Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, saradnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-JS svakako podržava raspravu o setu zakona iz poljoprivrede, znajući da su brojni problemi u ovoj oblasti i da konačno treba da se bolje urede svi odnosi u ovoj oblasti, a ta oblast je širokog spektra.
Iz tih razloga naša poslanička grupa će glasati za ove zakone, jer će se u okviru istih definisati sve ono što imamo danas kao problem u poljoprivredi i nadamo se da će stanje u oblasti poljoprivrede biti bolje uređeno zakonima koje donosimo, a u isto vreme svakako je važno da se ovim vrši harmonizacija sa legislativom EU.
Naravno da u ponuđenim zakonima ima dosta toga što je vredno hvale u odnosu na prethodno stanje, ali vredno je reći ono što je mnogima danas jasno, a mi smo o tome stalno govorili i danas govorimo, da je poljoprivreda, odnosno proizvodnja hrane jedan od tri strateška sektora naše zemlje.
U svim kriznim vremenima, istorija je pokazala, da je poljoprivreda, naš seljak i selo i njegova proizvodnja hrane da su bili presudni u prevladavanju svih problema u nesrećnim vremenima. Sada u vreme velike svetske ekonomske krize može biti presudna uloga poljoprivrede i ono što bi bila izvozna orijentacija proizvodnje hrane u Srbiji.
Vlada mora da zaštiti interese naše tradicionalne proizvodnje hrane, uključujući i specifičnosti tradicionalne proizvodnje rakija, vina sa geografskim poreklom. Podsticaje poljoprivredne proizvodnje, obezbeđivanjem sredstava za ruralni razvoj omogućio bi se ujednačeniji, ravnomerniji razvoj Srbije, što je svakako pitanje broj jedan, jer taj neravnomerni razvoj Srbije danas je glavni neprijatelj, jedne opštine destrukcije i loše perspektive čitave Srbije.
Na tom pitanju je veoma važno da položimo ispit u okviru mnogih oblasti i mnoga ministarstva su zadužena za to. Imamo i ministarstvo koje nosi takav naziv, ali svakako da kada je reč o oblasti poljoprivrede ujednačen ravnomerni razvoj Srbije ima neku šansu da kroz ovu oblasti dostigne određene efekte.
Poslanička grupa SPS-JS ima i određena kritička zapažanja u odnosu na predložene zakone, ali ne sa ciljem da negira vaš trud i pokušaj da se urede stvari u poljoprivredi, već u nadi daljeg i budućeg doterivanja i prilagođavanja našoj realnosti i potrebama poljoprivredne proizvodnje i proizvođača svih ovih stvari koje imamo u oblasti poljoprivrede.
Jasno je da mislim da je nemoguće imati ambiciju da ćemo donošenjem ovih 15 zakona idealno i u potpunosti rešiti sva pitanja za neko buduće vreme i da smo sa tim poslom završili.
Prvo donošenje čitavog seta zakona koje se odnosi na široku lepezu u oblasti delatnosti iz miljea poljoprivrede, u jednom trenutku nije prirodno niti može izaći kao valjana i solidna legislativa. Neki zakoni su krovni, mada ljudi iz struke kažu da su oni prebazni i da je to krovni pogrešna definicija.
Prirodno je da neki zakoni proizađu iz primene prethodnih zakona i zato je potrebno vreme koje će verifikovati valjanost takvog zakona. Nemoguće je u 15 zakona istovremeno usaglasiti sve odredbe koje bi uredile mnoge odnose i sva pitanja i aspekte u poljoprivredi. I pored evropske legislative i njihovih standarda kojima težimo, moramo uvažiti i našu realnost.
Ovo je samo nekoliko konstatacija i razmišljanja naše poslaničke grupe, koja zapaža kompleksnost i složenost celokupnog ovog pitanja koje je zaista od ogromnog značaja i veoma složen.
Drugo, u izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji je donet pre samo dve godine, kada je hvaljen kao jedan od najznačajnijih i najvaljanijih reformskih zakona, danas imamo njegove izmene i dopune. Znači da su život i praksa pokazali da nešto nije u redu i da to treba prilagoditi, kao što sam konstatovao u ranijem izlaganju.
Međutim, danas kada se kritikuje ono što je stanje u poljoprivredi, moramo da konstatujemo da deo odgovornosti za stanje u poljoprivredi ili za valjanost zakona nije samo na jednoj Vladi, i pogotovo nije na aktuelnoj Vladi, nego da tu odgovornost za stanje u poljoprivredi imaju i prethodne Vlade, i ova pre ove, i ona prethodna itd. Tu su brojni primeri koji mogu da ukažu na to, jer reč je o jednom kontinuitetu, jednoj oblasti i nikada ne može u jednom trenutku ad hok da se reše sva pitanja. Trebalo bi obratiti pažnju na čuvanje i negovanje određenih vrednosti iz ranijih perioda kada govorimo o poljoprivredi. Mi unazad neko vreme imamo činjenicu da se cepanjem uređenih zemljišnih kompleksa u držanoj svojini vrši ekonomska destrukcija svih dosadašnjih ulaganja i višedecenijskih programa uređenja, zaštite i ekonomskog korišćenja uređenih i velikih zemljišnih kompleksa.
U prilog ovome govore i razne analize, koliko koštaju i kolike su investicije za obezbeđenje potrebne mehanizacije po hektaru, u zavisnosti od veličine farme, pa tako jedna takva analiza prof. dr Ratka Nikolića iz Novog Sada, sa Poljoprivrednog fakulteta, govori da za farmu veličine 60 hektara potrebno je 3.250 evra po hektaru investicija za mehanizaciju, a za farmu od 900 hektara potrebno je 825.
Kada se to oduzme, to je 2.500 dinara, i ako se uzme da oko 300 hektara državnog uređenog zemljišta razdelimo na farme po 60 hektara, dobijemo cifru od 750 miliona evra, uslovno rečeno, gubitka koji doprinosi jednoj nekonkurentnosti u odnosu na ono što su subjekti proizvodnje u EU. Kod prava prečeg zakupa valjalo bi razmisliti da jedan od kriterijuma bude i broj privredno aktivnih članova gazdinstva, jer pojedinci zakupljuju na stotine hektara državnog zemljišta, a nemaju nijednog registrovanog zaposlenog radnika na koga plaćaju doprinose za njegovo penziono i zdravstveno osiguranje i nalaze se u zoni sive ekonomije.
Mislim da je to nedopustivo, jer je suštinsko pitanje – ko je stvaralac vrednosti?
Naravno da je čovek stvaralac vrednosti i da on treba da uđe, kao aktivni član zemljoradničkog gazdinstva i zaposleni radnik, da u zadruzi ili poljoprivrednom preduzeću bude značajan faktor, odnosno kriterijum u raspodeli, odnosno u zakupu.
Drugo, uzimanjem u obzir ovakvog jednog kriterijuma zapravo gubimo jedan od najvažnijih resursa države, a to je državno poljoprivredno zemljište za povećano zapošljavanje u Srbiji, što je aktuelno i veoma bolno pitanje koje treba da zajednički rešavamo.
Kada je reč o zakonu o poljoprivrednom i ruralnom razvoju, samo dve stvari bih napomenuo, a to je da je zakon predložen, a da strategija ruralnog razvoja je tek u fazi javne rasprave. Mišljenja smo da je bilo bolje doći do strategije u poljoprivredi, odnosno strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, a da to bude osnova za sva ostala dokumenta koja se donose, za donošenje zakona, zatim tu je i nacionalni program ruralnog razvoja itd.
Jedno važno pitanje jeste u članu 2. ovog zakona, gde po evropskim standardima donošenja legislative imamo uvek na početku zakona terminologiju pojmova koji se upotrebljavaju. Mislim da je bilo neophodno u ovom članu da se pomene ruralni razvoj kao pojam, ruralna oblast i svi pojmovi koji su u vezi sa ovim.
