Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za 26, nije glasao 132, od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlozima za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za 127, nije glasalo 11, od ukupno prisutnih 138 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, u celini.

Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda i da ga uruči narodnim poslanicima.

Dnevni red:

1. Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Vlada (broj 2-1431/09, od 13. aprila 2009. godine);

2. Predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je podnela Vlada (broj 330-1843/08, od 25. avgusta 2008. godine);

3. Predlog zakona o elektronskoj trgovini, koji je podnela Vlada (broj 330-2131/08, od 19. septembra 2008. godine);

4. Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podnela Vlada (broj 320-3633/08, od 24. decembra 2008. godine);

5. Predlog zakona o bezbednosti hrane, koji je podnela Vlada (broj 320-2597/08, od 22. oktobra 2008. godine);

6. Predlog zakona o zdravlju bilja, koji je podnela Vlada (broj 321-1899/08, od 1. septembra 2008. godine);

7. Predlog zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, koji je podnela Vlada (broj 321-2516/08, od 15. oktobra 2008. godine);

8. Predlog zakona o sredstvima za zaštitu bilja, koji je podnela Vlada (broj 321-3195/08, od 27. novembra 2008. godine);

9. Predlog zakona o vinu, koji je podnela Vlada (broj 320-1013/09, od 23. marta 2009. godine);

10. Predlog zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, koji je podnela Vlada (broj 320-2579/08, od 21. oktobra 2008. godine);

11. Predlog zakona o etanolu, koji je podnela Vlada (broj 3-2580/08, od 21. oktobra 2008. godine);

12. Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, koji je podnela Vlada (broj 320-2059/08, od 12. septembra 2008. godine);

13. Predlog zakona o genetički modifikovanim organizmima, koji je podnela Vlada (broj 011-3463/08, od 12. decembra 2008. godine);

14. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, koji je podnela Vlada (broj 322-3654/08, od 25. decembra 2008. godine);

15. Predlog zakona o stočarstvu, koji je podnela Vlada (broj 320-2990/08, od 19. novembra 2008. godine);

16. Predlog zakona o dobrobiti životinja, koji je podnela Vlada (broj 323-112/09, od 19. januara 2009. godine);

17. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Vlada (broj 320-1158/09, od 30. marta 2009. godine);

18. Predlog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, koji je podnela Vlada (broj 321-1689/09, od 5. maja 2009. godine);

19. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnim poslovima, koji je podnela Vlada (broj 011-758/09, od 6. marta 2009. godine);

20. Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, koji je podnela Vlada (broj 19-3661/08, od 26. decembra 2008. godine);

21. Predlog zakona o potvrđivanju Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata, od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979. godine, koji je podnela Vlada (broj 011-2033/08, od 10. septembra 2008. godine);

22. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, koji je podnela Vlada (broj 011-2056/08, od 12. septembra 2008. godine);

23. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu, koji je podnela Vlada (broj 011-2122/08, od 19. septembra 2008. godine);

24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) o privilegijama i imunitetima OPCW-a, koji je podnela Vlada (broj 22-2235/08, od 26. septembra 2008. godine);

25. Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, koji je podnela Vlada (broj 435-2368/08, od 6. oktobra 2008. godine);

26. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljenju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova, sačinjenog u Beču 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine, koji je podnela Vlada (broj 031-2369/08, od 6. oktobra 2008. godine);

27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vojnoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Austrije, koju predstavlja savezni ministar odbrane, koji je podnela Vlada (broj 8-2472/08, od 10. oktobra 2008. godine);

28. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Crne Gore i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređivanju odbrambenih i vojnih odnosa, koji je podnela Vlada (broj 8-2745/08 od 31. oktobra 2008. godine);

29. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada (broj 8-2746/08, od 31. oktobra 2008. godine);

30. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske, koji je podnela Vlada (broj 8-2747/08, od 31. oktobra 2008. godine);

31. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, koji je podnela Vlada (broj 65-2743/08, od 31. oktobra 2008. godine);

