Uvažena potpredsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege, gospođo Dragutinović, za šest meseci treći put se viđamo ovde i pričamo o budžetu ili rebalansu budžeta. Sama ta činjenica govori da nešto sa ovom zemljom i sa vašom Vladom nije u redu.
Možete sada da se vadite na pogrešne procene MMF-a, ali verujte mi, govorili smo vam u oktobru kada ste predložili onaj šokantno rasipnički rebalans za 2008. godinu – smanjite ministarstva, štedite, nema Srbija i ovi građani novca da sve to plate. Niste nas poslušali.
U decembru nismo podnosili amandmane jer nam je bilo stalo do sporazuma sa MMF-om, za koji se zalažemo od 2007. godine. Prosto, mislili smo, ako mi ne možemo da vas nateramo na ozbiljne reforme i štednju, valjda će to moći oni. Evo nas opet. Tražili ste 400 miliona u januaru. Jasno je bilo da je sve bilo nerealno. Sada nam trebaju novci, veliki novci, da to finansiramo.
Imamo puno primedbi na budžet, a imam samo tri minuta još. Ima nelogičnosti. Jedna je pomenuta, Ministarstvo vera, mi zalažemo da se ukine, postoji samo u Izraelu. Ako Izrael stavimo u Evropu, eto, samo postoji u Izraelu. Ima budžet koliko svih 250 poslanika. Zaista ne razumem da je to štednja. Vi kažete da su to mere štednje, ekonomske mere štednje.
Zaista, tim ekonomskim merama fale dva segmenta, em nije štednja, em fale dva segmenta. Zamislite, kažete da ste smanjili diskrecione rashode, a formirate poseban fond koji će se puniti od smanjenja plata, čije trošenje novca nije definisano, to će biti kasnije.
Nekako predviđam da će doći do fizičkih obračuna u vašoj Vladi kada dođe na dnevni red trošenje tog novca, a to je apsolutno u ovom trenutku krajnja diskrecija, pošto mi ne znamo kako će se trošiti, u koje svrhe i ko će trošiti. Kabinet potpredsednika Dinkića, predviđeno je osam miliona za plate, a 18 miliona za usluge po ugovorima itd.
Rekao bih da fale te druge ekonomske mere, znači, ne samo štednja, nego podsticanje privrede. Mi smo vam govorili svih ovih meseci – oporezujte monopoliste, dajete daha privredi. Da ste uveli plaćanje PDV po naplaćenoj a ne fakturisanoj realizaciji još u oktobru prošle godine sad bi mogli mnogo bolje da štelujete, a privreda ima više novca.
Sve u svemu, ako niste u stanju da napravite suštinski zaokret zbog toga što je takva koalicija i ovaj budžet najbolje pokazuje da partijska država opstaje pod ovom vladom, jer kada niste mogli da se dogovorite, linearno ste sve sekirom posekli. Probajte malo u politici da napravite otklon.
Dajte, relaksirajte odnose sa državama s kojima jedino imamo suficit, a to su Makedonija, Crna Gora i Bosna.
Dajte, izjasnite se. Govorim vama, a vidim Cvetkovića tu ili predsednika Vlade iz senke, gospodina Tadića, nemojte ovo lično shvatiti. Izjasnite se o iskrenom članstvu u evroatlantskim integracijama, izjasnite se o članstvu u NATO paktu. To možete, ako već ovo niste u stanju. Ili ne možete ni to.
Za kraj, da završim, štedi se onda kada se ima, a kada se imalo, rasipalo se. Sada kada se nema, znaćete da je teško štedeti. Indijanci, kada su im bledoliki otimali zemlju, govorili su da to nije njihova zemlja (Predsedavajuća: Četiri minuta.), da je to zemlja koja je pozajmljena od njihovih unuka.
Ekonomska politika vlade, nažalost, troši novac naših unuka, ali neproduktivno. Nek vam je Bog u pomoći. Gledamo urušavanje vaše Vlade, ali je mnogo nezgodno što se time urušava i ova zemlja.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, posle nje narodni poslanik Zoran Bortić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, ono što moram da vam prenesem, a pretpostavljam da verovatno svi već znate, ova rasprava danas u načelu zaista je izazvala veliku pažnju javnosti.
