Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, bila je prilika u okviru donošenja ovog zakona da se na pravi način reguliše gajenje riba u zatvorenom prostoru, to takozvano ribnjačko gajenje. U okviru ovog člana 65. se govori o unošenju riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekte za akvakulturu iliti gajenje u zatvorenom ili ribnjačkom prostoru. Za unošenje takvih vrsta riba stranog porekla i dalje ostaje da dozvolu, da tako kažem, treba da da ministarstvo nadležno za životnu sredinu, a ne Ministarstvo poljoprivrede, kako se ovim amandmanom predlaže.
Ne vidim razlog zašto Ministarstvo poljoprivrede beži od tog posla, u većini zemalja gde postoji organizovano ribnjačko gajenje taj posao obavlja Ministarstvo poljoprivrede, daje dozvole i saglasnosti. Bilo bi osnova da se radi o unošenju riba stranog porekla u otvorene vode i da tu onda Ministarstvo za ekologiju treba da daje saglasnost, jer se takvim unošenjem može uticati na biodiverzitet, poremećaj biocenoze i svega onoga što bi moglo da izazova neke nove vrste u otvorenim vodama.
Tamo gde se radi o gajenju i držanju u zatvorenim prostorima, gde se moraju poštovati osnovni elementi ekologije i zaštite životne sredine, stvarno nema razloga, i ako se napravi analogija za gajenje i uvoz bilo kojih drugih životinjskih vrsta, a u našu zemlju je uvoženo od nutrija, činčila, do kanadskih lasica i nojeva itd, gde se radilo o stranim vrstama životinjskim, gde jednostavno Ministarstvo za ekologiju nije davalo dozvole i saglasnost, nego Ministarstvo poljoprivrede, a Uprava za veterinarstvo propisuje zdravstvene uslove.
Po istoj analogiji se može gledati i ovde gajenje riba, nekih novih vrsta u kontrolisanim uslovima, gde ne postoji i gde ne bi smela da postoji mogućnost izlaženje takvih riba u otvorene vode i narušavanje ekoloških parametara.
Prema ličnim saznanjima, ali i prema saznanjima vas u Ministarstvu poljoprivrede, postoji određen broj ljudi zainteresovan za uvoz i gajenje riba u termalnim vodama, riba koje se već gaje, radi se o afričkom somu, ribi koja isključivo može da opstaje u toploj vodi i to do 32 stepena.
Na temperaturi vode od osam stepeni ta riba ugine. Na bilo koji način da uđe u otvorenu vodu, ona će u toku zimskog perioda uginuti. Gaji se u Mađarskoj u više ribnjaka i da je postojala opasnost narušavanja našeg ekosistema potencijalno, ta riba je mogla Dunavom i Tisom doći do naše zemlje i na bilo koji način ga narušiti.
U Mađarskoj sigurno saglasnost za unošenje i gajenje te vrste riba nije primarno odlučivalo Ministarstvo za ekologiju, nego Ministarstvo poljoprivrede, kao i u mnogim drugim državama.
Stvarno je bilo prilika da se promeni ova odredba i da se olakša ljudima koji žele sutra da gaje afričkog soma ili neku drugu ribu stranog porekla, ali u kontrolisanim ribnjačkim uslovima, da im se pojednostavi procedura dobijanja saglasnosti i svih drugih papira za uvoz i gajenje tih riba, i da se ponovo ne prebacuje Ministarstvu za ekologiju, kada će opet i za određene poslove, pre svega vezano za zdravstveni status i zdravstvenu zaštitu tih novih riba, morati da se obrati Ministarstvu poljoprivrede i moraće Uprava za veterinu da propiše uslove pod kojima, što se tiče zdravstvenog stanja, te ribe mogu ući u našu zemlju.
Mislim da je propuštena šansa i sa žaljenjem konstatujem da niste imali razumevanja da prihvatite ovaj amandman, a propuštena je šansa da se ovo ispravi, da se stvarno olakša svim potencijalnim uzgajivačima nekih novih vrsta riba, u kontrolisanim uslovima, da tu saglasnost i propisivanje uslova isključivo ima Ministarstvo poljoprivrede, jer je to praksa u 99% država Evrope, ako hoćete i šire.
Molim vas da još jednom razmislite, bez obzira na raspodelu nadležnosti prema Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo ekologije ima primarnu nadležnost što se tiče uzgoja riba u otvorenim vodama, ne u kontrolisanim ribnjačkim uzgojima, nego u otvorenim vodama. Time i obrazloženje koje je dato od Vlade i predlagača ovog zakona ne stoji i ne može biti zapreka da se ovaj amandman prihvati.