Jer može se postaviti pitanje, kada već pominjemo taj termin – šta je to ruralni razvoj, šta je ta ruralna oblast? Naravno, u bukvalnom prevodu sa latinskog to znači seoski ili seljački, odnosi se na ono što je poljoprivredna proizvodnja na selu, u ruralnim područjima, u seoskim područjima, ali bi to prosto trebalo definisati.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Završavam time.
Reći ću samo na kraju da je naša poslanička grupa podnela više amandmana na više zakona, zakon o stočarstvu, bezbednosti hrane, dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, Predlog zakona o sredstvima za zaštitu bilja.
Imamo pozitivne signale od strane Ministarstva da će jedan ili veći broj tih amandmana svakako biti uzeti u obzir i mi vam zahvaljujemo na onome što je i vaše mišljenje, da smo konstruktivno prišli ovoj veoma složenoj temi.
Još jednom da naglasim da će naša poslanička grupa SPS-JS glasati za ove zakone, a da ćemo u budućem vremenu zajedno raditi na daljem doterivanju ovih zakona.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe Napred Srbijo je 23 minuta i 30 sekundi. Posle njega narodni poslanik Sava Čojčić. Ukoliko ne bude u sali, posle njega narodni poslanik Milorad Krstin.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre i saradnici u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću izlaganje ispred poslaničke grupe Napred Srbijo, otprilike tamo gde sam stao nakon prethodnog mog izlaganja.
Govoriću uglavnom o najznačajnijim elementima pojedinih zakona o kojima danas raspravljamo, nažalost, prosto je nemoguće u vremenu koje imamo na raspolaganju mi predstavnici, pre svega, opozicionih stranaka, da nešto ozbiljnije i detaljnije kažemo o svakom zakonu.
Hteo bih prvo da kažem nešto o zakonu o bezbednosti hrane. Ocenjujemo da je to jedan od najvažnijih zakona iz ovog čitavog seta zakona o kojima danas raspravljamo. Pre svega, on treba da reguliše oblast bezbednosti u procesu proizvodnje, prometa i prodaje hrane, i hrane za životinje, a takođe on treba da stvori značajne preduslove, pre svega, u smislu podizanja konkurentnosti naše prehrambene industrije, znači, industrije mesa, mleka i svih drugih industrija koje se bave proizvodnjom hrane za ljudsku upotrebu i proizvodnjom hrane za životinje.
Ovaj zakon je dugo pripreman, to pouzdano znam, jer je dobar broj mojih kolega veterinara, pre svega, univerzitetskih profesora, učestvovalo u izradi ovog zakona i on je dosta usklađen sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti.
Želeo bih da sada iznesem one najvažnije elemente koji se regulišu ovim zakonom i pogotovo ono što će biti, da kažem, i novo kada se ovaj zakon implementira u naš pravni sistem. Važno je da je njime izvršena podela nadležnosti, i to, pre svega, od strane veterinarske inspekcije i sanitarne.
Jasno je definisano šta su nadležnosti fitosanitarne inspekcije, kao i poljoprivredne inspekcije, jer smo svih proteklih godina imali poneki put ozbiljnih problema, pre svega, oni koji se bave proizvodnjom, uvozom, izvozom hrane i hrane za životinje, da su se preklapale nadležnosti u smislu kontrole, kako u procesu proizvodnje, tako i u procesu prometa, i naročito kod uvoza, pa i izvoza pojedinih proizvoda, gde su oni koji se bave tom proizvodnjom imali duple troškove, u smislu ispitivanja i kvaliteta, i pogotovo higijenske ili zdravstvene ispravnosti svojih proizvoda.
Članom 12. se jasno definišu podele nadležnosti i to u fazi primarne proizvodnje, gde primarnu ulogu ima u proizvodnji hrane životinjskog porekla veterinarska inspekcija, u proizvodnji hrane biljnog porekla fitosanitarna inspekcija.
Zatim, u fazi proizvodnje i prerade i prometa na veliko, gde takođe se definišu primarne nadležnosti veterinarske inspekcije, zatim poljoprivredne inspekcije, koja ima nadležnost u kontroli hrane biljnog porekla i bezalkoholnih pića, i tzv. mešovite hrane, gde opet ima nadležnost veterinarska i poljoprivredna inspekcija.
Zatim u fazi uvoza i prevoza, na granici, gde ključnu ulogu imaju veterinarska i fitosanitarna inspekcija, u fazi izvoza, gde opet je jasno definisano šta kontroliše veterinarska inspekcija, fitosanitarna i poljoprivredna. Zatim, u kontroli nove hrane, dijetetskih proizvoda i dečije hrane, gde se primarno određuje nadležnost sanitarne inspekcije.
Zatim kontrola genetski modifikovane hrane, gde se opet jasno definiše šta je nadležnost fitosanitarne inspekcije. Znači, ona kontroliše genetski modifikovanu biljnu hranu, a genetski modifikovanu hranu za životinje – veterinarska inspekcija.
Mislim da je ovo jedna od bitnih odredbi ovog zakona, gde se jasno definišu upravo nadležnosti ovih inspekcija.
Ovim zakonom se osnivaju i definišu subjekti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, koji se upisuju u centralni registar objekata, gde se jasno definiše da proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje mogu da se bave pravna lica i preduzetnici koji su registrovani u registru privrednih subjekata i koji su upisani u centralni registar objekata.
Ovim zakonom se reguliše formiranje nacionalnih referentnih laboratorija, što je takođe novost. Mi smo dosad imali više tzv. referentnih laboratorija za pojedine oblasti, u smislu ispitivanja hrane koja se koristi u ljudskoj upotrebi i hrane za životinje, gde su se ovlašćenjima Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva zdravlja određivale referentne laboratorije.
Ovim zakonom se osnivaju nacionalne referentne laboratorije za bezbednost hrane, zatim, nacionalna referentna laboratorija za zdravstvenu zaštitu životinja, nacionalna referentna laboratorija za rezidue i nacionalna referentna semenska laboratorija za kontrolu biljnog semena.
Ovo je svakako dobro da naša država ima te referentne laboratorije koje će imati, između ostalog, saradnju i sa referentnim laboratorijama drugih država.
Međutim, mislim da će u ovoj trenutnoj ekonomskoj situaciji u kojoj je naša zemlja i obzirom na činjenicu da za osnivanje ovakvih laboratorija treba dosta novčanih sredstava za opremanje takvih laboratorija, a takođe je potrebno imati naučni i stručni kadar, i edukovane i laborante i analitičare za pojedine vrste kontrola u laboratorijama.
Nažalost, moje mišljenje je da ćemo morati i mi, kao potencijalni korisnici tih laboratorijskih usluga, i vi kao predlagači ovoga, i u krajnjem osnivači, članom 18. se definiše da Vlada osniva referentne laboratorije, da ćemo morati sačekati da se stvore uslovi ili, u krajnjem, nadam se da će ministar odgovoriti kakva je izvesnost formiranja svih ovih laboratorija, ali prema mojim saznanjima, mislim da će tu biti problema da se ove laboratorije u dogledno vreme formiraju.
Svakako dobro je da je ovde jasno definisano koje uslove te laboratorije moraju da ispunjavaju, da moraju imati uvedene sisteme kvaliteta, znači, da budu akreditovane i to po evropskim i svetskim standardima kvaliteta, EAN standardima, ISO standardima, ISO 1700 25, pre svega, to je standard za laboratorije, a isto tako EAN 45000-2 i 45000-3, i svakako da to moraju biti uslovi. Ne bi nikako smelo da se desi da takve laboratorije nemaju ove akreditacije.
Dalje, ovim zakonom se osniva stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, kao stručno telo koje treba da obaveštava ili upozorava Ministarstvo poljoprivrede, ministra poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja o potencijalnim rizicima. Svakako da je to dobro, sa nadom i ubeđenjem da će se u takve savete imenovati, pre svega, stručni ljudi, a ne ljudi po stranačkim funkcijama i stranačkoj pripadnosti. U protivnom bi bilo obesmišljeno sve.
