Ovo je moj pokušaj da još malo uzmem ovlašćenja ministarstvu policije u korist ministarstva obrazovanja, recimo. Zato što mislim da ovaj zakon pati od mane koju je imao i prethodni zakon, donet još u Titovo vreme, da se sve oko vožnje, obuke novih vozača i edukacije svodi na obuku.
Podsećam da je obuka, u suštini, savladavanje nekakve veštine: prva brzina, druga, kuplung, kvačilo...I na to se, nažalost, svelo sve ono što se zove vožnja i učenje vožnje u ovim proteklim decenijama. Zato imamo ''Kosovo'' na putevima, između ostalog. Ovde se ide u auto-školu i izlazi na ispit da bi se dobila dozvola, a ne da bi se naučilo da se vozi. To je suštinska razlika.
Mislim da zakon prirodno, jer ga je policija pisala, zanemaruje obrazovanje i vaspitanje. Za razliku od obuke, obrazovanje je prenošenje znanja, a vaspitanje menjanje vrednosnih sudova i stavova. Mislim da su, pored obuke, obrazovanje i vaspitanje neophodni da bismo sutra imali saobraćaj uređen na način na koji to zaslužuje zemlja koja hoće da bude evropska.
Zato mislim da će ovaj deo, koji faktički stvara obavezu da se deca i obrazuju i vaspitaju o saobraćaju još od predškolskog uzrasta kroz školski sistem, doprineti da u budućnosti oni koji su sada još mali ili se još nisu rodili zaista polože vozački ispit i da sticanjem dozvole znaju da voze, razumeju šta je to. Jer to je suština, a ne samo puko dobijanje dozvole i prava da se vozi, bez onoga što je nužno.
Zato bar ovde popustite. Opet će policajci predavati, ali će i neki drugi predavati. Mislim da, ako hoćemo da vožnju sa obuke dignemo na nešto mnogo više, da uvedemo obrazovanje i vaspitanje, onda o tome mora nešto da piše u zakonu.