Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o rebalansu budžeta za 2009. godinu važno je sagledati stanje u kome se danas živi, kako u Srbiji, tako i u celom svetu.
Prvi put u zadnjih 60 godina, usled svetske ekonomske krize, globalna ekonomija sveta beleži recesiju. Recesija se beleži u najrazvijenijim zemljama sveta i beleži se i u najrazvijenijim zemljama EU. Usled pogoršanih uslova poslovanja i privređivanja i smanjenja prihoda u državnim kasama mnogih država Evrope planiraju se, ili su već izvršene, izmene budžeta.
Sagledavajući dosadašnji uticaj krize na našu ekonomiju i naše društvo, Vlada Republike Srbije u ovom trenutku predviđa da će pad društvenog proizvoda u Srbiji u 2009. godini biti 2%.
Tačno je, kada smo govorili o budžetu za 2009. godinu u decembru 2008. godine, da je Vlada prognozirala da će BDP u Srbiji u 2009. godini rasti za 3,5%. I tu jeste Vlada pogrešila. Vlada je pogrešila zato što jednostavno i mnogi drugi ekonomisti u svetu, nezavisni analitičari, nisu očekivali ovoliki pad i ovoliku krizu.
Ako se uzme, iskreni da budemo, da u 2007. godini BDP je rastao 7%, u 2008. godini nagli pad je došao u četvrtom kvartalu 2008. godine, onda zaista to može da opravda Vladu i predlagače budžeta za 2009. godinu što su pogrešili oko visine rasta BDP.
Ono što takođe treba očekivati i što Vlada u ovom trenutku planira jeste, zbog smanjenja tražnje, kako na domaćem tržištu, to znači pad uvoza robe negde za 21% u odnosu 2008. godinu, i takođe pad izvoza robe preko 14% zbog smanjenja tražnje za našom robom u zemljama u koje izvozimo. Takođe, treba očekivati smanjenje stranih direktnih investicija zbog same krize, nedostatka novca i smanjenja zahteva tržišta za robom koja se može proizvoditi ovde u Srbiji i opreza investitora da jednostavno ulažu u nove investicije.
Iskreni da budemo, Vlada Republike Srbije, možemo govoriti da li na vreme ili ne, sa krizom je počela da se suočava i da reaguje već u oktobru 2008. godine.
Na predlog Vlade, Skupština Republike Srbije, u kojoj smo svi sedeli, u oktobru 2008. godine, donela je niz mera koje su imale cilj da podstiču domaću štednju. Setimo se da je bilo osiguranje depozita na 50.000 evra. Ukinuti su porezi na kamate na štednju, ukinuta je obavezna rezerva banaka na nove kredite iz inostranstva.
S druge strane, u januaru kako se kriza produbljivala, Vlada je pokušavala da pomogne i privredi. Krajem januara donete su određene mere koje su imale cilj da pomognu likvidnost privrede i četiri milijarde dinara Vlada je predvidela za subvencionisanje kredita banaka.
Krediti za investicije su takođe nešto što se našlo u merama Vlade Republike Srbije u januaru i pet milijardi dinara je takođe predviđeno za subvencionisanje kamatne stope za investicije privrednih subjekata u Srbiji.
Vlada Republike Srbije takođe je odvojila za potrošačke kredite, za subvencije kamatnih stopa jednu milijardu za kupovinu domaće robe, prvenstveno se misli na automobile i na traktore, kako se sada i dalje krenulo.
Treća grupa mera je doneta početkom aprila 2009. godine. Tom trećom grupom mera predviđeno je fiskalno prilagođavanje budžeta Republike Srbije u iznosu od 95,4 milijardi dinara koje su ugrađene u ovom budžetu. To fiskalno prilagođavanje od 95,4 milijardi znači program mera, odnosno smanjenje povećanja prihodne strane za 30 milijardi i ta prihodna strana će se ostvariti u porezu na dohodak građana, akcize na benzin i na dizel, akcize na impulse mobilnog telefona i na plaćanje poreza na registraciju vozila, kao i transfere od javnih preduzeća i svih onih ustanova koje ostvaruju dobit prema budžetu Republike Srbije.