Dalje se definišu opšti uslovi bezbednosti hrane i za utvrđivanje bezbednosti hrane za životinje, kao i mere ograničenja i zabrane hrane. Definišu se obaveze pri uvozu i izvozu hrane i hrane za životinje. Već sam rekao da je tu postojalo preklapanja i da će se jasno definisati čije su nadležnosti i na graničnoj kontroli, a to su nadležnosti veterinarske inspekcije i fitosanitarne.
Dalje, uvođenje sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, hitnih mera i upravljanje kriznim situacijama, i to u obliku mreža za izveštavanje i direktnim ili indirektnim rizicima po zdravlje, čiji je uzrok hrana ili hrana za životinje.
Nalaže se obavezno subjektima koji se bave proizvodnjom, i to u fazi proizvodnje, prodaje i prometa, uspostavljanje sistema analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka, uvođenje tog tzv. HCCP sistema i uvođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse. U domenu higijene hrane stavlja se obaveza da su svi subjekti u poslovanju dužni da redovno kontroliši i uspostavljaju propise u vezi sa higijenom hrane.
Ovo su samo neki najznačajniji elementi ovog zakona i mislim da će se ovaj zakon u što hitnijem periodu implementirati u proces, pre svega, proizvodnje, ali i prometa hrane, jer će značajno poboljšati kvalitet hrane koju mi koristimo u našoj ishrani, ali i kvalitet hrane za životinje.
Drugi zakon o kome želim da govorim je zakon o sredstvima za zaštitu bilja.
Ovde želim da kažem da su određeni proizvođači, pre svega Fitofarmacija, Galenika i Hemofarm, imali određene primedbe, a pre svega u smislu stavljanja u neravnopravni položaj prema svetskim kompanijama koje se bave proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, i to iz razloga nepostojanja nacionalne referentne laboratorije za rezidue koja ima određenu funkciju u smislu kontrole rezidua tih proizvoda. To će se rešiti amandmanski, nadam se.
Isto tako, primedbe su postojale od strane proizvođača na dužinu i validnost rešenja o izdavanju dozvole za stavljanje u promet pesticida i tih privremenih dozvola koje su oni dobili, jer smatraju da rok koji je dat od godinu dana kratak i da taj rok treba da se produži do roka koji stoji u rešenju ili na pet godina još, da bi mogli normalno funkcionisati na našem tržištu.
Iskreno se nadam da ćete imati razumevanja i nećete dovesti naše proizvođače u nekonkurentan odnos.
Želim nešto da kažem o zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, to je nov zakon koji se uvodi u naš pravni sistem i koji će značajno pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Njime se, prvo, definiše dozvola za rad javnog skladišta i skladištenjem poljoprivrednih proizvoda u javna skladišta mogu da se bave pravna lica koja su registrovana u Registar privrednih subjekat i upisana u registar javnih skladišta. I dalje se propisuje šta ta pravna lica moraju da ispune da bi imali dozvolu za rad kao javno skladište.
Zatim se ovim zakonom formira registar javnih skladišta, gde se definiše šta treba da se ispuni da bi se upisalo u registar. Dalje se definiše obavljanje delatnosti u javnom skladištu, i to uskladištenje poljoprivrednih proizvoda i izdavanje robnih zapisa, što u suštini predstavlja jedan od najznačajnijih delova ovog zakona, i definisanje robnog zapisa, tj. priznanice ili založnice, šta sve i koje elemente treba da imaju ovi robni zapisi.
Ono što još želim da apostrofiram, vodeći računa i o vremenu i da treba još mojih kolega da govore iz poslaničke grupe, a to je formiranje kompenzacionog fonda, koji je takođe novina, a kompenzacioni fond ima ulogu isplatu štete po osnovu robnih zapisa koji su nastali u vezi sa uskladištenjem poljoprivrednih proizvoda.
Sredstva za osnivanje i rad kompenzacionog fonda se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, sredstvima budžeta, uplate koja vrši javno skladište u korist kompenzacionog fonda, prihodi kompenzacionog fonda, zatim od donacija i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Delatnost kompenzacionog fonda je utvrđivanje i postojanje isplate štete koja je nastala u vezi sa skladištenjem poljoprivrednih proizvoda i proizvoda po robnom zapisu.
Sledeći zakon o kome želim da kažem par reči je značajan zakon koji treba da unapredi stočarsku proizvodnju, a to je zakon o stočarstvu. Imamo Zakon o stočarstvu koji egzistira jedno 15-tak godina i reguliše oblast stočarske proizvodnje, ali je dosta prevaziđen.
Ovim zakonom treba da se reguliše više oblasti. Prvo se definišu subjekti u stočarstvu i njihovi organizacioni oblici, odgajivačke organizacije, osnivanje naučno-stručnog saveta za stočarstvo. Zakonom se utvrđuje odgajivački ciljevi i sprovođenje odgajivačkog programa, kontrola produktivnosti i očuvanje osobina domaćih životinja.
Definišu se jasno šta su priplodne i kvalitetne priplodne domaće životinje, reguliše se oblast razmnožavanja domaćih životinja, centara za reprodukciju. Zatim, način gajenja domaćih životinja, pčela i akvakulture.
Ovde želim da posebno ukažem na član 53. kojim se ulazi prilično u nadležnost veterinarske struke, i tu su dati određeni amandmani. nadam se da će predlagač prihvatiti.
Zakon o veterinarstvu je ipak leks specijalis u odnosu na zdravstvenu zaštitu životinja, a ovde su neki poslovi koji su u domenu veterinarske struke pobrojani u ovom članu. Mislim da to treba izmeniti. Kod gajenja pčela pčelarske organizacije su ukazale na utvrđivanje katastra pčelinje paše, te da može biti problema ako ovako u zakonu ostane.
U članu 65. koji se odnosi na akvakulturu, gde predlagač definiše da unošenje riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla, gde u akvakulturu i proizvodnju u kontrolisanim uslovima treba mišljenje i odobrenje da da i ministar za ekologiju i životnu sredinu.
Ovde treba definitivno da razdvojimo šta je proizvodnja riba u kontrolisanim uslovima, ribnjačka proizvodnja i na otvorenim vodama, gde Ministarstvo za ekologiju ima nadležnost.
Ovde gajenje riba treba da bude kao i gajenje svih drugih životinjskih vrsta, i da dozvolu za to gajenje, bez obzira da li se radi o novim uslovima ili postojećim, treba isključivo treba da daje Ministarstvo poljoprivrede. Time će se omogućiti onima koji preferiraju da se bave tom proizvodnjom, a žele da uvezu neke nove vrste riba, da ne traže više dozvola.
I na kraju, želim samo par reči da kažem, što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, gde se najveći deo tih odredbi dobro definiše. Međutim, pre svega određivanje decidnog prava prečeg zakupa, zatim prava učešća u prvom i drugom krugu javnog nadmetanja.
Ali od, pre svega, velikih sistema i bivših kombinata poljoprivrednih, koji su korisnici većih površina državnog poljoprivrednog zemljišta u zakupu, postoji opravdana sumnja da ako se ne izvrše određene korekcije, pre svega, u smislu definisanja katastarske opštine, ako sam dobar termin upotrebio, i nadležnosti zakonske, da potencijalni učesnik na licitaciji, znači privredni subjekt, mora imati zemljište u svojini u svakoj katastarskoj opštini da bi mogao učestvovati u zakupu. To može dovesti u nezavidan položaj proizvođače poljoprivredne, tipa recimo „PIK-a“ Bečej ili sutra „PK Beograda“. Iako se on u fazi rasprave oko ovih zakona nije oglašavao, mislim da i on koristi velike površine državnog zemljišta i možda bi bilo dobro da čujemo kakva je svojinska struktura u PIK-u Beograd, koliko on koristi državnog zemljišta i da li oni plaćaju i kome plaćaju zakup.