Drago mi je što ste imali prilike da čujemo od prisutnog ministra prosvete kakva je situacija, kakvi su planovi.
Nažalost, ne možemo da se radujemo skraćenju budžetskih pozicija koje su predviđene za Ministarstvo prosvete i nadamo se da u tom delu, koji je zaista vrlo osetljiv, ipak efekti finansijske krize neće da se osete u onolikoj meri.
Ono što nama zaista nije jasno, analizirajući sve ove finansijske iznose koji su opredeljeni za određene oblasti, a trebalo bi da unaprede ili bar održe nivo razvoja u državi Srbiji, mi zaista izražavamo sumnju da će ovakav rebalans budžeta moći da isprati ekonomsku aktivnost tu do maja-juna. Bojimo se da će vrlo verovatno, ipak bez obzira na taj čuveni član 8. doći do rebalansa rebalansa budžeta.
Ne radujemo se toj činjenici. Najiskrenije, ne vidimo način na koji će moći da se izađe iz velikih problema sa kojima će se Srbija susresti, a pokušavam na dostojan način da predstavim moje kolege koje su dale značajan doprinos ovoj raspravi. Jedan od tih, na tu mladu ekipu smo vrlo ponosni, jeste i mladi kolega Ivan Ninić, koji redovno učestvuje u antikorupcijskom timu SRS i za ovu priliku je analizirao određene pozicije budžeta za koje mislimo da će građane Srbije da interesuju, a pretpostavljam da će gospođa Dragutinović da uzme učešće, naravno, odgovarajući na ovo što mi, kao poslanički klub SRS, ovde predstavljamo.
Dakle, ukoliko izvršimo analizu budžetskih prihoda i rashoda za prvo tromesečje ove godine, dolazi se lako do zaključka zašto je Vlada Srbije morala da predloži ovaj rebalans budžeta, za koji mi, kao SRS, mislimo da je rebalans budžeta naručen od MMF i da je dobrim delom ova međunarodna finansijska institucija uslovila ovakav rebalans budžeta.
Podaci govore da su prihodi budžeta u prvom tromesečju manji za 7,2% nominalno, a za 15,2% realno u odnosu na isti period prošle godine, dok su sa druge strane, izdaci ili rashodi u budžetu u navedenom periodu manji za 0,6 % nominalno, a 9,3% realno, ako poredimo samo prvo tromesečje ove i prošle godine.
Tako su budžetski prihodi, izraženi na kraju marta, iznosili 140,8 milijardi, a rashodi 154,3 milijarde dinara, što definitivno i nedvosmisleno ukazuje na to da je deficit budžeta u prvom tromesečju ove godine iznosio čitavih 13,5 milijardi dinara.
Ovaj deficit prvenstveno je nastao kao posledica povećanja budžetskih transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, i to za 28,9% ili čak 113 miliona evra više od planiranog, a odgovor na pitanje zašto je nastala ova budžetska rupa, ako znamo da su penzije zamrznute, krije se u činjenici da Fond PIO nije mogao samostalno da obezbedi dovoljno sredstava za isplatu penzija, jer je u prvom tromesečju 2009. godine drastično smanjen obim uplata doprinosa od strane poslodavaca u Srbiji.
O tome su kolege iz opozicije danas govorile. Ne bih da ponavljam ono što su rekli, ali je vrlo značajno da se ponovo apstrahuje da ovaj fond svakako treba da se oslanja na privredu, koja je, nažalost, sve više devastirana. Ova činjenica takođe govori i nama nalaže da postavimo sledeća pitanja: zašto je, recimo, u proteklom periodu smanjen priliv doprinosa u Fond PIO od strane poslodavaca; da li je to posledica otpuštanja radnika ili su to poslodavci počeli da isplaćuju zarade na crno, bez pripadajućih poreza i doprinosa? Onda već govorimo o sivoj ekonomiji. Ono što je, takođe, značajno, s obzirom na ove dve činjenice, a verujem da ćemo čuti odgovore i na ova pitanja, šta onda povodom ovog slučaja preduzimaju nadležni inspektori rada, šta preduzimaju inspektori Poreske uprave Srbije? Jednostavno je nemoguće da državne institucije nemaju odgovor na pitanje šta se to dešava sa prilivom sredstava u Fond PIO, ako znamo da puna tri meseca ovaj problem proizvodi budžetski deficit.
