Iskoristio bih ovo vreme, pet minuta, prvo da vam se zahvalim na reči i želim da pozdravim narodne poslanike, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, u ovom kratkom periodu osvrnuću se na situaciju u mom kraju odakle dolazim, iz Rasinskog okruga, iz opštine Brus, a u vezi voćara i vinogradara, kao i stočara.
U Rasinskom okrugu je pre 20 godina zasađeno bilo negde oko 11.000 ha vinograda. Te površine su sada znatno niže i one iznose oko 3.000 ha. Uzrok tome je niska cena grožđa i seljaci su prinuđeni da svoja imanja preorijentišu u neku drugu proizvodnju, i sve više i više i dosta toga imamo neobrađenih poljoprivrednih površina.
Kako bi se bavili tom proizvodnjom kada je otkupna cena grožđa od 15-20 dinara bila prošle godine po kilogramu, kada im se ne isplati to raditi, jer tom cenom ne mogu da pokriju ni osnovne troškove u obradi tog zemljišta, a o zaradi da i ne govorimo.
U mojoj opštini Brus poljoprivredna domaćinstva su bila uglavnom opredeljena prema gajenju voća, šljiva i jabuka, a u poslednje vreme je proizvodnja malina u velikom domenu prisutna. Cena šljiva i jabuka prošle godine bila šest dinara za jabuku, a osam dinara je bila otkupna cena šljiva, tako da su to stvarno mizerne cene. Ovim cenama poljoprivredna gazdinstva ne mogu da pokriju osnovne troškove.
Slična situacija je i u stočarstvu. Još i gora. To se odnosi na ceo Rasinski i Toplički okrug.
Nekada se tom poljoprivrednom proizvodnjom bavilo 30 do 40%, a sada se bavi 5% poljoprivrednog stanovništva. Otkupna cena mleka od seljaka je 15 do 20 dinara po litru i to je razlog zbog čega se i ova proizvodnja ne isplati. To je dva puta jeftinije od litra flaširane vode, što je bruka i sramota.
Ove cene su ponižavajuće i poražavajuće, sa ovakvim cenama seljak ne može da preživi, ne može ni 50% direktnih troškova u proizvodnji da pokrije. Gde je njihova zarada, gde je njihov mukotrpni rad, rade od jutra do mraka. Oni su na gubitku 100%.
Ovakva je situacija u centralnoj Srbiji, u jugoistočnoj, jugozapadnoj, možda je malo drugačija u severnoj Srbiji, u Vojvodini, mada ni tu ne cvetaju ruže, kako smo čuli sada od nekih narodnih poslanika. Zbog nebrige ove vlade i države prema selu i seljaku, sela su nam sve praznija i siromašnija, mladi ljudi ne žele da se bave poljoprivredom, pa se zbog toga iseljavaju iz seoskih sredina u gradove ili rade neke druge poslove, a sve manje obrađuju poljoprivredne posede.
Zbog toga imamo sve više i više parloga i neobrađenih poljoprivrednih površina, a nasuprot tome uvoznički lobi uvozi sve i svašta od poljoprivrednih proizvoda, iz celog svega, tako da je nedopustivo da se na primer u našim marketima nalazi beli luk iz uvoza, ili šargarepe iz Kine, jabuke iz Španije, kruške iz Turske, živinsko meso iz Holandije itd.
Zato molim Vladu Republike Srbije, resorno Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo trgovine da se uzmu u pamet da povedu računa o našim poljoprivrednim proizvođačima i da ih stimulišu, i da im obezbede finansijska sredstva kroz subvencije, regrese, premije u proizvodnju različitih poljoprivrednih proizvoda.
Predlažem Vladi Republike Srbije da zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda i prerađevina koje rađaju ili se mogu proizvesti u našoj zemlji u Srbiji, bar do ulaska u EU, kada to budemo morali. Sada ne moramo da plaćamo tu cenu.
Time ćemo na najbolji način zaštititi našeg seljaka i omogućiti mu da ono što proizvede na svojim imanjima plasira na domaće tržište. Da se za svaki hektar obradive poljoprivredne površine registrovanom poljoprivrednom proizvođaču ili domaćinstvu isplati barem 200 evra po hektaru u ravničarskim krajevima, a u brdsko-planinskim područjima 400 evra zbog otežanih i surovijih uslova života. Tako rade mnoge zemlje u našem okruženju i u zemljama EU.
Zatim, zdravstvena i socijalna zaštita seljaka mora biti besplatna, jer samo na takav način ga možemo stimulisati i zadržati na selu. Svi dugovi pojedinih poljoprivrednika koje imaju trenutno prema socijalnom i penzionom fondu predlažem da se otpišu, jer seljaci stvarno to nemaju odakle da plate.
Penzije, koje su za sada najmanje, mizerne, iznose nekih 8.000 dinara, to sam i prošli put govorio, treba da se izjednače sa radničkim, mada i te radničke nisu mnogo velike i trebalo bi barem da budu negde oko 200 evra, kako bi mogli da prežive i to bi bio jedan od stimulansa za mlade ljude da ostanu na selu kako bi obrađivali zemlju i da ne bude parloga.
Toliko. Hvala.