Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem svoje izlaganje u vezi nekih zakona, dozvolite mi da opet postavim neka pitanja koja sam već pitao u prethodnom izlaganju, a odgovore nisam dobio.
Prvo se radi o podršci nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima. Ministarstvo poljoprivrede je 26.2.2009. godine donelo Uredbu o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, koja je trebalo da važi u 2009. godini. Ovom uredbom bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da, u iznosu od 40.000 dinara, pomaže naše poljoprivredne penzionere koji imaju najmanju platu u Srbiji.
Nažalost, Ministarstvo poljoprivrede je nakon 45 dana ukinulo važenje Uredbe o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima Uredbom o prestanku. Moramo da vas podsetimo još jednom da je predsednik države gospodin Boris Tadić za vreme kampanje obećao našim najstarijim poljoprivrednicima ovu podršku, čak i više. Zbog toga ne razumemo takvu reakciju Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Interesuje me zašto je ukinuta ova uredba i koliko je poljoprivrednika od 26.2. do 15.4. registrovalo gazdinstvo kao nekomercijalno?
Drugo pitanje je – ko će njima nadoknaditi ove troškove oko registracije i da li je Ministarstvo voljno da to uradi?
Druga tema koja je spomenuta je suša na teritoriji države koja je najveća na severu Bačke, u stvari na severnim delovima države. Nisam dobio odgovor šta je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo po tom pitanju? Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara tražimo od vas da proverite situaciju na terenu i da reagujete na to.
Treće spomenuti problem su bile neisplaćene subvencije. Interesuje me kada će Ministarstvo poljoprivrede isplatiti subvencije svim poljoprivrednim proizvođačima, a vezano za 2008. godinu?
Sada u nastavku, dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina, iznesem naše sugestije u vezi nekih zakona iz seta zakona o poljoprivredi.
Imamo tri zakona koja su za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara najvažnija, a to su zakon o poljoprivredi i o ruralnom razvoju, o kojem sam već govorio i izneo naše sugestije. Druga dva zakona su Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Što se tiče Predloga zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, smatramo da će ovaj zakon olakšati uslove kreditiranja naših poljoprivrednika, koji su nažalost trenutno bez kredita i bez subvencija i tako neće moći opstati. Ovaj zakon uređuje uslove za određivanje javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, uslove i način izdavanja dozvola za rad javnih skladišta, uslove i način njihovog korišćenja.
Potreba da se obezbedi viši stepen pravne sigurnosti, kao i da se razvija promet poljoprivrednih proizvoda putem razmene papira, dovela je do neophodnosti uspostavljanja sistema javnih skladišta i robnih zapisa, a iz kog razloga se i predlaže donošenje ovog zakona.
Vlasnik robnog zapisa može da iskoristi robni zapis kao zalogu za kratkoročni kredit ili da izvrši prodaju robnog zapisa, što je po našem jako dobro za naše poljoprivrednike. Smatramo da će ovaj zakon samo ovakvim potezima razvijati poljoprivredu.
U velikom broju zemalja, sa razvijenim tržištima poljoprivrednih proizvoda, razvijeni su robni zapisi kao instrument koji olakšava pristup kratkoročnim kreditima i trgovinu poljoprivrednim proizvodima.
Ovo rešenje smatramo dobrim i zbog razloga što nam je Ministarstvo poljoprivrede u rebalansu budžeta u 2009. godini, da bi imalo dovoljno raspoloživih sredstava, iz podračuna iz Fonda za razvoj poljoprivrede uzelo 4.600.000.000 dinara. Iz tog fonda je do sada Ministarstvo poljoprivrede finansiralo kratkoročne i dugoročne poljoprivredne kredite i, nažalost, u 2009. godini naši poljoprivrednici će ostati bez tih mogućnosti i ne znamo šta ih čeka u 2010. godini.
Što se tiče zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, treba da kažemo da je za nas poslanike Saveza vojvođanskih Mađara ovaj zakon takođe jako važan, naročito zbog toga što podržavamo naše male poljoprivredne proizvođače, kojih ima najviše u Srbiji i smatramo da oni zahtevaju najveću pomoć.
