Zahvaljujem, gospodine Batiću.
(Narodni poslanik Velimir Ilić traži reč.)
Nema više elemenata. Zahvaljujem. I vama zahvaljujem. Nemate reč.
Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Miroslav Petković, Poslanička grupa DSS-a, i narodni poslanik Zoran Krasić, Poslanička grupa SRS-a.
Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima gospodin Krasić.

Na početku rasprave povodom ove tačke, Predloga odluke o prestanku sudijske dužnosti, dao bih obaveštenje da se radi o sudijama kojima prestaje sudijska funkcija na lični zahtev i, druga grupa, zbog navršenog radnog veka. U ovom vremenu koje je odobreno SRS-u, s obzirom na to da se radi o razlozima, u prvoj grupi je reč o volji pojedinca, a u drugoj grupi – o sili zakona, jer je nastupio zakonom propisani uslov za prestanak sudijske funkcije.
Ne bih se toliko zadržao na imenima kandidata. Radi se o ukupno petorici sudija. Iskoristio bih ovo vreme da u jednoj načelnoj raspravi podsetim javnost, podsetim ljude koji rade u sudovima, advokate, građane koji sutra treba da se obrate radi zaštite nekog prava, ili radi ostvarenja nekog interesa koji je sporan, tj. da obavestim o tome dokle smo stigli s ovom reformom pravosuđa, koja je spektakularno najavljena.
Moram da podsetim poslanike iz SPS-a da smo, kada je 2002. godine krenula reforma pravosudnog sistema, zastupali stav da najavljena reforma ide u pogrešnom pravcu. U međuvremenu, oni su promenili stav; to je njihovo pravo, nemam namere da kritikujem. To je njihovo autonomno pravo. SRS nije promenio svoj stav. Ono što smo pričali 2002. godine, to smo radili svih ovih godina.
Moram da vas podsetim da smo i kada je usvajan novi ustav Republike Srbije insistirali na nekim odredbama koje u Ustavu ne zalaze dublje u neku materiju organizacije pravosudnog sistema, a koji treba da bude regulisan odgovarajućim zakonom. Sada se nalazimo u situaciji da ove odluke danas ima da se donesu većinom glasova poslanika koji čine parlamentarnu većinu, koji podržavaju Vladu Republike Srbije.
Samo vam skrećem pažnju da je uvod u ove odluke pozivanje na istorijske propise. Šta to znači? To znači da je pravosudni sistem zakrčen, još uvek se nalazi u nekom stanju iz 2000. godine, normativnom, data je vizija nekih novih sudova, koji za devet godina nisu napravljeni, ne samo fizički, u smislu građevinskog materijala, nego do dana današnjeg još nije doneta nijedna odluka Apelacionog suda, kao primer za tu vašu brzu orijentaciju da se ide prema EU i njihovim standardima. Ne postoji nijedna odluka Apelacionog suda, a osam godina slušamo o toj vašoj reformi.
Mi, u suštini, imamo jednu varijantu najbezobraznije lustracije u pravosuđu. Ona se zasniva na sledećem. Kada bismo hteli danas da izaberemo nekoga da bude sudija, to ne bismo mogli da uradimo, jer propisi ne dozvoljavaju.
Da vas samo podsetim, već skoro godinu dana u Narodnoj skupštini nije doneta nijedna odluka o izboru sudija. Kažem – godinu dana, možda je i više, dve godine, ako ne i više. Samo donosimo odluke gde se konstatuje da je prestao mandat nekom licu, da više ne može da bude sudija ili javni tužilac. Situacija je identična, da znate. Na taj način se sprovodi ono Batićevo – da se otpušta, odlazi iz suda, u ovom konkretnom slučaju, po prirodnom toku stvari, a na to mesto niko ne dolazi, jer nemamo formirane organe koji o tome treba da odlučuju u skladu s Ustavom.
Zašto kažem da nemamo? Zato što će neko od vas da skoči, pa da kaže – pre nekoliko meseci su izabrana dva vrlo važna organa, jedan sudski, jedan tužilački.
Moram da vam skrenem pažnju, tamo se već sada primećuje veliki sukob interesa. Vidite, predlagač ove odluke je, formalno-pravno, Boško Ristić.
Trenutno ga nema, pravi region u Nišu, pošto se zavetovao – ako može Pajtić da ima autonomnu poktrajinu kao član DS-a, što ja, kao član DS-a, ne bih imao taj neki jugoistočni region. Čuli ste ga pre nekoliko dana. On je advokat i predsednik Odbora Narodne skupštine za pravosuđe i, po sili Ustava i zakona, član je oba ova organa koji odlučuju gotovo sve, o svim pitanjima koja se tiču sudova i tužilaštava. Advokat.
Razumeo bih da je prekinuo s advokaturom, otišao. Međutim, ne, on je aktivan. Pre nekoliko dana smo razmatrali kakav je njegov doprinos bio, kao punomoćnika, u rešavanju spora "Borovo – Boreli". To je najočigledniji primer sukoba interesa. Advokati, verovatno, najveći deo svog posla obavljaju u sudovima.
Naravno, ako on kao advokat može da učestvuje u kolegijalnom organu koji će da odlučuje o tome ko će biti sudija i tužilac, to je najbolji primer sukoba interesa. Zato nam nije potrebna promena Ustava Republike Srbije, pošto su se sada mnogi navukli na promenu Ustava Republike Srbije, jer kada nemaju obrazloženje za neku situaciju, oni kažu – kriv je Ustav. Uvek je kriv Ustav u ovoj zemlji, a ne oni koji sprovode Ustav i zakon.
Taj problem je mogao da se reši tako što bi se izabralo neko drugo lice, laik za oblast pravosuđa, da bude predsednik Odbora za pravosuđe, pa da po funkciji bude član ova dva organa i da se uključi u taj posao. Ali, ne, DS insistira na Bošku Ristiću.
Sve što je uradio Boško Ristić je bilo loše. Sećate se Ustavne povelje državne zajednice – državna zajednica je rasturena. Setite se brojnih zakona, propisa i odluka koje su bile predmet razmatranja u Narodnoj skupštini, setite se da je 2001. godine, zahvaljujući njemu, u Nišu, predsednik Okružnog suda bio penzioner. Zahvaljujući tom i takvom pogledu na pravosuđe, u Valjevu smo imali situaciju da je čovek, maltene, prvo postao predsednik suda, pa je sutradan postao sudija. Naravno da malo karikiram, ali istog dana je dva puta biran.
Samo da podsetim, SPS je kritikovao to, jer je u to vreme bio progon svega što liči na SPS. Ne verujem da SPS može da podrži ovakav vid reforme našeg pravosudnog sistema, tim pre što se sećate kako je Batić lustrirao sudije, pa su posle vraćeni na posao. Moram, javnosti radi, da ukažem da ta lustracija ima svoj kontinuitet. Neki put je to javno, neki put je to pritajeno. Ne vezujući se za imena ovih ljudi kojima prestaje sudijska funkcija, ali ovo je način da se sudovi prazne. Prazne se sudovi, u očekivanju nekog sledećeg koraka reforme pravosuđa, i da se molimo Bogu šta će da nas snađe i šta ćemo da dobijemo u sudovima.
Odavno je poznato da je veliki broj ljudi koji znaju taj posao, da je on stručan i, može se reći, i zanatski, napustio sudove i tužilaštva i otišao u advokaturu. Jedna smo od retkih država gde nam je advokatura jača od onih koji treba da donose odluke.
