Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju primarno ću se opredeliti i izlagati razdeo 14, ono što se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, što je opredeljeno ovim rebalansom budžeta i, koliko mi vreme dozvoli, osvrnuću se i na poziciju sredstava Ministarstva za nauku.
Ono što se prvo može uočiti kada se pogleda ovaj rebalans budžeta, to je da i pored zagovaranja od strane Vlade da se linearno smanje tzv. diskrecioni rashodi, da oni nisu kod svih ministarstava linearno smanjeni i da u suštini Ministarstvu poljoprivrede je najviše smanjeno, čak i više od 26%.
Tako da ovim rebalansom budžeta su značajno umanjena sredstva Ministarstva za poljoprivredu, a pre svega umanjena su sredstva koja treba da se iskoriste za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, jer poljoprivredna proizvodnja i poljoprivrednici su sve teškoće kroz koje je naša država u proteklih 15 i više godina prolazila, oni su najveći teret podnosili, najveće žrtve imali i bilo bi dobro da svaka vlada to ima na umu i kada planira agrarni budžet da ga planira u realnom i maksimalnom iznosu.
Nažalost, ovim rebalansom budžeta su ta sredstva umanjena. Istine radi izneću ovde prikaz podataka koliko je u proteklih šest godina, od 2004. godine, koliko je bilo učešće Agrarnog budžeta u ukupnom budžetu.
Godine 2004. to je bilo u iznosu od 5,33%, 2005. godine 4,24%, 2006. godine 5,14%, 2007. godine 4,38%, 2008. godine, sa izvršenim rebalansom budžeta, 4,92%, bez rebalansa 3,66. Budžetom za 2009. godinu je to smanjeno na 2,92%, rebalansom budžeta taj iznos je sada smanjen na 2,22%.
Znači, ono što čine sredstva iz budžeta u Agrarnom budžetu u odnosu na ukupna sredstva Agrarnog budžeta sa ovim rebalansom je to 2,22%. To je više nego duplo manje nego 2005. godine, a gotovo za 70% manje nego 2004. godine. Samo kroz to se može videti kakva se politika u agraru vodi i gde su one priče od 400 miliona evra za poljoprivredu u kampanji prošle godine, pre svega od vas iz DS.
Da bi koliko-toliko ovo umanjenje po osnovu diskrecionih rashoda smanjili, vi predlažete da se 4.600.000.000 izdvoji u Agrarni budžet iz dela sredstava koja su predstavljale Fond za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Taj fond je postojao negde od 2004. godine i do početka prošle godine, kada je promenjen sistem i način kreditiranja i podsticaja, a ta sredstva iz tog fonda su korišćena kao kratkoročna i dugoročna sredstva, znači, kao kratkoročni podsticaj, sredstva koja su davana na godinu dana i kao dugoročna su davana na pet godina, sa grejs periodom od jedne do tri godine.
Vi predlažete 4.600.000.000, a imam pouzdane podatke, obzirom da sam poslednjih pet godina bio predsednik Odbora za poljoprivredu i u odnosu na podatke koje sam dobijao iz Ministarstva poljoprivrede, po osnovu kratkoročnih kredita je dato 5.142.000.000 iz tog fonda. Po osnovu dugoročnih je dato 8.336.000.000.
Trenutno imate nešto manje od četiri milijarde, nemate ni ovih četiri i 600. Računate da će do kraja godine ili početkom sledeće godine da će ta cifra biti i negde sedam-osam milijardi, ali iz ovog fonda je za podsticaj poljoprivredi dato, po onome što imam kao podatke, blizu 13 milijardi.
Pitam se gde su ta sredstva? Pretpostavljam da deo još nije vraćen, ali mislim da je više vraćeno nego sa ovim što vraćate i pored ovih četiri i 600, još tu milijardu dinara planirate kao nekakva kreditna sredstva da obezbedite u smislu uvećanja tog agrarnog budžeta.
Međutim, obaveze su, poštovani poljoprivredni proizvođači, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mnogo veće prema poljoprivrednim proizvođačima nego što su ova sredstva.
