Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, nemojte tako brzo da prelazite preko ovih amandmana. Kada se malo uđe u suštinu amandmana koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, onda se vidi u stvari kakva konfuzija vlada u vladajućoj koaliciji.
Ispred sebe imam materijal Odbora za pravosuđe i upravu od 26. maja 2009. godine. To je zaprimljeno na pisarnici Narodne skupštine 26. maja 2009. godine u 15.15 časova.
Pazite šta se, između ostalog, kaže u ovom materijalu: Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Odbor za pravosuđe i upravu podnosi - pa onda slušajte kako glasi naziv predloga zakona po mišljenju Odbora za pravosuđe i upravu - na Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
A predlog zakona se ne zove tako, nego se zove Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Ono što je neverovatno, to je sledeća stvar. Ovaj materijal Odbora za pravosuđe i upravu zaprimljen je na pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije 26. maja 2009. godine u 15.15 časova. U isto vreme zaprimljen je na pisarnici Narodne skupštine, dakle bukvalno u isto vreme, u 15.15 časova, dopis grupe narodnih poslanika da je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda Radovan Radovanović, narodni poslanik poslaničke grupe ZES.
Ono što je najsmešnije je da se u ovom dopisu narodnih poslanika LSV ovaj predlog zakona drugačije naziva. Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Dakle, bukvalno istoga sata i istoga minuta pisarnica Narodne skupštine zaprima dva različita akta u kojima se predlog zakona drugačije naziva.
Sada se ovde postavlja jedno elementarno pitanje – kako je moguće da na pisarnicu stignu dva akta bukvalno u istom momentu (ako je, naravno, tačno ono što piše na prijemnom pečatu), u 15.15 časova?
Sad se ovde postavlja jedno logičko pitanje - o kom predlogu zakona mi govorimo? Da li o onom predlogu zakona koji je studirao Odbor za pravosuđe i upravu ili o predlogu zakona koji su podneli narodni poslanici: Nenad Čanak, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Bojan Kostreš?
Dakle, potpuna je terminološka konfuzija oko naziva predloga zakona. Zamislite kakva nas konfuzija čeka kada uđemo u normativni deo predloga zakona, kada počnemo da čitamo član 1, član 2, član 3. itd. Pa onda neonacizam, pa nacizam, pa fašizam, pa nacionalsocijalizam, pa nacionalizam, pa neonacionalizam, pa ko zna šta sve ne. Dakle, potpuna konfuzija, potpuna zbrka. Uopšte se ne zna kako se zove predlog zakona o kome mi govorimo.
Tu molbu sam uputio gospođi Slavici Đukić-Dejanović. Ona je izašla. Evo, molim vas, gospodine Novakoviću, nemojte da žurite kada čitate amandmane. Razumem da su narodni poslanici umorni, razumem da je prošlo 19.00 časova, razumem da je pala koncentracija, ali čitajte polako, smireno, amandman po amandman, i videćete kakva konfuzija nas čeka kada je reč o ovom predlogu zakona i kolika je neozbiljnost sadržana u ovim materijalima o kojima smo mi prinuđeni danas da raspravljamo samo zato što je postignut politički dil između Borisa Tadića i Nenada Čanka.
Boris Tadić je rekao - ne može statut Vojvodine, ali onda je dopustio - može Čankov predlog zakona, po hitnom postupku u skupštinsku proceduru. Doduše, ne znamo kako se predlog zakona tačno zove. Boško Ristić ga krsti na svoj način, Nenad Čanak na svoj način, ali u svakom slučaju, prinuđeni smo da o ovoj konfuziji danas raspravljamo samo zbog činjenice da je postignut krajnje nekorektan politički dogovor između DS i LSV.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Gospodine Martinoviću, da li vam ova brzina odgovara?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se i po prethodnom amandmanu, ali vi, gospodine Novakoviću, nikako da malo prebacite taj vaš politički menjač u neki niži stepen prenosa.