Takođe, ono što je neuporedivo, pa samim tim daje i vrlo male nade, zapravo, malog intenziteta, tiče se svih onih obećanja koja su napravila pravu revoluciju s početka 2000. godine, u šta je narod zaista poverovao - da će doći do reforme sistema, da će Srbija biti ekonomski oporavljena. Mi smo sada u 2009. godini i vrlo mali broj preduzeća je ostao da se proda ili rasproda.
Mi smo u 2009. godini, u kojoj nemamo preciznu informaciju gde su otišla sredstva iz privatizacionih fondova, na koji način su ta sredstva trošena? Iskreno, možda bi sva priča o budžetu, rebalansu budžeta i trošenju para budžetskih obveznika trebalo da počinje i završava sa činjenicom da mi nemamo završni račun, niti revizije završnih računa, tako da mi nemamo transparentan finansijski tok koji se odliva iz budžeta, odnosno narod ne zna na koji način se troše njegove pare.
Da je to izuzetno značajno svedoči ono što je moj kolega Ninić priredio za ovu priliku, a jeste primer, možda i odgovor zašto mi nemamo reviziju završnih računa, zašto mi ne znamo gde se troše budžetska sredstva koja su na teretu građana države Srbije, jeste činjenica da, recimo, situacija koja se desila 2006. godine, a koju je vrlo detaljno analizirao antikorupcijski tim SRS.
Dakle, budžetska inspekcija je u junu 2007. godine okončala četvoromesečnu budžetsku kontrolu. Ovo je vrlo važan primer koji bi nama mogao dati odgovore zašto mi kasnije i nemamo završne račune i revizije završnih računa, na koje sve načine su se trošila ogromna sredstva. Tu je dr Obradović u potpunosti u pravu, okasnilo se sa svim reformama u vremenu koje je ipak bilo mnogo srećnije i koje je imalo određenu finansijsku podršku da se provedu reforme, a sada smo u situaciji gašenja požara pred izbijanje ozbiljnih socijalnih konflikata. To je činjenica.
Dakle, primera radi, nalaz budžetske inspekcije iz juna 2007. godine, tiče se Ministarstva finansija, dakle, kontrola poslovanja Ministarstva finansija za 2006. godinu, da vas podsetim, tada je gospodin Dinkić bio ministar finansija, o ovoj kontroli je sačinjen zapisnik, da neko ne bi pomislio, ne daj bože, da je reč o zloupotrebi, službeni broj tog zapisnika je 401-00294/2007, koji sasvim sigurno može poslužiti kao vrlo plastičan primer trošenja budžetskih sredstava.
Pri tom, ono što mora da se kaže, tom prilikom budžetskim inspektorima na uvid nadležni iz Ministarstva finansija, recimo, nisu dali finansijski plan za 2006. godinu, koji je morao da bude sačinjen u skladu sa zakonom, niti su završni računi za 2005. i 2006. godinu bili sačinjeni u propisanoj formi, a na njima nije bilo ni potpisa odgovornih lica Ministarstva.
Dakle, ako jedan državni organ, poput Ministarstva finansija, nema finansijski plan i završni račun, kako se onda može očekivati od preostalih 10.000 budžetskih korisnika da imaju ove bazične dokumente o projekcijama i izvršenju budžetskih rashoda u toku godine?
Međutim, da se vratimo na nalaz budžetske inspekcije.