Samo dve milijarde dinara još nije izmireno iz prošle godine, znači stečenih obaveza, a prema programu i raspodeli sredstava Ministarstva poljoprivrede koji su dostavljeni Narodnoj skupštini i Odboru za poljoprivredu 18. marta ove godine, 13.350.000.000 treba da se opredeli kao tržišne mere ili tržišni podsticaj u poljoprivredi.
To je plaćanje po jedinici površine ili po hektaru, zatim, za genetsko unapređenje stočarstva, podrška nekomercijalnim gazdinstvima i mere podsticaja izvoza, u stvari podrška nekomercijalnim gazdinstvima, koliko znam, ukinuće se.
Dalje, investiciona podrška poljoprivrednoj proizvodnji u iznosu od 1.400.000.000, to je za nabavku poljoprivredne mehanizacije i podizanje višegodišnjih zasada. Na kraju, za sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite životinja oko milijardu dinara.
Sve u svemu to je blizu 18 milijardi dinara samo za ove namene. Sredstava faktički nema i pitam se kako ćete pred poljoprivredne proizvođače izaći, kako ćete pravdati ovakav agrarni budžet.
Zbog vremena koje imam na raspolaganju samo molim za još tridesetak sekundi. Želim pre svega zbog ljudi koji se bave naučno-istraživačkim radom, a to je u ovoj državi preko 3.000, da su sredstva za nauku umanjena u iznosu od 928 miliona, da se ova država krajnje nemarno odnosi prema naučno-istraživačkim ustanovama i uopšte prema naučno-istraživačkom radu, da se već više od dva meseca ne isplaćuju nikakva sredstva, a da se te institucije finansiraju po projektima i da su sredstva upravo za istraživački rad smanjena u ovom iznosu od 928 milijardi dinara. Država koja ne odvaja za nauku nema perspektive i nema napretka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović, posle njega narodni poslanik Milan Lapčević, pa narodni poslanik Zoran Šami. Poslanička grupa DSS ima na raspolaganju šest minuta i 30 sekundi i nakon narodnih poslanika Milana Lapčevića i Zorana Šamija, narodna poslanica Marina Raguš, i time je iscrpljen spisak govornika prema prijavama za reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi na dnevnom redu rebalans budžeta za 2009. godinu. Ne bih se složio da to nije u redu i da nije potrebno.
Sve države, pa i Srbija, suočavaju se sa efektima svetske ekonomske krize. Sasvim je logično da u situacijama kada imamo smanjene prilive u budžetu, da imamo i rebalans budžeta koji je usvojen prošle godine. U tom smislu nema razlike između zemalja naročito centralne Evrope. Mislim da je ovo opravdano i svakako je moguće da će biti još jedan rebalans. Ne vidim da je tu bilo šta tu čudno. Svakako ako bude promena u prihodima, da ide još jedan rebalans.
Što se tiče karakteristike ovog budžeta – to je smanjenje potrošnje, to je ono što je trebalo da se uradi još i ranije. Od 2005. godine imamo dakle drastično povećanje potrošnje, naročito plata u administraciji i javnom sektoru, to svakako nije bilo dobro.
U tom periodu trebalo je ulagati u koridore, u autoputeve, u železnicu i infrastrukturu, jer se to višestruko vraća kroz sredstva koja se opredeljuju prema tim projektima.
Dakle, od toga koristi ima i privreda, i svi zaposleni i to je svakako daleko bolje nego trošiti novac na administraciju, na plate i na javni sektor.
Kao posledicu svega toga imamo situaciju da su u javnom sektoru daleko veće plate nego u realnom sektoru. To sigurno nije dobro i sigurno je potrebno težiti da plate u realnom sektoru budu približnije platama, barem približnije, javnom sektoru i administraciji.
Treba stalno poboljšavati uslove poslovanja u Srbiji i to je ono što će nam omogućiti nove investicije.
Treba dakle smanjivati birokratiju i omogućiti preduzetnicima i investitorima da lakše posluju. Tada će naša preduzeća imati i konkurentnije proizvode i moći će lakše da ih izvoze i imaće bolji položaj u odnosu na onaj koji je sada.