S druge strane, predviđeno je i smanjenje od 65 milijardi. Smanjenje se odnosi na plate, na zapošljavanje, na rashode u ministarstvima, smanjenje transfera u lokalnim samoupravama i smanjenje transfera Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Kada smanjujete bilo kome nije dobro. Nije dobro smanjivati transfere u lokalnim samoupravama, ali znate šta – krizu moraju da podnesu svi, moraju lokalne samouprave i država u celini.
Petnaest milijardi jeste manje za lokalne samouprave i sigurno je da će se odraziti i na investicije u lokalnim samoupravama, ali lokalne samouprave moraju da počnu da razmišljaju o štednji, o smanjivanju administracije u lokalnim samoupravama, a to znači – smanjivanju javne potrošnje u lokalnim samoupravama. Čini mi se, ako tako budu razmišljale, da će lakše podneti ovo smanjenje koje ide sa centralnog nivoa vlasti.
Takođe treba istaći i što je ovim budžetom predviđeno, to je dodatnih 23,9 milijardi za penzioni fond. Samim tim što se loše puni penzioni fond, moraju se za naše najstarije sugrađane obezbediti sredstva iz budžeta i to je planiranih 23,9 milijardi, a ukupno 213,2 milijarde koje će otići na penzioni fond.
Generalno kada se pogleda u budžetu, prihodna strana ovog budžeta je smanjena za 49,4 milijarde, rashodna strana je smanjena za 28,8 milijardi.
To znači da je povećan budžetski deficit sa 50 na 70,5 milijardi, što je u saglasnosti sa dogovorom Vlade Republike Srbije i MMF. Time se stvaraju uslovi da država Srbije može potpisati novi aranžman sa MMF od 3 milijarde za 2009. i 2010. godinu, koji će imati važnost za stabilnost kursa dinara u narednom periodu.
Ono što je važno je za stranku G 17 plus zato što je krizno vreme, zato što imamo štednju na svim mestima u kojima je moguće, određena sredstva koja su namenjena za "start ap" kredite, to su krediti za početnike, jer nama treba otvaranje novih preduzeća za zapošljavanje novih ljudi, odnosno subvencionisani krediti za likvidnost privrede, za investicije i programe zamene starih automobila i traktora, za nove mašine, odvojeno je 13,4 milijarde i to je nešto što je ostalo i što je dobro u ovom budžetu. S druge strane, aktivne mere zapošljavanja kod Nacionalne službe zapošljavanja i 10 hiljada pripadnika, to su ljudi koji su mlađi od 30 godina, jeste 3,5 milijardi, što će se ostvariti u 2009. godini. Sredstva koja su namenjena za najnerazvijenije opštine u Srbiji kojima treba u ovom trenutku čini mi se posvetiti posebnu pažnju. Dva segmenta su važna. Jedan jeste za razvoj preduzetništva i preduzeća, gde je namenjeno otprilike 2,5 milijarde, a drugi segment jeste za razvoj infrastrukture u tim najnerazvijenijim opštinama Republike Srbije i to je 2 milijarde dinara.
Vlada će se takođe starati oko poboljšanja kvaliteta usluga, vezano za ugostiteljske i turističke usluge, naravno, uz strategiju za razvoj turizma Republike Srbije. Sigurno će biti nedovoljno sredstava za projekte NIP, ali znate šta, ako država bude našla povoljne kredite iz određenih institucija, onda se može očekivati da se tim povoljnim kreditima investicije, koje će ići preko ministarstva za NIP i drugih ministarstava, jednostavno može nadomestiti nešto što se zove nedostatak u budžetu Republike Srbije.
Da li je ovo zadnji rebalans budžeta ili nije, da li su ove mere dovoljne ili nisu – pokazaće vreme. Potpuno sam siguran da će u narednom periodu biti teško, ali to je ono što nas očekuje i sa time moramo da se suočimo. Sledeća stvar koju hoću da kažem jeste u vezi sa zakonom o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obaveze za zdravstveno osiguranje. Mi smo izmene i dopune Zakona usvojili prošle godine i sada pravimo nove izmene. Tada smo predvideli da do 31. decembra 2008. godine svi podnesu zahtev da doprinosi koji su iz ranijih godina u naredne tri godine miruju i posle tri godine će biti otpust tih dugova.