Da sada ne bi neko gajio neka nerealna očekivanja, moram da vam skrenem pažnju da su se pre dvadesetak godina advokati više u sudu borili za elementarna ljudska prava i štitili interese svojih klijenata. Nisu bili nešto bogzna šta uvaženi od sudija, niti poštovani. Danas je situacija potpuno drugačija, kada je taj materijalistički pogled na život – samo jednom se živi, a vrediš onoliko koliko imaš para u džepu, e, sad su advokati postali vrlo važna karika sprovođenja pravde u Srbiji. Tako imamo bivše sudije kao advokate, koji diktiraju iz advokatske kancelarije presude svojim pripravnicima koji su sada sudije.
Izgubilo se i ljudsko pravo i zaštita interesa klijenata. Moram da kažem da to nije generalni stav. Ima još one stare advokatske škole i sve što kažem nije generalizacija. Ima dobrih primera pravih, odanih advokata, koji se bore da sačuvaju svoju profesiju na onom nivou koji je propisan i tim kodeksom, koji je mnogo stariji od našeg propisa koji je donet za proteklih devet godina. To mora da se kaže i tu postoji podela na dobre i loše advokate.
Danas je podela na dobrog i lošeg prema rezultatima. Znate i sami, nekada je bilo – imam dobrog advokata, ''laje na sijalicu'' u sudnici, a danas – imam advokata, ne mora ništa da priča, on će da završi sa sudijom i sa tužiocem. Tako su se javile neke vrlo poznate advokatske kancelarije, poput, recimo, jedne zajedničke … Evo, pošto je danas ta tema bila, recimo, brane Borisa Tadića po privatnoj tužbi Dragana Todorovića za krivično delo klevete. Bliska kancelarija je Nenada Konstantinovića, predsednika Administrativnog odbora.
Kao što vidite, to nema veze s ''crtom'' i ko je bio na ''crti''. Znate i sami da su četiri vodoravne i jedna horizontalna – crte koje se koriste u tabliću. Ovde nismo na partiji tablića, nego pričamo o našem pravosuđu – gde je ono, gde se zaglavilo.
Sada moram javnost da obavestim da smo skoro u Narodnoj skupštini diskutovali o nekim zakonima koji se tiču pravosuđa. Naravno, kada to uzme u svoje ruke DS, onda je to uvek proevropski, najviši stepen demokratije.
Hvala Bogu, oni su se setili, zato je to najbolje, to mora svako da podrži; ko to ne podrži, on je protiv Evrope, protiv ovoga, protiv onoga, da ne pričam o svim tim silnim hvalospevima, poput onog, recimo, da je potpuno normalno da se iz Bodruma glasa, da je poželjno da se 12.000 ljudi uhapsi preko noći. To što je bilo glasanje iz Bodruma, videli smo i pre nekoliko dana ovde, na televizijskom snimku, opet se pojavilo, opet je taj duh iz boce izašao.
Sve je to demokratija. Kada DS kaže, tokom kampanje, "glasajte za nas, mi ćemo da zaposlimo 500.000 ljudi", onda budite sigurni da će 300.000 ljudi da izgubi posao. To je činjenica. Kada DS kaže na nekim dopunskim izborima – "glasajte za nas, pošto smo na vlasti u Republici, dovući ćemo velike pare da se izgradi vaša mesna zajednica, vaša ulica", onda znajte da su vas prevarili. Zašto? Nedavno je bio rebalans budžeta, tako da se iz budžeta Republike Srbije smanjuje za 15 milijardi dinara transfer jedinicama lokalne samouprave. Znači, obmana, laž, po ko zna koji put, da se prevare birači, to je ta crta na crtu. Naravno, laž uspeva samo kada se pojavi velika medijska podrška, a juče ste imali prilike da čujete da tri glavna savetnika Borisa Tadića drže gotovo 80% medijskih kuća pod svojom kontrolom – Dragan Đilas, onaj Šafer, pa čak i ovaj lekar Krstić, i to je taj problem, što to virtuelno izgleda lepo, samo što ne može da se uhvati u ruku, nešto se opet izmigolji.
I oblast pravosuđa se, takođe, putem medija, prikazuje u mnogo boljem položaju nego što jeste. Bez namere da repliciram ili da nešto ukazujem, ali malopre je gospodin Batić pročitao tri platna spiska za neke koji rade u jednom sudu, pa ste videli koji su to iznosi, i postavio je pitanje na koje niko neće i ne može da odgovori – kako neko s tim parama da učestvuje i da pomaže onima koji treba da sprovedu interese pravde u sudu? Moram da vas podsetim da mi još nemamo kompletan Ustavni sud. Mi mnoge organe nemamo kompletirane i ja se prosto naježim kada Boris Tadić predloži nekog kandidata, jer onda znam da je to loš kandidat i od njega se u startu nešto loše očekuje.
Videli ste i sami za ovih 10-15 dana, jedna televizija je prikazala šta se dešava u Beogradu sa gradskim građevinskim zemljištem. U svakoj od tih afera je neki advokat bio na čelu organa, na čelu nekog upravnog odbora, ili je bio zastupnik jedne, ili nekoliko tih firmi koje su bile predmet interesovanja televizije. Onda se postavlja principijelno pitanje – da li neko ko se bavi advokaturom može da se bavi bilo kojom drugom delatnošću, ili da vrši neku javnu funkciju?
Odgovor je da ne može; ne postoji veći sukob interesa nego advokat i javna funkcija. Ovo nije progon advokata, ovo je samo jedan doprinos da se utvrdi šta je to nespojivo.
Imate, recimo, Slobodana Beljanskog, bio je u onom odboru za rešavanje sukoba interesa, a sad radi u ovoj agenciji za borbu protiv korupcije. Kada je 2002. godine izabran za onaj savet za borbu protiv korupcije, dao je ostavku, jer nema apanaže, ali u ovom odboru je prihvatio, jer ima apanažu kao narodni poslanik. Vidite kako je kod njega rastegljiva pravda. Usput, triput je Zakon o univerzitetu menjan, a u tom periodu od 14 godina, on je nekako uspeo da magistrira, doktorira na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, zahvaljujući Momčilu Grubaču. I on vam sprovodi neku pravdu, on drži moralna predavanja.
Do pre godinu i po dana mi smo pričali ovde, a bilo je predmet interesovanja i javnosti, da li je nešto u skladu sa zakonom ili nije, a sada, zahvaljujući ovoj medijskoj dominaciji ove žute boje, i ono što je zakonito je predmet kritike sa gledišta da li je moralno ili nije moralno.
Onda, što reče Velimir Ilić, moralne pridike nam drži neko ko ne ispunjava nijedan uslov da se javi, a kamoli nešto da kaže. To je ta inverzija. Ona je najbolnija u pravosuđu i zato koristim ove slikovite primere kako bi i ljudi u pravosuđu shvatili šta se dešava, šta će da bude.
Vi se verovatno sećate da je pre mesec dana u Strazburu bila sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i tada su ovi kontrolisani mediji obavestili našu javnost o svemu i svačemu. Emitovane su Mićunovićeve izjave itd., ali je ostalo neprimećeno, sa gledišta javnosti, šta su oni rekli povodom reformi koje finansira Savet Evrope ili neke druge institucije iz inostranstva. Oni ne dele mišljenje koje ste vi promovisali preko medija građanima …

Oprostite, prošlo je 20 minuta, pa ćete, verovatno, kasnije nastaviti.