Pomenuo bih ono što su neki narodni poslanici pominjali, a to su transferna sredstva prema lokalnim upravama i gradovima. Ono što treba uraditi pri izradi memoranduma i opredeljivanju tih sredstava, koja su sada umanjena za 15 milijardi, treba imati u vidu broj zaposlenih u tim administracijama.
Svakako ne treba taj novac u većoj meri opredeljivati opštinama koje imaju veliku potrošnju na zarade, imaju veliki broj zaposlenih. Na neki način ne treba ih nagrađivati zato što novac troše na plate, a ne na ono što je realno i ono što je dobro, a to su investicije. Pri tome treba imati određene kriterijume.
Svakako jedan od kriterijuma, pošto dolazim iz Kraljeva, treba da bude i broj izbeglih i raseljenih lica. Kod nas je taj broj 25.00 i sigurno je to nekih 25% do 30% ukupnog stanovništva.
Potrebno je i taj kriterijum uvrstiti u one kriterijume koji će biti uvaženi prilikom opredeljivanja sredstava za određene lokalne uprave.
Što se tiče Demokratske stranke, mi ćemo naravno podržati ovaj predlog rebalansa budžeta, jer smatramo da je ovim predlogom smanjena javna potrošnja u skladu sa dogovorom sa Misijom MMF-a, pojedinih ministarstava za četvrtinu.
To je svakako potrebno i jedino sada moguće. Sve druge predmetne kritike nisu ozbiljne i smatram da je ovo jedan od načina na koji moramo da izađemo iz ove krize. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, posle njega narodni poslanik Zoran Šami.

Poštovani ministri, poštovana predsedavajuća, pre godinu dana u Srbiji je buktala kampanja i pljuštala su razna predizborna obećanja. Sećamo se svi da su tada i predsednik Srbije i ministri u Vladi govorili o 1.000 evra besplatnih akcija; o velikim investicijama koje će doći u Srbiji nakon 11. maja; o tome kako će Srbija posle izbora dobiti 200.000 novih radnih mesta; kako će mladi dobiti šansu za zaposlenje; kako će dobiti bolje obrazovanje, beli šengen itd.
Takođe se govorilo da nam je potrebna vlada koja će pre svega obratiti pažnju na najveće probleme u Srbiji, a oni su ekonomske prirode, Vlada koja će imati jake ekonomske eksperte i koja će imati ekonomistu kao premijera.
Nakon godinu dala ili nepunih deset meseci ova vlada je uspela ne da donese Srbiji 200.000 novih radnih mesta, već je za ovih 10 meseci u Srbiji ostalo preko 70.000 ljudi bez posla. Umesto novih investicija u Srbiju, i oni investitori koji su bili i uložili pare u ovu zemlju polako se povlače ili gase proizvodnju, a primer je „Ju-es-stil“, „Holcim“ i mnoge druge kompanije.
Za nepunih 10 meseci ova vlada je uspela da rast bruto društvenog proizvoda od 7% pretoči u pad društvenog proizvoda za predviđenih, sada smo čuli 2%, a po našoj proceni i po ekonomskim analitičarima to će biti možda i više od 5%.
Ubedljivo najveća prevara koja se desila u prethodnoj kampanji je bila prevara vezana za „Fijat“. Tada je bilo obećano da će „Fijat“ kao strateški partner uložiti u „Zastavu“ 700 miliona evra, da će „Zastava“ proizvoditi više od 200.000 automobila godišnje i da će izvoziti za milijardu evra godišnje u strane zemlje, pre svega u Rusiju.
Pre petnaestak dana je bio ministar Šojgu i jasno rekao – da on neće da trpi prevaru, da kupuje italijanske automobile iz Srbije. Zar ste mislili da ćete tako da prevarite, ako ste prevarili građane Srbije, da ćete da prevarite i rusku državu?
Umesto da merama u budžetu, a i ovim rebalansom pomognete onima koji pune budžet, onima koji izdržavaju ovu zemlju, a to je pre svega privreda i poljoprivreda, vi ste jednostavno primenom SSP-a, još više tereta svalili upravo na tu privredu i poljoprivredu.
