Ko se malo pozabavio amandmanima, pogledao ih, proučio, mogao je da primeti da kada je reč o novom zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda je vrlo malo amandmana poslanika SRS-a u kojima su zatražena brisanja određenih članova.
Što se tiče amandmana na član 28. Predloga zakona, to je na kraju vrhunac cele ove priče i vrhunac nonsensa ako se ima u vidu obrazloženje koje je stiglo od Vlade, a verujte mi da apsolutno smatram ukoliko bi kojim slučajem bio prihvaćen da se apsolutno ne bi ni u čemu odrazio na predloženo zakonsko rešenje, jer je ovim amandmanom zatraženo da se član 28. briše.
Za one koji možda nisu imali prilike da se upoznaju sa Predlogom zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, reći ću samo da se ovim članom 28. kaže da danom pristupanja Republike Srbije EU reči u članu 4. tačka 79, podtačka 1) ovog zakona „upisani u odgovarajući registar nadležnog organa u Republici Srbiji“ imaće značenje „registrovani u Evropskoj zajednici“, reči „imaju prebivalište na njenoj teritoriji“ imaće značenje „imaju prebivalište u Evropskoj zajednici“ i reči u podtačkama 2) i 3) „nije upisan u odgovarajući registar nadležnog organa u Republici Srbiji“ imaće značenje „nije registrovano u Evropskoj zajednici“, a reči „nema prebivališta na njenoj teritoriji“ imaće značenje „nema prebivalište u Evropskoj zajednici“.
Nema ništa logičnije od amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS-a podneo, a to je da se ovaj član 28. briše, a više sam nego uveren u ispravnost ovog svog predloga, s obzirom na obrazloženje koje je predlagač zakona dao, dakle da se amandman ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa strateškim dokumentima Narodne skupštine i Vlade, kojim se članstvo u EU definiše kao jedan od strateških ciljeva Srbije.
U ovom vremenu koliko je preostalo za poslaničku grupu SRS neću opet da licitiram o godini i veku, milenijumu u kojem će Srbija
ući, ako ikada uopšte i uđe u EU, već hoću samo još jedanput, javnosti radi, da podsetim na neke egzaktne podatke koji ukazuju na činjenicu koliko građane Srbije i koliko ovu državu košta jedan takav odnos koji ova vlada ima prema toj instituciji, odnosno organizaciji koja se zove EU.
To se već i te kako sada odražava i posle prvog kvartala u 2009. godini. Jasno je da ono što su srpski radikali ukazivali kada je reč o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma, da će doneti mnogo problema, da će proizvesti jedan manjak u kasi i ona cifra kojom je i ekonomski savet SRS-a raspolagao, a to je nedvosmisleno potvrđeno i od strane svih ostalih eminentnih ekonomista, a to je da će taj manjak iznositi negde oko 267 miliona evra.
Ali, to je sve posledica upravo rečenice koja na najbolji način potvrđuje ono što sam rekao danas u uvodnoj napomeni, da je i ovaj predlog zakona o opštoj bezbednosti proizvoda ništa drugo nego samo puko usklađivanje sa zakonodavstvom EU i da je u principu jasno da, poput mnogobrojnih u nizu, neće zaživeti u praksi.
Kad sam već pomenuo onih 267 miliona evra, hoću samo da kažem da je to suma koja je četiri puta veća od sume koja je predviđena za Ministarstvo inostranih poslova, četiri puta veća od sume koja je predviđena za Ministarstvo koje se bavi životnom sredinom, za trećinu veća od sredstava Ministarstva za infrastrukturu ili skoro šest puta veća od sume predviđene za Kosovo i Metohiju.
Jasno je koliko bi ta sredstva značila za diplomatsku borbu koja bi trebalo da se vodi i za Kosovo i Metohiju, za dodatna sredstva koja bi omogućila sudijama bolje uslove rada i veće plate ili ono o čemu je bilo reči danas, da su kojim slučajem ta sredstva usmerena ka našim poljoprivrednicima ili za izgradnju infrastrukture. Ali, tako je to kada neke stvari, koje osećaju svi građani, ne želi i neće da prizna Vlada.
Evidentna je ta šteta od jednostrane primene sporazuma sa EU. Ako je evidentno da je uvoznički lobi o kojem smo takođe govorili, očigledno i prilikom izrade ovog zakona, kao i mnogobrojnih prethodnih, umešao svoje prste, onda ne treba da nas čudi što je zaista veliko pitanje čemu ovakav zakon ako će biti praktično neprimenljiv u praksi.
S tim u vezi, dakle, mi u poslaničkoj grupi SRS-a smo pokušali i kroz raspravu u načelu, i kroz amandmane i uz prihvatanje sugestija, primedbi koje su dali na ovaj predloženi zakon, a tu pre svega mislim na Savez potrošača itd, da na neki način ispravimo ovo. Nažalost, kod predlagača zakona nije postojalo razumevanja i želje da se prihvate neki od naših amandmana.
Ponižavajuće je za nas narodne poslanike da obrazloženja za odbijanje budu tipa - da su pravno regulisanija rešenja, odnosno formulacije predstavnika Vlade, kao što je ovo na kraju, da je jednostavno u suprotnosti sa strateškim ciljevima Srbija, a to je članstvo u EU, od koje evo vidite kakvih posledica imamo.
Tako, što se tiče SRS, naravno neće podržati ovakav zakon, jer i kada bude usvojen voljom ili moranjem skupštinske većine - jasno je da neće moći da bude primenjivan u praksi.