32. Predlog zakona o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna, usvojenog na Diplomatskoj konferenciji od 2. jula 1999. godine, koji je podnela Vlada (broj 011-2787/08, od 4. novembra 2008. godine);

33. Predlog zakona o potvrđivanju Dokumenta izmene Statuta Međunarodne organizacije rada iz 1997. godine, koji je podnela Vlada (broj 022-2811/08, od 5. novembra 2008. godine);

34. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, koji je podnela Vlada (broj 6-2915/08, od 14. novembra 2008. godine);

35. Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa (revidirana), koji je podnela Vlada (broj 63-3450/08, od 12. decembra 2008. godine);

36. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Republike Srbije i Republike Grčke o izmeni Ugovora između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Grčke o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, koji je podnela Vlada (broj 43-3634/08, od 24. decembra 2008. godine);

37. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, koji je podnela Vlada (broj 43-3635/08, od 24. decembra 2008. godine);

38. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o zaštiti ratnih grobova, koji je podnela Vlada (broj 352-170/09, od 23. januara 2009. godine);

39. Predlog zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Kraljevine Maroko, koji je podnela Vlada (broj 335-759/09, od 6. marta 2009. godine);

40. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) između Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država, koji je podnela Vlada (broj 8-760/09, od 6. marta 2009. godine);

41. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske, koji je podnela Vlada (broj 011-765/09, od 6. marta 2009. godine);

42. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o trgovini i ekonomskoj saradnji, koji je podnela Vlada (broj 011-770/09, od 6. marta 2009. godine);

43. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o regulisanju obaveza bivšeg SSSR po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR i bivše SFRJ, koji je podnela Vlada (broj 011-771/09, od 6. marta 2009. godine);

44. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke „Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu“, koji je podnela Vlada (broj 400-893/09, od 16. marta 2009. godine);

45. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B, koji je podnela Vlada (broj 400-894/09, od 16. marta 2009. godine);

46. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koji je podnela Vlada (broj 011-980/09, od 20. marta 2009. godine);

47. Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koji je podnela Vlada (broj 011-978/09, od 20. marta 2009. godine);

48. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Narodne Republike Kine o sukcesiji bilateralnih sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Kine zaključenih u periodu od 1955. godine do 27. aprila 1992. godine, koji je podnela Vlada (broj 011-977/09, od 20. marta 2009. godine);

49. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Evropske zajednice o pridruživanju Republike Srbije Sedmom okvirnom programu Evropske zajednice za istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti (2007-2013), koji je podnela Vlada (broj 011-1086/09, od 27. marta 2009. godine);

50. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, koji je podnela Vlada (broj 311-1201/09, od 1. aprila 2009. godine);

51. Predlog zakona o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, koji je podnela Vlada (broj 501-1202/09, od 1. aprila 2009. godine);

52. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Petačinci (Republika Srbija) - Bankja (Republika Bugarska), koji je podnela Vlada (broj 011-1411/09, od 10. aprila 2009. godine);

53. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Novo Korito (Republika Srbija) - Salaš (Republika Bugarska), koji je podnela Vlada (broj 011-1413/09, od 10. aprila 2009. godine);

54. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici, koji je podnela Vlada (broj 011-1414/09, od 10. aprila 2009. godine);

55. Predlog zakona o povlačenju rezerve date na Protokol o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i sličnih gasova i bakterioloških sredstava, koji je podnela Vlada (broj 011-1412/09, od 10. aprila 2009. godine);

56. Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada (broj 345-1516/09, od 16. aprila 2009. godine);

57. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada (broj 011-1585/09, od 24. aprila 2009. godine);

58. Predlog zakona o zvaničnoj statistici, koji je podnela Vlada (broj 02-2916/08, od 14. novembra 2008. godine);

59. Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, koji je podnela Vlada (broj 052-532/09, od 20. februara 2009. godine);

60. Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja, koji su podneli narodni poslanici: Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Olena Papuga (broj 011-2470/08, od 10. oktobra 2008. godine);

61. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, koji je podnela grupa od 121 narodnog poslanika (broj 345-1777/09, od 12. maja 2009. godine);

62. Predlog kandidata za izbor člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije koji živi i radi na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, koji je podneo Savet Republičke radiodifuzne agencije (broj 345-1772/09, od 12. maja 2009. godine);

63. Predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podneo predsednik Republike (broj 119-1660/09, od 30. aprila 2009. godine);

64. Predlog o prestanku sudijske dužnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe (broj 118-1788/09, od 13. maja 2009. godine);

65. Predlog odluke o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca, koji je podneo Odbor za pravosuđe (broj 118-1789/09, od 13. maja 2009. godine).

