Konstatujem, nakon prihvatanja od strane ovlašćenog predlagača, da je predmetni amandman postao sastavni deo Predloga zakona. (Hvala, gospođo Radeta.)
Na član 118. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Ostojić podneo je amandman, sa ispravkom, kojim predlaže da se posle člana 122. dodaju novi članovi 122a i 122b. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Zoran Ostojić.

Moj amandman odnosi se na nadzor nad motornim vozilima. Motorno vozilo je opasna stvar, kao i oružje. U ovom drugom slučaju, u zakonu je propisano kako se i pod kojim uslovima vrši nadzor nad oružjem. Nadzor nad motornim vozilima nije baš isto, ali ima jednu skrivenu prednost. Probaću da je obrazložim.
Najpoštenija, najobjektivnija kontrola bezbednosti saobraćaja i kršenja pravila o saobraćaju, samim tim i kažnjavanje, čine video nadzor i kamere. Složićete se da je to cilj kome moramo težiti. Nema sumnje, mita, korupcije, nema greške, to je što je kamera snimila. Bez ovih članova o nadzoru, to nikada u Srbiji neće zaživeti. Možda je to nekom cilj, jer onda čovek ima veću vlast, posebno ako ima uniformu.
Ako nemamo ovaj član, uvek će moći vlasnik vozila da kaže – nisam ja upravljao, zaboravio sam kome sam ga dao, ne sećam se itd. i time faktički video nadzor i uopšte moderna tehnička sredstva koja u svetu zamenjuju čoveka, upravo zato što su nepogrešiva, neće zaživeti.
Uvek će biti obrazloženje da se, prosto, ne zna ko je tada tog dana upravljao motornim vozilom, jer se vlasnik ne seća, zaboravio je. Ne postoji nikakva sankcija, ne možete ga naterati da se seti.
Ako mu propišete da on mora u svakom trenutku da zna ko mu je u vozilu (kao što verovatno mora da zna, ili uopšte ne sme da daje oružje nekome drugome), onda ima šanse da mašine polako zamene ljude i da mi svi budemo srećni jer nema onoga što prati kažnjavanje.
Zato bi mi neprihvatanje ovog amandmana na neki način pokazalo da vi ne želite da kamere u budućnosti zamene policajce. Da ne govorim da, u nekim zemljama, npr. u Nemačkoj, ukoliko vlasnik kaže da ne zna kod koga je bilo vozilo nekog dana u prošlosti, ima obavezu po zakonu da vodi dnevnik svaki dan u toku godinu dana. Policija ga proverava da li vodi dnevnik, i ako ga uhvati da ne vodi dnevnik o tome kome daje vozilo, snosi veliku kaznu. Vrlo velika kazna je predviđena za takve ljude koji ne znaju gde mu je bilo vozilo, recimo, pre sedam ili deset dana.
Ovaj moj amandman uvodi institut nadzora, koji će doprineti da, faktički, u budućnosti kamere budu zaista sredstvo na osnovu kojih se registruju saobraćajni prekršaji.

Da li još neko želi reč u raspravi po ovom amandmanu? (Ne.)
Odbor za saobraćaj i veze povukao je amandman na član 123. i on nije predmet rasprave u pojedinostima.
Odbor za saobraćaj i veze, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo je amandman na član 124. Predstavnik predlagača prihvatio je amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Zoran Ostojić podneo je amandman kojim predlaže se posle člana 130. dodaju novi članovi 130a, 130b, 130v i 130g. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Zbog onoga što se dešava na našim putevima i potrebe da donesemo ovaj zakon jer je star, mnogo star, mislim da zbog toga u Srbiji deca ginu više nego u drugim zemljama (govorim o prosecima, o broju stanovnika itd.), zaista mislim da bi ovim članom, koji se odnosi na posebne mere zaštite dece, kao društvo pokazali da nam je stalo da tu situaciju promenimo. Ništa senzacionalno, ništa što oduzima policiji ovlašćenja, ali mislim da je potrebno.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz želi reč. Izvolite.

