Dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 65. Predloga zakona predviđeno je da unošenje ribe i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekat za akvakulturu može se vršiti na osnovu dozvole ministra nadležnog za zaštitu životne sredine.
Amandmanom poslaničke grupe SRS koga sam podneo u ime poslaničke grupe predviđeno je da se reč - akvakultura, zameni rečju - gajenje. Zašto? Zato što je primerenije našem jeziku upotrebiti reč "gajenje" od reči "akvakultura", što se i predlaže amandmanom.
Posebno je pitanje da li je potrebno u članu 65. da dozvolu daje ministar ili ministarstvo, naravno ministar potpisuje tu dozvolu, i koja sve ministarstva treba da budu uključena u davanje ove dozvole?
Osnovu za opravdanost podnošenja ovog amandmana našao sam, pre svega, u članu 1. Predloga zakona, u stavu 2, gde se između ostalog kaže - odredbe ovog zakona odnose se na gajenje riba i drugih vodenih organizama, sasvim primereno našem području i našem jeziku.
Možda je jednostavnije regulisati pitanje davanja dozvole prilikom uvoza riba i ostalih vodenih organizama, ako se radi o uvozu. Šta će se desiti ako dozvola nadležnog ministra, kako ste predvideli članom 65, a trebalo bi, od ministarstva izostane. Nastaje jedan poseban problem u ovom slučaju, kada se očekuje dozvola za unošenje u objekat riba i ostalih vodenih organizama.
Ako je neko predvideo da se reči - unošenje i izvoz izjednače, da imaju isto značenje, onda maltene možemo da tumačimo da je došlo do jednostrane primene Posebnog trgovinskog sporazuma, gde je naša država za februar, mart i april pretrpela štetu od 20 miliona evra. Jedino ako se radi o dozvoli za upotrebu objekta, a ne za mogućnost unošenja riba i ostalih vodenih organizama, možda bi imalo smisla. Ovako smatram da je amandman sasvim opravdan.

Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Gospodin Savić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 66. Predloga zakona o stočarstvu i odmah da podsetim da se ovaj član 66. odnosi na očuvanje genetskih rezervi domaćih životinja.
Amandman koji sam podneo na ovaj član odnosi se, pre svega, na nešto drugo, odnosno više puta su moje kolege upozoravale da reč "ministar" treba da se zameni rečju "ministarstvo".
Učinio sam to upravo u ovom članu i želim da podsetim i predlagača zakona i ovde prisutnog ministra Dragina da Ustav Republike Srbije definiše da poslove obavljaju državni organi, a ne starešine tih državnih organa.
Naravno, starešine organa potpisuju određene papire i dokumenta, ali bez obzira na to ministarstvo je u suštini nadležno za ove poslove.
Još jedom ću da apelujem na ministra da se usvoji ovaj amandman i da se Predlog ovog zakona usaglasi sa Ustavom Republike Srbije.

Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Tomić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč?
Da, gospođa Vojić-Marković.

Kolega Tomić i ja smo podneli amandman na član 70, koji inače glasi: U slučaju vanrednog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti ili prirodnih, odnosno drugih nesreća koje ugrožavaju očuvanje minimalnog broja priplodnog materijala potrebnog za razmnožavanje domaćih životinja, odnosno ako je u većem obimu ugrožena biološka raznovrsnost domaćih životinja na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo može da naredi posebne mere kojima se sprečava ugroženost domaćih životinja, i to: zabrana prometa domaćih životinja i zabrana klanja domaćih životinja.
Mi smatramo da je potrebno da se donese i stav 2. koji glasi: "Za štete i gubitke proistekle primenom naložnih mera, vlasnik stoke ima pravo naknade o trošku naredbodavca mera". Zašto to smatramo? Zato što postoji Ustav Republike Srbije koji očigledno niko ne poštuje, ni Vlada, ni Odbor za poljoprivredu, jer nisu prihvatili ovaj amandman, a hvala bogu, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Zakonodavni odbor se ogradio.
Član 35. Ustava Republike Srbije predviđa instrument naknade štete ili gubitka koji su nastali usled sprovođenja naređenih mera od strane državnih organa. Dakle, to je ustavna obaveza. U obavezi ste da navedete instrument, dakle na koji način može neko privatno lice da ima mogućnost da nadoknadi štetu koja je proistekla iz ovakvog stava 1.
S druge strane, ono što je takođe neverovatno, jeste da niste ispoštovali svoju ustavnu obavezu, da to ni vi kao ministarstvo ne znate, da ni Vlada ne zna. S druge strane, ako ste znali, pa to niste uneli u ovaj stav, odnosno član 70, to znači da vi priznajete vrlo posredno da niste demokratska država, da ste uvek u pravu i da građanin, kada je u pitanju ovakva Vlada, uvek može da očekuje samo štetu, a ne postoji način da nadoknadi svoj gubitak.

Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Zoran Nikolić. Za reč se ne javlja niko.
Na član 77. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Vojić-Marković.

Meni je potpuno jasno da postoji intencija i države i ovog ministarstva da se uvozi samo kvalitetan priplodni materijal koji uz tom ima svu potrebnu dokumentaciju. Prosto je neverovatno da zakonom zabranite i ograničite uvoz životinja koje ne poseduju dokumentaciju o proizvodnim sposobnostima.
Postoje ljudi, odgajivač sam pasa i kinološki sudija za jednu veliku grupu pasa, i znam kako se uvoze životinje sa potrebnom dokumentacijom i potrebnim kvalitetima. Ali, postoje ljudi kojima to nije naročito važno, njemu je važno da uveze kvalitetan priplodni materijal bez potrebne dokumentacije.
Dakle, mislim da u ovom zakonu nije nužno da tim ljudima ograničite tu njihovu potrebu.

Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 81. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Tomić i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Vojić-Marković.

Već nekoliko puta sam skrenula pažnju da se između Zakona o veterinarstvu, koji je jasno odredio koje oblasti rada pokriva veterinarska služba, i ovog zakona, zaista ima problem u sudaru nadležnosti.
Nama su nekoliko puta veterinarske komore skretale pažnju na to i prosto su rekli da se radi o tome da su napravljeni previdi, ali ako se previdi neprekidno ponavljaju, onda imam utisak da se radi zapravo o derogiranju Zakona o veterinarstvu, koji je to isto ministarstvo koje danas predlaže ovaj zakon predložilo.
Neverovatno je da veterinarska služba praktično prestaje da ima mnogo nadležnosti ovim zakonom, a te nadležnosti dobijaju neke druge službe, u ovom slučaju poljoprivredni inspektor, koji nije kompetentan, odnosno ne poseduje odgovarajuća znanja da bi uspešno mogao da sprovede navedene vrste kontrola i ne poseduje znanja koja se stiču na studijama, koje se izvode po veterinarskim programima, ili da je pak genetičar po akademskoj specijalnosti.
U stvari, ako vidimo šta je ova vlada uradila sa veterinarskom službom, odnosno dala im je samo 60% sredstava koja su potrebna za sprovođenje preventivne zaštite zdravlja domaćih životinja i da je u više navrata pokazala koliko joj je stalo do zdrave hrane i do suzbijanja zaraznih bolesti domaćih životinja, koje i te kako mogu ekonomski skupo da koštaju ovu državu, da ne govorim na neki drugi način, onda mi je potpuno jasno da se na ovaj način i dalje nastavlja derogiranje veterinarske struke.

Na član 88. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Donka Banović. Vreme preostalo za vašu poslaničku grupu je sedam minuta.