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće:

Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: narodni poslanik Zoran Šami poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Jasmina Milošević poslaničku grupu SPS – JS, narodni poslanik Zoran Ostojić poslaničku grupu LDP, Dragan Stevanović poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnici predlagača, gospodin Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, i gospodin Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, žele reč? (Da.) Izvolite, imate reč.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, važeći zakoni koji regulišu oblast bezbednosti saobraćaja su, kao što znate, zastareli i prevaziđeni. Doneti su 1982. i 1988. godine i, kao takvi, sigurno ne odražavaju  duh vremena u kome živimo.
Razvoj putne infrastrukture i automobilske industrije, pre svega, ali i ljudske svesti o stepenu opasnosti prisutne u odvijanju saobraćaja i broju stradalih na putevima, prouzrokuje neminovnost menjanja pravila ponašanja u ovoj oblasti, a samim tim i zakonskih akata.
Mnogobrojne norme u postojećim zakonima o bezbednosti saobraćaja su tehnološki neprimenljive. Pored toga, ubrzan razvoj tehnike iziskuje potrebu novih načina kontrole i primene novih metoda, što dovodi do situacije da na našim putevima u saobraćaju učestvuju vozači i vozila koji značajno ugrožavaju bezbednost saobraćaja.
Takođe, neophodna je jasnija diferencijacija odgovornosti pojedinih subjekata bezbednosti.
Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja pripremao se šest godina. Ideje na kojima počivaju osnovi sistema bezbednosti saobraćaja su proizvod rada interresorne radne grupe, koju su činili predstavnici nadležnih ministarstava, univerzitetski profesori, kao i stručnjaci iz ove oblasti. Zajedničkim radom Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo infrastrukture, uz uvažavanje mišljenja svih drugih ministarstava i stručne javnosti, sačinili su tekst zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se danas nalaze pred vama.
Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja će na moderniji način, usaglašen sa evropskim standardima, regulisati materiju koja se odnosi na bezbednost saobraćaja na putevima.
Intencija je da se odgovornim za stanje bezbednosti saobraćaja na putevima učine najviši državni organi. U tom smislu se predviđa formiranje tela za koordinaciju koje bi usklađivalo rad ministarstava za poslove saobraćaja, unutrašnje poslove, pravde, prosvete, zdravlja, rada i trgovine i usluga.
Osim ovoga, od strane Vlade formira se i Agencija za bezbednost saobraćaja, koja preuzima niz značajnih ovlašćenja, koja će se finansirati iz cene usluga koju plaćaju korisnici usluga i posebnih naknada za obavljanje poslova koje će Agencija vršiti.
Poslovi povereni Agenciji su u skladu sa savremenim tendencijama u ovoj oblasti i obavezama prema međunarodnim konvencijama i evropskim propisima, a to su poslovi koji će tek usvajanjem ovog zakona početi da se obavljaju ili su ih do sada obavljala pojedina ministarstva u okviru svojih ovlašćenja.
Takođe, Vlada donosi i petogodišnju Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, na osnovu koje se sačinjavaju godišnji nacionalni planovi za bezbednost saobraćaja.
Odredbama novog zakona se potencira odgovornost porodice, kao i odgovornost organa i organizacija koje se staraju o deci ili su nadležna za obrazovanje i zdravlje u pogledu sprovođenja mera saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, a sve u cilju sticanja znanja, veština i pozitivnih navika kod građana Srbije za bezbedno učešće u saobraćaju.
U cilju zaštite pešaka predviđena je obaveza upravljača puta da obezbedi postojanje trotoara na delu državnog puta koji prolazi kroz naseljeno mesto. Takođe se uvode i posebne zone, kao što su pešačka zona usporenog saobraćaja, zona 30, zona škole i zona zaštite životne sredine.
Kao jedna od najznačajnijih novina je uvođenje kaznenih poena, koje će vozačima koji u značajnijoj meri ne poštuju pravila saobraćaja izricati postupajuće sudije za prekršaje. Vozač koji sakupi 18 kaznenih poena, kao i vozač koji prouzrokuje saobraćajnu nezgodu sa smrtnom posledicom ili dve saobraćajne nezgode sa telesnim povredama drugih lica, smatraće se nesavesnim, na osnovu čega će mu od strane policije biti oduzeta vozačka dozvola. Vozačku dozvolu vozač može ponovo dobiti tek nakon što u odgovarajućim institucijama dokaže da je sposoban da upravlja vozilom.