Po Poslovniku, reč ima gospođica Jovanović.

Hvala, gospođo predsedniče.
Zaista sam morala da iskoristim ovu priliku i poslednju rečenicu koju je rekao gospodin Krasić, ako mi dopustite, s obzirom na to da sam član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i da me je na tu funkciju, ispred Poslaničke grupe SRS-a, izabrao ovaj parlament.
Gospodine Krasiću, vi jeste u pravu kada kažete da ste čuli i videli izjave predsednika naše delegacije Dragoljuba Mićunovića, ali, nažalost, niste mogli da čujete reči onih predstavnika naše srpske delegacije koji dolaze iz opozicije, pre svega, moje malenkosti.
Moram vas, gospođo predsedniče, da upoznam, a i sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, da je meni bilo onemogućeno da se obratim, kao poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, u Savetu Evrope.
Naime, iako sam se uredno prijavila da govorim o izveštaju Monitoring komiteta gospodina Grosa i Rezoluciji koja se tiče naše države i novih nagoveštaja onoga što nam oni traže i što žele da ispunimo kao država u narednom periodu, šef naše delegacije, Dragoljub Mićunović, jer je pre toga imao uvid u moj govor na engleskom jeziku, tendenciozno insistirao da se nađem poslednja na listi od svih prijavljenih učesnika o toj tački dnevnog reda, što je bio skandal i što su uočile i kolege, pre svega, iz ruske delegacije, koje nisu mogle da veruju, pa i kolege iz drugih zemalja, da mi je onemogućeno da govorim o tački koja se tiče Srbije.
Javnosti radi, zbog činjenice da sam, kada je u pitanju izveštaj Monitoringa, završavam, gospođo predsedniče, poseban akcenat stavila na utamničenje, već šest i po godina, predsednika srpskih radikala prof. dr Vojislava Šešelja, predsednik naše delegacije me je onemogućio, pa zbog toga, gospodine Krasiću, niste mogli da čujete reči s druge strane, da čujete ono što sam ja htela da kažem u ime naše stranke i u ime Skupštine, o neslaganju s tim izveštajem, koji je, po mom mišljenju, skandalozan. Još da vas obavestim, to je moja obaveza …

Zahvaljujem. Nije bilo povrede Poslovnika.
Reč ima gospodin Velimir Ilić.

Gospođo predsednice, gospodo narodni poslanici, očekivao sam posle ovih setova pravosudnih zakona i promene nekih ljudi koji obavljaju određene funkcije u pravosuđu da će se, ipak, stanje normalizovati, da ćemo imati pravosuđe kakvo Srbija zahteva, da će to biti prave reforme, o kojima se godinama priča. Međutim, sve se to vrti oko partijskog pravosuđa. Nažalost, i danas, posle toliko godina, imamo jedno partijsko pravosuđe, gde su određeni ljudi, određene partije, koje dođu na vlast, potpuno zastupile sve čelne funkcije u pravosuđu, u svojim advokatskim timovima povezane, i nemoguće je probiti taj zid koji se stvara, pa određeni pravosudni organi ne mogu raditi svoj posao na korektan način. Svaka čast sudijama koji svesno i savesno obavljaju svoje funkcije, ali na višim instancama te njihove odluke padaju i oni postaju nemoćni i predaju se.
Želeo bih samo da podsetim na nekoliko veoma važnih stvari. Krše se mnogi zakoni, krši se odluka Parlamenta i, što je najgore, krši se Ustav, i za to niko ne odgovara. Ovih dana imamo jednu vrlo interesantnu stvar. Neko, ne znamo ko, zadužuje ovu Srbiju sa tri milijarde evra kod MMF-a, neko razgovara u ime Srbije, neko već deli te pare na određene projekte nekome, a mi ništa ne znamo o tome.
Kod nas su ovde periferne teme. Mi ovde raspravljamo o nekim zakonima koji će nas, tobože, približiti EU, a ključne stvari prolaze. Postavljaju se poslanička pitanja, ali na prava nema odgovora – tužioci ne reaguju.
Zar je moguće da ne može niko da odgovori na jedno veoma važno pitanje – gde su pare od "Mobtela", koji je prodat, a rečeno je, donesena je odluka na Vladi da se od tog novca izgradi Koridor 10? Zašto su te pare potrošene kada je prodat treći operater nekom sumnjivom gospodinu, sumnjivog porekla, koji je posle bio finansijer jedne političke stranke?
Niko na ta pitanja ne želi da odgovori. Ovde se više puta postavljalo pitanje – da li je tačno da je gospodin potpredsednik Vlade kupio hotel u Sokobanji? Na to se ne daje ni odgovor, niti iko reaguje. Tužioce to uopšte ne interesuje.
Kako je moguće da ovaj parlament nema nikakvu ulogu u odlučivanju da li Srbija treba da se zaduži, koliko da se zaduži, pod kojim uslovima da se zaduži? Da li je ugovor potpisan s MMF-om važan za Srbiju, nije važan? Šta je u tom ugovoru, šta piše? Ovde svi rade solo. Mi služimo samo kao posmatrači, a poslanička većina – da to aminuje, da donese odluku, ne pitajući se šta će dalje biti.
Ja ne mogu da razumem da se sada pravi jedna trka širom Srbije i konkuriše za sredstva koja smo ovih dana dobili po ubrzanoj proceduri, zato što će i Kosovo ući u MMF. Mi smo na to prećutno dali saglasnost i zato smo bili nagrađeni, ali Srbija je zadužena.
Kako je moguće da se zaduži zemlja Srbija tolikim kreditom, od 3.000.000.000 evra, a da to ne prođe kroz Parlament? Da li Narodna banka Srbije ima neke veze s ovim parlamentom? Kad ste poslednji put videli ovde guvernera Narodne banke Jelašića da podnosi izveštaj, da vidimo šta on to radi? Postavljali smo sto puta pitanje – kolika je realna cena dinara u odnosu na evro? Kome su prodate one silne devize za stabilizaciju dinara? Ko je kupio i gde su ti dinari, šta se s njima radi? Da li su smanjenjem deviznih rezervi povučene određene sume dinara ili nisu?
To su veoma važna pitanja. Postavljana su tužiocu, a nikad ne se reaguje na takva pitanja.
Ako želimo da napravimo državnu administraciju koja će voditi računa, ako želimo da vratimo, kao što smo čuli, kredibilitet Parlamentu, to nećemo učiniti time da li će neko lepo da govori ili neće, kako će ko u njemu da sedi i da se ponaša, itd., da li će neko doći u Parlament s kravatom, ili bez kravate, gde će ko sedeti, da postrojimo poslanike kad neko važan dolazi i kažemo im šta smeju da pitaju, šta ne smeju i da se to smatra nekim lepim ponašanjem, dok nas o odlučivanju, o ključnim odlukama, niko ništa ne pita. Mi smo nedavno u jednoj vladi donosili neke odluke, evo, što se tiče, konkretno, Niša, gde će ući taj gasovod. Određena je i trasa gasovoda, da prati trasu autoputa, jer je ona potpuno besplatna, jer će kroz zemljište koje se uzima eksproprijacijom da se provuku i jedna i druga investicija. Onda u medijima čujemo da je neki Žika, Pera bio negde i rekao: "Ma jok, to ćemo da preinačimo."