Statistički podaci pokazuju da je samo 281 pravno lice podnelo taj zahtev u iznosu od 282 milijarde, a da je manje od 10% onih privrednih subjekata koji duguju po ovom osnovu. Dug je samo kod pravnih lica 33 milijarde, a kod preduzetnika 11 milijardi. Ovo jeste važno da se produži, kako je predviđeno u Zakonu, do 31. decembra 2009. godine.
Dva razloga su veoma bitna. Jedan jeste da se pomogne privredi da se rastereti, da ne bi došlo do blokade od nekih dugova koji su od ranije. Druga stvar koja jeste važna, da osiguranici mogu overiti zdravstvene knjižice, da mogu koristiti obavezno zdravstveno osiguranje koje je definisano zakonima iz oblasti zaštite zdravlja.
Drugi zakon, o kojem hoću vrlo kratko nešto da kažem, jeste zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru. Mislim da je o ovome u Narodnoj skupštini i u javnosti dosta govoreno. Dosta je govoreno zato što su, moram priznati, u jednom trenutku naknade članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i nekih drugih agencija bile, ne mogu da kažem nenormalno, ali bile su velike.
Ovim zakonom sada više nije preporuka Vlade Republike Srbije, već zakoni moraju i da se poštuju – ko ga ne bude poštovao, biće kažnjen. Ovde se definiše na koga se zakon odnosi i na koga se ne odnosi.
Važno je da će se oporezovati samo zarade koje su da kažem u državnoj administraciji i veće od 40 hiljada dinara. Znači, od 40 hiljada do 100 hiljada, na tu razliku porez je od 10%, a preko 100 hiljada porez je 15%. U državnoj administraciji više se ne može desiti da bude plata veća od 180 hiljada dinara, šest prosečnih plata u Republici Srbiji.
S druge strane, ograničene su i plate upravnim i nadzornim odborima. Kaže se da u upravnim i nadzornim odborima članovi mogu imati prosek plate iz oktobra 2008. godine, predsednik može imati 50% veću nadoknadu, a zamenik 20% veću nadoknadu.
U članu 7. čini mi se da je Vlada dobro procenila da u ovo ne ulaze dodaci koji su vezani za minuli rad, za noćni rad, za rad za vreme državnih praznika i za dodatno opterećenje u radu.
Sagledavajući sve ovo, poslanička grupa G17 plus će podržati sve ove zakone i zakon o budžetu za 2009. godinu i poziva druge poslaničke grupe da učine isto. Hvala.

Pre nego što dam reč sledećem prijavljenom, narodnoj poslanici Juditi Popović, obaveštavam Narodnu skupštinu da će današnji rad biti u direktnom prenosu do 19.00 časova, a posle toga naš rad će biti u odloženom prenosu.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodna poslanica Gorica Mojović. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe LDP 7 minuta i 30 sekundi.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rebalans budžeta u tri bitne tačke direktno ugrožava Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu iz koje dolazim.
Naime, članom 2. stav 2. ovog budžeta direktno se kaže – da ovaj rebalans budžeta ne namerava da finansira eventualne prenete nadležnosti na Pokrajinu Vojvodinu.
To znači dragi Vojvođani, dragi građani, da nema statuta Vojvodine, novog statuta – jer novog statuta nema bez zakona o nadležnostima. Tog zakona o nadležnostima nema zato što nema sredstava iz kojih bi se finansirale te nadležnosti, a te nadležnosti dakle neće postojati ukoliko ne budu mogle biti finansirane. Dakle, nema statuta, nema zakona o nadležnostima, nema bilo kakvog proširenja autonomije Pokrajine Vojvodine.
Što se tiče druge tačke, to je poljoprivreda, zato što kada spomenemo Vojvodinu, mi automatski asociramo i na poljoprivredu. Poljoprivreda je očigledno i ovde ugrožena zato što je smanjeno za otprilike 4,6 milijardi davanje za poljoprivredu.
Ujedno, ako kažemo "poljoprivreda", mislimo i na subvencije, zato što poljoprivreda bez državnog subvencioniranja ne može da opstane. Ako mi smanjimo subvencije sa 40,9 milijardi na 34 milijarde, to znači da smo mi znatno smanjili izdvajanja za subvencije, a najviše poljoprivreda očekuje pomoć države, najviše očekuje dakle da joj se pomogne – da se subvencionira. To znači da Vojvodina ni na koji način ne može biti zadovoljna ovim rebalansom budžeta koji joj se nudi. To znači da Srbija zaista misli da ostane na istom putu, da nastavi isti trend što se decentralizacije tiče, što se položaja Vojvodine tiče i njenog tretmana.