Jer izvesno je – PIK Bečej je privatizovan, ali veliki broj ljudi na teritoriji opštine Bečej, to je danas negde oko 1.500-1.600 ljudi, živi i rad u tom kombinatu. Ako bi se ta zemlja koju koristi taj kombinat dala na korišćenje fizičkim licima kao poljoprivrednim proizvođačima, onda bi svi ti ljudi ostali, i njihove porodice, bez posla, a bila bi uništena stočarska proizvodnja, jer ti kombinati i dalje su, konkretno i PK Beograd i PIK Bečej, jedni od najvećih i najkvalitetnijih stočarskih proizvođača, i svakako imaju primarnu preradu, imaju preradne kapacitete, i značajni su izvoznici hrane na evropsko i svetsko tržište.
Apelujem na predlagača ovog zakona da ima i to u vidu i da vodi računa da se amandmani koji su dati od više poslaničkih grupa i uvaže i da se izađe u susret opravdanoj bojazni ovih subjekata.
Gledajući u ovaj hronometar, mislim da vreme ističe. Moram sa žaljenjem da konstatujem da su stvarno ovi zakoni zasluživali širu raspravu i bolju informisanost naše javnosti o suštini i značaju ovih zakona, jer evo, ipak sam svega nekoliko zakona dotakao, a mnoge sam preskočio, tako da se zahvaljujem na pažnji.

Vreme na raspolaganju poslaničke grupe Napred Srbije je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Sava Čojčić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe G17 plus je 28 minuta i 48 sekundi. Posle njega narodni poslanik Milorad Krstin, vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 20 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, uvaženi ministri, gospodo saradnici, savetnici, na početku svog izlaganja želim odmah da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede što je pripremilo jedan ovakav set zakona iz svoje resorne oblasti, čime pokazuje jednu visoku svest i govori nam da Vlada i ova skupština imaju jasno definisanu viziju razvoj i očuvanja ukupne privredne aktivnosti u Republici Srbiji.
Stavljanje ovog seta poljoprivrednih zakona na dnevni red ovog visokog doma, u momentu kada se svetska ekonomska kriza oseća i njeni negativni efekti osećaju i u našoj zemlji, još jednom pokazujemo da vladajuća većina u ovome domu i Vlada Republike Srbije vode i sprovode jednu dobru, socijalno odgovornu politiku srpskog društva u celini.
Sada bih se osvrnuo na stanje u našoj poljoprivredi u prethodnih dvadesetak godina, da bih mogao da pronađem uzročno posledične veze sadašnjeg stanja agrara, pošto svi znamo da poljoprivreda nije od juče, nije od ove vlade, od neke prethodne, od još neke prethodne, tako da bih rekao da je pre desetak godina naša poljoprivreda bila jedna od važnijih privrednih grana već bivše i skoro zaboravljene SFRJ.
U drugoj polovini osamdesetih godina poljoprivreda i njeni resursi predstavljali su jednu od možda vodećih izvoznih šansi ondašnje države. Poljoprivrednici su tada činili srednji stalež našeg društva. U svakom slučaju, to je bio čvrst garant stabilnosti sveukupne privrede, zbog činjenice da su se u to vreme proizvodili veliki tržišni viškovi, koji su zadovoljavali domaće potrebe, išli u izvoz i mogu da kažem da je to bilo i vreme kada smo najbolje prinose ostvarivali, kada smo bili rekorderi u okruženju.
Jednostavno, došlo je do raspada te velike države, ratova, sankcija, bombardovanja, teških trenutaka za Republiku Srbiju i njene građane. Moram da pomenem i onu hiperinflaciju, koja je uništavala naše poljoprivredne resurse, ali je srpski seljak tih devedesetih pokazuje svoj ekonomski patriotizam i pored svih nedaća koje su ga snašle u duhu dobrog domaćina proizvodi, pod jako teškim okolnostima, hrani i prehranjuje naciju, kao što je uvek činio kroz istoriju.
Naša poljoprivreda i njeni prerađivački kapaciteti bili su projektovani i izgrađeni za potrebe one velike države. Samim raspadom te države, odvajanjem i deljenjem na republike, gubimo ogromne resurse u sferi skladištenja poljoprivrednih proizvoda, prerađivačke industrije itd. Raspad velikih zadružnih sistema na manje, koji je krenuo negde 92. godine, čini mi se, imali smo velika opštinska poljoprivredna preduzeća, koja su u tim teškim vremenima pomislila da deobom po katastarskim opštinama, tj. po mesnim zajednicama razdvajanje te velike imovine da će se bolje snaći u tranzicionom periodu, postaju još više ranjiva.
Taj korak je već te 1992. godine bio osuđen na propast. Skupi inputi u to vreme, veštačko đubrivo, nafta, gubitak pariteta u poljoprivredi, sve se to ogleda u današnjem stanju u agraru. U to vreme imamo jedan apsurd da država propisuje cenu otkupa poljoprivrednih proizvoda, da povlašćeni pojedinci ulaze u šećerane, u mlinove, u uljarice.
Evo, daću primer - sećam se, ministar me podržava, recimo, cena šećera šest dinara kilogram, a na crnoj berzi 36-40. Jednostavno, to je bilo to vreme. Hvala bogu, prošlo je.
Idemo dalje. Izraubovana mehanizacija i u društvenom i u privatnom sektoru, starost traktora, kombajna, sve su to problemi koji su se taložili dug niz godina i koji su nas doveli dokle smo stigli. S druge strane, poljoprivredna preduzeća grcaju u dugovima, rasprodaju imovinu i otpuštaju radnike kao tehnološke viškove, što je neshvatljivo, neprihvatljivo i nedomaćinsko ponašanje, a sve to zahvaljujući lošem menadžmentu tih poljoprivrednih preduzeća i rukovodstvu istih.
Sećam se, početkom 21. veka, znači 2000. godina pred sudovima nam se pojavljuje taj menadžment koji tuži, koji rukovodi istim preduzećem i tuži pravna lica za zaostale neisplaćene plate. Šta se onda dešava? Onda se pojavljuju neke secikese koje kupuju tu imovinu, najkvalitetniju zemlju po Vojvodini, po mom Sremu, za 1.000 evra po hektaru, ispod tih cena itd. U poslednje vreme na tržištu poljoprivrednih proizvoda u Srbiji osećamo velike turbulencije u cenama poljoprivrednih proizvoda. Hajde, sve to tržište uređuje, ali stvarno moram da kažem da li Ministarstvo ima mehanizme da to iskontroliše, da li možemo da napravimo menadžment koji će, recimo, kad dođe do uvoza mleka u prahu, koji će srpsko mleko preraditi, pa isto na neka treća tržišta izvesti? Ima problema.
Gospodine ministre, da vam kažem, vi ste preuzeli jedan vruć krompir u ovoj vladi. Nije vam lako, ali budite sigurni u jednu stvar, da ste možda i najpovlašćeniji ministar u ovoj vladi, zato što srpski seljak nikada neće štrajkovati i nikada vam neće doći pred Vladu zato što ima posla kući, zato što mora da obradi njive, budite ubeđeni da neće.
Srpski seljak, već sam rekao, dovoljno je veliki patriota i on zna da mora proizvesti, a mi hajde da mu malo pomognemo oko plasmana, zato što on nema vremena u sezoni poljoprivrednih radova da vodi brigu i oko plasmana i oko svega drugog. Starosnu strukturu u poljoprivredi vidim da jako dobro znate. Evo, dolazim iz jednog sremskog sela u okolini Beograda koje ima 250 kuća. Sad ću vam kazati sliku tog sela Prhovo, opština Pećinci. Od 250 kuća, 50 su prazne. U narednih 10 godina, po mojoj proceni, još 100 će ostati, ako nemaju muškog naslednika ili su potomci već otišli u gradove. Nedostatak društvenog života u selu, odliv mladih kadrova, nevraćanje mladih kadrova sa studija u svoja rodna mesta, dovešće, pošto već znamo da u centralnoj Srbiji ima dosta ispražnjenih sela, da to postaje opasnost u Sremu, Banatu i Bačkoj. Šta muči srpskog poljoprivrednika? Neorganizovanost seljaka.
Posle onih zadruga, kake god da su bile, a imale su otkupe, nabavku repromaterijala, ostao je jedan vakuum, ostao je jedan prazan prostor. Mali je broj tih zadruga i udruženja koji je preživeo.
