Gospodine ministre, složićete se sa konstatacijom da je teško smislenim amandmanima menjati besmisleni zakon. To da je Predlog o izmenama i dopunama Zakona besmislen možda najviše pokazuje i demonstrira Vlada, koja je, između ostalog, i vas poslala da branite zakon o spoljnim poslovima, a pre vas ministra finansija. Ali za nas, za SRS, o odnosu prema ovom zakonu ponajviše govori činjenica da se Odbor nije održao, s jedne strane, a sa druge strane, da je tokom cele rasprave tu svega desetak, petnaestak poslanika skupštinske većine. No, da nemate dilemu - oni nisu izbačeni, oni su za sve ovo nezainteresovani.
Za nas je besmisleno da se gotovo u junu predlaže zakon kojim se odlaže primena određenih odredaba od 1. januara 2009. godine na 1. januar 2010. godine i to stavljate u proceduru po hitnom postupku. A sa druge strane, u obrazloženju ovog teksta zakona nas ubeđujete da je zakon važan, odnosno istim predviđate određene nove nadležnosti ministru, diskreciona prava u kontekstu osnivanja savetodavnih tela sastavljenih od uglednih stručnjaka, odnosno definisanje da bez konkursa mogu da se primaju radnici itd. Ovo sve ukazuje samo na činjenicu da ovaj zakon, kao i mnoge druge zakone, uređuje stihija. Stihija koja vodi ovu vladu, stihija koja definiše političke prilike u našoj državi i stihija koja definiše naše diplomatske napore, poslove i funkcionisanje. Za SRS ovaj zakon je apsolutno neprihvatljiv upravo zbog činjenica koje smo izneli i, ponavljam, teško, čak i da su prihvaćeni svi amandmani koje smo podneli, da biste bilo šta suštinski mogli da promenite.
