako bi kada u slučaju ove srpske svetinje ne postoji lična motivacija i interesovanje koje je postojalo za pravo gej populacije, sve do nivoa ozbiljnog sukoba interesa.
Šta očekivati od gospodina Bradića, kome je "Kvirija" prirasla za srce ili možda nekakav drugi duhovni organ, i šta očekivati od pomoćnika zaduženog za međunarodne odnose, koji je otvoreno u emisiji "Da, možda ne", na RTS, podržao antisrpske stavove Borke Pavićević, omalovažavao SPC i čak prećutno podržao minimiziranje ustaškog genocida u Jasenovcu.
Za njega je sasvim u redu da se kaže da je tamo ubijena samo 75.561 žrtva, a moralnost ove dve figure, provučene kroz ovaj predviđeni izostanak sredstava za obnovu Hilandara u ovom rebalansu budžeta, nikako ne znači da će oni snositi zakonske konsekvence.
U nekim drugim zemljama te razvijene Evrope, za koju su nam već obezbedili prolaz, ali kroz gasnu komoru izgleda, zbog ovakvog stava podrazumevala bi se, a ne samo tražila, ostavka obojice.
Ono što je veoma važno jeste da vas upozoravam kao stranka koja jeste narodna, dolazi iz naroda i u narod se vraća, imaćete problem. Amandmane na ovakve balanse i rebalanse pisaće vam narod. Ništa nije gotovo, tek počinje.

Gospodin Jovan Nešović ima reč.