Takođe, mi ćemo kasnije tokom rasprave da damo jedan primer nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, recimo, za grad Beograd, kroz odluku Vrhovnog suda Srbije da se određena sredstva vrate u budžet grada, ali o tom potom.
Dakle, mi danas govorimo o rebalansu budžeta, a imamo ovakve konkretne primere o kojima se nije govorilo i mi treba da poverujemo da će i ovo što je predviđeno rebalansom budžeta ići na pravi način.
Ono što je inspekcija tada utvrdila jeste da je samo na jednoj ekonomskoj klasifikaciji, reč je o 2006. godini, ministar finansija probio budžet za čak dve milijarde i 579 miliona dinara, jer je Zakonom o budžetu za 2006. godinu, za poziciju - nabavka domaće finansijske imovine Ministarstva finansija, bilo predviđeno i odobreno četiri milijarde 623 miliona dinara.
Ono što treba reći, tada je potrošeno čak sedam milijardi 383 miliona dinara.
Vrlo značajna stavka koja je tada uočena jeste 59,5 miliona dinara za čuvene usluge po ugovoru, u šta spadaju usluge informisanja za potrebe Ministarstva finansija. Samo da podsetim, u maju 2006. godine ministar finansija je uplatio "Euromoney'' magazinu - usluge informisanja javnosti u iznosu od 4,2 miliona dinara.
Dakle, faktura bez ikakvog prethodnog sprovođenja postupka koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama.
Dakle, još jedna činjenica - inspekcija je utvrdila da je ministar finansija za budžetsku stavku - ostale stručne usluge u Ministarstvu finansija utrošio 66,4 miliona dinara, a da je iznos od 44,5 miliona dinara za ovu namenu utrošen iz sredstava primljenih od inostranih zaduživanja kod međunarodnih organizacija. Pri tom je Ministarstvo finansija na teret ove stavke Agenciji "Fitch ratings" iz Londona u martu 2006. godine platio čak 35 hiljada evra i to na ime godišnje naknade za održavanje kreditnoj rejtinga.
Dakle, iako je budžetska inspekcija imala nameru i želju da prekontroliše sve troškove, to im nije pošlo za rukom, jer su inspektori dobili odgovor da nadležna služba Ministarstva finansija ne raspolaže traženim dokumentima za navedene rashode.
Dalje je inspekcija utvrdila da je Ministarstvo finansija imalo rashod od 115,2 miliona dinara na teret specijalizovanih usluga, dakle, u ukupnoj sumi to ne može da se vidi po strukturi pozicija budžeta. Ali, evo primera kako su se trošile pare do sada i zašto smo mi sada u ovoj situaciji.
I da je pod nerazjašnjenim okolnostima, u cilju sprovođenja zaključka Vlade Srbije 00/198/2006. od 27. jula 2006. godine koji nosi oznaku, zaključen poslovni odnos sa preduzećem "Barbour, Griffith and Rogers" iz Vašingtona, a čime su ovom preduzeću iz budžeta plaćene usluge u iznosu od čak 368.000 američkih dolara.
Pri tom budžetska inspekcija u svom nalazu ne navodi o kakvom je angažmanu ovde reč, ali se ističe da nije bilo moguće utvrditi da je ovaj posao dodeljen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. Pored toga, naknada za ove usluge je plaćena uglavnom unapred, a u kontrolisanoj dokumentaciji se nisu nalazili dokazi da su ugovorene i plaćene obaveze zaista izvršene.
Nama ovakvi primeri daju odgovore na pitanja i dileme koje postavljamo sve vreme, zašto nema završnog računa i zašto nema revizije završnih računa.
Takođe, na teret budžetske pozicije – specijalizovane usluge ispred Ministarstva finansija, koje je ministar zastupao kod firme, a nadam se da ću ovo dobro pročitati, jer je reč o švedskoj firmi "Krebfrol agatan", koju je kao izvršilac zastupao izvesni gospodin Danel, potpisan je veoma zanimljiv ugovor.
