Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman, sa ispravkom, su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banković, Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.)

Materija člana 34. odnosi se na sprovođenje ogleda na životinjama i na donošenje rešenja ko to može sprovoditi takve oglede, i kaže se da je za to potrebno, kako Zakon u upravnom postupku predviđa, da se donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Zaista mislimo da neke rokove Vlada i država moraju prosto ubrzati, zato što je materija o kojoj se ovde govori vrlo delikatna i specifična i možda je potrebno nekada brže reagovati nego što to predviđa zakon.
Ako se predvidi da je nužno da to bude u roku od 30 dana, može se desiti da neke stvari ne mogu da se izvedu. Između ostalog, u ovom članu bih htela da prokomentarišem nešto što se u ovom zakonu pojavljuje kao problem sa članovima 13. stav 1. i 14. stav 1, u kojima se govori o kupiranju ušiju i repova kod pasa, pa se u članu 13. sve to zabranjuje, a u članu 14. dozvoljava u izuzetnim slučajevima i kaže da to treba da sprovode ili obučeni veterinari ili odgajivači sami, što je prosto vrlo čudno, jer se ovde onda upravo radi o zlostavljanju životinja.
Hoćete da mi kažete da je moguće da jedan odgajivač, koji ne mora da bude veterinar i koji ne mora da ima veterinarska znanja, primenjuje anesteziju, a kod kupiranja ušiju morate da primenite anesteziju ako govorite o dobrobiti životinja.
Prosto mi se čini da kod ovog zakona, koji inače mora da bude donet, upoređivanje sa materijom na koju se odnosi ovaj zakon zaista nije uputno i kao žena, pre svega, ne bih komentarisala tu priču koliko je trudnoća kod žene, koliko vremena se radi ili ostalo, prosto kod različitih vrsta trudnoća ili graviditet traju različito, pa se u odnosu na to određuju rokovi.
Rekla bih da ovaj zakon nije dovoljno osmišljen i nije vodio računa o svim elementima, tako da imate sukob nadležnosti, imate to da ministar ne znam šta više ne radi u ovim zakonima što ste predvideli. Prosto mi se čini da ako bude radio samo po osnovu ovog zakona čovek će raditi 24 sata 365 dana u godini. To ste predvideli i kod svih drugih zakona koji se odnose na poljoprivredu.
Čini mi se da je vrlo važno da neke stvari u ovom zakonu razdvojite i ograđujem se, kao kinološki sudija, gledala sam ono što se tiče onog što je moje skromno znanje u ovoj oblasti, pa mi se čini da ste tu napravili zaista niz grešaka koje mogu da budu problematične, recimo standardi rasnih pasa zabranjuju kupiranje i repova i ušiju, a vi dozvoljavate u članu 14.
Zatim, ako pogledate praksu svih drugih evropskih zakona, nigde nije dozvoljeno kupiranje ušiju i repova kod pasa, vi ih u članu 14. stav 1. dozvoljavate kad kažete izuzetno. Znam šta znači kad kažete izuzetno. To znači da imamo način da izađemo iz toga što ste ograničili.

Na član 34 amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković. Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite da vas obavestim o tome da će delu naše današnje sednice sa galerije prisustvovati grupa učenika, predstavnika đačkih parlamenata srednjih škola iz Leskovca, koji se danas nalaze u radnoj poseti Domu Narodne skupštine Republike Srbije. Pozdravljamo vas. Želimo da pratite naš rad.

Reč ima poslanik Vlada Milojković. Izvolite.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 40. stav 1. zakona o dobrobiti životinja, gde se posle reči – briga dodaje reč – hrana.
Predlagač je naveo u ovom članu da životinjama moramo obezbediti odgovarajući smeštaj, brigu i negu pre, posle i u toku ogleda. Predlagač ovim članom nije obuhvatio ishranu, ili je to predvideo rečju – briga.
Dame i gospodo, i u ovom članu ministar bliže propisuje način nege i postupanje sa oglednim životinjama. Imajući u vidu šta sve ministar treba da propiše, nije ni čudo što nam je stočarstvo u ovakvom stanju.
Mislim da bi ministru bilo bolje da proveri zašto matične službe prilikom prijema dokumentacije za subvencije koje država daje za krupnu stoku od seljaka naplaćuje od dve do dve i po hiljade po grlu. Vlasnik 10 grla krupne stoke prilikom predaje dokumentacije treba da plati od 20-25.000 dinara, a ko ne bude imao neće ostvariti subvenciju od 12.000 po grlu.

Na član 40 amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42 amandman je podneo poslanik Goran Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 43 amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44 amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.