Zašto se krše prostorni planovi Srbije? Sve o čemu sam govorio usklađeno je u Prostornom planu države Srbije koji je doneo ovaj parlament. Mi sada menjamo i radimo šta god hoćemo – pojedinci mogu da rade šta god hoće. Ja se sećam, kada je prodata zgrada "Ušće" u bescenje, posle bombardovanja, rečeno je da zahteva da se poruši, da se reciklira na terenu sve, da se ukloni, uskladišti na sigurno mesto i da se tu gradi potpuno novi objekat. Međutim, objekat je preprodat. Neki visoki funkcioner jedne vladajuće stranke je sada to obavio, uzeo je veliki novac – niti je reciklirao, niti je rušio.
Rečeno je da je to opasan otpad, da je to radioaktivno, da to mora da se ukloni itd. i da su za to potrebna velika sredstva. Evo, vidimo tamo da se pravi tržni centar "Ušće". Kaže se da su grad i država Srbija oštećeni za 27 miliona evra, a niko ne reaguje. Kaže se da je zbog Luke ''Beograd'' oštećena država za 2,5 milijarde evra. Sitnica, šta je to za nas? Niko ne reaguje.
Neko kaže – sprovešće se istraga, ali ne kaže kada. Izlazi predsednik države i kaže – mi ćemo se oštro boriti protiv korupcije, a ja ne vršim vlast u Beogradu. Ne znam da li neko ovde iz sale utiče na tu vlast u Beogradu, koju drži određena stranka, evo, već desetak godina?!
Gde su te mere? Gde su te mere, gde je to pravosuđe da reaguje?
Krše se rezolucije Skupštine. Tri puta su donete rezolucije u Parlamentu da ne može Euleks da uđe na Kosovo i da ne može da se ispoštuje Ahtisarijev plan, ali je sve to urađeno na mala vrata. Rečeno je: "Nekih šest tačaka su veoma važne". Kojih je to šest tačaka – nikada ovde nismo ni čuli, ni dobili, niti raspravljali. Šta bi s tih šest tačaka?
Ahtisarijev plan je u potpunosti sproveden. Prekršen je Ustav Republike Srbije. Prekršene su tri rezolucije Parlamenta, ovog našeg, Skupštine Srbije – niko nije odgovoran. Niko nikoga ne sme da pita. Ovde svako vodi spoljnu politiku privatno – kako ko hoće. Evo, jutros slušam ministra odbrane, koji se juče ispričao s potpredsednikom Amerike. Pitaju – šta je za vas bilo najinteresantnije? On kaže – najinteresantnije je bilo što ga je pitao – otkud ti ta značka, šta ona znači, što je nosiš na reveru?", a objasnio je i šta znači njegova značka koju nosi na reveru.
To je ono važno o čemu se ministar odbrane ispričao, u jednom zvaničnom susretu, koji je koštao milione ovu državu, s potpredsednikom Amerike. Ja sam hteo da čujem da su pokrenuta neka ozbiljna pitanja. Međutim, tema je bila – ajde malo da proćaskamo, pa da odemo do Prištine. Ali, da ne bude da smo baš vas preskočili, svratićemo malo i kod vas ovde, da vam pokažemo šta je sila, kako ćete svi da stojite mirno i ne smete kroz park da prođete ceo dan, niti da se krećete ulicom. Morate stajati dostojanstveno, jer je došao neko ko je vrlo važan za ovu državu. Svi ima da čekate šta će vam reći, a on će otići i ništa važno neće reći.
Danas će nešto reći dole, a mi ćemo, nadam se, čuti nešto, ali, da li je to u interesu ove Srbije, da li je u skladu s Ustavom ove Srbije ono što će se reći danas u Prištini? Da li je to u skladu s ovom skupštinom? Zašto služi Skupština Republike Srbije ako donosi odluke koje niko, ni spolja, ni iznutra, nije nadležan da poštuje?
Nema odgovora za mnoge prekršaje koji se prave. Ovde je glavna tema za sve finansijske transakcije – budžetska inspekcija.
Ja sam više puta govorio da je to stranačka inspekcija, koju određena stanka šalje. Šalje je sada u opštine koje su opozicione, koje nisu pod kontrolom DS-a, i kažu – ako ne pustite naše ljude u vlast, poslaćemo vam sutra budžetsku inspekciju, imaćete priliku da vam mesecima ne izlaze. Budžetska inspekcija se formira od Ministarstva finansija i vladajuća stranka kompletno kontroliše finansije, a ko kontroliše Ministarstvo finansija? Da li je neko nadležan iz ove skupštine, koja donosi zakon o budžetu, da kontroliše zakone o budžetu?
Da li je neko odgovorio ovde šta je bilo sa sredstvima koja su prebačena Kapitalnom fondu Vojvodine? Nije? Da li su urađeni određeni projekti koje je trebalo uraditi i koji su bili debelo naplaćeni i za šta su sredstva prebačena?
Prema tome, budžetska inspekcija obavlja svoj posao onako kako joj određena vladajuća garnitura naloži, jer ona je stranački organ i zato se tako i ponaša.
Hteli smo da vidimo zašto je pravosuđe, po čijem nalogu, dozvolilo da zastare određeni postupci. Uzmimo privatizaciju "Sartida", niz privatizacija koje su bile sporne. Postupci su zastareli, držani su u fioci dok ne dođe do njihovog zastarevanja, a kada do toga dođe, onda se sve stavi ad akta i kaže se – znate, bilo je možda nekih nepravilnosti, ali do toga nije došlo, do bilo kakvog sudskog postupka.
Sećam kad je osnivano Javno preduzeće "Putevi Srbije". Jedan ministar je preuzeo zakonsku obavezu da javno preduzeće, kada se osniva, mora da se dovede na nulu. Mora se dati početni kapital i mora se osnovati u skladu sa zakonom. Sećam se odlično, tada je i u Skupštini i u Vladi dato obećanje da će Direkcija za puteve, koja je bila budžetska institucija i odgovorna i garant da se budžetskim sredstvima plate izvedeni radovi, pri osnivanju javnog preduzeća taj problem za par meseci pokriti, u visini od 10,5 milijardi dinara. Do dana današnjeg to nije rešeno. Direktor je rekao, porekao, niko ga ne poziva na odgovornost, niko ne traži od njega nikakvu odgovornost.
Ovde izađe neko i kaže u izbornoj kampanji – građani Srbije, imaćete svi 1000 evra kao akcije, ako mi pobedimo. Od toga nema ništa. Mislite da za to neko odgovara? Niko ne odgovara, niko nema nikakvu obavezu pred ovim narodom. Možete obećati šta god hoćete, možete reći šta god hoćete i to uopšte nije važno.
Ako je neko rekao da će se 31. marta sklopiti ugovor sa "Fiatom" i zato se određuju određena sredstva u budžetu, a do dana današnjeg niko ne sme da kaže je li on sklopljen ili nije sklopljen, gde je taj ugovor, kako sredstva nisu ušla u rebalans ako ugovor, koji je predviđao određena finansijska sredstva, nije nikada sklopljen, nije ispoštovan? Prema tome, odgovornosti nema.
Dalje, ovde je načeta jedna vrlo dobra tema – o advokatima. Mi smo imali jedan veliki problem. Jedan drugar, stranački, veoma važan, drži lanac advokatskih kancelarija. Njegov najbolji drug iz ''Otporskih'' dana je državni sekretar u pravosuđu. Sarađuju, druže se, i privatno i porodično i na sve moguće načine, i nema nikakvih problema. Svi kažu – ako želite to da rešite, da dobijete, pa, čoveče, znate gde je put, odete u tu kancelariju i problem je rešen.