Međutim, treba imati u vidu da se institut kaznenih poena ne može primeniti sve dok se novi zakon o prekršajima, čija primena je odložena na neodređeno vreme, ne počne primenjivati. U tom smislu je neophodno hitno uspostavljanje uslova za primenu ovog zakona.
Značajna novina se ogleda u činjenici da vozači mogu da očekuju da prekršajno odgovaraju i kada nisu neposredno zaustavljeni od strane policije.
Naime, predviđeno je da se na osnovu trajnog video zapisa može dokazivati učinjeni prekršaj, tako da vozači koji krše pravila saobraćaja moraju o toj činjenici razmišljati, odnosno biti svesni da mogu odgovarati iako ih tog dana nije zaustavio policijski službenik.
Novina se ogleda i u činjenici da zakon uvodi u pravni sistem svojevrstan vid objektivne odgovornosti vlasnika vozila. Naime, u slučaju da se prevashodno ostvarenim video nadzorom evidentira određeni prekršaj, prekoračenje dozvoljene brzine, prolazak vozila na crveno svetlo semafora, nepropisno parkiranje i slično, a nije moguće utvrđivanje identiteta vozača, uvedena je odgovornost vlasnika vozila, što će u značajnoj meri uticati na promenu svesti i ustaljenih načina ponašanja velikog dela vozačke populacije.
Prvi put se u našem zakonodavstvu uvodi institut probne vozačke dozvole, koja vozačima početnicima stavlja određena ograničenja u upravljanju vozilom: zabrana vožnje u periodu od 23.00 do 05.00 časova, dozvoljenost upravljanja brzinom koja iznosi najviše 90% od propisane brzine, apsolutna zabrana konzumiranja alkoholnih pića, zabrana korišćenja telefona čak i kada vozač poseduje opremu koja omogućava telefoniranje bez ruku, obaveznost adekvatnog označavanja vozila kojim upravlja ovakav vozač, a ukoliko se radi o maloletnom vozaču u vozilu se mora nalaziti i vršiti nadzor tokom vožnje vozač koji poseduje vozačku dozvolu te kategorije najmanje pet godina. Probna vozačka dozvola se može koristiti samo u Republici Srbiji.
Odredbama ovog zakona predviđena je zabrana svim vozačima da koriste telefon i druge uređaje za komunikaciju ukoliko nemaju ili ne koriste opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje. Slična zabrana postoji i za pešaka, kome je prilikom prelaska preko kolovoza zabranjeno da upotrebljava mobilni telefon i da koristi slušalice na ušima.
Kroz ceo zakonski tekst provejavaju odredbe kojima se utvrđuju obaveze periodične edukacije pojedinih kategorija vozača. Tako se raznovrsnim oblicima edukacije i testiranja poznavanja pravila saobraćaja i posedovanja veštine upravljanja vozilom podvrgavaju nesavesni vozači, vozači instruktori, kontrolori tehničkog pregleda, profesionalni vozači. Istovremeno su stvoreni uslovi da se obuka kandidata obavlja na profesionalniji način, u ravnopravnoj konkurenciji pravnih lica koja obavljaju ovu vrlo značajnu delatnost.
Takođe će biti usklađene novčane kazne, koje će se kretati od 3.000, odnosno 5.000, do 50.000 dinara, a predviđen je jedan broj prekršaja za koje se predviđa isključivo kazna zatvora. Radi se o određenim protivpravnim ponašanjima, kod kojih je od strane izvršilaca pokazana bezobzirnost ili očigledna namera da se u značajnijoj meri ugrozi bezbednost saobraćaja.
Novina se ogleda i u činjenici da se izricanje novčane kazne na licu mesta, prekršaji od 3.000 do 5.000, sprovodi tako što policijski službenik učiniocu prekršaja daje nalog za uplatu, popunjen obrazac uplatnice koja se može izvršiti u bilo kojoj poslovnoj banci ili pošti. Smatramo da će činjenica da policijski službenici ne smeju uzimati od građana novac za učinjene prekršaje uticati na smanjenje stepena korupcije u policiji i doprineti profesionalnom radu policijskih službenika.
Donošenjem ovog zakona očekuje se značajnije povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja. Međutim, osim činjenice da isti bude donesen, neophodno je da svi subjekti zaduženi za funkcionisanje bezbednosti saobraćaja dosledno i profesionalno ispunjavaju obaveze određene ovim zakonom.
Izmena jednog propisa, makar se ogledala samo u povećanju novčanih kazni, kao što je slučaj sa izmenama postojećeg Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, kada su početkom 2002. godine značajno povećane novčane kazne, svakako utiče na promenu svesti građana koji po istom postupaju.
Primera radi, u toku 2001. godine značajno je pogoršano stanje bezbednosti saobraćaja. Reagujući na ovako nepovoljno stanje bezbednosti izmenama Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima početkom 2002. godine povećane su zaprećene novčane kazne, kao što je u sadejstvu sa preventivnim kampanjama i pojačanom aktivnošću saobraćajne policije na otkrivanju i sankcionisanju saobraćajnih prekršaja dovelo do značajnog smanjenja, kako broja saobraćajnih nezgoda, tako i nastalih posledica.
U saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile u 2001. godini poginulo je 1.275 lica, dok je u 2002. godini broj poginulih u saobraćajnim nezgodama, znači posle promene Zakona, smanjen za 421 lice, tj. poginulo je 854 lica. Donošenjem ovog zakona i njegovom doslednom primenom očekuje se kontinuirano unapređenje nivoa bezbednosti saobraćaja, sa ciljem da se do 2012. godine broj poginulih lica u saobraćajnim nezgodama smanji za 50% u odnosu na broj poginulih iz 2001. godine.
Želim da kažem da je 17.000 lica izgubilo život od početka devedesetih godina u saobraćajnim nezgodama. Ovakva očekivanja se mogu ostvariti značajnim permanentnim i aktivnim angažovanjem svih subjekata koji utiču na stanje bezbednosti saobraćaja, s obzirom da pozitivni trendovi počinju da opadaju, što jasno ukazuje da zaprećene kazne deluju samo privremeno. Drugim rečima, po usvajanju novog zakona možemo očekivati povećanje nivoa disciplinovanosti svih učesnika u saobraćaju, te samim tim i poboljšanje bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije u dužem vremenskom periodu.
Međutim, takvo stanje se narednih godina mora održavati i poboljšavati samo doslednom primenom svih instituta koje zakon predviđa i aktivnim učešćem svih subjekata kojima zakon daje određene obaveze i dužnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije cilj donošenja ovog zakona uvođenje drakonskih kazni protiv vozača, odnosno učesnika u saobraćaju. Cilj ovog zakona jeste da se smanji broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama, jer u Srbiji godišnje između 800 i 900 lica izgubi život u saobraćajnim nezgodama.
Takođe smo svesni da je neophodno, u tom smislu, učiniti odgovornim sve državne i društvene subjekte koji učestvuju u procesu saobraćaja na putevima. Znači, od sistema edukacije, do kvaliteta samih puteva i signalizacije na putevima, pa i do same kontrole saobraćaja od strane saobraćajne policije.
Mi ovim predlozima želimo i da iskorenimo korupciju koja se povremeno javlja od strane onih organa koji treba da se bave kažnjavanjem onih koji su odgovorni za saobraćajne nezgode. Cilj ovog zakona jeste da svi moraju da shvate da se mora prestati sa praksom da, kada se pređe granica i uđe u druge države, koje imaju mnogo oštrije kazne od nas, tamo svi poštuju saobraćajne propise, a da ovde, u našoj zemlji, svi smatraju da mogu izbeći kazne zbog saobraćajnih prekršaja.
Zato smo se trudili da u pripremi ovog zakona, koji je, inače, dugo godina donošen i usaglašavan, poštujemo mišljenje svih državnih organa koji učestvuju u procesu saobraćaja na putevima, ali i stručne javnosti, profesora univerziteta, shvatajući istovremeno da se ipak ne može prihvatiti sto različitih rešenja kada se mora odabrati samo jedno.
Zato i vas poslanike pozivam na jedan veoma odgovoran odnos prema ovom zakonu, u smislu da će naša dva ministarstva, koja su ovlašćeni predlagači, Ministarstvo za infrastrukturu i MUP, veoma profesionalno i konstruktivno razgovarati sa svim poslaničkim grupama vezano za sve amandmane koji su podneti i da smo spremni da prihvatimo sve ono što mislimo da će doprineti poboljšanju teksta ovog zakona. Neke od tih amandmana smo već u pripremi ove sednice prihvatili.
Ono što je veoma bitno jeste da rezultat ovog zakona zaista bude ono što sam i rekao na kraju, a to je da se veoma smanji broj poginulih u saobraćajnim nesrećama. Svi moramo da shvatimo da je jedan sekund ponekad bitan i da se zbog jedne sekunde nepažljive vožnje mogu uništiti i sopstveni život i život svoje porodice i život drugih ljudi i drugih porodica.
Zato vas, s jedne strane molim, a s druge strane i pozivam da, učestvujući u raspravi o ovom predlogu zakona, svi pokušamo da dođemo do najboljeg teksta zakonskog predloga, da ga usvojimo i da, naravno, u primeni ovog zakona nema nikakvih izuzetaka.
Jednostavno, da shvatimo da je bezbednost saobraćaja na putevima od životnog interesa za svakog građanina ove države.
I Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za infrastrukturu su spremna da u ovim danima, kada se raspravlja o ovom zakonu, prihvate sve predloge koji bi se možda učinili boljim od onih koji su predloženi u ovom tekstu zakona. Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Zahvaljujem zameniku predsednika Vlade i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Dačiću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za saobraćaj i veze, gospodin Velimir Ilić ili Zakonodavnog odbora, gospodin Vlatko Ratković? (Ne.)