Međutim, imamo par sugestija vezano za ovaj zakon. Predložili smo i amandmane da bi ovaj zakon bio još bolji i efikasniji. Dobro je da lokalne samouprave raspolažu i daju u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. U praksi je, nažalost, došlo i do nekih nesuglasica, pa se nadamo da će ovom dopunom zakona biti rešeni svi problemi i nesuglasice vezane za izdavanje zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu nije mogao da utiče na razne tajkune, koji su lako došli do poljoprivrednog zemljišta pre nego naši mali i siromašni seljaci. Treba da stoji ispred nas zakon koji je usvojen u Danskoj, kojim se tako reguliše zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, da pravo na zakup samo ima taj poljoprivredni proizvođač koji stanuje bliže od 30 kilometara od zemljišta koje hoće da uzme u zakup.
Problem je što prethodno ministarstvo, odnosno rukovodstvo prethodnih ministarstava, npr. Ministarstvo za poljoprivredu, u 2006. i 2007. godini nisu naplatili zakup, nego su omogućili da se prolongira isplata zakupa pojedinih zakupaca. Od tih godina nema reda u naplaćivanju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, odnosno to je uticalo na nemoral pojedinih zakupoprimaoca.
Naravno, ovim predloženim dopunama zakona, po mišljenju poslanika SVM, dobro se regulišu ove stvari i zbog toga moram da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede, na čelu sa ministrom Draginom.
Što se ostalih zakona tiče i naših pojedinih amandmana, o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima, gde očekujemo od ministra poljoprivrede punu saradnju i usvajanje, naravno, naših amandmana. Hvala.

Reč ima ministar, Saša Dragin.

Zahvaljujem gospodinu Arpadu Fremondu na dobroj diskusiji.
Što se tiče poslaničkih pitanja koja ste postavili vezano za podršku nekomercijalnim gazdinstavima, pismeno vam je odgovoreno, verovatno vam nije uručen pismeni odgovor, ali pošto sam već jednom ovde pomenuo taj odgovor, mogao bih sad ponovo da ponovim, a dobili ste ga već i u pismenoj formi, pretpostavljam da vam ga još nisu uručili.
To je da su ove godine, između ostalog, i penzionerska domaćinstva mogla da se prijave za subvencije od 12.000 dinara po hektaru, s tim da dobijaju jednu trećinu sredstava za koja su se prijavili. Na takav način smo taj jaz premostili.
Što se tiče sugestije vezane za kreditiranje, apsolutno budite uvereni da ima dovoljno sredstava za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje za ovu godinu, pošto je "rivolving" sistem i taj sistem je takav da jednostavno u Ministarstvu trenutno i u fondu ima dovoljno sredstava.
Što se tiče suše, postoji telo u Vladi, kao što znate, kojim nažalost ne upravlja Ministarstvo poljoprivrede, koje može da proglasi elementarnu nepogodu. Iskreno se nadam da se s jednakom pažnjom prati, koliko i mi u Ministarstvu pratimo meteorološke prilike. Kao što znate, bila su dva kišna dana ove nedelje koja su umnogome poboljšala situaciju. Očekuju se od subote ponovne padavine, one će omogućiti, iskreno se nadam, da se ova proizvodnja završi onako kako treba, kao i da se prolećna proizvodnja ne dovede u pitanje, jer to je zaista sada veliki problem.
Što se tiče onog dela koji ste pomenuli za neisplaćene subvencije za 2008. godinu, kao što znate sve subvencije od 12.000 po hektaru su isplaćene. Dugovanja koja imamo vezana su za prenesene obaveze, pre svega iz oblasti stočarstva., već sam napomenuo, zbog uredbe koja nije bila na dobar način definisana, jako je veliki, da tako kažem, papirološki rad, odnosno možemo da kažemo da skoro polovina ljudi koji se u Ministarstvu bave obradom subvencija se trenutno bave obradom subvencija iz stočarstva. Takođe, tu je primećen veliki broj malverzacija, što je utvrdio Generalni inspektor, a ja sam vas obavestio na jednom od prethodnih skupštinskih odbora vezano za to.
Hvala vam za podršku zakonima, a što se tiče ove opaske vezano za danski zakon, upravo tako, Danci su to na taj način regulisali. Znači, 30 kilometara od gazdinstva, samim tim smanjuju se troškovi. Mi smo to regulisali na sličan način, čak smo i smanjili, jer ove naše katastarske opštine nisu toliko velike.
Znači, prednost imaju poljoprivrednici koji žive u toj katastarskoj opštini. Većina katastarskih opština nije nešto preterano velika, pa faktički to je to, tako da možemo da kažemo da je i ta sugestija u skladu sa onim što je politika Ministarstva u ovom slučaju.
Još jednom da se zahvalim na dobroj saradnji. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je sedam minuta. Posle nje reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, drago mi je da ste napokon tu. Mi smo ljudi iz istog atara, mada nismo jeli isti hleb, ja sam ipak seljačko i paorsko dete, volim da kažem taj izraz - paorsko dete, i ovu temu dobro poznajem.