Onda su sudije samo marionete koje će da obave neke poslove, koji se, nažalost, događaju, ali to je sve kod nas tako razvrstano. Nema sukoba interesa nigde, zato će taj iz advokatske kancelarije da dobije ulogu da sve bilbordove na teritoriji Srbije drži na putnom zemljištu potpuno besplatno. Kako može neko na putnom zemljištu da drži bilbordove i da prodaje svakodnevno njihovu uslugu a da ''Putevi Srbije'' ne dobiju nijedan jedini dinar od posla koji se tamo obavlja? Ko postavlja na teritoriji gradova ovolike bilbordove? Da li plaća neke obaveze, ko su ti ljudi i iz kojih su političkih opcija?
Sećam se jednog primera, koji je za mene vrlo karakterističan, kada je bio spor oko neplaćenih radova na putu kod Feketiću, koji je radio nekada bivši predsednik Srbije Milošević. Sećam se da su izvođači radova tužili i da to niko nikad nije platio. Spor je tekao, advokati se povezali, pravosuđe se povezalo, republički pravobranilac se s njima povezao, i svi su ćutali. Spor se završio, pravobranilac odradio svoj posao, advokati svoj posao, putari svoj posao, uzeše ovoj jadnoj državi 30 miliona evra ukupno, za radove koji su vredeli, možda, nekoliko miliona evra. Tu ogromnu cifru svi podeliše.
Naravno, mi smo smenili posle tog republičkog pravobranioca, ali on nije ni obavestio Vladu da će biti blokiran budžet Republike Srbije i da će se te pare skinuti jednog dana, nije ni rekao da je blokiran i da teče ono vreme za žalbu. Ni tada se nismo žalili i samo u jednom danu, advokati koji, takođe, pripadaju jednoj političkoj opciji, sve to su završili i uzeli tridesetak miliona evra, trljali ruke, podelili taj novac i niko za to nije bio odgovoran.
Kako je moguće sada da pojedini predsednici okružnih sudova, opštinskih sudova, postaju moćne advokatske kancelarije, bivši ministri, isto, postaju moćne advokatske kancelarije, i obavljaju određene poslove, a njihovi do juče potčinjeni postaju ministri i sve se to tako vrti u krug, i kažemo da je pravosuđe nezavisno, na njega niko ne može da utiče i sve što se događa u pravosuđu događa se na jedan način.
Nedavno sam imao jedan slučaj, vrlo nekorektan. Jedan sudija iz Novog Sada, gospođa, imena se ne sećam, ali mogu da pogledam, sudila je neki spor – što sam nekada šutnuo, pre pet-šest godina, fasciklu nekom tamo novinaru, i bio sam oslobođen, kada se video ceo postupak, bio sam oslobođen.
Međutim, on je našao mogućnost da me utuži u Novom Sadu, mada se događaj dogodio u Beogradu, a moje mesto stanovanja je Čačak. Suđenje je bilo u Novom Sadu. Taj sudija je sramno, bez dostavljanja poziva, bez ijednog poziva da dođem na ročište, donela presudu od 100.000 evra i dala na izvršenje onog dana kada sam bio operisan, kada sam se nalazio u sobi intenzivne nege posle operacije. Moji u kući, u nesreći, došli su u bolnicu i kažu – došao je sudski izvršitelj.
Molim vas, 100.000 evra se kažnjava neko jer se nije pojavio na sudu, toliko je onaj ko je utužio tražio, a nenadležni sud u Novom Sadu je presudio. Naravno, to se oborilo i vratilo u prvobitni postupak, ali taj sudija je sigurno imao spregu s advokatom i sada će sramno da sudi u Novom Sadu i dalje, a zna da nije nadležan sudija koji je mogao da vodi taj spor, ni po mestu boravka, ni po mestu prekršaja.
Bruka je za Srbiju što se takve sudije nalaze još uvek po sudovima i što rade određene poslove. Nadamo se da će biti bolje, da će biti ubrzo izbori i da će sve to biti dovedeno u red, onako kako i dolikuje.
Mi sate izgubismo u ovom parlamentu …
(Predsednik: Vreme.)
… donoseći odluke, ali niko nas i ne sluša i niko naše odluke ne poštuje. Ovde sam nabrojao niz prekršaja i nadam se da će neko iz pravosuđa reagovati na neki od njih. Hvala vam.

Gospodin Petković Miroslav ima reč. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, Srpski parlament raspravlja o stanju u našem pravosuđu samo kada su na dnevnom redu odluke o razrešenju sudija ili tužilaca. Odavno nismo videli ovde predstavnike Ministarstva pravde da nam odgovore na bitna pitanja. Nekad su se pravdali time da nisu ovlašćeni predlagači, nekada su to bili neki drugi razlozi.
Podsećam vas samo koliko je vremena proteklo od usvajanja Zakona o Visokom savetu sudstva i koliko dugo ovaj parlament bira prvi saziv Visokog saveta sudstva. To može da bude veliki problem, a gospodin Ristić, kao predsednik Odbora za pravosuđe, kao ovlašćeni predlagač za ovu tačku dnevnog reda i kao član, po funkciji, Visokog saveta sudstva, nije danas prisutan da nam odgovori da li je u međuvremenu održan sastanak tog nekompletnog Visokog saveta sudstva na kome su donošene određene odluke, na kome je raspravljano o broju sudova i donošeni neki dokumenti na osnovu kojih će Visoki savet sudstva raditi.
Nije dobro ako je to učinjeno bez predstavnika advokata, bez predstavnika profesora pravnih fakulteta i, u tom trenutku, sigurno bez predstavnika opštinskih sudova, jer još uvek nisu bili izabrani.
Da je zakon hteo drugačije da reguliše, ne bi ni predvideo da predstavnici advokature, profesure i svih sudova, i opštinskih i okružnih sudova u Srbiji, budu predstavnici u Visokom savetu sudstva.
Bilo je veliko mučenje u ovoj skupštini birati predstavnike Advokatske komore, jer znate i sami da nije uspostavljena saglasnost oko toga da je Upravni odbor advokatskih komora doneo odluku i prvobitni predlog za članove Visokog saveta sudstva.
U ovom parlamentu su doneti zakoni, donet je set pravosudnih zakona, ali problem je kad će krenuti njihova primena. Mi smo mnogo puta do sada ukazivali na to kada će se sprovesti reizbor sudija u Srbiji, kada će profunkcionisati mreža sudova u Srbiji, šta je s apelacionim sudovima, kada će oni početi da rade, kada će se, na kraju, kompletirati sastav Ustavnog suda Srbije. Ako neko smatra da Ustavni sud Srbije nije bitan, onda to njemu služi na čast.
Podsećam vas da je državni sekretar Ministarstva pravde, gospodin Slobodan Homen, još 18. februara 2008. godine izjavio da 1. januara 2009. počinju rad apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Sada je kraj maja i šta je urađeno da ovaj sistem profunkcioniše 1. januara 2010. godine, za kada je pomerena primena ovih zakona?