Moram da primetim, nismo obnovili tradiciju onih starih zemljoradničkih zadruga između dva svetska rata, gde su poljoprivrednici udruživali svoja imanja, svoj rad i svoju imovinu i domaćinski gazdovali, ali ove društvene, moram tako da ih nazovem, znam da ćete me razumeti, zadruga koje sada imaju i nešto zadružne svojine, a uglavnom svoj rad zasnivaju još uvek na državnoj i na zadavanju muka vama da im naplatite taj zakup, opet mnogo znače poljoprivrednicima i seljacima.
Evo i to kao jedna dobronamerna sugestija, možda bi trebalo tu da vodimo računa, ali pomoć seljaku, vi ste rekli malopre, a u pripremi za ovaj govor zapisao sam, mi moramo srpskog seljaka dovesti u situaciju da prodaje svoje proizvode kada mu odgovara, a ne kada mora i da ih daje u bescenje. Pretpostavljam da imate rešenje da će to biti nekom kreditnom politikom pomoći oko sopstvenih skladišnih prostora.
Da ponovim, država mora da štiti tržište poljoprivrednih proizvoda od velikih turbulencija cena. Neću ništa da predlažem, pošto struka, vidim, sedi s vama, jedan veliki tim, i to uliva poverenje, mora da se pronađe.
Samo ću da podsetim, cene kukuruza kreću se od osam do 20 dinara, priznaćete velika razlika, svinja od 30 do 170, goveda od jedan do dva evra, pa kad i Ministarstvo propiše subvenciju na tovnu junad, onda neko drugi im pokupi taj kajmak pošto im umanji otkupnu cenu. Sve znamo, svesni smo, ali izdržaćemo. I srpski menadžment mora da pronađe plasman u treće zemlje srpskih viškova.
Upodobljavanje pariteta proizvoda i repromaterijala, sećam se, imam kući isto imanje od 15-20 hektara nasleđeno od oca, nažalost, 92. mi je to pripalo, pošto sam izgubio oca, jedan na prema jedan su bili pariteti za veštačko đubrivo, za semensku pšenicu, a sada je to jedan na prema tri.
Hajde da probamo da svedemo na jedan prema dva i izdržaće poljoprivreda to. Da vidimo šta država može da uradi u hemijskoj industriji, šta može da uradi za metalski kompleks.
Traktori IMT i IMR, vi niste sedeli u ovoj skupštini, ali pre jedno mesec-dva neki su prozivali ministra ekonomije i regionalnog razvoja, gospodina Mlađana Dinkića, da skija po Kopaoniku sa predsednikom Belorusije, gospodinom Lukašenkom, i evo sad se vide rezultati.
Napravićemo jedan srpski gigant, čujem, 5.000 kvadratnih metara, doći će Belorusi, inače, njihova mehanizacija je jako cenjena u Srbiji i jako dobre rezultate u obradi zemljišta je pokazala, pa ćemo spojiti te tri kompanije, koje će nastupiti i na stranim tržištima sa mehanizacijom, uposliti kooperante koji su u metalskom kompleksu tu, evo ih tu u Inđiji, u Staroj Pazovi, Pančevu, u Mladenovcu. Znači, dobro rešenje. Zajedno sa vama, ne sumnjam da nećete završiti taj posao.
Što se tiče zakona koji su danas na dnevnom redu, počeću od krovnog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je pre svega jedna dobra mera za podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja cele Republike Srbije. Ovaj zakon dolazi kao krov na sve uredbe iz prethodnog perioda, koje je Vlada i prethodne vlade su donosile na osnovu Zakona o budžetu.
Moram da kažem da kada sam se sreo sa zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju i izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, stvarno se vidi jedna ozbiljnost ko se bavi poljoprivredom na terenu. Između ostalog, pet godina sedam i u opštinskom rukovodstvu SO Pećinci i izrađivao sam godišnji program uređenja korišćenja zemljišta u državnoj svojini, sarađivao sam sa vašim ljudima u ministarstvu i ne mogu nijednu primedbu da nađem. Prosto, vodili ste računa o svemu.
Verovatno ste obišli Srbiju, bili ste na tribinama. Od koleginice iz poslaničkog kluba čujem da je atmosfera na skupštinskom odboru za poljoprivredu sjajna, da odlično radite, složiće se i kolega gospodin Petar Jojić i gospodin Krstić. Ima pomaka, ima pomaka u ozbiljnosti pristupu rešavanju problema.
Kao što sami kažete u obrazloženju, najveći zaokret u unapređenju, u vođenju poljoprivredne politike napravljen je u 2004. godini, kada je ustrojeno direktno plaćanje subvencija i podsticaja poljoprivrednih gazdinstava preko registra poljoprivrednih gazdinstava. Izbačeni su posrednici, prerađivači, otkupljivači, skladištari, te iste društvene zemljoradničke zadruge, koje su zadržavale regresiranu naftu, đubriva, prosto ti inputi nisu pronalazili put do krajnjeg korisnika.
Kao razloge za donošenje zakona o poljoprivredi vi ste naveli, a ja isto prepoznajem, definisanje ciljeva i prioriteta poljoprivredne politike, ustrojiti sistem korišćenja raspodele državnih podsticaja i, što je najvažnije, transparentnost i kontinuitet sistema državnih podsticaja.
To znači da će seljak unapred znati šta će država da premira i moći će da planira setvenu strukturu. Neki nepoznavaoci poljoprivrede kazaće – pa šta ako bude, primera radi, kukuruz najviše premiran, svi će da ga seju. Nije tačno. Postoji u poljoprivredi nešto što se zove plodored, nešto što mora da se poštuje, tako da je to pun pogodak.
Upis u registar poljoprivrednih gazdinstava bio je dobrovoljan kao što znamo. Ako raspolažem dobrim podacima, 2004. godine kada je uvedena registracija porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, na kraju te godine bilo je 50 hiljada registrovanih gazdinstava. Sada na početku 2009. godine je 418 hiljada.
Bilo je nepoverenja u to vreme. Znate, govorili su – oni nas hoće da popišu, pa da nam uzmu porez, pa onda kada su videli da samo oni koji su registrovani mogli su da povuku i premije za mleko, i subvencije itd.
Te iste 2004. godine, kada se na čelu Ministarstva poljoprivrede nalazila gospođa Ivana Dulić, po prvi put, ne znam posle koliko godina, imamo kredite, državne kredite, ka poljoprivredi. Možda je moglo više da se uradi u tom periodu od tri godine, ali doneti su svi zakoni.
Teoretski, a to u stvari i jeste posao Ministarstva, da su napravljeni jako dobri preduslovi, koje vidim sada unapred da ćete vi i vaš tim znati da sprovedete.
Ovim zakonom o poljoprivrednom ruralnom razvoju povećava se konkurentnost poljoprivrednih proizvoda, obezbediće se kvalitet hrane, obezbediće se podrška životnom standardu svih ljudi koji žive u ruralnim sredinama i, što je najvažnije, održivi razvoj sela, što u stvari predstavlja ciljeve poljoprivredne politike.
Formiranje uprave za agrarna plaćanja objedinjuje sve radnje oko podsticanja proizvodnje. Preuzimanjem evidencije od uprave za trezor uspostavljaju se svi mehanizmi kontrole podsticaja, što znači na jednom mestu, kao što ste vi zamislili, imaćemo bazu podataka koja je u celoj državi, složićete se, izraubovana. Pošto dolazim iz lokalne samouprave, verujte mi da opštinske službe za praćenje poljoprivrede gotovo da ne postoje.
Devedeset posto opština u Srbiji, do donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini i očekivanog prihoda, tih 40% što njima sleduje, nisu projektovali u svojim lokalnim budžetima – ni jednog jedinog dinara za poljoprivredu. To se prosto svelo na jednog izvršioca na odeljenjima za poljoprivredu, koji je sakupljao statističke podatke i verujte mi totalno netačno, pošto su nestale zadruge. To je bilo ono - provoza se autom kroz atar i toliko hektara pšenice, toliko kukuruza, toliko industrijskog bilja.