Izuzetno vam zameram što ste dopustili da se o ovako važnom pitanju, najvažnijem pitanju u Srbiji danas, raspravlja na ovakav način, odnosno da 15 zakona idu kao jedna tačka dnevnog reda i da se samo ovlaš ovaj visoki dom dodirne najozbiljnije teme. Pre svega, vi ste na velikom gubitku, jer ćete biti uskraćeni za mnoge ozbiljne, svrsishodne diskusije poslanika koji ovu temu poznaju.
Malopre ste čuli diskusiju gospodina Krstina, koju sam vrlo pažljivo slušala i koju u potpunosti potpisujem, pre svega, zato što znam da to jeste život koji danas na selu imamo, a vi ipak vidite, mada ste ministar poljoprivrede, selo iz jedne druge vizure. Da je tako, to potvrđuje i ta iluzija o profesionalnim seljacima.
Profesionalni seljaci, odnosno profesionalni zemljoradnici u Srbiji u ovom trenutku su zaista utopija koja može da zaživi u nekom drugom vremenu, ali na ovakav način neće moći, jer najviše i najbolje i najjeftinije za državu, u ovom trenutku, zemlju obrađuju oni ljudi koji imaju još neki posao. Oni ljudi koji su zemlju, kao recimo ja, nasledili od roditelja, pa zato što ona ima neku drugu vrednost, ne mogu da je prodaju, jer sam u situaciji da subvencionišem svoju proizvodnju, a oni ljudi koji samo žive od zemlje danas veoma teško žive i veoma su zakopani ako su u bilo kakav kredit ušli.
Vi znate koji je problem hipotekarnih kredita i jako bih volela da čujem šta Ministarstvo misli da preduzme upravo po pitanju hipotekarnih kredita onih seljaka koji su, reče gospodin Krstin, vi ste nasledili i neke probleme prethodnih ministara i neke njihove zablude, naravno i neke njihove greške i dužni ste da to bar pokušate da rešite, kako ćete se uhvatiti u koštac sa problemima upravo hipotekarnih kredita seljaka koji su se zadužili?
Tu ima i mladih ljudi koji su imali poštene namere i velike ambicije, pa uzeli krave muzare da bi mogli da započnu neku proizvodnju, a sad su u situaciji da ne znaju da li da pokolju krave ili da zakolju sebe. Vrlo teško se rvu upravo sa tim kreditima u koje su utonuli, jer oni neki drugi prihod nemaju.
Mi smo se suočili sa tim otkupom koji nije organizovan u Srbiji. Postoji naravno namera da se zaštite potrošači, ali namera da se zaštite proizvođači je prva namera koja mora biti jasna u ovom zakonu. Složili ste se, i to je dobro, sa mnogim našim diskusijama, jer videli ste, idete na teren, šta se događa.
Složili ste se i oko toga da je agrarna mafija veoma prisutna, i to je nasleđe sa kojim vi morate da se obračunate, i to morate mnogo energičnije, mnogo brže, jer poljoprivreda je oblast koja u najvećem delu zavisi, pre svega, od božijih, da ne kažem prirodnih zakona, i mi to moramo da poštujemo.
Seljaci sad plaćaju jedan veliki danak suši. Svi mi koji u Vojvodini radimo zemlju znamo šta je ona donela, znamo šta znači kada vam ne nikne dovoljan broj biljaka u sklopu, recimo, kukuruza od 50 do 70 hiljada, pa kad to podbaci po hektaru, mi znamo kakvu štetu načini samo jedna obična pneumatska sejačica, ako se ne nameste zupčanici i kaiš, pa vam umesto na 23 do 25 santimetara u razmaku, poseje recimo 15 santimetara razmak biljaka.
Dakle, da znate samo da je to polje, jedna oblast koju mi poznajemo i mnogi od toga ćemo i posle ovoga da jedemo hleb onako sa zadovoljstvom i da radimo, ali vi morate sve te probleme zaista energično da rešite.
Zaista me interesuje kako ćete da se obračunate sa onom mafijom koja nam prodaje to nekvalitetno đubrivo i kako će se tu kontrola uvesti, jer mi zaista želimo da kupimo i bacimo đubrivo, a ne đubre, razumete? Tako da kupujući đubrivo mislim da smo bar isterali na ovaj način na čistac ono đubre koje se tu ustoličilo u agrarnoj mafiji po svim oblastima. To me interesuje – zaista kako ćete se uhvatiti u koštac s tim i obračunati?