Moram da konstatujem nešto što sam konstatovao i u načelnoj raspravi, a to je da onaj ko je idejni tvorac ovog predloga zakona, gospodin Nenad Čanak, nije večeras prisutan u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ponovo imam utisak da on na neki način žrtvuje svoje stranačke kolege da oni budu njegovi glasnogovornici i da se onda oni ovde znoje, trpe kritike i brane nešto što je objektivno neodbranjivo.
Ako pitate poslanike DS-a ovde po kuloarima Narodne skupštine šta misle o ovom predlogu zakona, oni će vam reći sve najgore. Pitajte bilo kog pravnika iz DS, pa ćete čuti kakvo je njegovo mišljenje. Naravno, oni sada mudro ćute. Gospodin Nenad Čanak se dosetio da ne bude ponovo u Narodnoj skupštini. Sada će njegovi stranački prijatelji pokušati da kažu nešto o ovim amandmanima i o predlogu zakona, ali u svakom slučaju, krajnje je neozbiljno ovo što se sada radi.
Mi mesecima trpimo medijsku harangu protiv svega što je srpsko, što je nacionalno, što je tradicionalno, što je pravoslavno. Pronalaze se u Srbiji fašisti, neofašisti, nacisti, nacionalsocijalisti, nacionalisti, neonacionalisti itd. Vodi se otvorena medijska kampanja protiv Srpske pravoslavne crkve, vodi se otvorena kampanja protiv pojedinih patriotskih nevladinih organizacija, vodi se otvorena medijska kampanja protiv SRS.
Gospodin Nenad Čanak je čak predložio da se zabrani i upotreba simbola koji podsećaju na građane Srbije, koji su ne osuđeni nego optuženi samo pred Haškim tribunalom, što je kršenje svih elementarnih procesnih principa u svakoj civilizovanoj zemlji sveta i, evo, gospodina Čanka ponovo večeras nema u Narodnoj skupštini.
Zaista bih voleo konačno da čujem kakvo je mišljenje LSV, kakvi su njihovi stavovi vezani za ovaj predlog zakona, za koji, ponavljam, ne znamo ni kako se tačno zove, jer jedan tekst stoji u materijalima koji nam stižu od grupe narodnih poslanika kao predlagača zakona, neki drugi naziv zakona se pojavljuje u materijalima, odnosno aktima Odbora za pravosuđe i upravu.
Mislim da je krajnje vreme da se čuje argumentacija poslaničke većine i o amandmanima, ali i o samom predlogu zakona.

Zahvaljujem. Reč ima ovlašćeni predstavnik predlagača, poslaničke grupe ZES, gospodin Radovan Radovanović. Izvolite.

Hvala lepo, gospodine predsedavajući. Hoću da kažem da amandman gospodina Martinovića na član  1. ovog predloga zakona glasi – u članu 1. reči "mogu povrediti" zamenjuju se rečima "vređaju i". Mi smo najozbiljnije uzeli u razmatranje i ovaj amandman, kao i sva 23 amandmana koja su podnele kolege iz SRS, i onaj ko je pažljivije gledao odgovore vidi da otprilike 90% tih amandmana koje su oni podneli biće ugrađeno, odnosno već je ugrađeno u sadašnji predlog ovog zakona.
Ovaj amandman nismo prihvatili zato što smo, razgovarajući sa ostalim poslaničkim grupama i sa Odborom za pravosuđe, došli do stanovišta da je reč "povređuju" bolji izraz i da izvire iz našeg zakonodavstva i onda smo se opredelili za ovo. Zbog toga nije prihvaćen amandman gospodina Martinovića. Hvala vam.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Napred Srbijo je već u raspravi u načelu iznela svoj stav o ovom predlogu zakona. Mi možemo još, eventualno, da ponovimo ono što smo govorili i da kažemo i nešto novo. Bilo bi dobro da je tu predstavnik predlagača i, naravno, bilo bi dobro da poslanička grupa ZES istupi sa stavom povodom ovog predloga zakona, pošto je ovaj zakon u stilu "drž'te lopova".