Da li narodni poslanici Milan Veselinović i Srboljub Živanović, koji su na sednici Odbora za saobraćaj i veze izdvojili mišljenje o Predlogu zakona, žele da obrazlože izdvojeno mišljenje?
Gospodin Velimir Ilić želi reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo Odbor za saobraćaj i veze. Jako mi je žao što je mali broj poslanika prisustvovao (jedva smo, maltene, imali kvorum) i što nijedan od ministara nije došao na taj odbor.
Jako nam je žao što se to tako završilo, da je za vreme Đurđevdana dat termin da se dostave amandmani, da se to na brzinu uradi. Mnoge poslaničke grupe su zbog toga protestovale. Veliki broj amandmana uopšte nije došao i oni su tražili mogućnost da li može preko Odbora da se popravi nešto na zakonu, jer nisu imali vremena da, jednostavno, za taj kratak period i za vreme slave, praznika, pripreme svoje amandmane i da to odrade onako kako je to trebalo da se odradi.
Meni jako puno smeta što smo jedan ovako ozbiljan zakon radili nekako na brzinu, za vreme praznika, pa nije bilo mogućnosti da se o tome razgovara. To je primedba mnogih poslaničkih grupa, posebno SRS-a, koji je dostavio izuzetno dobre amandmane Odboru, ali je vreme bilo isteklo i mi nismo mogli da reagujemo dalje. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik Srpske radikalne stranke i član Odbora za saobraćaj i veze, smatram, pošto smo moje kolege i ja dosta napora uložili u analizu ovog zakona, da ne treba isticati kako je on proevropski, ni stranački, nego treba da bude zakon svih građana Srbije.
Kao dugogodišnji prosvetni radnik, savestan čovek, dosta sam razmišljao o ovom zakonu. Ne bi trebalo da bilo ko bude protiv toga da se ovaj zakon donese, s obzirom na broj žrtava koje država Srbija ima svakodnevno.
Prema nekim statističkim podacima, imamo više žrtava u saobraćaju nego što smo imali u najtežim ratnim sukobima 1990-1995. godine, pa još i 1998. godine.
Ti podaci govore da se radi o ozbiljnoj materiji i da svi mi treba ovo da shvatimo krajnje ozbiljno i da ovaj zakon poboljšavamo amandmanima koliko je moguće poboljšati ga. Ali, pesimista sam u smislu primene ovog zakona. Pre svega gledano na infrastrukturu kojom raspolaže država Srbija, putnu mrežu, zatim na obrazovanje, u stvari, edukaciju mladih, pa sve do saobraćajne policije koja treba da primenjuje ovaj zakon. Mislim da će se on u stvarnosti teško primeniti.
Zato sam i izdvojio mišljenje. Verujem da je ovaj zakon trebalo prilagoditi vremenu i standardu građana. Ove rigorozne mere koje su predviđene, neprimerene su standardu građana Srbije, koji danas žive na rubu siromaštva, a i strah me je da neće biti mesta u zatvorima da smestite sve one koji počine ovakve saobraćajne prekršaje.
Za to sam da se smanji svaki prekršaj, posebno saobraćajni. Ovo treba da bude veliko upozorenje svim građanima Srbije, ali ako je najmanja predviđena kazna 3.000-5.000, pa onda 5.000-50.000, a vidimo standard građana Srbije, da vidim ko je taj koji će moći da plati tu kaznu, posebno u roku kada mu policajac da onu potvrdu sa kojom to treba da izvrši i uradi.
Ovo je jedan vid mog pesimizma u vezi s primenom zakona, a drugi je to što je data velika autonomnost policiji. Naime, saobraćajni policajac može da zaustavi građanina i oduzme mu dozvolu, ali se isti taj saobraćajni policajac može naći u komisiji za ponovno polaganje i tamo ima pravo da stavi veto, u smislu odlučivanja za ponovno polaganje za vozačku dozvolu. Po meni je to sukob interesa i nešto neprimereno.
Na kraju, da budem otvoren, zašto mora da bude obaveza da član komisije mora da bude iz saobraćajne policije? Mi imamo veoma stručne ljude na Saobraćajnom fakultetu, ljude od struke, koji mogu da budu članovi komisije za polaganje za vozačku dozvolu. Time bi se rasteretio taj vid korupcije, mita i povezanosti između komisije za polaganje vozačkog ispita i primene ovog zakona.
Ono što je najvažnije i što želim na kraju da pomenem, jeste edukacija mladih. Mislim da MUP i Ministarstvo infrastrukture treba da budu u vezi sa Ministarstvom prosvete, da se u predmetu opštetehničko obrazovanje da veći prostor za izučavanje saobraćaja i saobraćajnih propisa. Zna se da je kod generacija koje su pre 15 ili 20 godina učile taj predmet ova materija bila zastupljena više od 40%. Time bismo dobijali mlade generacije koje posle osnovnog obrazovanja mogu da izađu slobodno da polažu vozački ispit. To je bitan faktor koji želim da napomenem. Toliko, hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Ostojić, po Poslovniku. Izvolite.