Seljačke penzije – o tome ne bih ni da pričam, jer je to najbolnije pitanje današnjeg seljaka u Srbiji, današnjeg ostarelog domaćinstva u Srbiji, gde su penzije najmanje, najkrvavije su zarađene i njima se jedinima istinski duguje. Ne vidim da se neko za te seljačke penzije posebno uopšte založio, jer oni su penzioneri koji su prepušteni sami sebi.
Ono na šta se svi rado oslanjaju – to je da seljak neće ostaviti svoju zemlju u parlogu, zato što je to greh božiji i to će se nekako prehraniti i preživeti, ali seljačka domaćinstva ovako ostarela, odnosno ostarela poljoprivredna mehanizacija, u koju mladi ljudi i kada ostanu na selu, a znamo da su ostali iz nekih drugih razloga, a ne iz ljubavi, vrlo teško mogu da ulože i da opstanu na taj način. Današnje selo je podmlađeno silom prilika, a ne jednom namerom da se tamo tehnološki nešto razvije.
Bilo bi dobro da se razmisli da se upravi izvrši jedno novo naseljavanje našeg sela, jedno u stvari razrešavanje agrarnog pitanja time što će se ljudi usmeravati tamo i životno, kao što su tu radile i neke evropske zemlje. Naravno kao što je to u ovom trenutku jedna utopija koju nećemo lako razrešiti. Namećem je kao ideju. Smatram da u Ministarstvu treba o tome razmisliti.
Zaista želim samo da vas podsetim, ministre, na ono što očekujemo. Pošto rekoh da smo mi iz nekog istog atara, očekujem da u Sombor, u Zapadno-bački okrug dođete i razrešite one naše silne nepoštene privatizacije, onih silnih 10 hiljada zemlje koje prelaze sa ovog na onog, sa gospodina Jerkovića, "Višnje produkta", do "Azohema", da vidimo šta će se sa time desiti. Ko će tu zemlju napokon zaorati?
Čujem da su one četiri i po hiljade hektara koje je držao u parlogu napokon morao da da seljacima da oni obrade, jer to više nema ko. To je takođe korak unapred, ali znate da je neko vreme izgubljeno i prošlo. Seljaci ne mogu da zaustave prirodne tokove, mogu samo da grbače i crnče. Hvala vam lepo.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Zahvaljujem gospođi Đerić. Verujem da gospođa Đerić ne spada u one kojima je krivo što, kao neko ko ne plaća penzioni staž u poljoprivredi, ne može da dobije sredstva od subvencije za zemlju, koju je nasledila od roditelja, čuli smo kolika je poslanička plata. Takvih ima i lekara, advokata, ljudi koji su tokom svog rada zaradili dosta novaca i uložili u zemljište, jer znaju da ulaskom u evropske integracije cena zemljišta ide tri-četiri puta gore. To su ljudi koji nikada u životu nisu videli poljoprivredno zemljište, a kamoli da su zaboli u njega ralo ili plug, ili lopatu ili ašov barem.
Iz tog razloga je bitno da oni koji zaista rade zemlju dobiju novce. Da bi bilo da se od nečega penzije u poljoprivredi isplaćuju mora neko da uplaćuje u taj penzioni fond, a ne da novci iz agrara idu advokatima, lekarima, privrednicima, malim, velikim i ostalima, tajkunima ili već kome drugome – iz agrarnog budžeta Srbije, koji je definitivno mali, što smo verovatno svi već apsolvirali.
Što se tiče hipotekarnih kredita, iz tog razloga i predlažemo zakon o javnim skladištima, jer na takav način više seljak neće morati da se zadužuje na osnovu svoje imovine, već na osnovu svog proizvoda. Na takav način nećemo morati po žetvi da prodaje svoj proizvod, kada je on po pravilu najjeftiniji, nego će moći da čeka onda kada je dobra cena da ga proda. Preko tog kredita, mi smo sa IBRD potpisali sporazum da prati, sa izuzetno povoljnim kreditima, sistem javnih skladišta, na takav način da zasniva svoju proizvodnju.
Naravno da treba da se obračunamo sa agrarnom mafijom. Ima raznih oblika agrarne mafije – od onih koji ne plaćaju zemlju za koju su izlicitirali basnoslovne sume, a izmene zakona o zemljištu baš na takav način to ispravljaju – što će morati prvo da plate, pa tek onda da potpisuju ugovore za to zemljište.