Ima u našem narodu bar dve poslovice kojima može da se objasni odnos DS-a prema LSV ili prema drugim malim strankama koje su s njom u koaliciji. Jedna je "ko sa đavolom ore, zadnjicom vlači", a druga je "ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju".
Onaj ko je sa Nenadom Čankom pravio Vladu Republike Srbije, znao je da ga ovo čeka. On sada ima dobar ucenjivački kapacitet i zaista je ponekad i neprihvatljivo i obiće se o glavu vama koji ste to uradili, da formirate Vladu Republike Srbije sa Nenadom Čankom. Razumem da ste mnogo poslova s njim mogli da obavite, ali da formirate Vladu koja bi se zvala Vlada Republike Srbije, a toj istoj Srbiji on je pred televizijskim kamerama psovao majku naglas, u to još uvek ne mogu da poverujem.
Na stranu to što je ovo plod dogovora, ucena i što je Boris Tadić ponovo pokazao slabost prema svima onima koji ne misle dobro Srbiji. Ovde se, u stvari, Nenad Čanak obratio svom biračkom telu. Izmišljajući latentnu opasnost od narastajućeg fašizma, nacizma, neonacionalizma, on u stvari mobiliše i čvrsto zbija svoje biračko telo u želji da ostane i dalje u onom procentu u kome može da nas ucenjuje.
Ne postoji nikakva opasnost ni za koga u Srbiji i posebno ne postoje, kako ste rekli u obrazloženju – učestali pojedini oblici ispada i povreda pravnog poretka kojima se ugrožavaju ustavna prava i slobode građana u Republici Srbiji, pogotovo na nacionalnoj i verskoj osnovi.
Mene bi bila sramota da u obrazloženje zakona stavim jednu neistinu – učestale pojave. A kako se meri učestalost pojava? Koliko je tih pojava bilo, gospodo predlagači zakona, kad su vas iritirale do mere da ovde 250 poslanika mora, da biste vi održavali vlast u Srbiji i Vojvodini, da sluša naklapanja o tome kako u Srbiji treba zaustaviti narastajući fašizam i, što je još gore, nacizam?
I to predlaže eminentni istraživač fašizma među Srbima gospodin Nenad Čanak. On ima neke specijalne naočare kojima među Srbima pronalazi fašizam i to mu je jedini posao otkada je na javnoj sceni ili otkada se bavi politikom.
Nije trebalo da nasednete na ovu priču. Što mu niste dali para? Što niste nešto drugo smislili da isplatite Nenada Čanka? Kud mu dadoste baš da maltretira Srbiju?
Svetske agencije izveštavaju o potrebi da u Srbiji bude donet takav zakon. Svetske agencije će da pokažu i vas, gospođo Kolundžija, i vas, drage moje kolege, kako dižete ruku da bude izglasan zakon kojim se zaustavlja narastajući fašizam i nacizam u Srbiji. I vi svi u tome učestvujete jer vam je tako rekao veliki šef, a ne znate koje posledice će po Srbiju iz toga da nastupe i uslede. Ne znate da ovu raspravu i ovo donošenje zakona jedva čekaju mnoge evropske institucije da bi dokazivale kako u Srbiji ništa ne valja i kako se mi ničemu nismo naučili i kako smo ostali zakovani u 19, možda čak i 18. vek.
Evropejstvo se ne dokazuje time što ćete svoju zemlju da blatite, nego što ćete da dokažete da je bolja od drugih. Šta sad vi to treba da popravite u Srbiji? Da zabranite skupove mladih ljudi koji vas ne vole? Čime su oni zaslužili da ih nazovete nacistima i fašistima? Gde su oni to ispoljili? Ko je to od vas imao bilo kakav problem na takvoj osnovi?