Htela bih samo da vam napomenem, kao jedan dobar pokazatelj, na koji način se vodi računa o interesima Vojvodine, a to je kao jedan veoma dobar primer – Nacionalni investicioni plan, koji je od ukupno 4.020 projekata, na kojima je Vojvodina učestvovala sa 774, usvojio svaki 110. projekat Vojvodine, ukupno sedam projekata od usvojenih 339 u vrednosti od 201 milion dinara. Poređenja radi, Jagodina je dobila po istoj odluci NIP-a preko 250 miliona dinara, ako sam dobro videla u ovoj odluci. Vojvodina jednako Jagodina. Toliko znači ovoj Srbiji ova Vojvodina.
Prema tome, Srbija ostaje jedna centralizovana, jedna partijska država, jedna visoko etatizovana država koja je veoma skupa i smatram da ovim rebalansom budžeta nismo završili sa smanjenjem potrošnje. Ta potrošnja će morati i dalje da se smanjuje. Očekujemo rebalans i u septembru, pa ćemo onda videti da li će država ostati na ovakvim rezovima, ovim kozmetičkim rezovima koji očigledno nisu dovoljni.

Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović, posle nje narodni poslanik Jovan Palalić. Molim samo da se registrujete u elektronskom sistemu, da bi mogla da vam dam reč.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o onom delu budžeta iz razdela 23 i 23.1, reč je o Ministarstvu kulture.
Govorila sam i o sredstvima za Ministarstvo kulture u decembru, kada smo imali na dnevnom redu predlog budžeta za 2009. godinu, naravno, vrlo pohvalno, pre svega sa stanovišta sredstava koja su bila predviđena za kulturu u 2009. godini, ali sam tom prilikom ukazala na neke okolnosti koje nisu ni u tom budžetu bile dobre.
Prvo, na nedostatak finansijskog plana Ministarstva za kulturu, koji je i ovo ministarstvo, kao i sva druga programska ministarstva, bilo u obavezi da dostavi u okviru zakona o budžetu, a to su učinila neka ministarstva koja imaju mnogo šire nadležnosti kao što su ministarstva obrazovanja, zdravlja itd.
Drugo, ukazala sam i tada na visok iznos sredstava koja se nalaze na tzv. diskrecionoj poziciji, odnosno na ekonomskoj klasifikaciji 424. To je ona pozicija o kojoj o trošenju sredstava se odlučuje po posebnom aktu Vlade.
Treće, zbog čega sam i tada, a i ovog puta dala amandman, na neprimereno nizak nivo sredstava za osnovnu delatnost, odnosno za programske aktivnosti nacionalnih institucija kulture.
Zašto kažem da sam i tada ukazala na ove okolnosti? Zato što su one tek sada u potpunosti vidljive, kada govorimo o rebalansu. Nedostatak finansijskog plana dovodi u pitanje neke iznose, jer nemamo program, namene, projekte, ne znamo za šta će određena sredstva biti potrošena. Kada je reč o ovoj poziciji, odnosno ekonomskoj klasifikaciji 424, po posebnom aktu Vlade, odnosno možda bih mogla da kažem po posebnoj volji Ministarstva, ona i dalje ostaje najviša, kada su u pitanju programske pozicije. Kada su u pitanju nacionalne institucije, bez obzira na to što je budžet Ministarstva kulture, kao i budžeti većine ministarstava, smanjen za 26%, nedopustivo je da je upravo pozicija za programe nacionalnih institucija kulture smanjena za 40%.
Da ne bi bilo zabune, pomenula bih samo neke od tih 24 nacionalne institucije kulture, da bismo se razumeli o čemu govorim. Reč je o Narodnom muzeju, Narodnom pozorištu, Narodnoj biblioteci, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Arhivu Srbije, Beogradskoj filharmoniji, Kinoteci, Nacionalnom ansamblu "Kolo", Istorijskom muzeju, Etnografskom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju "Staro selo", Muzeju "Sirogojno", Muzeju naivne umetnosti, odnosno Biblioteci "Matice srpske" itd, sve sa još 14 ustanova kulture sa KiM.
