Iskoristio bih, poštovana predsedavajuća, sve vreme kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe. Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika SVM iskoristim priliku i iznesem naše sugestije u raspravi u pojedinostima vezane za ove zakone o kojima još nismo pričali.
U načelnoj raspravi smo istakli neke zakone koji su za nas, za naše poljoprivrednike najvažniji, a to su: Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, za koje smo već istakli sugestije.
Dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina iznesem naše stavove, primedbe, da postavim neka pitanja u vezi ostalih zakona i da obrazložim naše amandmane.
Prvo bih počeo sa Predlogom zakona o zdravlju bilja. Ovim zakonom se uređuje zaštita i unapređenje zdravlja bilja. Smatramo da je dobro da se donese zakon koji će na jedinstveni način regulisati oblast zdravlja bilja, kao i posebni zakon o sredstvima za zaštitu bilja i sredstvima za ishranu bilja. Ovakav pristup regulisanja oblasti već je usvojen u zemljama EU. Ono što smatramo dobrim je da je ovim zakonom obezbeđeno i organizaciono i funkcionalno jačanje fitosanitarne službe.
Što se tiče Predloga zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, ovim zakonom se uređuje razvrstavanje, kvalitet, obeležavanje, fitosanitarna kontrola i uzorkovanje u prometu, uvoz i primena sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, po našem mišljenju na dobar način.
Smatramo da je Predlog zakona o sredstvima za zaštitu bilja važan za nas i odgovarajući. Usaglašavanje postojeće zakonske regulative u oblasti sredstava za zaštitu bilja sa važećim direktivama EU dovelo je do potrebe za donošenjem novog zakona koji će regulisati ovu oblast kao samostalnu.
O Predlogu zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, Predlogu zakona o etanolu i Predlogu zakona o vinu želim da naglasim da ih podržavamo. Najvažnije je da svaki građanin može da proizvodi rakiju i vino za sopstvene potrebe.
Ovim zakonom reguliše se oblast koja ima veliki značaj u poljoprivredi Srbije, koja obuhvata od proizvodnje, odnosno upisa u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, preko kvaliteta, oznake i geografskog porekla, deklarisanja, kao i prometa.
Ovim zakonom nameće se obaveza svakom ko želi da se bavi proizvodnjom i prometom rakije i drugih alkoholnih pića da mora da se upiše u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića. Uvođenjem registra sprečava se nelegalna proizvodnja i promet, eliminiše se proizvodnja falsifikata i omogućava se praćenje svih puteva, što je za nas jako važno i smatramo dobrim.
Dalje ću da pričam o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. U postupku usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU donet je Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća koji je stupio na snagu krajem 2004. godine. Zakon je najvećim delom urađen na osnovu uputstva Evropske zajednice o prometu šumskog reproduktivnog materijala.
U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća dodate su odredbe o pravilnicima i potpune implementacije propisa Evropske unije u oblasti proizvodnje i prometa šumskog reproduktivnog materijala.
Nastavio bih sa Predlogom zakona o dobrobiti životinja. Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja. Ovim zakonom posebno se ističe odgovornost, obaveze i dužnost vlasnika, odnosno držaoca životinja u cilju zaštite dobrobiti životinja, čime se želi sprečiti okrutnost, kao i neodgovarajuće postupanje sa životinjama.
Sledeći je zakon o stočarstvu. Ovde imamo više primedbi. Što se tiče ovog zakona interesuje me da li je Ministarstvo poljoprivrede održavalo sastanke sa veterinarskim komorama, kakva je saradnja između Ministarstva poljoprivrede i veterinarskih komora, da li su veterinari uputili neke primedbe na ovaj zakon i posebno nas interesuje uloga naših veterinarskih tehničara i veterinara u zakonu.
Naše primedbe su da pri izradi Predloga zakona nije vođeno računa o našoj specifičnoj situaciji stočarske proizvodnje, da 80-90% ukupne nacionalne proizvodnje daju sitni proizvođači i fizička lica. Fali definisanje subjekata proizvodnje, nivo primarne proizvodnje.
Ovde predlažemo da to budu udruženja odgajivača, registrovana interesna zajednica odgajivača po vrstama stoke, kao pravno lice, farme industrijske proizvodnje, kao pravno lice, i integratori i organizatori primarne proizvodnje, kao pravno lice.
Udruženje odgajivača treba da bude glavni subjekat, obuhvatajući vitalnu masu sitnih proizvođača na nivou primarne proizvodnje. Inače, 80% proizvođača neće participirati od budžetskih sredstava izdvojenih za razvoj stočarstva.
Fali i definicija strukture proizvodnje, odnosno proizvođača. Naš predlog je da to bude industrijska proizvodnja, sitna robna proizvodnja, naturalna proizvodnja i bioproizvodnja.
Definisanje ovih pojmova je važno, ne samo pri koncipiranju generalne agrarne politike, već i pri usaglašavanju zakonskih regulativa, kao što je Zakon o zaštiti domaćih životinja.
Nejasna mi je definicija još nekoliko pojmova, kao što je odgajivačka organizacija.
U Predlogu zakona je jedna vrsta selekcija, međutim, u EU to je jedna vertikalna integraciona struktura proizvođača u cilju selekcije, gajenja i prometa stoke. Selekcija je danas kontrola i obezbeđivanje kvaliteta.