Takođe vas podsećam da je ovaj parlament, da su poslanici vladajuće većine glasali za to da se u Srbiji ukine više od 100 sudova. Sada mi nije jasno kako pojedini, u kampanji za lokalne izbore koju vode, imaju obraza da izađu pred svoje birače i kažu da su im ukinuli sudove u tim gradovima i tim opštinama.
Mi iz DSS-a smo vam rekli da će ovi zakoni ponovo doći na dnevni red. Sigurni smo da primena ovih zakona neće moći da se sprovede do 1. januara 2010. godine. Očigledno je da ste bili gluvi na sve naše primedbe, ali ima vremena, u narednih nekoliko meseci to će se pokazati, pa ćemo ponovo raspravljati o svemu ovome.
U našim sudovima je povećan broj predmeta. Ne znam da li uopšte postoji komunikacija između Ministarstva pravde i predsednika sudova u Srbiji, jer svi oni se žale da imaju povećan broj predmeta i da im nedostaje određen broj sudija, a sigurno je da će, kada bude primenjen ovaj zakon, ako ikada bude primenjen, doći do smanjenja broja sudija u Srbiji. Mislim da je najmanje što ti ljudi mogu da očekuju, što je odgovorno prema njima, to da se kaže koji je to broj sudija, za koliko će biti smanjen broj nosilaca pravosudnih funkcija, kako bi oni mogli da planiraju svoje poslove, ili neko zaista pokušava na ovaj način da sve one čestite, poštene i vredne ljude, koji imaju rezultate u sudovima, otera u advokaturu ili u neke druge profesije.
Šta je urađeno u međuvremenu na poboljšanju sistema zaštite nosilaca pravosudne funkcije? O tome se mnogo priča, a ništa nismo čuli da je popravljeno.
Šta je s informacijom, koju smo zahtevali ovde u Parlamentu i u Odboru za pravosuđe, o stanju pravosudnog sistema Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije?
Na prostoru KiM-a, Euleks preuzima predmete i procese iz srpskog pravosuđa. Znači, lažni sudovi lažne države o lažnim zakonima sude građanima Srbije.
Mislim da je to nedopustivo i najmanje što smo mogli da dobijemo od ministarke pravde jeste odgovor na ovo naše pitanje, ali očigledno je da i Ministarstvo pravde i ova neodgovorna vlada ravnodušno posmatraju integrisanje srpskih sudija u kosovsko pravosuđe, kao da se to dešava na nekoj drugoj planeti.
Interesuje me šta je s postupkom protiv državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena i državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije, gospodina Ćirića, zbog sukoba interesa, koji je pokrenut i, koliko se sećam, koji je okončan, odluka je doneta? Očigledno je da zakoni ne važe jednako za sve građane Srbije, ili su pojedinci iz Vlade zaštićeni kao beli medvedi.
Da li je borba protiv korupcije i kriminala, zalaganje za pravnu državu, samo prazna floskula ili filozofska kategorija vas iz DS-a ili je to obaveza da se Ustav i zakoni ove zemlje dosledno poštuju jednako za sve građane, bez obzira na to gde se nalaze ili da li obavljaju neku značajnu državnu funkciju? Po meni, mogu da budu samo dva razloga, ili je to iznenadna demencija, ili velika bahatost koja karakteriše DS.
Zamolio bih ministre u Vladi gospodina Cvetkovića da ponovo pročitaju zakletvu koju su položili pred narodnim izabranicima u Parlamentu. Oni su tu zakletvu dali građanima Srbije, a ne Borisu Tadiću, koji očigledno aminuje i toleriše sve njihove postupke koje sprovode.
Podsećam vas i na sledeće. Približava se kraj školske godine i ''razredni starešina'' će uskoro na Glavnom odboru DS-a ponovo ocenjivati svoje ministre i funkcionere. Neki će sigurno ići na produžnu nastavu, neki će ponavljati, ali građani Srbije nemaju više vremena za loše đake i za ponavljače.
Gospođo predsednice Narodne skupštine, vi ste pre izvesnog vremena, jutros, u toku ove rasprave, rekli jednu neverovatnu stvar. Izgleda da ste zaboravili da je vaš novi ljubimac Boris Tadić na predsedničkim izborima pobedio vašeg kandidata Ivicu Dačića, pa drugi put, ponovo vašeg kandidata, gospodina Mrkonjića. Za razliku od ljudi iz DS-a koji se ponašaju bahato, izgleda da je u pitanju kod vas velika demencija. Hvala vam najlepše.

Neću da komentarišem dijagnoze, vi niste lekar, to bi se, inače, smatralo vitium artis, stručnom greškom, ako bi neko ko ima svojstva kao ja bio proglašen dementnom osobom, ali dobro.
Gospodin Zoran Krasić ima reč, pošto nema više prijavljenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa.

Ja ću da nastavim tamo gde sam stao, a stao sam kod Saveta Evrope i sednice Parlamentarne skupštine koja je bila krajem prošlog meseca. Javnost bi morala da zna kako ste ocenjeni od strane Saveta Evrope.
Radi javnosti, samo da podsetim, Srbija je primljena u Savet Evrope aprila 2003. godine, za vreme vanrednog stanja u zemlji, i u tom smislu ste ušli u Ginisovu knjigu rekorda, jer se nikada nije desilo da postane član te institucije, koja se bori za ljudska prava u Evropi, koja ima 47 država članica, da se primi jedna država u vreme dok je u njoj vanredno stanje, a vanredno stanje je, po definiciji, dokaz da se uskraćuju ljudska prava. Ali, to je urađeno na zahtev jednog gospodina, odnosno molbu, preklinjanje.
Samo da vas podsetim da imamo neki istorijat tih odnosa s Evropskom zajednicom i Savetom Evrope. Ranije nismo mogli da budemo članovi te dve organizacije jer su postojala dva problema. Prvi je što u našoj zemlji nije postojao višestranački sistem, a za Socijalistički savez radnog naroda je rečeno da liči, ali nije, i drugi problem je bio što je u našem krivičnom zakonu postojala smrtna kazna.
Gle čuda velikoga, kada smo ta dva problema rešili, a to smo uradili 1990. godine, da budem precizniji, što se tiče smrtne kazne, već 1992. godine, onda su nas ti sa Zapada i bombardovali, i rasturili, i dokazali ko su, šta su i kakvi su.
Juče je bio ovaj gospodin što se tako slikovito izražavao o pripadnicima srpskog naroda za proteklih 20 godina, tako da između onog Čankovog predloga zakona o borbi protiv antifašizma i onog njegovog prijatelja koji je došao juče, vidim da je Čanak bio u pravu, on je to unapred predlagao da Bajden ne bi došao, a došao je simbolično, u vozilu koje se zove „zver 2“. Vozilo „zver 1“ je juče bilo angažovano u Kongresu i Senatu, gde je predsednik SAD-a još više pocrneo jer mu nije prošao koncept zatvaranja zatvora Gvantanamo, gde se, takođe, krše prava pritvorenih lica, i to za nijansu slabije nego što se krše prava naših građana u Ševeningenu, ali, o tom potom.
Da podsetim javnost, normalno je u Zapadnoj Evropi da se i političari i građani dele prema svom mišljenju, pa u Parlamentarnoj skupštini EU postoje tzv. evrofanatici, kojima pripadaju i ovi s hepatitisom B, s tom vrstom žutice, i postoje evroskeptici. To ravnopravno egzistira i, u daleko većoj sali od ove, sučeljava svoja mišljenja, s ciljem da se nađe pravo rešenje i bolji put.