Evo sada, naveo bih pozitivan primer meni susedne opštine Surčin, koja je išla toliko daleko, ne znam da li znate, da je kupila 200 mangulica, autohtone srpske svinje, pa je podelila poljoprivrednicima i obnavlja taj proces.
Ili grada Kragujevca, što sam čuo od kolega iz Kragujevca, koji imaju agrarni budžet 150 miliona dinara. Zamislite šta rade? Oni daju, kreditiraju setvu, kreditiraju šumadijskog seljaka, a onda taj isti seljak vraća kredit svojim poljoprivrednim proizvodima. Znate gde se ti poljoprivredni proizvodi koriste? U kragujevačkim bolnicama, školama, obdaništima, i zatvorili su jedan krug, i pokazalo se kao dobra praksa.
Isto tako ovim zakonom predviđate da lokalne samouprave mogu da sprovode poljoprivredne politike na svojim područjima, kao i da osnivaju pravna lica za sprovođenje poljoprivredne politike. To je nešto za šta se zalažem desetak godina, ali verujete mi ne nailazi baš na razumevanje.
Navevši ove proizvodne primere, znam da ću se kod mene u opštini izboriti za tako nešto, ali to bi bilo možda i prevazilaženje tog vakuuma, tog nivoa između ministarstva i poljoprivrednih gazdinstava, privrednih društava koja se bave poljoprivredom itd. Znači, to bi bila ta decentralizacija.
Porodično poljoprivredno gazdinstvo je osnovni oblik organizacije poljoprivredne proizvodnje i ono je pre svega ekonomska kategorija, ali to isto porodično poljoprivredno gazdinstvo pruža jednu sigurnost i to je ono što srpski seljak najviše ceni.
Po mojim podacima, 80% zemljišta u Srbiji je u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Jesu ona usitnjena, ispod tri hektara, iz više parcela, ali verujte mi da nam daju sigurnost. Ja sam naveo, u teškim trenucima uvek su se pokazala kao stub porodice, društva itd.
Porodična gazdinstva delimo na komercijalna i nekomercijalna. Dugo sam, ministre, razmišljao zašto ste vi rekli – nema subvencija od 12 hiljada samo onima koji su prijavljeni na penzioni sistem, pa sam mislio, mi smo svi ipak političari ovde, da neće dobro proći u javnosti sve, ali razmišljajući shvatio sam da ste u pravu.
Ovo će biti stimulativna mera za ljude koji žele da se bave poljoprivredom. Nije korektno da ja i moj drugar koji žive od poljoprivrede budemo u istom košu. Sve je to lepo. Ovo je meni dopunska delatnost poljoprivreda i mojim kolegama koji sede ovde, ali njima je to osnovno.
Ujedinjavanjem penzionih fondova, poljoprivrednog, zanatlijskog i ovog državnog mi to postižemo. Mi ovom vašom merom ostvarujemo socijalnu sigurnost. Ajmo za 30 godina da vidimo jednog poljoprivrednika koji sada ima 30 godina, on će biti penzioner. On će biti penzioner i on će imati sigurnost trećeg doba.
Znate li do čega će to dovesti? Mi Vojvođani kod nas znamo – dok diše, ne piše. To će omogućiti da ti roditelji svojoj deci prepuste ono na vreme, da otvore oči, da progledaju, a ne kada im tata umre, šalim se.
Ovaj bi zakon trebalo da unapredi ukupnu poljoprivredu u Srbiji zato što omogućuje definisanje podsticajnih mera i njihovih korisnika u ruralnim sredinama, gde jako dobro treba sagledati komparativne prednosti i slabosti.
Nažalost, imali smo u prošlosti bajke, priče, da seljak u Vojvodini živi bolje od onog na Zlatiboru, da ljudi koji proizvode malinu u užičkom kraju su povlašćeniji u odnosu na seljaka iz Sremske Mitrovice, Šida, što nije tačno. Svi su oni u istoj koži. Svi zavise od te fabrike pod vedrim nebom i svima im se isto piše.
Ova vlada i vi, čini mi se, morate više medijski da predstavite to što radite. Morate više u medije da izađete, i ako treba i svaki dan. Neko reče – javni servis vam je na raspolaganju, i da se priča upravo o efektima. Siguran sam, pošto sam čovek iz prakse, uzeću samo ova dva zakona ili kompletan set - da ste vi završili posao.
Pričaću o praktičnim stvarima šta će vas zateći na terenu još uvek oko sprovođenja izdavanja, davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta. Evo da počnem odmah. Uspeo sam da obezbedim kod mene u opštini Pećinci, koja je u 2002. godini bila ruralna i nerazvijena na području Vojvodine, mi smo doživeli jednu industrijsku transformaciju zahvaljujući autoputu, geostrateškom položaju, da smo doveli 40-50 kompanija, koje stranih, domaćih, da imamo najveći budžet u Srbiji sada, ali smo i u program uređenja korišćenja ugradili jednu stvar, imamo problem sa sravnjivanjem katastra i zemljišnog knjižnog suda.
Mi smo 30.000.000 izdvojili iz ovih transfernih sredstava, da ih tako nazovem, koja treba da nam se vrate, od davanja u zakup 6.000 hektara državnog zemljišta na našoj teritoriji, ali smo isto tako iz budžeta Fonda za građevinsko zemljište, zato što nam je to rak rana, izdvojili smo te pare da upodobimo katastar, pošto su premeri toliko stari, još iz doba Marije Terezije, od 15 katastarskih opština imamo u pet problema, da spremimo to zemljište da bi mogao seljak koji poseduje imanje da ode u banku i da pokaže da je vlasnik jedan kroz jedan, da bi mogao da vuče neka sredstva, da ako bi koristio podsticaje da garantuje ministarstvu itd.
To smo radili 2001. godine, pošto imamo kontinuitet kao vlast dole, sa građevinskim zemljištem. Prvi smo ušli u izradu planske dokumentacije i pokazalo se kao dobro. To osećamo da će biti dobro i u poljoprivredi, a upravo zato vidim probleme Ministarstva poljoprivrede i odeljenja poljoprivrede lokalne samouprave koji će implementirati ovaj izmenjeni zakon o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta, zato što je bilo i propusta svojevremeno u zakonu u razdvajanju društvenog i državnog zemljišta.
Meni, moram da priznam, smeta taj termin, pošto je ta, pre bih je nazvao zadružna svojina i ta svojina koju su poljoprivredna preduzeća morala da dokažu da su pravnim poslom stekli, što se zadržao termin društvena, pa je bilo brkanja dug niz godina, pogotovo kod seljaka, kod radnika, nisu znali o čemu se radi. U stvari, to je svojina kojom oni mogu da trguju.
Pojedini rukovodioci i menadžment tih zemljoradničkih zadruga je pokazivao šta mu se sviđa, šta je zgodno za prodaju, tako da je sada državna svojina ostala, to na mapi izgleda kao leopardova koža. Imamo kanalske mreže koje su kopane. Ispostavi se da date neku parcelu u zakup, a verujte mi da smo temeljno pripremali…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
… Ako mi dozvolite, na kraju, zahvaljujem se kolegama poslanicima. Gospodine ministre, hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin, a posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored ovako veličanstvenog govora mog kolege, gospodina Čojčića, kako sve ovo funkcioniše, posebno sa ministrom Dinkićem, samo da ga podsetim da je tu bila jedna divna kampanja koju ste radili zajedno sa DS maja. Najbolja i najjeftinija, to čak ne bi osmislile ni SAD, verovatno, obećanja koja ste dali građanima od 1.000 evra od akcija, a do dan-danas nisu dobili 0,000%.
Zatim silna radna mesta u "Zastavi" Kragujevac, skijališta, ovi sad traktori, ali se plašim da ne bude kao sa predsednikom Srbije sa koridorom 10, pa su se slikali sa otvaranjem radova na koridoru ili autoputu koridor 10 i ostale su mašine tamo, još nisu upaljene.
