Tri minuta, vreme za repliku je iskorišćeno. Reč ima ministar, Saša Dragin.

Nisam hteo da ulazim dublje u analizu, ali zarad objašnjenja, pored toga što penzioner, agrarni penzioner ima pravo na 30% od ovih 12 hiljada dinara koje se daju, on po svakom hektaru koji da nekom drugom, izda taj hektar u arendu, dobija 5.000 dinara po tom hektaru i ukoliko izda nekome mlađem od 40 godina, ima još dodatnih 5.000. Ukoliko to saberete, videćete da je to čak malo više od onih 12.000.
Ono što je takođe jako bitno je da krene alokacija zemljišta sa starih poljoprivrednika na one mlađe i ovom merom se i to radi.

Reč je tražio narodni poslanik Zoran Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Pre svega, na tragu ovoga što je govorio kolega Maraš, svi smo bili svedoci da jedno od najvećih predizbornih obećanja koja su davana od strane DS-a kao nosioca sadašnje skupštinske većine i vlasti, ali i od drugih stranaka, da će upravo poljoprivreda kada dođete na vlast procvetati i kako će subvencije poljoprivrednim proizvođačima biti i više nego dovoljni podsticaj da se poljoprivredna proizvodnja ojača, a sada smo suočeni sa uredbom gde se zapravo poljoprivrednim penzionerima uskraćuje pravo na 12.000 dinara po hektaru.
Postavljam pitanje šta bi bilo da je to rečeno u kampanji? Da li bi tada poljoprivredni proizvođači, a svi znamo da je starosna struktura na našem selu jako nepovoljna, da li bi tada naši poljoprivredni penzioneri i to oni koji su redovno uplaćivali u PIO fond, da li bi oni tako zdušno glasali za DS i za stranke vladajuće koalicije?
Mislim da ne bi i mislim da je ovakva uredba koja dolazi 15. maja jeste nož u leđa mnogim poljoprivrednim proizvođačima, a da ne govorim o retroaktivnosti koja je izuzetno sporna i mislim da apsolutno ne može da stoji da se uredba koja bude doneta 15. maja odnosi na poljoprivrednog penzionera koji je recimo 1. maja podneo urednu dokumentaciju i očekivao sredstva.
Sa ovog mesta pozivam poljoprivredne penzionere koji su predali pre 15. maja da tuže državu, da tuže Ministarstvo i da tuže Vladu, jer Vlada se ponaša osiono i koristi svoj autoritet da unazad pokušava nekome da oduzme sredstva na koje je računao i na koje je imao prava, koja su mu obećana i prema pozitivnim propisima, u vremenu kada je predao tu dokumentaciju, na taj novac je imao pravo.
Dakle, ne znam šta se radi na Vladi, ako postoji stranka koja štiti interese penzionera, pa i poljoprivrednih penzionera, ako je to taj uski segment vašeg delovanja, onda nikako nije smelo da vam se dogodi da na Vladi prođe jedna ovakva uredba. Vrlo je važno da znamo da li je PUPS glasao za ovu uredbu, da li je bio uzdržan ili je na Vladi digao glas protiv ovakve uredbe. Ne verujem da je digao glas, ali nije kasno, imamo sada i ovu skupštinsku raspravu, ima dosta vremena pred vama. U vama vidim saveznike u ovom poslu, da se na neki način ovakva uredba spreči.
Ovo je jako loš signal onim poljoprivrednim proizvođačima od kojih se očekuje da uplaćuju u PIO fond. Koliko znam, svi regresi, sve subvencije će biti vezane za izmirenje obaveza prema PIO fondu, pa ako država na ovaj način tretira one koji su uredno izmirivali svoje obaveze, a na selu sjajno stanje nije, to svi znamo, onda je to jedan jasan signal da jednostavno mnoge poljoprivredne proizvođače guramo u sivu ekonomiju, da ne izmiruju svoje obaveze, samim tim neće moći da koriste sredstva od države. Ovo što se dogodilo sa ovom uredbom, što će imati faktički realne posledice na mnoge poljoprivredne proizvođače, jeste zapravo najbolji pokazatelj šta se u državi dešava. Mi danas raspravljamo o 15 zakona o poljoprivredi, za to imamo nekih 10 sati svi ukupno vremena, 1.200 amandmana.
Najverovatnije danas i sutra kada o ovome budemo raspravljali nećemo stići da progovorimo o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, nećemo stići da progovorimo o zakonu o stočarstvu, jer je jednostavno to taj dični Poslovnik koji je usvojila skupštinska većina, kojim se diči, kojim se ponosi, a to je da narodni poslanici neće moći da progovore o amandmanima po tako bitnim zakonima, a pretpostavljam da se apsolutno ne sporimo da je zakon o poljoprivrednom zemljištu bitan, ali pre toga treba odraditi 1.000 amandmana da bi do toga uopšte došli.