Imali smo prilike da za ovih devet godina saznamo da u ovoj zemlji mogu da postoje samo evrofanatici, evroskeptici ne mogu.
Na taj način, DS je pokazao da nije kompatibilan za višestranački sistem, jer demokratski standard je samo interes nekih pojedinca iz DS-a i onih koji sa strane deluju, nisu članovi DS-a formalno-pravno, ali vrlo je in da budu bliski DS-u.
Moram da vam skrenem pažnju da u Zapadnoj Evropi možete da protestujete. Francuzi protestuju kada dođe američki predsednik. Nemci protestuju kada dođe američki predsednik, Italijani protestuju. Pale se zastave, pale se lutke, demonstrativno se na taj način izražava svoj politički stav i mišljenje prema nečemu što simbolizuje dotični gost.
Mi smo juče imali gosta koji se vozio u vozilu "zver 2", ali on je dao poruku da treba sve da se resetuje. Morali ste tom operacijom resetovanja, a njom se samo klikne na miša, da zaboravite Milicu Rakić, da zaboravite bombardovanje, da zaboravite rasturanje bivše SFRJ, da zaboravite poniženje. Sve mora da se zaboravi. Kreće se ispočetka. Malo se neko zaplakne i oseća se kao da je nov.
Ostaće našoj javnosti sporno da li je gospodin kome ste priredili srdačnu dobrodošlicu bio čovek koji se vratio na mesto zločina, ili je došao da se pokaje.
Samo da vas podsetim da ima veze s pravosuđem ovo što pričam, jer 2001. godine, kada ste došli na vlast, prvo što ste uradili jeste da ste tražili od javnog tužioca, odnosno od Vrhovnog suda, da se vrati na ponovni postupak, a onda je javni tužilac, po vašem nalogu, morao da odustane od krivičnog gonjenja onih koji su najodgovorniji za bombardovanje SRJ. Radi javnosti, moram da vam skrenem pažnju, bombardovanje je bilo bez saglasnosti Saveta bezbednosti.
U razlozima koji su do sada, za ovih desetak godina, navedeni o tome zašto je bilo bombardovanje, imate 70 odvojenih razloga. Po potrebi se vadi svaki od njih u datoj situaciji. Prvi razlog je bila humanitarna katastrofa, pa je onda bilo, navodno, da se skine diktator, podsećam ove iz SPS-a da su rekli da je taj diktator Slobodan Milošević, a nedavno smo imali prilike da od vašeg prijatelja Havijera Solane čujemo da je bombardovanje bilo da bi se Srbija naterala da prihvati evropske standarde. Znači, kako se koja prilika ukaže, tako se da odgovarajuće opravdanje, a onda mediji, pod kontrolom ovih savetnika predsednika Republike, to lepo umiju, ofarbaju, pa čak i ova tema može da bude u nekoj od emisija "48 sati svadba", "Menjam ženu", menjam državu, menjam partiju, menjam stranku. Znate i sami, ko je u stanju da prevari Boga, on je u stanju da prevari i svakog pojedinca. Primera za to imamo koliko hoćete. To je Srbija od kada su je demokrate uzele pod svoje.
Moram javnost da upozorim i obavestim da postoji neka zakonomernost u pogledu postupaka, mera, načina rada, i ta zakonomernost nam ukazuje da smo u obavezi da se pozovemo na nešto što je znanje, a do znanja se dolazi putem iskustva i pozivanja na neko iskustvo.
Srbija je u ovoj situaciji bila i u periodu od 2001. do 2003. godine i tada je bilo političkog progona, bila je vrlo teška situacija i s medijima. Krenulo se s jednom nekritičkom saradnjom s Haškim tribunalom. Proterivane su poslaničke grupe, čitave, u onom periodu –jedna od članica DOS-a, DSS, nedavno – SRS, kako se ne bi, navodno, uzbunila javnost, ili, kako reče jedan od predstavnika G17 plus pre nekoliko dana, u nekoj emisiji – pa, znate, vi ste opozicija, vi ste dužni da nas kritikujete, a mi smo dužni da radimo. To što radite je opasno. To je opasno.
Samo da podsetim građane Republike Srbije, bivša SFRJ je na dan 1.1.1991. godine imala spoljni dug 22 milijarde dolara po jednom proračunu, po drugom proračunu – 30 milijardi dolara. Znajte da danas Republika Srbija, ovakva mala, fildžan, smanjena, duguje 30 milijardi dolara. Doduše, veliki deo tog iznosa je, kako oni kažu, komercijalni dug, nije državni dug, ali, bez obzira na to kako ga oni tumačili, on se plaća i moraće da se plati s ove teritorije. To je rezultat vaše demokratske vlasti. Uspeli ste nešto što je nemoguće. Ono što se bivša SFRJ zadužila od 1946. do 1990. godine, vi ste sredili za dve vaše petoletke. Sada ste rekli da dobijate neki zajam od tri milijarde, onda će biti još veći iznos, tako da unuci, praunuci, teško da mogu da izađu iz ovog što se zove dužničko ropstvo. Onaj ko je u ropstvu, mora da sluša onoga ko glumi Svevišnjeg. Taj svevišnji je, navodno, ova ''žuta firma''.
No, da vidimo šta je rekao Savet Evrope povodom uspešnog puta, jer ste još uvek u fazi posmatranja od SE. Savet Evrope nije rekao da se resetujete, nego ćete morati još da budete na posmatranju. Sada ćete da vidite šta piše u toj rezoluciji. Kažu – u pogledu evropskih integracija, preporučuju se reforme koje bi omogućile građanima da osete dobrobit tih integracija. To je sada medijski aspekt. Treba da hvalite EU, posebne emisije "Evronet", pa ste sada uveli neku emisiju gde se javlja neki drekavac koji treba decu, peti, šesti, sedmi razred, gimnazijalce, da tera da pevaju neke pesmice na engleskom i kako sve ide med i mleko iz EU.
Ali, šta je stvarnost? Stvarnost nije takva. Šta smo to naučili od EU i koja je to dobrobit došla? Ugovor sa "Fiatom", nema ga. Koja je druga dobrobit? Šengen viza? Pa, devet godina pričate o beloj šengen vizi. Tadić je morao da vas upozori i da kaže – ne lupajte ljudi, aman, oko datuma, nema ništa od toga. Napravili ste skandal oko pasoša. Kako da se to resetuje? Ja sam opozicija i moram da podsetim sve građane. Opasno je kad nešto uzme DS u svoje ruke. To se suši, ljudi.
Zakonomernost vlasti DS-a jeste katastrofa – glasanje iz Bodruma, hapšenje, a za to vreme privatizacija, otpuštanje. Nekada ste imali krizne štabove. Upadali ste u preduzeća. Zahvaljujući kriznim štabovima, svi nastavnici fizičkog su postali direktori osnovnih škola. Prvo borci ''buldožer revolucije''. Dobro su palili Skupštinu.
Koja je druga dobrobit EU, koju vi treba da promovišete? Evropska unija otima KiM, 22 države su ga priznale. Koja je dobrobit jednostrane primene tog vašeg čuvenog sporazuma, čiji je jedan amandman izazvao potres?
Ukinuli ste carine, sada po damping cenama dolazi roba iz inostranstva i ne znam zašto onaj kuka za onaj sjenički sir. Neka se obrati ministru trgovine, ministru poljoprivrede, ministru za regionalni razvoj i ekonomiju. Sa pet rečenica njegovog pi-ara, izvesnog Papka, sve se rešava. Lepo zvuči.