O čemu se zapravo radi? Za ove namene u 2008. godini, prema rebalansu budžeta koji smo usvojili za 2008, predviđeno je 287 miliona. U projekciji budžeta koje je Ministarstvo kulture dalo Odboru za kulturu Skupštine Srbije u novembru prošle godine poželjan iznos za ove namene je iznosio 445 miliona, da bi se iz nepoznatih razloga u samom budžetu usvojenom u decembru iznos sveo na 320 miliona.
Ova pozicija u odnosu na 2008. godinu je imala najmanji rast, ali je u rebalansa u odnosu prema budžetu koji je usvojen u decembru imala najveći pad, kao što rekoh 40%, odnosno za sve ove institucije u 2009. godini, po zakonu o kome danas raspravljamo, predviđeno je 196 miliona.
Ako imamo u vidu da bar dvadesetak posto ovih sredstava treba da bude utrošeno za ustanove kulture sa KiM, to znači da za sve druge ustanove ostaje po tri-četiri miliona za godišnje programe.
Ne znam koliko će izložba Narodni muzej moći da organizuje, koliko će pozorišnih predstava imati Narodno pozorište, koliko će spomenika kulture moći da zaštiti Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Ne mora da bude tako.
Ima mogućnosti preraspodele i to upravo sa pozicija koje sam pomenula, mislim, pre svega, na diskrecionu poziciju. Ali, ima još jedna zanimljiva pozicija, a to je pozicija 451, jer je ovo Ministarstvo kulture i medija. Na toj poziciji i dalje se nalazi iznos od 330 miliona koji je predviđen za finansiranje institucija čija se transformacija, bez obzira na to što smo imali i obaveze iz zakona, i dalje ne pominje.
Mislim na "Tanjug", na "Filmske novosti", "Radio Jugoslaviju", "Privredni pregled" i prištinsko ''Jedinstvo".
Ne mislim da je ovo ministarstvo krivo što još uvek bez transformacije ostaju ove institucije, ali mislim da se ne može govoriti o transformaciji ustanova kulture, pa i o njihovom ukidanju, a da pri tom ove institucije informisanja i dalje opstaju na budžetskim jaslama.
Da završim, nemam ništa protiv "Tanjuga" ,"Radio Jugoslavije", "Filmskih novosti", ali imam protiv da se dovode u pitanje nacionalne institucije, jer kao što kažem brinemo o onome što su simboli nacionalnog suvereniteta, integriteta. Svi znamo da su stubovi nacionalnog identiteta jeste kultura, a nosioci tog identiteta jesu nacionalne ustanove.
One treba da budu menjane, treba da budu transformisane, treba da budu unapređivane, ali ovakvim odnosom, pa i finansijskim, ne treba da ih vodimo ka laganom odumiranju. One će praktično moći samo da prežive sa platama i nekim osnovnim, elementarnim troškovima, ali bez programa.
Moj zaključak je, dakle, da i ovaj budžet, sa ukupnim smanjenjem od 26%, može da obezbedi opstanak kulturne delatnosti, ali sa preraspodelom unutar samog tog budžeta, imajući u vidu pozicije i namene o kojima sam govorila.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom svom izlaganju želim da se fokusiram na jednu oblast koja je po meni izuzetno oštećena ovim predlogom rebalansa.
Naime, prvo da kažem da je sam rebalans, pratili smo svi to na koji način je došao na dnevni red Vlade, a potom i u Narodnu skupštinu, u stvari rebalans MMF.
I sasvim je sigurno da Vlada Republike Srbije ne bi došla u situaciju da uopšte razmišlja o ovakvim predlozima, niti bi se ikada setila, da nije bila u situaciji da se obrati MMF i u odsustvu predsednika Vlade možda bi neko od predsednika te međunarodne institucije bio kompetentniji da da odgovore šta se u stvari želelo sa ovako katastrofalnim rebalansom budžeta.
Kao što smo rekli u diskusijama u toku dana, pored činjenice da ovaj rebalans izuzetno negativno utiče na čitav niz društvenih oblasti, privrednih delatnosti, državnih institucija, želim da kažem da ovaj rebalans utiče katastrofalno na oblast lokalne samouprave.