Reprodukcija kao zootehnička mera treba da bude definisana po segmentima, po našem – prirodno parenje, veštačko osemenjivanje unutar odgajivačke organizacije, veštačko osemenjivanje unutar industrijske farme i, kao četvrto, komercijalni centri za proizvodnju i promet semena.
Naše generalno mišljenje je da je Predlog zakona tendenciozno naklonjen industrijskoj proizvodnji stoke, centralni položaj u raspodeli budžetskih sredstava su zauzele naučne institucije i fakulteti.
Cilj zakona treba da bude čuvanje identiteta i tradicije našeg stočarstva, a uz to omogućiti sitnim proizvođačima da kroz udruživanje poboljšaju svoj ekonomski status i da budu i dalje nosioci preko 50% nacionalne proizvodnje stoke.
Ono što želimo da naglasimo je da i pčelarstvo pripada ovom zakonu. Interesuje nas šta je plan Ministarstva poljoprivrede po tom pitanju. Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da možda ne bi bilo loše da pčelarstvo dobije poseban zakon. Tražimo od vas da kontaktirate udruženja pčelara po tom pitanju i da razmislite u tom pravcu.
Što se tiče Predloga zakona o bezbednosti hrane, za ovaj zakon je pristiglo dosta amandmana. Izuzetno je važan jer se njime uređuju opšti uslovi za bezbednost, higijenu i kvalitet hrane i hrane za životinje. Značaj donošenja zakona o bezbednosti hrane jeste prvenstveno u zaštiti života i zdravlja ljudi. Po našem mišljenju, osnovno je pravo potrošača da hrana koju kupuje i konzumira ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje.
Podneli smo amandmane na čl. 11, 12. i 48. ovog zakona. Za nas je jako važno da Pokrajina ima svoje nadležnosti po svim zakonima u oblasti poljoprivrede. Naša primedba u članu 11. se odnosi na deo o nadležnostima gde stoji „ministarstvo“, predlažemo da se doda „nadležni pokrajinski organ“. U okviru prenetih nadležnosti Autonomna Pokrajina Vojvodina treba na svojoj teritoriji da vrši monitoring primene ovog zakona putem svoje inspekcije, po našem mišljenju.
U članu 12. poslove organa države, u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane obavlja fitosanitarna inspekcija, veterinarska inspekcija, a mi tražimo da to obavlja i poljoprivredna inspekcija, odnosno inženjer prehrambene tehnologije, jer uloga i mesto inspektora inženjera prehrambene struke izuzetno je važna u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, zato što su to najkompetentniji kadrovi.
Podneo sam amandman i na član 48. stav 2, gde se posle reči "isti" dodaju reči "odgovarajuće stručne spreme". Primedba u članu 48. odnosi se na stručnost lica koja će biti odgovorna za promenu dobre proizvođačke i higijenske prakse u primeni HCCP, pošto je veoma bitno da to bude lice prehrambene struke, jer se u praksi neretko za odgovorna lica imenuju postojeći radnici koji su nekompetentni za obavljanje ovih zadataka. Što se tiče Predloga zakona o genetski modifikovanim organizmima, u naš zakonodavni okvir se uvode novi elementi kada su u pitanju genetski modifikovani organizmi, a to je - obavezno obeležavanje, upoznavanje javnosti, odgovornost za štetu, ispitivanje i troškovi ispitivanja, plaćanja republičkih administrativnih taksi.
Takođe, podneo sam amandman na član 32. stav 1, gde se posle reči "uništi" dodaju reči "uz prisustvo ovlašćenog fitosanitarnog inspektora". Smatramo da je stvaralac, korisnik i njihov ovlašćeni zastupnik dužan da se otpad koji sadrži GMO, kao i otpad koji je nastao upotrebom GMO uništi uz prisustvo ovlašćenog fitosanitarnog inspektora, tako da GMO ne bude više sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala na druge organizme. Inače, na Odboru bio je podnet jedan amandman na ovaj član i smatram da će to biti rešen ovaj problem.
Što se tiče zakona o poljoprivrednom zemljištu, nama poslanicima iz Saveza vojvođanskih Mađara ovaj zakon je takođe jako važan, naročito zbog toga što podržavamo male poljoprivredne proizvođače kojih ima najviše u Srbiji. Smatramo da oni zahtevaju najveću pomoć.
Međutim, imamo par sugestija vezane za ovaj zakon. Dali smo amandmane na čl. 21, 22, 26. i 27. ovog zakona. Smatramo da se poljoprivredno zemljišta u državnoj svojini može dati na korišćenje, uz naknadu pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju, samo za naftne bušotine i vetrenjače - a ovim zakonom to nije definisano. Za nas je važno da ribnjaci i vinogradi budu izdati u zakup i na manje od 40 godina. Takođe smatramo da treba uzeti u obzir da prosečna cena zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave može da se smanji, a ne samo da se poveća, kao što je to u jednom članu.
Na kraju, želim da kažem da smatram da je izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini treba da se preda do 28. februara tekuće godine. To su naši amandmani na ovaj zakon.
Samo na kraju još želim da istakne i kažem još jednom, kao što smo i pre kazali, da će poslanici i Poslanička grupa manjina podržati ovaj set zakona, bez obzira da li podržavate naše amandmane ili ne.
Ipak, tražim od vas da ih prihvatite i da ih obrazložite. Takođe, drago nam je da posle dužeg perioda imamo set zakona o poljoprivredi i nadamo se da će ovi zakoni samo olakšati položaj naših poljoprivrednika i ubrzati približavanje Srbije EU. Hvala vam.