Koja je sledeća dobrobit koja treba da se predstavi? Vi ste pozvali Euleks. Prošle godine ste blokirali Rezoluciju. Pozvali ste Euleks i sada onaj Goran Bogdanović kuka na taj Euleks, kaže – pa on uopšte ne gleda naše interese.
Vratili ste Olivera Ivanovića. Goran Bogdanović je bio prvi ministar u toj lažnoj, prelaznoj vladi Kosova. Šta će on da sluša? Pre će da sluša Tačija nego Tadića, mada mu je isto, svodi se na isto.
Kao što sam rekao pre nekoliko meseci, uvek će Tadić da kaže – ja neću da potpišem nezavisno Kosovo i mi nikad nećemo da priznamo. Šta mu kaže "zver 2" iz kola – ma, znamo, mi to i ne tražimo, mi smo to već završili, ko te pita za tvoj stav? Šta njegov stav može da odluči? Kaže – prekinuli smo diplomatske odnose s Makedonijom i s Crnom Gorom, zabili nam nož u leđa. Tog što mu je zabio nož u leđa, dva dana ovde šeta po Beogradu.
Šta radite? Kuda vodite ovu državu? Ne može medijskim manipulacijama ovo da se radi. Kad-tad to dođe na naplatu. Hajde sad da resetujemo. Šta da resetujemo? Jedino što ste dobili nalog, to je da se resetuje.
Idemo dalje, šta kaže Savet Evrope, to su vaši, Teri Dejvis i kompanija, doduše, umro je Rasel Džonston, ali tu je, vaš je. Kaže: "… kojim bi se garantovala prava opozicije u pogledu funkcionisanja Parlamenta".
I oni primetili da nešto nije u redu s izražavanjem mišljenja u Narodnoj skupštini i kažu da predsednika Narodne skupštine treba da odlikuje tolerancija, da ima razumevanja i za neke reči koje nisu baš milozvučne. To što je gospođa predsednik promenila stav, pa joj se sada sviđa čovek na crti, u političkom smislu reči, to je drugi problem.
Znao sam da će biti leteća izmena, tačno sam znao. Čim ja krenem ozbiljno, oni moju Gocu stave.
Evo, da obavestim građane Vojvodine, za ovo što doživljavate s Bojanom Pajtićem, ja sam kriv. Kada je on gurao kartice 2003. godine, ja sam iza njega išao i bacao te kartice.
Da smo tada napravili nešto da ga demokrate uklone sa političke scene, ne bi se dešavalo ovo što se sada dešava u Vojvodini. Oni su napravili i ''Razvojnu banku'', tako što su jednu banku, bukvalno rečeno, ukrali, "Metals banku", i ona treba da bude banka neke buduće nezavisne pokrajine. To ste sve vi uradili.
Građani, nemojte da resetujete, nego zapamtite. Što bolje budete pamtili, manje će neko da vas prevari.
Kaže – u Rezoluciji se pozdravlja saradnja Saveta Evrope i vlasti iz Srbije u pogledu reforme sudstva i tužilaštva, borbe protiv korupcije, pranja novca i finansiranja terorizma. Navodno su doneti neki zakoni i oni moraju ovo da pozdrave, jer se njihovim parama neki projekti ovde realizuju. Kako oni mogu da kažu da je projekat pao, da je sve nakaradno urađeno? Neko će njih da pita u Zapadnoj Evropi – što ste dali pare? Da ne bi odgovarali za to gde su pare, oni moraju da pale.
Šta kažu u sledećoj rečenici – vlasti u Beogradu pozivaju se da usvoje zakone o sudovima, statusu sudija i Visokog saveta pravosuđa, Javnog tužilaštva, tužilaca i Državnog saveta tužilaca, uz garancije da će sudstvo i Tužilaštvo biti imuni na političke uticaje.
Džabe je sve rađeno od januara, februara. To nije prošlo test, morate na popravni. Jasno je njima da pravite nešto da biste preko toga ostvarili politički uticaj. To je veza s ovom današnjom tačkom dnevnog reda i onom koja sledi, konstatuje se prestanak sudijske funkcije, ne biraju se novi, ide se na neku novu racionalizaciju, transformaciju, koja uopšte neće biti niti efikasna, odnosno budući izgled pravosuđa neće biti ni transparentan, niti će te važne institucije biti nezavisne, neke još i samostalne, a pogotovo ono što ste u Strategiji stavili da bude efikasno.
Sada ćete da napravite institut, da se obučavaju sudije. Ko će da ih obučava? Ne daj bože da ih obučava Homen, ili Nenad Konstantinović, ili Snežana Malović. Molim vas, nemojte o tome da pričamo. Na šta će da liči to naše buduće pravosuđe? Kako možete da zamislite buduće pravosuđe koje transformiše DS? Šta god ste uhvatili u ruke, to se osušilo, apsolutno sve, sve je upropašćeno. To više ne postoji, što vi sređujete. Danas imate i ovu telefonsku sednicu Vlade, pa ćemo čuti šta je bilo na telefonu.
Znači, operacija transformacije pravosuđa je bila neuspešna i sa gledišta Saveta Evrope. Kada smo već kod pravosuđa, oni kažu da treba da bez odlaganja usvojite Evropsku konvenciju protiv ograničenja vremena za sudsko gonjenje krivaca za zločine protiv čovečnosti i Konvenciju o naknadama za žrtve nasilnih zločina. Onda vas upozoravaju da su 33 od 47 članica Saveta Evrope do sada priznale Kosovo i otvaraju to kao veliku temu, a gospodin šef delegacije se raduje i kaže – veliki uspeh, sada smo došli u stanje postmonitoring faze.
Neko bi mogao da zaključi da ste vi sposobni i spremni da prevarite i ove vaše, navodno, prijatelje iz inostranstva. Zaboravite to, to nikome nije pošlo za rukom. Vidite i sami, ko je na političkoj sceni Srbije verovao Amerikancima – nema ga više, ko je postupao po njihovim nalozima – nema ga više.
Morate malo da se orijentišete u vremenu i prostoru. Ovaj put kojim vodite Srbiju je loš. Ovaj put je put nizbrdo, u ambis, a ne bi bilo dobro da nema puta da se izađe, ili da se skrene, da izađemo iz ambisa u koji ste nas vi uvukli. Vidite i sami da te lepe priče o demokratiji, o ljudskim pravima, samo medijski imaju neki značaj, da se neko prevari, da, navodno, nova vlast ne bi pravila veće probleme u regionu.
Moram građanima da dam i ovu informaciju. Svi ovi sa Zapada, koji nam dolaze, žele da prekomponuju političku scenu Srbije, da u nekoj novoj vladi bude što veći broj manjih stranaka, koje pojedinačno ništa ne znače, i da onda, s vremena na vreme, mali koalicioni partner može da napravi veliki lom.
Znate i sami da mali kamen obara kola, ne veliki. Tako drže sve pod kontrolom i tako kontrolišu krizu na ovoj teritoriji. Njima je interes da bude ovde kriza. Traže od vas da se sve resetuje. To su tražili i u BiH. Pre dva meseca, na jednom savetovanju, odnosno seminaru NATO-a u Sarajevu, oni su doslovce ovako rekli – NATO pakt je zahvalan Bosni i Hercegovini…