Imamo jedan vrlo eksplicitan primer agrarne mafije recimo u okolini Čačka, gde je jedan čovek čak podigao objekat jedan veliki i hteo je da napravi bolnicu na poljoprivrednom zemljištu. (Uzvici poslanika: Ko je to?) Nije bitno, imamo negde zapisano.
Pored toga, što se tiče inspekcijske kontrole, mogu da vam kažem, sada sam dobio tačan podatak, da su ove godine čak 208.692 inspekcijske kontrole izvršene, podneto je 4.831 prekršajna prijava, 489 za privredni prestup i 218 krivičnih prijava, dosta tih prijava su vezane i za kvalitet đubriva.
Pomenuo sam i starost mehanizacije. Ove godine smo prvi put pokrenuli, na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, kada smo videli da postoji mogućnost da se obnavlja i automobilski vozni park, da se u takav jedan program uključi i vozni park u poljoprivrednoj mehanizaciji. Zašto ne bi i poljoprivrednik imao sličnu mogućnost da obnovi svoju mehanizaciju koja je sada u Srbiji stara negde 15 godina.
Recimo, pre nego što je Garancijski fond AP Vojvodine i Fond i za razvoj AP Vojvodine krenuo u subvencioniranje nabavke mehanizacije pre pet-šest godina, ona je bila starosti pet i 30 godina. Sada je ona cirka 15 godina. Naš cilj je da postignemo starost ispod 10 godina.
Razgovarao sam na Poljoprivrednom sajmu pre par dana sa direktorom IMT-a, koji mi je rekao da je do sada bio problem da prodaju, a sada ne mogu dovoljno da naprave. Iskreno se nadam da će to biti i dalje problem, odnosno da nikada neće moći dovoljno da naprave koliko će se prodati.
Iskreno se nadam da će i sada, da tako kažem, poželjnu udavaču neko i da kupi, i da se neće toliko ponavljati privatizacija IMT-a, i da neće ljudi koji hoće da kupe građevinsko zemljište IMT hteti da uzmu, nego da će to neko koji zaista želi da se bavi proizvodnjom traktora – da kupi tako nešto.
Ono što je problem u Somboru, definitivno je problem pod nazivom Jerković. Svi znamo kako je to izgledalo. Znači, za garanciju daš ono što si prethodno kupio, pa na taj način uzmeš kredit, pa onda dobiješ sledeću, pa opet sledeću, pa sledeću, pa sledeću, i onda napraviš jedno vrzino kolo, faktički garantuješ jednom neplaćenom imovinom za drugu.
Država je preuzela kontrolu nad "Aleksom Šantićem" i nad ostalim dobrima koje je do sada držao taj čovek. Radnici "Alekse Šantića" obrađuju tu zemlju i to je najbolji način da se pokaže da država brine o ljudima koji su tamo zaposleni i nikako nisu zaslužili da budu posledica i žrtva neodgovornih kupaca imovine.
Što se mene tiče i onoga što mislim o privatizaciji poljoprivrednih preduzeća kazaću vam vrlo jasno. Smatram da je privatizacija u Srbiji urađena u poljoprivredi jako loše.
Mislim da je pravi način bio nešto, kao što je recimo urađeno u nekim zemljama u okruženju, gde je deo kapitala prvo trebalo da bude ponuđen poljoprivrednicima, zadrugama, kooperativama, nazovite ih kako hoćete, jer na takav način bi se napravila čvrsta veza između primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Zlata Đerić, pravo na repliku.

Moram da repliciram samo. Prvo da se zahvalim po pitanju amandmana koji smo podneli, Nova Srbija je podnela amandman na budžet Republike Srbije, gde smo tražili da se odvoje sredstva za subvencionisanje kupovine traktora, taj amandman je usvojen i mislim da je ta akcija sada u toku. Ponosna sam na to što smo time doprineli kao politička stranka.
Drugo, što se tiče bolnice koju je neko u okolini Čačka pokušao da podigne na svom privatnom poljoprivrednom zemljištu, mada sumnjam da na toj visini poljoprivredno zemljište može biti na drugi način iskorišćeno, čak je najbolje da nešto tu nikne, neko drugi bi tu napravio vikendicu i verujte, ništa drugo ne bi zasadio.
Da vas pitam samo da li imate možda podatak koliko je u Vojvodini podignuto raznih objekata na poljoprivrednom zemljištu, koje je sigurno i stopostotno iskoristivo u mnogo većem obimu i meri nego što je ovo u Čačku?

Reč ima ministar Saša Dragin.