Predmet ovog ugovora, kako se navodi u inspekcijskom nalazu, pružanje savetodavnih usluga Republike Srbije u pregovorima sa EU i SAD, članovima Kontakt grupe, međunarodnim finansijskim institucijama, Pariskim klubom poverilaca, kao i susedima u regionu, a naročito o budućem statusu Kosova, evropskim integracijama Republike Srbije, regulisanje duga Republike Srbije, a u cilju postizanja značajnih ušteda za Republiku Srbiju.
Jedna od ugovorenih obaveza izvršilaca bila je pružanje taktičke podrške za sastanke sa ključnim međunarodnim sagovornicima. Period angažovanja ove firme bio je jul-decembar 2006. godine. Cena posla, koju je tadašnji ministar finansija ugovorio na teret budžeta Srbije, iznosio je čak 120.000 američkih dolara, ali mesečno, odnosno 720.000 američkih dolara za celokupni šestomesečni angažman, što je u dinarskoj protivvrednosti građane Srbije koštalo više od 40 miliona dinara.
Budžetska inspekcija je utvrdila da u delokrugu delovanja ministra finansija nije bilo zaključivanje ovakvog ugovora, a da stvar bude još gora i pored ugovorene obaveze da naručilac izvrši i dostavi pismeni izveštaj o realizaciji ugovora, inspektori na uvid nisu davali takav dokaz iz koga bi se videlo da li je i kako je posao izvršen.
Takođe, ono što je inspekcija utvrdila je da je ministar finansija 2006. godine na teret specijalizovanih usluga za realizaciju usluga Festivala "Egzit" 2006. transferisao sredstva istoimenom udruženju, i to u iznosu od 12 miliona dinara. To je urađeno preko Ministarstva finansija koje nije bilo nadležno za poslove kulture, a urađeno u suprotnosti sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu i pri tom ministar finansija nije doneo odgovarajuće rešenje, niti je sklopio ugovor o pravdanju i utrošku od 12 miliona dinara.
Ovo su tek samo neki od primera kako su se budžetska sredstva trošila i, takođe, vrlo plastičan, jasan i konkretan odgovor na redovno insistiranje opozicije zašto mi nemamo uvid u trošenje budžetskih sredstava i zašto građanima Srbije nije nikada dat precizan državni odgovor, na koji način su se sve vreme trošila budžetska sredstva po određenim pozicijama.
Takođe, ono što smo mi kao poslanička grupa SRS tražili, počev od 2000. godine pa naovamo: koliko je konkretno donacija ušlo u državu Srbiju i na koji način su sredstva dobijena iz donacija utrošena? To bi nama bio odgovor ko je zapravo zakočio reforme u državi Srbiji i čiji interes određeni deo izvršne vlasti sprovodi. Na osnovu ovakvih primera mi možemo da zaključimo da ne sprovodi interes srpskih građana.
Takođe, ono što bismo voleli da čujemo u svetlosti SSP jeste kome će ići na korist potencijalna primena jednostranog trgovinskog sporazuma sa EU. Ono što mi znamo jeste da se gubitak Srbiji beleži kroz 267 miliona evra.
Postavlja se pitanje, na osnovu ovakvih ekonomskih poteza i na osnovu ovakvog trošenja sredstava, šta je zapravo bila smernica ekonomske stabilnosti i šta je bila smernica ekonomske politike? Svi ovi primeri potvrđuju jedno: da je ovde reč o sistematskom i kontinuiranom urušavanju srpske privrede, a mislim da ćemo ubrzo svi saznati u korist čijih interesa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri i predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, set zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici predstavlja skup nužnih i restriktivnih mera koje će omogućiti Republici Srbiji da se odupre narastajućoj ekonomskoj krizi s kojom se suočava ceo svet.
Ovi zakoni treba da obezbede osnovno funkcionisanje cele države i da obezbede održivi razvoj srpske privrede, kako bi se stvorili uslovi za izlazak iz krize.
S pravom se može reći da će ove mere promeniti dosadašnju svest o načinu trošenja budžetskih sredstava i čestoj nedomaćinskoj politici koja je vodila ka dupliranju institucija sa nekontrolisanim primanjima zaposlenih i enormnom povećanju državnog aparata.