Reklamiram povredu čl. 27 - dostojanstvo Skupštine. Prvo ste povredili dostojanstvo spajanjem ponovo toliko tačaka dnevnog reda.
Ono što se dešavalo juče u Skupštini, ponavljaće se. Odgovornost za ovo je, gospodo iz vladajuće većine, na vama. Molim vas, urazumite se i prestanite da radite ovo što radite sa 60 tačaka dnevnog reda, koje nemaju nikakve veze jedna s drugom, pa sve đuture. Na kraju ćete opet imati ono u Skupštini.
Drugo kršenje člana 27. Gospodine Dačiću, uz svo uvažavanje, mi smo poslanici, vi ste član Vlade, ministar, potpredsednik, zamenik itd. Mi smo vas izabrali. Sada se uvela neka praksa da svi sedimo. Lično mislim da poslanici možda mogu da sede i da stoje, ali kad dođu ministri, oni da treba da stoje, da li na tom mestu, da li za govornicom.
To što vi stojite samo pred predsednikom Tadićem, to je vaša stvar, ali zaista mislim da pred poslanicima u Skupštini, zbog dostojanstva Skupštine, ministri apsolutno moraju da stoje. A da li će poslanici stajati ili sedeti, to od njih zavisi. Ja ću, na primer, poštovati upravo to - ko poštuje mene, stajaću mu, a ko ne, sedeću mu.