Otvorili ste mogućnost proizvodima sa strane, iz uvoza, da imaju niže carine i niže akcize i tako da budu mnogo konkurentniji, jer imaju podsticaj i svojih država, nego domaći proizvodi, i time ste dodatno opteretili našu privredu koja naravno beleži pad, a samim tim i pad zaposlenosti i privredne aktivnosti.
Sada se predlaže da imamo ne 100 milijardi više potrošnje nego prethodne godine, nego 70 milijardi, i to kroz deficit koji će se pokriti novim zajmovima i to preko MMF-a. Kao što neko reče: „Trošimo ono što su naši unuci stvorili“.
Dakle, ovako kako vodite državu nanosite joj svakog dana sve veću i veću štetu. Najbolje je da ono što ste naumili – da uzimanjem kredita pomognete strane banke koje su najprofitabilniji sektor u Srbiji, jer su prošle godine zaradile više od 300 miliona evra i naravno to odnele u svoje matice, da ta sredstva uložite u privredu, jer je to jedina mogućnost da se ova zemlja iščupa iz krize.
Ulaganjem u privrednu aktivnost i veću potrošnju jedino može da se prebrodi kriza, a ne na ovaj način kako ste vi to naumili.
Uostalom, za ovih 10 meseci ste pokazali koliko ste sposobni, odnosno nesposobni i koliko ste štete naneli Srbiji. Prema tome, jedini logični izlaz iz ove situacije jeste – da kompletna Vlada što pre podnese ostavku, jer će tako Srbija dobiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Šami. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS je dva minuta.

Gospođo predsedavajuća, pročitali smo u novinama da će ovo biti jedan štedljiv rebalans budžeta. Evo kako izgleda ta štednja.
Kao što znate, budžet je 720 milijardi, otprilike. Od 720 milijardi 60 milijardi su diskreciona prava pojedinih ministarstava da troše pare na osnovu odluka Vlade ili 8,3% budžeta. Prvak sveta i okoline je Ministarstvo gospodina Dinkića, sa 28 milijardi, što čini 47% ove sume ili 4% budžeta.
Ministarstva koja pripadaju stranci G17 plus su 33 milijarde diskrecionih prava, što iznosi 55% ove sume – toliko vas prijatelji demokrate košta vaš koalicioni partner. To iznosi 4,7% budžeta ili otprilike polovina budžetskog deficita. Sve komentare ostavljam vama. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš i ona je poslednja prijavljena govornica po prijavama za reč i raspravi u načelu.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, zaista još jednom protestujem što nismo u direktnom prenosu sve vreme ove rasprave. Iskreno ne mogu da razumem koji je to važniji direktni prenos.
(Predsedavajuća: Jesmo u prenosu sednice, narodna poslanice, verovatno niste bili u sali kada sam obavestila da prenos teče.)
Izvinjavam se, ali sam razumela do 19.00 časova, onda povlačim protest, ali moje protestovanje je imalo efekta, to mi je drago.
Zaista je izvanredno interesovanje svih ljudi koji ulažu određena sredstva da bi budžet i država Srbija funkcionisala i mislimo da smo dužni svim građanima Srbije da se na argumentovan način odnosimo prema ovoj raspravi, tako da nam je zaista dragocena analiza koju je napravio nezavisni ekonomski stručnjak dr Dejan Miljković, i ono što sam ostala, na osnovu ove analize, dužna da kažem, a mislim da je vrlo važno, jeste pregled po razdelima, da bi na kraju građani znali kako izgleda ovaj rebalans budžeta.
U razdelu 1, koji se odnosi na Narodnu skupštinu i njene stručne službe, sveukupno rashodi su smanjeni za oko 400 miliona dinara i sada iznose 1,6 milijardi dinara. Više od 50% ovog smanjenja odnosi se na smanjenje plata, ekonomska klasifikacija 411, i smanjenje poslaničkih dodataka, to je ekonomska klasifikacija 417, koja građanima u suštini vrlo malo znači.
U razdelu 2, koji se odnosi na predsednika Republike, rashodi su smanjeni za oko 25 miliona i sada iznose negde oko 126 miliona dinara.
Najveći deo smanjenja odnosi se na troškove putovanja koji su smanjeni za oko 22 miliona dinara.