Ustanite vi, pripadnici manjina, i slobodno recite da li ste ikada imali problema na nacionalnoj osnovi. Da li vas je iko ikada u Srbiji maltretirao? Da li vam je iko ikada pominjao pripadnost manjini? Pa, ovde se utrkujemo ko će da dokaže veću privrženost pripadnicima manjina, jer znamo šta nas košta i koliko nas košta ako nas neko stavi na stub srama zbog odnosa prema manjinama.
I našao se Srbin da priča da su Srbi nacisti i fašisti. Pa ko bi drugi? Imamo mi svoje ljude za to, oduvek u srpskom narodu ima takvih ljudi.
Ovo strahovito boli, gospođo Kolundžija. Ovo boli i vaše komšije i vaše rođake i vaše prijatelje, ovo saučestvovanje u zlodelu prema Srbima. Kad na ovo dodate Srebrenicu i Haški tribunal, pred kojim je osuđena cela Srbija, eto vam priče o Srbima i srpskom narodu, za sva vremena zakovane. I samo Bog zna kakve će još uslove da nam ispostavljaju zato što smo fašisti i nacisti.
Oni koji su to izmislili, oni koji su pola sveta pobili na ideologiji fašizma i nacizma, danas nam se smeju. Oni fašisti i nacisti koji su nas ubijali i streljali, danas nam se smeju. Žrtve fašizma i nacizma pišu zakon da sebi zabrane da slučajno nekome ne padne na pamet da bude fašista ili nacista. Baš ste našli temu.
Mislio sam da li da govorim o ovome pošto za sve imam duševni mir, ali za ovaj zakon nemam. Sve mogu da otrpim, posebno kada su lične uvrede u pitanju, ali ovo je uvreda cele države. Ovo je uvreda i za Mađare, Rumune, Rusine, Slovake, Albance, Muslimane, Srbe, Rome i sve druge. Jer mi smo svi ovde svrstani u isti koš, u koš ljudi koji su privrženi fašizmu i nacizmu, i sada treba propisati novčane kazne od 100, 200, 300 hiljada dinara da bismo ih sprečili da to ispoljavaju.
Pa zabraniti fašistička obeležja. A uđite na neki pretraživač, jesu li skinuta ta nacistička i fašistička obeležja sa pretraživača? Nacrtajte ''svastiku'', da vidite koliko ćete da dobijete na pretraživaču. Ko to još zabranjuje? Ne treba da se čovek tako ponaša, ne treba to da mu bude ideologija. Šta mislite da neko ubaci čoveku u kola taj znak? Zaplenićete mu kola pošto je u njima izvršio teško krivično delo, propagiranje fašizma i nacizma. Ili će neko da vam nacrta na prašnjavim kolima taj znak, a vi ćete reći – pa evo ga ovaj iz opozicije, nacrtao je čak i na svoja kola ovaj znak.
Nažalost, opozicija ne može da utiče na sastavljanje dnevnog reda. Još uvek nemamo telo u kome bi se, bar u pogledu sastavljanja dnevnog reda, pitao neko iz opozicije. Ovo je vaše maslo, gospodo iz vlasti. Vi skidate državne zakone, koje je Vlada predložila, da bi ostao na dnevnom redu ovaj zakon. Jeste li smeli da kažete Nenadu Čanku – skinućemo tvoj zakon, ne možemo da stignemo da o njemu glasamo do kraja redovnog zasedanja? Niste smeli. Vi ste kukavice. Nemate hrabrosti da to kažete Nenadu Čanku, a on će koliko sutra ponovo da vas popljuje, jer on ima hrabrosti. Bog zna ko stoji iza njega, a nije ni taj svemogući Bog.
Dakle, ubeđen sam da ste u dubini duše duboko nezadovoljni onim u čemu ćete da učestvujete u narednih nekoliko dana. Gledam vas sada u oči i svi ćete doći da pravite kvorum i da glasate za taj zakon da bi vam ostala vlast u Vojvodini, da bi vam ostala vlast u Republici Srbiji, da vam to čuva Nenad Čanak.