Postoji istina i opravdana bojazan da će privremeno ograničavanje primanja zaposlenih dovesti od odlaska stručnjaka, koji će vođeni ekonomskim razlozima napustiti državni posao.
Međutim, i ova šteta manja je od koristi koju će Srbija imati primenom ovih mera, koji će nam omogućiti da brže prevaziđemo krizu i da taj teret pravedno raspodelimo na sve slojeve stanovništva.
Smatram da je neophodno sve potencijale staviti u oživljavanje privrede i to onih njenih grana koje će imati brz koeficijent obrta kapitala, kako bi se omogućio što brži priliv novca u budžet.
Svima je poznato da se stabilnost i razvoj obezbeđuju bržim obrtom finansijskog kapitala i ulaganjem u one grane privrede koje mogu angažovati veliki broj radne snage i pokretati razvoj drugih privrednih grana. Zato ulaganjem u poljoprivrednu proizvodnju i u prehrambeno-prerađivačke potencijale za duži period otvaraju perspektive da naša zemlja od sirovinskog izvoznika postane izvoznik visoko kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda po najvišim evropskim standardima.
Za pravilno usmeravanje i razvoj privrede potreban je novac, ali je mnogo potrebnije vrhunsko znanje i angažovanje stručnjaka kojima mi raspolažemo. Zato je jedna od najznačajnijih mera ukidanje dupliranih institucija i kreiranje politike razvoja sa jednog mesta.
Drugim rečima, mi imamo na desetine agencija i instituta koji su formirani, a većinu njihovih poslova mogu da obavljaju nadležna ministarstva.
Kada je reč o inostranim kompanijama, bankama i osiguravajućim društvima koje posluju na našem tržištu, neophodno je insistirati da njihovo poslovanje bude u skladu sa zakonima Srbije.
Ovo se posebno odnosi na banke i na osiguravajuća društva kod kojih se nalazi novac naših građana i naše privrede.
Ove institucije ne bi smele da u periodu krize novac iznose iz Srbije i zato bi možda bilo dobro za njih uvesti i stimulativnu meru kojom bi se sredstva koja ulože u srpsku privredu oslobađala dažbina, a ona sredstva koja iznose iz Srbije bila oporezovana po stopi od sto posto.
U narednom periodu zbog nestašice novca dolaziće i do multilateralnih kompenzacija između privrednih subjekata i prebijanja međusobnih potraživanja transferom robe za robu. Vlada nikako ne bi smela dozvoliti da ove transakcije ostanu izvan budžetske kontrole, jer svaka od tih roba ima novčani izraz svoje vrednosti. Ukratko, ove mere omogućiće funkcionisanje države, ali je posebno važno da se transfernim sredstvima iz budžeta omogući ravnomerno funkcionisanje svih lokalnih samouprava na celoj teritoriji Republike Srbije.
Na samom kraju, želim da napomenem da će poslanička grupa SPS-JS glasati u danu za glasanje za ovaj zakon. Hvala.

Ovim je vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SPS-JS iskorišćeno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS je 13 minuta. Posle njega narodni poslanik Nebojša Zdravković. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi G 17 plus je 4 minuta.

Poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, juče smo imali retku čast i priliku da ovaj parlament poseti premijer, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković. U ime poslaničke grupe DSS postavio sam mu jedno konkretno pitanje. To pitanje glasi – na kojoj sednici Vlade Republike Srbije je usvojena platforma za pregovore sa MMF o kreditnom aranžmanu u visini od tri milijarde evra?
Gospodin Cvetković je dosta dugo slušao poslanička pitanja i dosta šturo i zbunjeno odgovarao na ta ista pitanja. Između ostalog je odgovorio i na pitanje koje sam postavio. Naime, on je rekao da je platforma usvojena na Vladi prošle nedelje.