Razdeo 3 se odnosi na Vladu. Tu postoji 14 pozicija. Neke od tih, zaista ne bih da zamaram građane pominjanjem svih tih pozicija, ali primera radi to su pozicija koje se odnose na kabinet predsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, Generalni sekretarijat Vlade, Kancelarija za saradnju sa medijima, Kancelarija za evropske integracije, Služba za upravljanje kadrovima.
Ukupno smanjenje rashoda sa svih ovih 14 pozicija je negde oko 400 miliona dinara i sada iznosi oko 1,5 milijardi dinara. Uštede su uglavnom ostvarene kroz smanjenje plata, doprinosa, stalnih troškova, troškova putovanja, usluga po ugovoru, materijala itd.
Razdeo 4 i 5 se odnose na Ustavni sud i pravosudne organe.
Razdeo 8, koji se tiče Ministarstva spoljnih poslova, rashodi su smanjeni za oko 740 miliona dinara i sada iznose negde oko pet milijardi dinara. Ušteda od 740 miliona dinara je ostvarena na istim pozicijama kao i u okviru razdela 3.
Međutim, ono što je interesantno jeste da se javlja kasnije u okviru ostalih razdela, zapravo ekonomske klasifikacije 551, koja nije postojala u okviru razdela u Zakonu o budžetu. Ekonomska klasifikacija 551 se odnosi na nefinansijsku imovinu koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP, a raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade.
U okviru Ministarstva spoljnih poslova za ovu ekonomsku klasifikaciju izdvojeno je 150 miliona dinara. S obzirom na zaista značajna diskreciona prava Vlade povodom raspolaganja ovim sredstvima ne znamo na šta će se ova sredstva koristiti i da li će se uopšte koristiti, jer dopuna određenih članova predloga rebalansa budžeta, kao što je član 8, o tome sam govorila tokom današnje rasprave i ne bih se ponavljala, ali otvara mogućnost da se i ova sredstva ne iskoriste, a da se eventualno izbegne još jedan rebalans budžeta.
Razdeo 9 se odnosi na Ministarstvo odbrane i obuhvata vojnu odbranu, Inspektorat odbrane, Vojnu službu bezbednosti, Vojnu obaveštajnu službu. Ukupno smanjenje rashoda u okviru ovog ministarstva iznosi oko četiri milijarde dinara i shodno tome rashodi budžeta iznosiće 66 milijardi dinara. Ušteda od četiri milijarde ostvarena je u okviru funkcije 210 - vojna odbrana, i to kroz smanjenje plata, materijala. Plate su smanjene za nekih 800 miliona dinara, mašine i oprema.
Razdeo 10 se odnosi na MUP. Ukupni rashodi su smanjeni za oko dve i po milijarde dinara. Sada iznose 40,5 milijardi dinara. Plate su smanjene za 800 miliona dinara. Stalni troškovi su smanjeni za 450 miliona dinara. Materijal za 820, a u okviru ovog ministarstva javlja se pozicija 551 u iznosu od 450 miliona dinara.
Pretpostavljam, pošto su ova dva poslednja ministarstva vrlo značajna kada je reč o nacionalnoj bezbednosti zemlje, da ćemo ubrzo čuti na koji način mislite da se planovi i aktivnosti provedu za ova dva ministarstva, pogotovo za MUP, kada je od velikog značaja izrada biometrijskih pasoša.
Znamo da MUP nema dovoljno ljudi za obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Da li je to odnos izvršne vlasti prema jednoj od najznačajnijih akcija koja je bila na vrhu agende ovog ministarstva, a to jeste obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
Razdeo 12 se tiče Ministarstva finansija. Ukupni rashodi u okviru ovog ministarstva se ne smanjuju, već se povećavaju za 123 milijarde dinara. To ne znači, političke korektnosti radi, da ne smanjujete plate i sve troškove koje smanjuju ostala ministarstva, ali ono što bi trebalo reći jeste da u okviru funkcije 90, ekonomska klasifikacija 464, a to su dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, došlo je do rashoda za 29 milijardi dinara i ona sada iznose 207 milijardi dinara.