On nam baš zaista dobro misli i ta vlada koja sluša Nenada Čanka i od njega zavisi, zaista će mnogo dobro da vodi Srbiju. A on provocira da mu izgovorimo i grublje reči, da time pokaže svoju ugroženost, da se time obrati međunarodnoj zajednici, organizacijama koje ga štite, da ode opet u Ameriku na šest-sedam meseci na školovanje. To vam je Nenad Čanak.
Ima on mesta u ovoj skupštini, al' nemoj da izbacuje nas. Kad njega niko ne dira, nemoj ni on da dira nas. On ima svoju ideologiju, ima svoje birače, ljude koji mu veruju. Neka im je na čast, i njemu i njima, ali imamo i mi svoje. Kad god osvojimo više glasova od njega, to nije razlog da on izmišlja zakone kojima će s nama da se obračunava. Jer, ideologija Nenada Čanka, koju će DS da sprovede u ovoj skupštini, nema ni 2% građana Srbije koji će za nju da glasaju.
E pa jadna je Srbija u kojoj 2% birača odlučuje hoće li napred ili nazad, levo ili desno. Zato vas molim, ako imate razuma, ako želite dobro ovoj Srbiji, uspravite se jedanput. Ako ne smete da kažete Americi ne, ako ne smete Albancima na KiM da kažete ne, ako ne smete kriminalcima u Srbiji da kažete ne, ako ne smete tajkunima, koje svi napadate a niko protiv njih nije preduzeo ni jednu jedinu meru, pa recite bar Nenadu Čanku.
Počnite od nekoga, da vidim da bar nešto hoćete da odlučite. Ne teram vas da idete na Dinkića, to vi ne smete i ne možete, to ćemo morati mi. Dobro, doći ćemo u poziciju brzo. Ali ovo sa Čankom je zaista sramota.
Čuj, dolaziš iz Niša, Valjeva, Pirota, Loznice i pišeš zakon protiv nacizma jer ti ga je predložio Nenad Čanak! Gde su poslanici iz Kragujevca? Streljali su nas na hiljade, a mi ćemo sad da pišemo zakon, da se slučajno kod nas ne rodi nacizam. Da ne odemo mi u Nemačku ili u neku drugu državu da streljamo. Da ne ugrožavamo nekog simbolima koje je smislio stari Rim, Italijani, Nemci, koji nisu naši, koje je nekad neko ko je protiv Srbije ili neko dete nacrta po zidovima.
I nikad niko ozbiljan u Srbiji nije širio ni fašizam ni nacizam. Možda je jedna vlada u Drugom svetskom ratu, kao okupaciona vlada, donosila neke zakone koji mogu da se svrstaju u fašističke, ali to su radile sve evropske države koje su bile pod okupacijom. Sve su imale takve zakone, takvo je vreme bilo. Ta vlada je bar uradila nešto za Srbe ako je morala da donosi drugačije zakone nego one koje je imala pre toga.
Ali, u Srba toga nema. Tražite to u drugim narodima. Drugi narodi imaju ideologije slične tim. Srbi tu ideologiju nemaju. Nas su još u 6. veku želele velike države na svojim granicama, da ih čuvamo, da ih branimo. Najviše su voleli da žive sa Srbima. Tragovi Srba su po celoj Evropi. I sad ćete vi ovde nas da optužite, došli ste tu da nam obrazlažete zakon o nacizmu i fašizmu. Pa ćete da odete u SPC da presečete kolač, a napali ste Srbe da su fašisti i nacisti.
Mi se gnušamo ovog predloga zakona, gospodine potpredsedniče. Hvala vam.

Hvala vama. Moram da vas pitam da li ste koristili vreme predsednika grupe ili svejedno? Hvala i na tome.
Reč ima gospodin Radovan Radovanović.