Izvolite, gospodine Mašiću.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 44. koji jasnije definiše kako se izvode ogledi na životinjama u obrazovne svrhe i oni se mogu sprovoditi samo ako se ne prouzrokuje bol, patnja, strah, stres, povreda ili smrt životinja. Mislim da je to apsolutno nešto što treba da stoji.
Takođe, dalje se definiše da u osnovnim i srednjim školama je dozvoljeno obavljati vežbe na živim životinjama koje su opservativnog karaktera, a u visokoškolskim ustanovama na osnovnim studijama dozvoljeno je obavljati vežbe kojima se ne narušava život i dobrobit, odnosno fizička, psihička i genetička celovitost životinja.
Amandman se odnosi na brisanje ovog poslednjeg stava gde stoji "osnovnim i srednjim školama i u visokoškolskim ustanovama ostale vežbe se ne mogu obavljati na leševima životinja koje su lišene života u cilju izvođenja praktičnih vežbi".
Suštinski mislim da je ovo potpuno nepotreban stav, jer ako se ogledi izvode tako da se ne prouzrokuje bol, patnja, stres ili smrt životinja, onda ne znam o kojim leševima životinja se ovde može govoriti, a ako se radi o, da kažem, uginuću neke životinje tokom izvođenja ogleda u obrazovne svrhe, da li kao posledica vađenja krvi, da iglom se ubode pogrešan krvni sud ili povredi nervus vagus, ili drugi vitalni centri da dođe do uginuća životinje, onda opet nema osnova i razloga da se zabrani izvođenje obdukcije, da prosto studenti ili učenici vide koji je bio razlog uginuća žovotinje ako je izvođen određeni eksperiment, pogotovo ako govorimo o eksperimentima iz farmakologije na medicinskim ili veterinarskim studijama.
Mislim da je ovaj stav ovde potpuno nepotreban i on se kosi uostalom i sa članom 38, gde stoji da se ogledi na životinjama mogu sprovoditi radi obrazovanja i stručnog osposobljavanja. Želim da još jedanput podstaknem ministra i saradnike da razmisle o ovom amandmanu i eventualno ga prihvate.

Vašoj poslaničkoj grupi je ostao još jedan minut kao poslaničkoj grupi.

Na član 45. amandman je podneo poslanik Mileta Poskurica.

Izvolite, gospodine Poskurica.

Član 45, kako integralno stoji u Predlogu zakona, glasi: Publikovanje naučnih radova ne može se vršiti u slučaju kada je ogled na životinjama sproveden suprotno odredbama ovog zakona.
Ovo je očigledan primer kada vas zakonopisac natera da napravite amandman, da nešto pokušate da promenite, i mi smo to pokušali u našem predlogu, imajući u vidu da nekada etička komisija za zaštitu dobrobiti životinja ili etički savet može u nekim okolnostima da omogući da se opis sprovede.
Zašto? Zašto je jedna od nelogičnosti koja tako na prvi pogled izgleda, ako se vratimo i pogledamo kada ogledi na životinjama mogu da se sprovode, u tački 3) člana 38. jasno je, za dijagnostikovanje lečenja. Ako posmatramo proceduru, to je 30 dana koje daje ministar.
Šta ćemo ako je potreba dijagnostikovanja i lečenja iznenadna, akutna, recimo svinjski grip koji je bio, pa je to potrebno uraditi brzo, zašto ako etički odbor ne smatra da je to moguće i treba da se uradi, zašto onda to ne bi moglo da se objavi. Šta to konačno znači u članu 45? Da li je to onda ogled, ako je urađen suprotno odredbama zakona? Što ga je onda zakonopredlagač opisao kao ogled, nego kriminalni akt, procedura urađena mimo zakona ne može se zvati ogledom jer je ogled definisan zakonski jasna kategorija šta ona podrazumeva, koja odobrava. To je jedan od nonsensa.
Drugi nonsens, kako da životinja ne pretrpi recimo bol, strah, patnju, čak i pri običnom inspekcijskom pregledu ili posmatranju životinje, kako da životinja, u jednom od članova stoji da ne može se dati anestezija, u drugom stoji može se dati anestezija ako bi dovela do ovoga ili do onoga. Anesteziju ne možete dati u nekim eksperimentima biološkim, nervnu sprovodljivost kočite. U medicini je to poznato. Životinje moraju da se žrtvuju.
Dakle, postoje okolnosti koje su u ovom zakonu disonantne, tako da ne vidimo šta bi bio problem da se ovakav član prihvati, možda bi preskočio neku od procedura i brzine rada i odobrenja koje ministar daje, sam po sebi bi pokrio zvanični i službeni naziv procedure medicinske, veterinarske, naučne, koja se zove ogled i koja bi kao takva trebalo da bude objašnjena ili da član 45. jednostavno ne postoji.
Ova odredba u njemu ne bi bila ovako formulisana, nešto što je ogled da je urađeno protiv zakona, onda to nije ogled. To bi bio smisao našeg amandmana, za koji mislim da bi bilo logično da ga prihvatite, jer sami u članovima 42, 39. i 38. imate dosta nelogičnosti u pobrajanju uslova u kojima se eksperiment ili ogled vrše.

Ostavili ste još 30 sekundi svojoj poslaničkoj grupi.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 57. amandman je podnela poslanik Tijana Nikolić.

Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 59. amandman je podnela narodni poslanik Jadranka Jovišić.

Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 59. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 64. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 66. amandman je podneo Vitomir Plužarević.

Gospodin Plužarević želi reč. Izvolite.

Podneli smo amandman na član 66, gde su moje kolege uglavnom komentarisale. I mi našim amandmanima predlažemo da ministarstvo bude nadležno, kada je to neminovno mi i tog ministra podržavamo u nekim članovima gde to treba, gde struka i nauka to kažu, ali kada to nije, kao sada u članu 66, predlažemo da se to ispravi i da stoji "ministarstvo", odnosno već su moje kolege u komentaru rekle da opšte i pojedinačne akte donosi ministarstvo, a ne ministar.
Imam mogućnost da malo prokomentarišem sada i ovaj zakon. Da li je on možda preteča zakona o lovstvu, koji već duže vreme nije našao konsenzus kod mnogih vladinih i nevladinih organizacija, a i u samom Ministarstvu. Cilj ovog zakona je da se obesprave prava, kultura i tradicija lovstva u Srbiji. Plašim se da će 100 hiljada lovaca u Srbiji biti tretirani ovim zakonom koji nije u svim načelima logičan i zakonit.