Od tih 29 milijardi, 24 milijarde dinara direktno povećavaju sredstva namenjena za penzije osiguranika zaposlenih, koje sada iznose 175,5 milijardi dinara. Sredstva namenjena za penzije osiguranika poljoprivrednika ostaju na nivou od 13 milijardi dinara.
Ukoliko se ovo tumači kao povećanje sredstava, u smislu povećanja penzija, onda bi to tumačenje bilo potpuno pogrešno. Ispravićete me ukoliko je naše tumačenje loše, ali pad ekonomske aktivnosti direktne implikacije ima na punjenje Fonda PIO, jer u okviru ukupnih primanja Fonda socijalni doprinosi osiguranika zaposlenih čine 52%, tj. oko 240,5 milijardi dinara.
Ono što bi građane vrlo interesovalo u ovoj situaciji jeste pojašnjenje ovoga o čemu govorim, ali pretpostavljam da je donekle jasno da sa padom ekonomske aktivnosti pada i nivo učešća ovih doprinosa, te je stoga potrebno povećati izdvajanje u budžetu kako bi se postojeći nivo penzija održao. To znači da Vlada planira i veći pad ekonomskih aktivnosti, s obzirom na novu poziciju budžeta, ali se to jasno ne govori. Voleli bismo da čujemo da li je to tako ili nije.
Iza ovih brojeva stoje ekonomski mehanizmi, ali prostim brojevima, kao što znate, ne rešavaju se socijalni i ekonomski problemi. Možemo da pretpostavimo šta bi sve moglo da se desi ukoliko pad ekonomske aktivnosti bude još veći. Ova pozicija govori da je to moguće.
Povećanje rashoda takođe od 29 milijardi dinara je plaćeno smanjenjem transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara i to je jedna od ekonomskih mera Vlade. Pitanje je da li je smisleno pitanje – da li je ovo smanjenje transfera ostalim nivoima vlasti za oko 15 milijardi dinara celishodan ekonomski potez? Mislimo da ovo znači velike probleme tim nivoima vlasti da provode i obezbede normalan život u svojim sredinama.
Povećanje od 29 milijardi, smanjenje od 15 milijardi dinara, daje nam plus od 14 milijardi dinara. Postavlja se pitanje – gde je ostatak od 123 milijarde dinara povećanja rashoda u okviru razdela 12. Ostatak povećanja nalazi se u okviru razdela – Uprava za trezor, funkcija 170, transakcije vezane za javni dug.
U okviru ove funkcije vidi se povećanje rashoda na ekonomskoj klasifikaciji 611, a to je otplata glavnice domaćim kreditorima za 102,6 milijardi dinara. Takođe se beleži rast na ekonomskoj klasifikaciji otplate domaćih kamata, da preskačem ove brojeve klasifikacije, građanima to ništa ne znači, to je za 5,6 milijardi dinara i ovo su brojevi koji objašnjavaju povećanje rashoda od 123 milijarde dinara i potvrđuju stav o kojem smo danas pričali, a tiče se kratkoročnog zaduživanja države od preko jedne milijarde evra. Da je to kratkoročno, naravno, pokazuje rast rashoda za otplatu kamate domaćim kreditorima.
Ono što doktor Miljković takođe priznaje i primećuje u članu 2, da je 80 milijardi dinara od poslovnih banaka, a ostatak država planira da ostvari kroz prodaju tromesečnih državnih hartija od vrednosti.
Plan aukcije ovih hartija od vrednosti do kraja godine u proseku podrazumeva četiri aukcije mesečno i na poslednjih nekoliko aukcija država je zabeležila stopostotnu realizaciju i na taj način obezbedila nešto manje od tri milijarde dinara po aukciji.
Načelno tu nije ništa sporno, međutim, ostaje pitanje zašto to država radi? Da pojasnimo - da li to znači da država planira, ako zaista veruje da će ekonomske mere održati nivo ekonomske aktivnosti, shodno tome nivo projektovanih ukupnih poreskih prihoda?
Sasvim sam sigurna da ćemo čuti na kraju i gospođu Dragutinović.
Naravno, mi smo govorili svih ovih dana o kritikama Vladinih mera štednje.
S jedne stane, verovatno da je ekonomski i matematički prihvatljivo da se govori u terminu štednje, međutim, mi zaista tvrdimo da je potpuno neprihvatljivo, s obzirom na sve ono što smo danas izneli kao konkretan podatak, recimo smanjenje transfera za 15 milijardi dinara lokalnim samoupravama, pa onda smanjenje troškova javnih preduzeća, tako što će uplatom 100% svoje dobiti sva javna preduzeća obezbediti budžetsku uštedu od pet milijardi dinara.
Takođe, kada smo govorili o smanjenju troškova RZZO, da ne ponavljam, čuli smo, lica koja nemaju načina da sebi obezbede egzistenciju biće u značajnoj meri ugrožena ovim merama.
Ono što moramo da kažemo jeste da se sve ovo dešava u periodu kada se videlo da reformski kurs nije postajao, da je postajalo zaista nenamensko i neodgovorno trošenje budžetskih sredstava, da privatizacioni prihodi nisu iskorišćeni u punom kapacitetu, da mi zapravo ne znamo kako izgleda transparentno trošenje budžetskih sredstava.
Primera radi, spoljni dug države je vrtoglavo rastao, 2000. godine je bio 10 milijardi dolara, 2008. godine 28,6 milijardi dolara. Takođe konstatovana je i ogromna zaduženost privrede i stanovništva. Kod domaćih banaka stanovništvo duguje oko 400 milijardi dinara ili 4,3 milijarde evra, privreda duguje 876 milijardi dinara ili 9,2 milijarde evra.
Privrednici duguju 47 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra, ukupan dug u bankama iznosi oko 1.323.000.000 dinara ili oko 14 milijardi evra. Spoljni dug Republike Srbije iznosi oko 21,5 milijardi evra. Spoljni dug prema bankama iznosi oko 35,5 milijardi evra, ili oko pet hiljada evra "per kapito", odnosno po svakom građaninu Republike Srbije.
Ukoliko se ovaj dug pretvori u prosečnu platu, ispada da svaki građanin mora izdvojiti 15 prosečnih zarada za namirenje obaveza prema bankama i prema inostranstvu.
Ogroman deficit u spoljnoj trgovini, koji se povećava iz godine u godinu, 2001. godine je iznosio 2.837.000.000 evra, u 2008. godini ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od 8.152.000.000 evra, ogroman deficit u platnom bilansu.
Tekući transferi, poređenja radi 2001. godine – 977 miliona evra, a 2008. godine deficit je bio 6.173.000.000.
Kada je reč o deficitu u fondovima osiguranja PIO i zdravstvenog osiguranja, trenutna obaveza građana i pravnih lica fondu PIO iznosi oko 35 milijardi dinara. Ono što mi predviđamo jeste da će ovo biti vrlo teško naplativo zbog nelikvidnosti privrede i nemogućnosti prinudne naplate kod građana.
To su takođe problemi u koje će država da zapadne, jer u jednom momentu građani neće moći da odgovaraju na sve obaveze koje je država iznela pred njih.
Takođe, smanjenje zaposlenih. Čuli smo danas podatak, na osnovu izjave gospodina Dinkića, da 2,5 hiljada ljudi mesečno ostaje bez posla. Ogroman deficit budžetskih sredstava koji se povećava iz godine u godinu, ogromna javna potrošnja, 2000- osam hiljada ljudi, 2008-28 hiljada ljudi.
Drastično osiromašenje stanovništva. Potrošačka korpa iznosi oko 1,27 prosečnih plata.
Realan pad prosečne plate u 2007. godini je 435 evra i to su podaci koji neumitno govore da mislimo da Vlada neće moći da ispuni ono što predviđa ovaj rebalans budžeta i da neće moći da obezbedi ni ekonomsku ni socijalnu sigurnost građana.
Vi ćete nas demantovati, ali ovo je naše uverenje.