Složio bih se sa nekima od kolega koji su pričali da smo svi mi koji smo najviše učestvovali u raspravi o ovim zakonima dosta brinuli o pravima vozača, ali vozač je, samom činjenicom da se oko njega nalazi lim, mnogo bezbedniji u odnosu na najosetljiviju kategoriju učesnika u saobraćaju, a to su deca.
Mislim da je ovaj amandman vrlo umestan, da ima edukativnu ulogu, zaštitnu ulogu, da će, u svakom slučaju, sve ovo što se dešava na našim putevima, a tiče se povređivanja i smrtnosti najmlađe kategorije učesnika u saobraćaju, uticati i preventivno i na svaki drugi način da se broj nastradale dece smanji.
Hteo sam da pomenem jedan pozitivan primer. Dok je gospodin Mića Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu bio sekretar za saobraćaj, mislim da je donet jedan program, na gradskom nivou, zaštite dece u saobraćaju i da je taj program dao izvanredne rezultate. Mislim da nemamo razloga da posebnu pažnju ne posvetimo najmlađim učesnicima u saobraćaju, kao i odgovornosti roditelja i lica koja vrše nadzor da tek tako ne puštaju decu u složene uslove odvijanja saobraćaja i da ih prepuste samima sebi. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Pre nego što pređemo na amandman na član 133, obaveštavam Narodnu skupštinu da će rad današnje sednice u direktnom prenosu RTS-a biti do 19.40 časova, a naš rad nakon toga biće emitovan u odloženom prenosu.
Na član 133. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

U najkraćem, suština mog amandmana je da policija nema pravo da određuje gde će koji znak da bude, nego mora da postoji projekat. To znači da prethodno saobraćajni inženjeri, stručna lica, kažu - na ovom pravcu, na kome može da se vozi 80, biće 80, a ne 40 - da bi se time napravila "kasica prasica". Svi znamo za saobraćajnu signalizaciju koja maltretira vozače, dugačke pune linije na pravcima gde im mesto nije, niska ograničenja na pravcima gde im mesto nije... To je moguće samo ako ostane dosadašnja praksa da policija ima vlast da čak postavlja i saobraćajne znake bez učešća struke.
Predlažem da svaki saobraćajni znak mora imati iza sebe projekat. Projekat rade oni koji su stručni. Time bi se smanjio voluntarizam i ono što često imamo prilike da vidimo na putu. Jeste, ovo je jedan od onih amandmana koji uzima malo vlasti policiji i zato pretpostavljam da ga nećete prihvatiti.

Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Biću kratak. Mislim da je ovo zaista korektan i smislen amandman, koji insistira na nauci i struci. Ne bi bilo loše prihvatiti amandman koji bi definisao angažovanje struke, odnosno ljudi koji zaista imaju ili sa sobom nose jednu empiriju, a to su oni ljudi za koje smo tokom celodnevne rasprave insistirali da bi trebalo da na jedan ozbiljniji i intenzivniji način budu uključeni u celu ovu priču oko sprovođenja zakona, odnosno da nije bilo potrebe za nekim inovacijama, izmišljanjem novih agencija itd., nego je trebalo ljude koje imamo, koji su iz ove oblasti, iz ove struke, na ozbiljan način angažovati.
Projekti su veliki problem Srbije. Srbija ima puteve, ali nema projektnu dokumentaciju za te puteve. To je ozbiljan problem, a na neki način i za jedan običan saobraćajni znak neophodan je projekat. Srbija će imati problema sa izradom te dokumentacije, ali to ne znači da se jedna ovakva norma, koja insistira na projektnim dokumentima, ne treba uvrstiti i da na taj način napravimo neku obligaciju ili obavezu državi da se u tom kontekstu uozbilji i da u narednom periodu u Srbiji nemamo ni na jednom putu znak ili banderu bez uređene tehničke dokumentacije.