Mi smo ovde po nekom drugom setu tačaka koje je ministar, nažalost, zajedno sa šefom poslaničke grupe ZES-a, neću da izrazim drugi naziv, stavili svih 15 zakona u raspravu i spojili ih. Kao što sam rekao, mogu da verujem u vašu žurbu koju imate prema EU. Mislim da ovih 15 zakona vas neće uvesti u EU, ni nas. Trebaće na stotine zakona da donesemo.
Da sam moćan, sada bih lepo rekao – donesimo sve te zakone koje treba da bi ušli sutra u EU, i da uopšte ne diskutujemo, samo da glasamo, ako treba mesec dana mi ćemo glasati, ali u EU ući nećemo sigurno, jer to nije njihova želja da Srbija bude članica EU, i kao takva i ne treba vam.
Da se malo vratimo na ono što je ministar posle mog obraćanja rekao, u stvari da kažem ono što bi trebalo neko iz Ministarstva, na čelu sa ministrom, uz pomoć Vlade, da uradi, a to je da ipak pre nego što počne žetva pšenice, žetva suncokreta i kukuruza, ministar sedne sa nekim, vidim da ministar priča i gospodin Mićović, zahvaljujem vam što ste zainteresovani za ove tačke dnevnog reda.
Prema tome, gospodine ministre, ne bi bilo loše da vi sednete sa Unijom uljara, kako oni sebe nazivaju, ili velikim moćnicima koji su kupili naše uljare, da sednete i da se dogovorite koja bi bila buduća cena, a da seljak ne bude uključen kao žrtva svog rada, s obzirom da znamo koja je cena bila prošle godine suncokreta, da vidite da to ne bude ispod te cene bar za ovu godinu. Zatim da vidite pre žetve da li možete da se dogovorite sa mlinarima i da im vi predložite, a oni da li će usvojiti dobro bi bilo, da im vi predložite cenu pšenice ispod koje ne bi trebalo da bude.
Pošto kaže gospodin Čojčić da ne može da stoji država iza cena, neću da komentarišem, ali mogu da kažem zbog čega onda postoji ministarstvo poljoprivrede ili ekonomije, ako ne možete da utičete bar koliko-toliko na cene poljoprivrednih proizvoda, da taj seljak može bar sebi da omogući ako ne normalan, bar pristojan život sebi i svojoj porodici, jer nema tog seljaka koji radi sam, s njim je uvek supruga, s njim su uvek deca, a toj deci treba omogućiti bar koliko-toliko da završe srednju školu i da nastave bar studije.
Jednostavno sam želeo, ministre, sada da iskoristim ovu priliku i da vam kažem zbog čega nisam više član Odbora za poljoprivredu, a to je zahvaljujući građaninu koji je predsednik Odbora, Mašiću. Pored tog stenograma koji sam dao sekretaru ove skupštine, gde stoji da sam samo dva puta opomenut, ne oduzeta reč, ne izbačen napolje, znači, stenogram koji sam dao gospodinu Odaloviću, odstranjen sam, izbačen sa Odbora za poljoprivredu, jer izgleda nekome kao ovakav smetam, a jednostavno sam samo želeo da ukažem da ne mogu građani da budu predsednici Odbora.

Narodni poslaniče, pravila Poslanika Narodne skupštine jesu da se jedni prema drugima odnosimo sa uvažavanjem. U sastavu Narodne skupštine je 250 narodnih poslanika i upozoravam vas da se prema svima koji imaju ista prava i dužnosti kao i vi odnosite sa poslovničkom obavezom o uvažavanju i pristojnom obraćanju, ako već ne smatrate da se to podrazumeva. Nastavite.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju, jer i dobacivanje iz klupa takođe predstavlja kršenje osnovnih odredbi Poslovnika Narodne skupštine i uljudnog ophođenja.
Narodna poslanica Vjerica Radeta dobacuje - da li i kada to radi Nada Kolundžija? Da, i kada radi Nada Kolundžija dobije upozorenje, a kada ponovi prekršaj zbog kojeg je dobila upozorenje dobiće opomenu, tako će biti i u vašem slučaju, tako da vas molim da ne ponavljate prekršaj osnovnih odred bi Poslovnika učtivog i uljudnog ophođenja. Nastavite.

Gospođo predsedavajuća, na osnovu onoga što je ministar rekao, da želi saradnju i sa onima koji su članovi Odbora i iz opozicije, samo sam izneo zašto nisam, pojasnio sam ministru, a vi pregledajte stenogram i vidite da li sam se opet ogrešio o Poslovnik ove skupštine. Sa izbacivanjem skinuto mi je 32.000 dinara i to nije bitno, pošto je ministar izneo tačnu konstataciju koliku platu imamo mi poslanici. Ali dobro, vidim da je vrag uzeo šalu.
Gospodine ministre, vi ste mi rekli da bi trebalo da vam dostavim ona lica koja nisu platila zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, a vi ste mi dali dokument gde stoje imena i prezimena tih lica koja nisu platila. Evo, vidite prazne rubrike, ministre.
Ne treba ja vama da donosim, samo vi treba da delujete. Imate moć, vi ste ministar, imate policiju koja ima svoj posao da radi, imate inspektore poljoprivredne, imate službe po opštinama koje primaju lepe plate, tamo načelnici imaju 85.000 dinara.
Sada da vam odgovorim ovo. Ovo ovde što vidite, danas je održana Gradska skupština u Zrenjaninu. Kao narodni poslanik dobijam dokumentaciju i dobio sam je i oko poljoprivrednog zemljišta. Ovo je sveže, najnovije, a doneću vam kompletno, pa ćete videti šta oni rade.
Kaže ovde – godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta za 2006. i 2007. godinu, koji ste i vi meni ovde dostavili, ukupno je dato u zakup 8.725 hektara, 41 ar i 15 metara kvadratnih itd.
U toku 2009. godine raskinuto je ukupno osam ugovora, pa je sada pod zakupom 6.744 hektara, 79 ari i 88 metara kvadratnih državnog poljoprivrednog zemljišta.
I kada oduzmem, pošto je ovde raskinuto osam ugovora, i sada kada oduzmemo od 8.725 ovih 6.744, razlika je 1.981 hektar. Znači, ministre, oni su koristili godinu dana, tih osmoro, 2.000 hektara i nikome ništa nisu platili. Baš me interesuje da li ćete vi preduzeti neke mere i da neko od njih odgovara zašto nije plaćeno. To je jedno.
Ono što ste tražili od mene, u stvari što sam rekao da se ne slažem, ovo je druga strana faksom poslata, u materijalu imam kući, program utvrđivanja radova na zaštiti i uređenju poljoprivrednog zemljišta, izvor prihoda zakup, po programu 2006/2007, što se odnosi na prvu godinu, iznos u dinarima, što znači da je naplaćeno, što bi rekao seljak ubrano, 60. 831.128, 30 dinara. Ovo je najnoviji dokument, a vi ste mi dali da je po vašoj dokumentaciji još gora situacija, da je 74 miliona ubrano.
Dalje, u drugom pasusu stoji – očekivani prihodi u 2009. godini, znači, očekivani, još ih nema, prihodi u 2009. godini od zakupa su 40.282.567, 64 po programu 2006/2007. godine. Znači, pričamo o dokumentu koji ste vi meni dostavili, a pričam o najnovijem dokumentu, pošto ste u vašem izlaganju rekli da postoji možda razlika pola godine, godinu dana.
Sada vam čitam najnoviji dokument koji sam dobio kao poslanik, a reč je o Gradskoj skupštini koja je danas održana i ne znam da li se još održava, ali je održana u gradu Zrenjaninu.
Prema tome, ministre, imate dokumentaciju, imate ljude, imate zakonske regulative i možete ispitati kako je moguće da je tih osmoro radilo 2.000 hektara i raskinuti su ugovori zato što nije plaćeno, a u pitanju je samo jedno, jer nisu imali jemstvo banke, nisu uzeli tada u komisiji menice i nije moglo doći do prinudne naplate. Sudski, da li opština može da ih tereti ili ne može, to je druga stvar.
