Samo da dopunim gospodina Martinovića. Sve moje korenje je iz Vojvodine, a ja sam, eto, ispao klerofašista. To je prosto neverovatno, ali dobro.
Replika koleginici Jerkov, najpre za ovu knjigu. Nisam mislio lokalno, samo na prostore AP Vojvodine, spomenuo sam i gulage itd., mnogo dalje od Vojvodine, ali nema veze. Mislim da je besmislena ta vaša upadica, ali dobro.
Kažete da se krenulo sa tezom da u Srbiji nema fašista. Samo, niste rekli ko je tu tezu izneo, ja je nisam čuo. Čuo sam tezu da Srbija nema veze sa fašizmom, ja je zastupam, da nema istorijske veze sa fašizmom. A za te grupacije kao što su "Nacionalni stroj" i "Krv i čast" Srbija ne bi znala da ih vi niste popularizovali, da im niste dali na značaju, pa ste sada tim nekim bahatim mladim momcima koji se tu kao nešto prepoznaju sigurno duplirali broj.
Mislite da će, ako ovaj zakon bude donet, oni biti ugašeni? Pa, gde su ti pokreti ugašeni ili ne postoje? Možda u Albaniji nema toga, i u Turskoj. Mislim da u svim evropskim zemljama postoje takve neformalne grupe, nisam rekao organizacije.
Kažete da su opasni zato što prete smrću itd. Pa čekajte, vaš predsednik je pretio smrću. Je l' pretio vešanjem? Šta ćemo s njim? Koja je to vrsta fašizma, neonacizma, neonacionalizma, neo...? Dajte mi tu definiciju šta je to kad neko preti vešanjem. (''Neoligašenje''?) A kome? Slobodanu Miloševiću, čiji današnji predstavnici sede sa vama u koaliciji. Lomio je table Televizije Srbije. Vaši ljudi su poznati po tome što su tukli političke neistomišljenike. Ja sam vadio čoveka, pričao sam to i prošli put, ispod razularenih ''ligaša'', vozača jednog poznatog funkcionera SPS-a.
Jednostavno, vi imate tu agresivnu notu u sebi. Vi biste zabranjivali, vešali, tukli, lupali, a hoćete da se predstavite kao pacifikovana verzija nekakve socijaldemokratske ideje. Neće vam to proći. Hvala.

Reč ima gospodin Žika Gojković.

Moram priznati da se slažem sa nekim stvarima koje je rekao moj uvaženi kolega Željko Tomić u onom njegovom prvom izlaganju. Slažem se da Srbija nikada nije bila pogodno tle za razvoj fašizma, to je poznato svima. Slažem se da je komunizam jednako veliko zlo kao što je i fašizam. Ali to ne znači da Srbiji, ovakvoj kakva jeste, nije potreban jedan ovakav zakon.
Čini mi se da je najveći problem što se tiče ovog zakona upravo taj što su ga pisali poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Nenad Čanak, i da sve kritike upravo idu ka njemu lično, a ne ka određenim članovima i onome što piše u ovom zakonu.
SPO se prema ovom zakonu opredeljuje upravo prema onome što u njemu piše. I pored prihvaćenih amandmana na čl. 4. i 6, SPO će podržati ovaj zakon. Smatramo da ti članovi nisu izgubili svoj smisao. Takođe ćemo podržati ovaj zakon iz prostog razloga, jer 60-godišnja mentalna tortura nije uticala na predlagače ovog zakona, kao i dugogodišnje širenje laži i neistina kada je u pitanju Ravnogorski pokret, tj. Jugoslovenska vojska u otadžbini.
Nažalost, lažna istorija je ostavila traga na neke kolege koji su govorili u ovom domu i koji su izneli niz neistina i besmislenih stvari kada je u pitanju ovaj antifašistički pokret. Ipak, nadamo se i siguran sam da dolazi nezaustavljivo vreme, a i uz pomoć ovog zakona, kada će se sa istorijske uloge Draže Mihailovića i njegovog pokreta skinuti ideološke komunističke naslage i da ćemo imati priliku da saznamo jednu objektivniju istoriju.
Reći ću samo, pošto imam malo vremena, nekoliko vrlo interesantnih činjenica, koje su lako proverljive, ali nažalost nedostupne široj javnosti. U osnivačkom dokumentu UN, gde su pobrojani svi kvislinški pokreti, nema ni reči o pokretu Dragoljuba Mihailovića. Takođe je malopoznato da je general De Gol 1943. godine odlikovao Dražu Ratničkim krstom, a da ga je predsednik Truman posthumno odlikovao Ordenom Legije za zasluge.
Mi iz SPO smo svesni da ne možemo sve ovde, a i šire, ubediti u ono što piše u naučnim knjigama i u nekim istorijskim podacima, ali se obraćamo onima koji poštuju autoritet argumenta i poručujemo da ovo što radimo ne radimo iz ličnih interesa ili partijske koristi, da bismo lečili neke lične ili partijske frustracije, već iz jednog prostog razloga - da bi naša deca imala pravo na istinu, kad već mi nismo imali. Hvala.