Verujem da velika većina građana to zna, ali oni koji ne znaju, želim da ih obavestim, želim da obavestim i vas gospođo Dragutinović i da vas zamolim da prenesete premijeru, odnosno predsedniku Vlade gospodinu Cvetkoviću da je MMF našu zemlju napustio pre tri nedelje, obavivši razgovore i dogovore.
Gospodin Cvetković je, zajedno sa vama i sa celokupnom Vladom, platformu za razgovore sa MMF-om usvojio, koliko čujemo, nemam razloga da sumnjam u njegove reči, dve nedelje kasnije. To je vrlo dobar odgovor. Zapravo, to je najbolji odgovor na tvrdnje DSS-a koje idu još od oktobra, da ova vlada na čelu sa predsednikom Vlade, gospodinom Mirkom Cvetkovićem, nema nikakvu strategiju, nije je ni imala, a nema je ni danas.
Dokaz i činjenica – u pregovore ste ušli tražeći 2 milijarde dolara, iz pregovora ste izašli sa 3 milijarde evra. Dupli iznos, 400 evra, da to građanima bude jasnije, po glavi stanovnika, to je dug koji sada preuzimamo na sebe, ali vi ovde, iako ste imali obavezu da nam dostavite izmenjeni tekst memoranduma o ekonomskoj i fiskalnoj politici, to niste dostavili. Između ostalog, razlog zbog čega to niste dostavili jeste da vidimo da li je to javni dug ove države, kada i kako ga vraćamo ili nije?
Imao sam priliku juče da razgovaram sa vašim pomoćnikom u vašem ministarstvu. Na pitanje da li su 3 milijarde evra javni dug ove države, ona je odgovorila da ne može da odgovori na to pitanje. Zbog čega, ne znam. Ne znam prezime, raspitajte se vi.
Ono što je karakteristika vaša i uopšte poslednjih četiri ili pet meseci, otkako imamo intenzivno ovu krizu, jeste da u ovaj parlament dolazite sa krajnje nerealnim podacima, nerealno procenjujete situaciju. Ne možete vi ovde govoriti da su se uslovi promenili, jer ste od strane opozicije, između ostalog, poslanika DSS-a, na vreme još od oktobra, a naročito u decembru, kada smo usvajali budžet, dobili informacije, našu procenu kako će se kretati i privredna, i ekonomska i finansijska situacija u našoj državi.
Tada ste vi govorili i tada je premijer, odnosno predsednik Vlade Republike Srbije govorio kako će rast biti 3,5%. To je bila procena MMF-a. Imate li vi vašu procenu ili se isključivo oslanjate na procene, kao loši ili dobri đaci MMF-a, koje vam neko drugi daje?
Mi želimo, a mislim da i građani zaslužuju, da od vas kao ministra finansija i od gospodina Cvetkovića kao predsednika Vlade dobijemo autoritativni odgovor šta će se dešavati sa ekonomijom u ovoj državi, a ne šta će MMF poručiti Srbiji, pa samim tim i građanima Republike Srbije.
Sada ste rekli da je pad društvenog proizvoda 2%. Sa podacima koje imamo u prva tri meseca i koji su ovde izrečeni od strane i poslanika DSS-a, optimistična procena, da kažemo realna optimistična procena je da će pad biti bar 5%.
To je odgovor na pitanje da li ćemo imati rebalans budžeta ili nećemo imati ponovo za dva ili tri meseca. Imaćemo taj rebalans budžeta i situacija će biti mnogo gora, ali vi ćete verovatno čekati septembar da vam to MMF kaže. Vi se ne suočavate sa realnošću.
Ova koalicija je napravljena na lažnim obećanjima, na iluziji. Sada se suočavate sa realnošću, ili ako ne sada, onda ćete se suočiti sa realnošću u septembru, kada situacija u ekonomiji i privredi bude znatno gora.
Verujem da je ovo poslednji budžet koji vi ovde branite, da ako budete primorani da dođete ovde u septembru, da vam vaša profesionalna čast neće dozvoliti da vi taj budžet branite.