Gospodo poslanici, ispred sebe držim Informaciju o delovanju članova neformalnih grupa i pojedinaca sa neonacističkim obeležjima na području Republike Srbije i preduzetim merama MUP Srbije. Ova informacija datira iz 2005. godine. MUP ju je pripremio i prosledio Skupštini AP Vojvodine na njen zahtev. Da ne bih čitao sve, potrajalo bi, samo apropo toga da li u Republici Srbiji ima pojava neonacizma i fašizma, čućete iz sledećih nekoliko rečenica.
Na osnovu raspoloživih saznanja, uočeno je da na teritoriji Republike Srbije postoje pojedinci koji svoje delovanje identifikuju kroz pripadnost nekim od sledećih grupa: Skinhedsi, Nacionalni stroj, Krv i čast, Rasni nacionalisti i Obraz. Neformalna društvena grupa Nacionalni stroj, tajna rasistička, šovinistička, antisemitska organizacija internacionalnog karaktera, aktivna je u 18 država.
Članstvo lobiraju tako što se zalažu za očuvanje srpskih vekovnih teritorija ujedinjenjem svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu i očuvanjem pravoslavlja. Metode vrbovanja članstva su putem interneta, učestvujući u raznim internet forumima itd. MUP je identifikovao učesnike i prati ih..., da ne čitam redom.
Neformalna društvena grupa Srpska Krv i čast divizija počinje rad 1995. godine, sa idejom širenja nacionalsocijalizma i motivisanjem sledbenika radikalnim aktivizmom. Koristi zastave slične nacističkim, kukasti krst i dvoglavog orla sa četiri ocila. Članstvo se prepoznaje po karakterističnim nacističkim obeležjima, tetovažama koje pokrivaju cele ruke, pa čak i telo. Nose majice crne boje sa ispisanim tekstom – combat 18 ili C18 itd.
Ni Vojvodina, kao i cela Republika Srbija, nije imuna na sve ovo, pa ima posebne svoje grupe koje MUP Republike Srbije tretira. Npr. neformalna društvena grupa Pokret 64 županije, čija je delatnost prvi put uočena tokom 2004. godine. Pojavni oblici njihovog delovanja manifestuju se kroz lepljenje plakata na javnim mestima, čija sadržina predstavlja kartu ''velike Mađarske'' koja obuhvata, u odnosu na sadašnje granice, područja svih susednih zemalja. Zatim, Honvedi, neformalna društvena grupa koja svoje delovanje ispoljava skupom u javnom preduzeću u Mađarskoj itd.
Apropo toga da li ima ili nema pojava, MUP je tada, verujem iz ovoga što su uputili onda, ubeđen sam da oni prate i imaju kompletno šta se po pitanju pojave fašizma i neonacizma na teritoriji Republike Srbije dešava.
Da ne čitam ovde, taksativno imaju nabrojane sve značajnije manifestacije koje su se desile tim povodom na teritoriji naše države.
Dešavaju se, nažalost, i nadalje. A da se ne bi dešavale i da bi MUP i svi organi Republike Srbije mogli da blagovremeno, i onako kako velika većina građana Srbije smatra, reaguju protiv ovakvih manifestacija i uopšte pojavnih oblika neonacizma i fašizma, donosi se ovakav zakon. Nema niko nameru da napada (taman posla) Srbe da su oni, kako reče prethodnik, to što je izrekao.
Samo za kraj, ono što mi je veoma zasmetalo u tome što je govorio, a to je zbog mojih komšija, kako kolega poslanika u sali Narodne skupštine Republike Srbije tako i komšija u gradu, u Pokrajini, Republici, a to je da ima ljudi, čak i narodnih poslanika u više mandata, koji drže do toga da nacionalne manjine treba poštovati onoliko koliko će nas to koštati ukoliko ih ne budemo poštovali. To mi veoma smeta i protiv toga ću ustati sada i uvek. Hvala.

Po Poslovniku, za reč se javio gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite.