Onda je odlično da sam vas ja informisala, a to pokazuje da vi, očigledno, niste sposobni da upravljate sopstvenim ministarstvom, kad ne znate o čemu se radi.
Ono što je izvesno jeste da je po zahtevu dotičnih gospođa „Službeni glasnik“ u velikom tiražu čak štampao primerke Nacrta zakona o ravnopravnosti polova i Nacrta nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena, i to, naravno, ne znamo da li u Srbiji sa Kosovom ili u Srbiji bez Kosova, jer su učestvovale u ovoj raspravi. Nisu samo otvorile, nego su učestvovale u raspravi.
Hodnici ove vaše Uprave za rodnu ravnopravnost zatrpani su papirima nacrta propisa, stalno se štampaju novi koji su podložni promenama u postupcima dobijanja mišljenja ili javnih rasprava, te će i oni uskoro zastareti. A onda vi iskoristite da, recimo, za 8. mart udruženjima žena, umesto para za hranu, komunalije, lekove, poklona, date stare primerke ovakvih nacrta.
Kažete - Natalija Mićunović mi je poznata kao ćerka prof. Mićunovića. Šta sad to znači? Da li je to nepotizam? Da li je moguće da ne znate nijednu njenu drugu kvalifikaciju? Šta to zapravo znači? Nije baš da u Srbiji ništa ne radi. Političari zapošljavaju svoju decu, deca svoje kumove, kumovi i prijatelji pišu pisanija, vi se slikate kao ministar (i ostali, naravno), a "Službeni glasnik" sve to štampa za naše pare.
E sad, zaista, da nije tragično, bilo bi smešno. Jer, ako Vlada ne valja, vaša je teza – menjaćemo narod.