To je sada stvar brzine i kvaliteta. Vi želite brzo u Evropu i za to je sada DS najodgovornija, koja je donela ovako restriktivan Poslovnik, gde se faktički sužava pravo poslanika i uskraćuje pravo poslanika da govori o bitnim zakonima.
Niko ne spori da su ovi zakoni bitni i da će imati pozitivne posledice i za poljoprivredu uopšte, ali od evropskih zakona do faktičnog stanja postoji jedan ogroman prostor koji je neusklađen i koji zapravo ukazuju da ovi zakoni i ova priča o približavanju našeg zakonodavstva u sferi poljoprivrede EU, nemaju realne posledice po seljake, po poljoprivredne proizvođače, jer ih evo sada ovom uredbom kažnjavamo, jedan veliki broj.
Pitanje je, s obzirom na visinu budžeta koji ima, kojim je agrarnim budžet izmasakriran, dakle, nešto je viši od 2% ukupnog budžeta, prirodno je – novca nema, pa se mora kresati, mora se rezati gde god to može. Ovo je sad prvi momenat gde se kreše i gde se sredstva oduzimaju onim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju pravo na ta sredstva.
Ko zna šta će se desiti u junu, julu ili u septembru, kada budemo imali jedan novi rebalans, kada novca bude još manje.
Ministre, znajte da u opozicionim poslanicima i onima kojima je stalo do poljoprivrede imate saradnike da ne dozvolite da se više ijedna para uzme od ovog agrarnog budžeta. Postoje mogućnosti gde se mogu uzeti na nekoj drugoj strani, ali od agrarnog budžeta se ne može uzeti više ni jedan dinar.
Dakle, retroaktivnost ove uredbe, ona je i sama po sebi sporna i udara tamo gde je najtanje, u poljoprivrednoj proizvodnji, ali retroaktivnost koja je data kao objašnjenje je apsolutno nedopustiva. Pozivam, između ostalog, i ovaj primer koji je kolega Maraš naveo, tog poljoprivrednog proizvođača, ali i sve ostale koji su predali pre uredbe da tuže državu.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Zahvaljujem se na podršci za povećanje agrarnog budžeta. Pretpostavljam da je vaše izlaganje vezano za nešto što ste znali pre nego što sam dao objašnjenje za izmenu ove uredbe, pa bih još jednom želeo da ponovim.
Svaki poljoprivredni proizvođač koji je u penziji nije morao ove godine da uplaćuje penzijsko jer je već u penziji. To je pod jedan.
Pod dva, jako je bitno da pomenemo da svako ko je u penziji i da zemlju u arendu, dobija pet hiljada dinar zato što je zemlju dao u arendu. Pored toga, taj isti može da dobije još pet hiljada dinara ukoliko je to dao licu ispod 40 godina starosti. Plus dobija ona sredstva od arende.
Mi smo ovde napravili tako da ima pravo na subvenciju od 30% sredstava. Ako to saberete videćete da može da ostvari po hektara čak i više nego neki drugi poljoprivrednici. Nadam se da sam sada to dobro objasnio. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković, pravo na repliku na izlaganje narodnog poslanika Slobodana Maraša, pa narodni poslanik Zoran Nikolić, pravo na repliku.
Molim vas da se registrujete i ujedno vas podsećam da samo jednom pritisnete taster. To je dovoljno da ostanete u sistemu. Elektronska jedinica se isključuje sa panela, ne isključujete je vi, narodni poslanici, tako da vas molim da samo jednom pritisnete. Izvolite.

Nesporno je da se danas raspravlja o jednom od najvažnijih setova, odnosno setu zakona iz poljoprivrede koji je bio tako dugo nedostupan i da je ovo pokušaj da se posle tri i po godine više tih zakona danas razmatra i usvaja.
Ne kažem da danas u ovoj raspravi u pojedinostima ne treba raspravljati i o podzakonskim aktima. Ako je to neko ocenio da je danas potrebno da raspravljamo o podzakonskom aktu zašto da ne, samo neka bude doprinos da se dođe do boljih i pravih rešenja i do pravih zakona u tako važnoj grani kao što je agrar.
Ono što imam da kažem kada se radi o pominjanju penzionera, odnosno odnosa koji imaju PUPS prema ovoj materiji, on je jasan. Jedno je pitanje penzija iz poljoprivrede ili penzija poljoprivrednika koji su tu penziju stekli baveći se agrarom odnosno poljoprivredom.