Više puta smo ovde u Narodnoj skupštini, uoči najave da će biti smanjena transferna sredstva lokalnim samoupravama u iznosu od 15 milijardi, upozoravali i ovde prisutnu ministarku Dianu Dragutinović da je neophodno da razgovaramo prvo na Odboru za lokalnu samoupravu, kada je bio zakazan pre tri nedelje, pa se ministarka nije pojavila, pa se danas nije ponovo pojavila jer je bila na poslaničkoj grupi DS, da bismo razgovarali o tome kakve će posledice biti u lokalnim samoupravama u gradovima i opštinama u situaciji kada se smanjuju transferna sredstva za 15 milijardi.
Nije bilo dovoljno što su to ukazivali narodni poslanici, nego su se predstavnici Vlade i ministarka oglušili na Stalnu konferenciju gradova i opština, koja je vrlo kompetentno izvršila analizu toga šta će se desiti kada se usvoji ovaj rebalans i kada se ova mera primeni.
Ono što se pokazalo kao jedan neozbiljan odnos prema lokalnoj samoupravi jeste činjenica da smo od strane ove vlade mesecima slušali pompeznu najavu o racionalizaciji radnih mesta u lokalnim samoupravama, da bismo danas čuli da se i pored svih pritisaka koji su bili na lokalnu samoupravu, pritisaka prema zaposlenima da prihvate programe Vlade, neki ljudi su na osnovu toga projektovali svoj budući život, na osnovu otpremnina koje je trebalo da dobiju, sada Vlada odustaje od tog programa, odustaje jer navodno nema sredstava.
Ta neozbiljnost, koju pokazuje u svakom segmentu vođenja politike, pokazuje se pogotovo na one oblasti koje se odnose na lokalnu samoupravu.
Katastrofalno je da Vlada Republike Srbije ulazi u projekat smanjenja transfernih sredstava, a da nema nikakvu analizu prihoda u lokalnim samoupravama ili započetih investicija u lokalnim samoupravama, socijalne ugroženosti pojedinih nerazvijenih lokalnih samouprava, nikakav aspekt ozbiljne analize koji bi bio prava mera za to zašto se ulazi u smanjenje transfernih sredstava.
Vlada Republike Srbije u predlogu budžeta pokušava da ono što smo sve vreme ukazivali, da će to smanjenje ići linearno, da samo jedan mogući kriterijum ovde istakne kao eventualno ublaženje tog sasvim sigurnog linearnog smanjenja, a to je da samo broj stanovnika bude kriterijum na osnovu koga će se umanjivati transferna sredstva.
Zaista ne mogu da verujem da Vlada Republike Srbije nije mogla da nađe načine u ovoj situaciji, kada donosi ovaj rebalans, da odustane od smanjenja transfernih sredstava. Biće ugrožen ravnomerni regionalni razvoj i pozivam predstavnike Vlade Republike Srbije da prihvate amandmane koje je podnela DSS, da odustane od ove štetne i katastrofalne mere prema lokalnim samoupravama, da bi na sve moguće načine predupredili bankrote pojedinih lokalnih samouprava koji će se desiti u narednom periodu. Hvala.

Reč je tražio ministar prosvete u Vladi Republike Srbije. Reč ima ministar Žarko Obradović.

 Poštovane kolege narodni poslanici, ipak sam želeo da vam se obratim, da ne čekam onih sedam sati, pa da neko od vas nema priliku da odgovori, a ipak sam ceo dan s vama i mislio sam da ipak ima smisla da kažem nekoliko reči o Ministarstvu prosvete i strukturi budžeta Ministarstva prosvete, s obzirom da je to kolega Šami danas pomenuo i bilo je reči na sednici Odbora za prosvetu, koji se jutros izjasnio oko predloga rebalansa budžeta Republike Srbije za 2009. godinu.
Ono osnovno što vam želim reći u odnosu na strukturu budžeta i broj zaposlenih i ono što Ministarstvo prosvete zajedno sa Ministarstvom finansija servisira i što radi jeste sledeće.
Uprkos smanjenju obima sredstava koja pripadaju ovom ministarstvu, sa 108 milijardi i 804 miliona, koliko je bilo predviđeno u budžetu za 2009. godinu, ovim rebalansom je to 107 milijardi i 634 miliona, odnosno 1,15 milijardi je manje ili 1,1%.