Ministre, imam drugu primedbu koju bih vam želeo reći. Bez obzira, ponavljam ono što je rekla koleginica iz DSS za mene da sam to ponovio, vi ste, ili vaš prethodnik koji je bio ministar, trebalo kada ste videli da nema jemstva i garancije banke ili menica morali intervenisati naknadno kod opština i tražiti da se u tom ugovoru napravi aneks ugovora.
Ovako ste izgubili milione. milione dinara, milijarde. Kolega Jojić je izneo samo da u opštini Pančevo je negde razlika u milijardi dinara. To je bilo za govornicom rečeno, kao što sam rekao i ministru, bila je ministarka Dragutinović, bio je ministar Dačić. Nažalost, niste bili tu kada smo to iznosili.
Znači, ta zaštita izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu ili konkretno rečeno o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta će biti važeća tek onda kada se uverimo da to stvarno postupate tako kako ste napisali, vaši saradnici koji su to napisali.
Predložio bih vam ovo, ministre, na osnovu više razgovora sa predstavnicima ili onima koji čine zadrugarstvo Srbije i Vojvodine, jer postoje dva udruženja, udruženje Srbije i udruženje Vojvodine, koliko znam u udruženju Vojvodine direktor je Jovanov Radislav, pretpostavljam da ga i vi znate, on je tražio iks puta od mene, kontaktirao sam par puta i ove iz Udruženja Srbije, reč je o zemljoradničkim zadrugama, tražio izmene i dopune Zakona o zadrugarstvu.
Ali dajte, vidite jednom, nemojte da ti tajkuni koji su zakupili te zadruge, koje su igrom ili nesrećnim slučajem, zbog hiperinflacija i svih ostalih činilaca koji su zbog onih sankcija došli do ovih situacija, a posle dolaska DSS, G17 na vlast, Agencije za privatizaciju, ljudi kupili bukvalno za badava.
Može još uvek da se ona vrati onima koji su bili članovi te zadruge. Vama treba samo jedan dan i potez perom da to uradite. U to sam ubeđen i siguran. Mnogi ljudi sigurno bi bili zadovoljni da se vrati onima, jer dobro znate da se od 1989. do 1992. godine na stotine poljoprivrednih dobara u selima udruživalo tada sa zemljoradničkim zadrugama.
Prebacivali su se automatski kod udruživanja, pa su se čak zvala – zadružna poljoprivredna preduzeća, prebacili su to na konto onog što je zadruga unela da je vlasništvo tog zadružnog poljoprivrednog preduzeća ZPP. Uklopili su se i poljoprivredno preduzeće i zadruga, pa su nazivali zadružno poljoprivredno preduzeće.
Vi možete to, i tada biste učinili jednu stvarno pravu stvar. Sada ovi koji su pokupovali poljoprivredna dobra, nemate gde kupiti i nemate s kim praviti ugovore sem s vlasnicima tajkunima ili njihovim ispostavama po selima, đubrivo, hemiju, seme, i to uglavnom u naturalnoj razmeni u proporcijama nenormalnim.
Pred vama predstoji jedan zadatak. Voleo bih da se pomogne tim seljacima, ali ako ne budete vodili računa o cenama ili pokušali da razgovarate sa uljarima, uljaricama ili unijom uljara, ili mlinarima, možete negodovati ministre koliko hoćete, ali ako oni odlučuju o tome da će pšenica biti 11 dinara, seljak je gotov.
On je ispod nule. On je u deficitu, nije u suficitu. Od čega da živi ta porodica? Morate to da uradite. To je vaš zadatak. Vas su birali seljaci. Mi smo vas izabrali na predlog, normalno, ali vas su birali seljaci. Glasove niste dobili od DS, već od tih seljaka.
Još jednom vas stvarno zamoljavam, kada dođemo do amandmana koje je predložila SRS, ali uopšte nam je poznato da se do sada teško prihvatali naše amandmane, a mi samo amandmanima želimo da poboljšamo ove zakone i pravno mogućim ih napravimo, smatramo da zbog ovoga što ste uradili da 15 tačaka dnevnog reda ujedinite u jednu tačku, SRS neće podržati.
Smatram da sam ipak danas dao jedan doprinos koliko sam mogao. Jedino što nisam vama, ministre, rekao u svom izlaganju koliku imam platu. Izvinjavam se, čuli ste od gospođe predsedavajuće, ali nisam siguran mogu li vam reći da ono obećanje koje je dao Dinkić u vezi tih traktora da će to krenuti kao i za onih 1.000 evra, kao i za „Zastavu“ Kragujevac, fabriku sa „Puntom“, skijalištima. Prema tome, nemojte se uzdati vi u ministra Dinkića. Jeste da ste u jednoj vladi, ali vi sa njime ništa nećete uraditi, kao što je do sada obećano.
Ministre, samo da citiram vašu izjavu, reč je o vesti na Dnevniku, kažete – 90% agrarnog budžeta za 2009. godinu, koji iznosi 20,5 milijardi dinara, biće namenjeno subvencioniranju registrovanih poljoprivrednih poljoprivrednika. Budžet je definitivno mali, ali je koncipiran tako da 90% čine subvencije poljoprivrednicima i zadrugama, i to isključivo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koji se ničim drugim ne bave osim poljoprivrednom.
A onda, prema vašim rečima, svi ostali, odnosno privredna lica i hobi poljoprivrednici, advokati, lekari, koji su stekli ušteđevinu pa kupili zemlju na selu, pa je sada rentiraju ne mogu da ostvare bilo kakve subvencije od strane Ministarstva poljoprivrede. Ovo sam samo pročitao, ministre, da čuju ti vajni advokati, lekari.
Koliko znam, čudi me da niste stavili ovde i sudije. Pomoć iz agrarnog budžeta iz ove godine je 2,7% ukupnog budžeta Srbije. To je ispod svakog normalnog mogućeg razmišljanja da se iz budžeta izdvoji svega 2,7% ukupnog budžeta Srbije, i za oko 25% je manji nego u 2008. godini. Nije predviđeno za velike poljoprivredne sisteme, što bi bilo normalno. Koje velike sisteme? Da ne mislite opet da prođe kao što je bilo, evo se, ministar, zahvaljuje na divnom govoru ovima iz G17.
Mislio sam ministre da ćete meni pružiti ruku kada se završi ova sednica.
(Ministar Saša Dragin prilazi narodnom poslaniku Miloradu Krstinu i pruža mu ruku.)
(Predsedavajuća: Sada molim i ministra Sašu Dragina i narodnog poslanika Milorada Krstina da ne remete red u Narodnoj skupštini.)
Izvinjavam se, ovde izlažem, ali ne mogu ovaj ministrov gest da uzmem da ne pružim ruku. To bi bilo stvarno nekulturno od mene i dobio bih možda i opomenu i isključenje iz Skupštine. Prema tome, mislio sam da treba da pružim čoveku ruku kao ministru, koga bez obzira da li neko voli ili ne voli, ali mora da ga poštuje. Gospođo predsedavajuća, nemojte da zloupotrebljavate Poslovnik.
Ovim vašim gestom smatram da sam svoje izlaganje danas završio, a da će seljaci izaći iz ovog agrarnog sumraka. Nadam se, ne verujem, ali već u prvom jesenjem zasedanju, ministre, budite ubeđeni da ćemo ispred SRS izaći i ponoviti ovo, a onda ćemo i ponoviti ono što ste vi izjavili, jer sam već uzeo vašu izjavu, u stvari vaše obraćanje građanima Srbije tj. seljacima. Hvala.

Reč je tražio narodni poslanik Sava Čojčić, pravo na repliku. Reč je tražio ministar Saša Dragin i narodna poslanica Vjerica Radeta, želi da govori o povredi Poslovnika, pa će to biti redosled kojim će prijavljeni dobiti reč.
Dakle, prvo, narodna poslanica Vjerica Radeta na osnovu člana 100, pa narodni poslanik Sava Čojčić, pravo na repliku i onda ministar Saša Dragin.