Nema povrede Poslovnika, jer je procedura apsolutno ispoštovana i u skladu je sa Poslovnikom.
Gospodin Srboljub Živanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za saobraćaj zato što sam hteo da prikažem spoj između ta tri vrlo važna faktora, a to su ljudski faktor, vozila i putevi.
Kada sam mislio na ljudski faktor, mislio sam na edukaciju i pripremu samih vozača u saobraćaju, odnosno da je prilikom registracije vozila potrebno svakom učesniku u saobraćaju dostaviti određene brošure i dokumentaciju o nesrećama koje se dešavaju na putevima, a gde je glavni krivac ljudski faktor.
Što se tiče vozila, tu sam isto govorio o problemu koji je vrlo bitan i vrlo prisutan što se tiče tehničke ispravnosti vozila. Nad institucijama koje vrše tehničku ispravnost vozila, odnosno daju određene sertifikate, mora se sprovesti takva kontrola da se ne desi, kao što se to do sada dešavalo, da vozila izlaze sa tehničkog pregleda, a u stvari su neispravna, jer u dogovoru sa vlasnikom ili onim koji to vrši, može da se izda određeni sertifikat o ispravnosti, a vozilo je neispravno. To je jedan od glavnih uzročnika nesreća na putevima.
Što se tiče puteva, svakodnevno smo svedoci velikih udarnih rupa, a i učinka pokušavanja da se saniraju te udarne rupe.
U većini slučajeva dolazi samo do konstatacije da su tu te udarne rupe, ili se stavi nekakav znak, pa duži vremenski period morate da čekate da bi došlo do sanacije, a u stvari, takve udarne rupe su veliki uzročnici velikih saobraćajnih nesreća. Ono što sam ovim hteo reći jeste da ove udarne rupe i ovi koji su odgovorni za njihovu popravku nikada nisu snosili nikakvu odgovornost za saobraćajne nesreće.
Ono što je vrlo bitno, što takođe moramo istaći, jeste da kada saobraćajna policija vrši kontrolu, odnosno kada kontroliše ove zakone, određene propise, mnogo puta ima kod njih propusta. To sam i izneo na Odboru za saobraćaj. Možete mnogo puta videti da tajkun svojim džipom proleti tamo gde je ograničenje i niko ne sme da ga zaustavi, a kada seljak prođe svojim kolima, koja su stara po 20 i 25 godina, i kada verovatno nosi svoje poljoprivredne proizvode na pijac, saobraćajna policija ga zaustavlja kada se vrati sa pijace i mora da da novac saobraćajnoj policiji.
Za ovaj zakon mislite da će dati određene rezultate, ali smatram da je prethodnim zakonom to bilo mnogo bolje predviđeno, samo što implementacija i primena tog zakona nije bila adekvatna. Hvala vam.