Ono što zaista želimo da podsetimo, mislim da je to primer o kojem treba najčešće da se priča i da se često ponavlja, jeste primer solidarnosti u ovakvin kriznim momentima. Imam utisak da opozicija, na prvom mestu SRS, nije krenula da priča o primanjima direktora o javnim preduzećima, da se oni nikada sami ne bi setili, niti država, da intervenišu u tom smislu.
Ne govorimo da su se ti ljudi ogrešili o zakon, već je bila stvorena klima u okviru koje su ti ljudi zarađivali astronomske iznose.
Nedopustivo je da se, nekoliko meseci, kada se zaista desilo urušavanje finansijskog sistema sveta, mi smo imali činjenicu da je gospodin Krišto, direktor JP Aerodrom "Nikola Tesla", zarađivao otprilike 20 hiljada evra, gospođa Uzelac, direktor Centralnog registra, oko 15 hiljada evra, gospođa Jeftimijević, predsednik Upravnog Odbora NIS-a, negde oko 6,5 hiljada evra, Miloš Milanković, direktor JP Elektromreže Srbije, negde oko šest hiljada evra, Radovan Jelašić oko pet hiljada evra.
Sve poslaničke grupe su dobile dopis od gospodina Jelašića kojim on upoznaje poslaničke grupe da je smanjenje plata koje je predviđeno za NBS neustavna kategorija i ono kako mi možemo da razumemo tu odluku, da gospodin Jelašić neće pristati na mere Vlade i to je sredina u okviru koje mi govorimo o onome što može da dovede samo do jednog zaključka, da određeni deo koji potpisuje finansijske i ekonomske tokove u državi Srbiji ipak ne provode srpski interes.
Govorili smo o aranžmanu sa MMF i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama za koje se pokazalo da nisu u korist Srbije, SSP, u okviru toga jednostrana primena Trgovinskog sporazuma u gubitku od 267 miliona evra za građane Srbije. Mislim da dovoljno govori o sebi.
Činjenica da smo mi jedina država koja na taj način ulazi u trgovinski sporazum sa EU takođe dovoljno govori.
Gospođa Dragutinović će nam vrlo verovatno odgovoriti na pitanje kome ide u korist ova jednostrana primena Trgovinskog sporazuma. Naša uverenja su da ide u korist gospodinu Miškoviću i "Delti" i o tome smo pričali svih ovih dana.
Na kraju u preostalom vremenu, ono što bi takođe htela za kraj da kažem, nadam se da je ova rasprava danas bila zasnovana na argumentima i da ste ovo razumeli, naravno kao političku vizuru SRS. Naše političko uverenje je da je izabran zaista pogrešan put, taj put nas košta, nismo se na tom putu oporavili, nemamo privredu koja ispunjava dobre standarde, naprotiv, imamo mnogo velike probleme jer se neko godinama neodgovorno ponašao prema resursima Srbije.
Mi smatramo da je za državu Srbiju jedini ispravni put kompatibilnost tržišta, dakle put Istoka. Da je to tačno, to je čak i potvrdio, nisam mogla da verujem svojim ušima, pa sam i konsultovala stenograme, gospodin Dinkić pre neki dan, kada je u tragovima bio prisutan ovde, pa je rekao – ko zna kada ćemo mi biti članica EU i zato nije loše da se okrenemo Rusiji, Belorusiji, ostvarivanju sporazuma sa istočnim zemljama.
To je ono o čemu mi sve vreme pričamo, ali da to nije samo naša priča, svedoči i da, prema najnovijim istraživanjima koja su objavljena, 65% građana takođe veruje da je Srbija na pogrešnom putu. Dakle, oni čak i sve ovo o čemu danas pričamo ne moraju da znaju, ne moraju da razumeju, oni naprosto loše žive i za taj loš život, odnosno preživljavanje neko mora da snosi odgovornost. U ovom kontekstu priče za tu odgovornost može da snosi jedino izvršna vlast.
E sad, kao što sam rekla …
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Samo da završim rečenicu. Dakle, ova situacija nije prva situacija prvi put u našoj istoriji, nadamo se da ćemo izvući pouke i konačno razmišljati o ekonomskom oporavku države Srbije. Hvala.

Reč ima ministarka finansije u Vladi Republike Srbije, gospođa Diana Dragutinović.