To će biti i najbolja potvrda da ni ova vlada nema ekonomsku politiku i da ta vlada, ako ništa drugo, neće dočekati sledeći rebalans, odnosno da će biti primorana da, usled lažnih obećanja i dokazane nesposobnosti u ovih poslednjih godinu dana, podnese ostavku i vrati mandat narodu, kao što svi časni i pošteni ljudi i političari rade u ovoj državi, i kao što je to i rađeno u bliskoj prošlosti.
Dakle, vidimo se na rebalansu u septembru, vidimo se na izborima u decembru. Građani će, čvrsto verujem, najzad dati glas onima koji žele da realno i koji realno procenjuju i stanje u našoj privredi, i stanje u našoj spoljnoj i unutrašnjoj politici.
Nijedan taj segment niste kvalitetno pokrili ni u prvih šest meseci vaše vladavine, niti to sada činite, zato vam je i vreme, a kažem, najkasnije u septembru na sledećem rebalansu, da lepo podnesete ostavke i da narod izabere narodnu vlast. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nenad Popović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Čl. 27, 194. i 104. Gospođo predsedavajuća, mislim da je – ponoviću moj zahtev od jutros, ali navešću još jedan novi razlog za to – obavezno prisustvo predsednika Vlade gospodina Cvetkovića na ovoj raspravi, ako ne danas, onda u ponedeljak sigurno kad krene rasprava o amandmanima.
Zašto? Evo, sve televizije javljaju da imamo danas izjave državnih zvaničnika da je vrlo moguće da će od leta, ukoliko ove mere ne donesu rezultat, a sigurno neće doneti, realno povećanje PDV-a na 19%. O čemu mi onda raspravljamo danas ovde, ako državni zvaničnici govore da je realno povećanje PDV-a na 19%?
Ne moram da govorim šta bi povećanje PDV-a u ovom trenutku značilo za srpsku privredu. To bi bio još jedan ogroman kamen oko vrata svim srpskim privrednicima, koji ionako imaju ogroman problem likvidnosti, koji ionako imaju problem sa povraćajem PDV-a itd.
Molim vas, gospođo predsedavajuća, da ovaj zahtev prenesete predsednici Skupštine i zaista mislim da ne postoji danas u Republici Srbiji važnija stvar od ovog budžeta i da predsednik Vlade nema nikakve druge obaveze nego mora da ovde bude sa nama poslanicima.
Kažem, uz veliko poštovanje gospođi ministarki koja svoj posao radi vrlo korektno, čak bih rekao dobro, i bolje od toga, i trudi se, razgovara sa poslanicima, mi imamo puno ignorisanje od predsednika Vlade i od svih ekonomskih ministara. Ne postoji ništa važnije u Republici Srbiji danas od budžeta i molimo ga da prisustvuje ovoj sednici. Zahvaljujem.

Narodni poslaniče, nema povrede članova Poslovnika, ni 27, ni 104, ni 194, a vi ste upravo zloupotrebili pravo da dobijete reč na osnovu člana 100. i da govorite o povredi Poslovnika.

Vi i ja znamo da poslovničke obaveze o prisustvu predstavnika Vlade nemate u Poslovniku.

Dozvolila sam vam da dva minuta govorite da biste rekli ono što želite, a pod zahtevom za dobijanje reči, ali vas upozoravam da je to zloupotreba Poslovnika i upozorenje smatrajte kao prvu stepenicu nakon koje ide izricanje nepopularnih i neprijatnih, ali neophodnih mera za narodne poslanike koji ne žele da upotrebljavaju pravo nego žele da zloupotrebljavaju svoja prava.

Dakle, moje uputstvo kao predsedavajućeg, na osnovu člana 27, upućujem vas na pažljivo čitanje članova Poslovnika Narodne skupštine da bi mogli da koristite prava koja vam ona obezbeđuju.

Narodni poslanik Nebojša Zdravković ima reč. Nije prisutan.

Narodni poslanik Zoran Mašić ima reč, posle njega narodni poslanik Ivan Jovanović. Poslanička grupa Napred Srbijo ima na raspolaganju sedam minuta i 30 sekundi.