Suština je da neće sistem obrazovanja biti doveden u pitanje iz prostog razloga što, kad posmatrate strukturu budžeta Ministarstva prosvete, najveći deo odlazi za lična primanja i izdvajanja za zaposlene, a za ostale stvari to je ionako malo sredstava u odnosu na potrebe koje postoje da objektivno, koliko god je taj iznos mali, on ne može ugroziti ionako objektivno tešku situaciju.
Ovo govorim vrlo iskreno, zato što kad posmatrate strukturu budžeta Ministarstva prosvete, sada imamo situaciju da je 96,92% budžeta Ministarstva prosvete opredeljeno za lična primanja zaposlenih i izdvajanje za tu namenu, a 3,8% za ostalo. Taj trend izdvajanja, nešto o čemu smo jutros govorili na Odboru za prosvetu, počeo je od 1998. godine, kada je odnos bio 88:12. U godinama koje su sledile do danas taj odnos se stalno povećavao i došli smo do ove situacije.
Danas imamo sledeću faktičku situaciju, da 96,92% sredstava se izdvaja za lična primanja, od toga plate i ostale nadoknade učestvuju sa 91,48%, a naknade za socijalnu zaštitu 5,44%. Tu su i stipendije, krediti, smeštaj i ostalo. Kada je reč o investicijama, za investicije u oblasti prosvete ove godine će biti sredstava u iznosu od 1.572.939.000 dinara, što iznosi 1,46% budžeta. To je jako, jako malo. Zašto malo? Zato što su različite ustanove sa svih nivoa obrazovanja u Republici Srbiji iskazale potrebu za investicijama u iznosu od 60 milijardi i onda sami možete pomisliti koliko je između 60 milijardi i ovog iznosa veliki raskorak u odnosu na iskazane želje. Čak i unutar toga, zajedno sa NIP-om smo predvideli da jedan veliki broj škola, objekata različitih i svega onoga što spada u oblast investicija, uradimo u ovoj 2009. godini. Naravno, od sopstvenih investicija 0,25% pripada nama, za Univerzijadu je izdvojeno 0,46%, a iz NIP-a smo dobili 807 miliona ili 0,75% i to ćemo sve ove godine realizovati. Kad kažem – za NIP – podrazumeva se da su preuzete obaveze iz 2008. godine, koje su sastavni deo strukture troškova NIP-a i za 2009. godinu, jer neki projekti idu sukcesivno.
Što se tiče ostalih rashoda za ustanove, takmičenja, usavršavanja, usluge, materijali, materijalni troškovi fakulteta, tu ćemo imati 1.742.871.000 ili 1,62%. Moram vam reći unapred da tu očekujemo određene probleme, jer to podrazumeva materijalne troškove svih institucija i tu smo u zaostatku.
U zaostatku smo odranije, a i u zaostatku smo od novembra prošle godine kada smo generalno, kao država, došli u problem sa stanovišta raspoloživih sredstava i od tada kasne određene isplate, i to je nešto što postoji sada i ne treba skrivati tu činjenicu. Treba o tome govoriti. Naime, kažem još jednom, budžet Ministarstva prosvete je toliki, učešće prosvete u društvenom bruto proizvodu ove godine je 3,59. To je manje nego prošle godine, mada me koleginica Diana teši da tu nije uračunato izdvajanje na nivou lokalne samouprave koje iznosi, po metodologiji, 0,09% i onda to izađe skoro 4,5%, što ima apsolutno svoju vrednost, ali je daleko od onoga što obrazovanju treba.
Moram da pomenem nešto što je neko od kolega malopre pomenuo vezano za investicije i moram da vam kažem da smo se i mi trudili da ova ograničena sredstva usmerimo.
Sa kolegom Bojanom Pajtićem sam se dogovorio još negde u početku septembra prošle godine da on pokuša da se sredstva koja imaju oni na raspolaganju vezano za obrazovanje upotrebe za razvoj infrastrukture, odnosno investicija u Vojvodini, a sa kolegom Draganom Đilasom da to učini isto u Beogradu, da bi mi ova sredstva, ionako skromna, pokušali da usmerimo na ostali deo Srbije i da pokušamo makar malo neki princip ravnopravnosti da ustanovimo, malo u odnosu na potrebe koje postoje.