Mislim da tu nema spornog, a ako bude došao na red zakon o PIO, sigurno ćemo imati mnogo toga da kažemo jedni drugima oko penzije koja se formira za ovu kategoriju naših stanovnika.
Dakle, ne treba mešati pitanja iz pravnog osnova za dobijanje penzije sa pravnim osnovom za dobijanje jednog od benefita koji je naša Vlada donela kao uredbu da bi se poljoprivrednim proizvođačima u ovim vremenima, u jednom kratkom roku, davala pomoć da prevaziđu ove probleme i organizuju poljoprivredu jer su još radno sposobni i mogu da podnesu sav teret te poljoprivrede.
Mere koje su tada donete iznosile su do 3,5 milijarde dinara, što je bilo sigurno veliko i preteško opterećenje za sve činioce agrara, bez obzira na kategoriju onih koji su radili u poljoprivredi, bilo da su komercijalno domaćinstvo, bilo da su nekomercijalno ili su pak poljoprivrednici preko 65 godina starosti.
Na pitanja ko se za kakve stavove zalagao na Vladi, oni su javni, oni su objavljeni i tamo se možete o tome informisati. O tome ne bih govorio, to je stvar podzakonskog akta koji je objavljen, u kome stoji kakvi su stavovi i šta se tim merama u obrazloženju dobija.
Poznat je pravni osnov, jasan je. Ova mera je trajala onoliko koliko smo mogli da je podnesemo kao Vlada i kao budžet. Onog momenta kada se više nije mogla podneti u ovom iznosu, predloženi su drugi iznosi, koji su takođe dobar benefit za taj deo naših poljoprivrednih proizvođača da mogu da izdrže ovakve, rekao bih, dosta oštre uslove za poljoprivrednu proizvodnju.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, pravo na repliku, a posle njega narodni poslanik Vladan Batić.

Zašto imamo problem sa ovim sistemom? Između ostalog, zato što je i on nabavljan na brzinu, pa ne funkcioniše u ovoj sali sve sjajno i to svi znamo. Uvek pritisnem jednom, šta se dešava nemam pojma, ali je nemoguće da veliki broj poslanika po raznim osnovama ima problem sa ovim čudom koje je nabavljeno 2001. godine, pa je sa dodatnim velikim sredstvima popravljeno da to ipak dođe u neku funkciju. Imam utisak da je to nabavljeno na pravi način 2001. godine da bi imali sredstava i za isplatu u punom iznosu poljoprivrednim penzionerima.
Razumem da vi jedino što možete da odgovorite i da to zvuči logično je upravo ono što ste rekli, ali to ne stoji. Rekao sam da je to loš signal.
Hajte da vidimo da li je to loš signal onima koji treba da uplaćuju u PIO, a to kao Ministarstvo i kao Vlada očekujete da će se desiti da bi uopšte poljoprivredni proizvođači mogli da dobiju subvencije u narednom periodu.
Neko ko je 41. godište, kao što ovde imamo, vrlo je čest slučaju u našem selu, nažalost, slučaj čoveka poljoprivrednog proizvođača koji brine o svom gazdinstvu, brine o svojoj porodici. To je čovek koji ima blizu 70 godina ali koji obrađuje zemlju, i to će raditi dok god bude imao fizičke snage. On ne želi da da zemlju u zakup, a još bi pri tom morao da nađe nekog mlađeg od 40 godina da bi mogao da dobije dodatnih 5.000 dinara.
To gura neke ljude da to rade, pa da fiktivno nađu nekog mlađeg od 40 godina da bi povukli sredstva. Još uvek postoji ponosnih paora ili poljoprivrednih proizvođača koji, dok god imaju svoje snage sopstvene, žele da obrađuju svoju zemlju i žele da živi od toga što na toj zemlji proizvede. Ovo jeste jedna vrlo gruba kazna i ta retroaktivnost apsolutno neće moći da stoji. Mislim da će biti dovoljno i vremena, a i ljudi koji će onima koji su došli pod udar ovakve uredbe na vreme objasniti koje mere treba da preduzmu.
Odgovor, nažalost, gospodine Stamenkoviću, koji smo dobili od vas, da li je Vlada javna, ne znam, nisam bio na sajtu Vlade, pa gledao ko je za koju uredbu glasao. Od vas smo i gospodin Maraš i ja tražili stav PUPS-a povodom ovog pitanja. Trebalo bi kao predstavnik PUPS-a i kao potpredsednik Odbora za poljoprivredu da znate da li ste digli ruku za to, odnosno da li je vaš predsednik stranke digao ruku za to ili nije. Ako je digao, neka kaže zbog čega. Postoji mogućnost da se ne slažete sa vašim predsednikom stranke.