Njihovu pomoć očekujem, i ja kao ministar i mi kao Ministarstvo, prilikom realizacije projekta izdavanja besplatnih udžbenika, s obzirom da znate da hoćemo da 80.000 prvaka dobije komplet udžbenika od države i da to bude besplatno. I realizovaćemo projekat – internet u svakoj školi, jer tu imamo veliku pomoć „Telekoma“. Moram reći da smo im beskrajno zahvalni na tome, jer konačno ćemo tu napraviti jedan veliki korak. Mislim da smo u godinama pre propustili šansu, kada je bilo novca od privatizacije, da značajnije investiramo u oblast prosvete, ali to je stvar koja je gotova i nećemo lamentirati, nego se moramo okrenuti onome što nam sledi.
Da u prosveti nije sve tako crno kao što može izgledati, mislim da govore i stvari koje ću vam sada pomenuti. Mi ćemo ovih dana kao država u oblasti visokog obrazovanja na konferenciji u Luvenu, koja se održava sledeće nedelje, dobiti ocenu za sprovođenje Bolonjskog procesa i ono što smo mi uradili u oblasti visokog obrazovanja, a i predvodiću delegaciju naše zemlje od ponedeljka do srede na toj konferenciji. Nezvanično smo informisani da smo dobili ocenu 3,86, znači da smo u gornjem delu evropskih zemalja koje primenjuju Bolonjsku deklaraciju, i po tom delu ćemo biti deo evropskog obrazovnog programa, ali još važnije, ta struktura ocene, 3,86 jasno govori gde smo odlični, gde imamo peticu, a gde smo imali negde dvojku ili trojku, i to će nam biti pokazatelj šta treba da radimo u oblasti visokog obrazovanja.
Sada da vam ne bih pričao sve šta se u obrazovanju radi, pomenuću samo da je pre dve nedelje, čini mi se deset dana, Nacionalni prosvetni savet, sa novim članovima koje ste vi izabrali, počeo da radi i oni su predstavili veoma ambiciozan plan koji podrazumeva promene u sistemu obrazovanja. Konačno će se usvojiti standardi znanja za osmi razred, a posle toga ti standardi treba da budu spušteni do nivoa prvog razreda. Očekujemo svi da se promeni u odnosu na standarde znanja i nastavni program i da se pripreme novi udžbenici, da se jednostavno napravi novi sistem koji će biti kvalitetniji, kvantitet biti manji, u drugom planu, u odnosu na kvalitet, da će način predavanja biti drugačiji, da će deca moći to znanje da primenjuju i u životu, i jednostavno da pokažu i kvalitet, a i u odnosu na nivo obrazovanja, da pokušaju kasnije da traže svoju životnu šansu.
Na jesen ćemo promovisati obrazovanje odraslih, jednu temu koja je bila nažalost u drugom planu kod nas. Mislim da će se u oktobru Narodna skupština Republike Srbije izjasniti o tom zakonu i onda ćemo konačno regulisati pitanje neformalnog obrazovanja, dodatnog stručnog obrazovanja i doživotnog učenja, obrazovanja koje je u Evropi svuda jako važno zato što pomaže privredu bilo koje zemlje.
Jer postoji razlika između ovog sistema obrazovanja koje postoji, osnovno, srednje i visoko, i ovog dodatnog ili doživotnog učenja, iz prostog razloga što ovo doživotno učenje i dodatno obrazovanje pomaže da se brže reaguje na zahteve tržišta, jer se stalno i nama spočitava da li mi kao zemlja imamo sistem obrazovanja koji reaguje na zahteve tržišta.
Znači, ima puno toga. Moram još samo jednu rečenicu i završiću, jer stvarno mislim da bi se o obrazovanju moglo mnogo pričati, ali sam želeo jednostavno da vam se obratim i da kažem ovih nekoliko reči. Ako bude pitanja, stojim vam na raspolaganju, s obzirom da iduće nedelje neću ovde biti, naravno, tu sam i dalje sa vama, ima mnogo tema, jer u obrazovanju ima mnogo toga, ali mislim da sam rekao ono najvažnije. Ako neko od kolega poslanika bude imao želju da pita tu sam, ali je suština sistem obrazovanja u RS, uprkos smanjenom budžetu će funkcionisati i ove godine.

Reč  ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe LDP je četiri minuta.