Ima reč gospodin Miloš Aligrudić.

Ovaj put ću sedeći, ne zato što vas ne poštujem, obično govorim stojećki, ali, prosto, i ova tema i predlagač i sve ovo ne iziskuju potrebu za stajanjem.
Ovde imate ove amandmane koji su pristigli na ovaj tekst zakona, za koji sam već ranije tvrdio da je potpuno besmislen, da se radi o jednom ogromnom pravnom pleonazmu, ili čak o nekoj vrsti pravnog plagijata u odnosu na ostali deo propisa Republike Srbije, i najkarakterističniji je, iako se još uvek raspravlja o članu 1, zapravo član 3. ovog zakona i amandman na taj član zakona, koji je prihvaćen od strane predlagača, ponuđen od strane Odbora, koji je najbolji primer za ovo što ću reći – da se ovim amandmanima, kojima se delovalo na ovaj zakon, apsolutno ništa ne popravlja.
Ovi amandmani tehnički menjaju tekst, gramatički ga usklađuju, od jedne užasne pravničke nakarade prave nešto što bi u pravnoj školi moglo da prođe kao relativno korektan tekst, ali u odnosu na smisao koji treba da nosi ovaj predlog zakona i ne daj bože sutradan usvojen tekst koji će se objaviti u "Službenom glasniku", ne ostaje ništa.
Naime, ako vi, recimo, u članu 3. Predloga zakona (ako mogu samo od gospodina Tomića da zajmim, na trenutak, sam tekst zakona) kažete da se zabranjuje proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje itd. propagandnog materijala, simbola kojima se može izazvati ili se izaziva (nije bitno šta je tu promenjeno), rasna mržnja, netrpeljivost, nacionalna i verska mržnja itd., propagiraju ili opravdavaju (pa se sada to izmenilo u neonacističke) i fašističke ideje i organizacije ili se ugrožava pravni poredak – da li shvatate, čak i sa ovom izmenom teksta, da ste napisali enormnu glupost i pravni pleonazam?
Ono što razlikuje sadržaj ovog teksta, vašeg predloga zakona, od drugih normi našeg pravnog sistema koji inkriminišu ovakvo ponašanje je, pod jedan, što u ovom zakonu nemate inkriminaciju, nego samo predviđanje prekršaja.
A sadržaj ovog člana 3, pa čak i ovako izmenjenog, inkriminisan je određenim članom Krivičnog zakonika Srbije, čije se odredbe, a tu krivično delo ima tri oblika, i najblaži oblik tog krivičnog dela predviđa u sebi jednu kaučuk, vrlo široku normu, koja sumira u sebi... ono što je biće prekršaja kod vas, tamo je biće krivičnog dela.
A ono što ne sadrži KZ, a to su te odrednice neonacizam i fašizam, sadrže neki drugi propisi, počev od Ustava Republike Srbije koji štiti društvo, krovnom normom, od kršenja ustavnog poretka.
A to što vi ne znate ni šta je fašizam, ni neofašizam, ni šta je nacizam i neonacizam, problem je vas kao predlagača, zato što ste diletanti.
Fašizam je u osnovi, kao i nacizam, oni imaju jedno generičko svojstvo, da je to propagiranje totalitarnog poretka koji negira višestranački sistem, negira drugačije mišljenje i pretpostavlja društvo korporativnoj ideologiji.
To je suština toga, da ne možete da mrdnete i da pisnete sa bilo kakvom drugačijom idejom jer je jedan vođa, jedna ideologija ono što treba da rukovodi društvom u njegovom napretku. To je nazadna ideja fašizma i nacizma.
Ono što nacizam razlikuje od fašizma, po čemu se po zlu proslavio u 20. veku, jeste što se toj fašističkoj ideologiji dodaje još jedan modus, a to je mržnja prema drugoj rasi ili prema drugoj naciji, koja se propagira kao osnova takvog poretka. Zatim, ona proizvodi ekstinkciju ili uništenje čitave jedne grupe, čitave jedne populacije ljudi, samo zbog toga što pripada jednom narodu ili jednoj religiji ili jednoj rasi. To je osnova te priče.
Onda pogledajte Ustav Republike Srbije i pogledajte kako Ustav Republike Srbije štiti pravni poredak od narušavanja tog samog pravnog poretka, kako Krivični zakonik štiti građane Srbije od narušavanja tog istog pravnog poretka, koji je u osnovi demokratski, kako se brani protiv totalitarne ideologije (za šta se ide u zatvor, dame i gospodo predlagači ove gluposti) i kako se štiti društvo od rasne i verske mržnje, netolerancije i netrpeljivosti kroz određene odredbe Krivičnog zakonika ove države.
Vi ne možete pravni sistem ove države, pravne norme posmatrati izolovano. To što ste rešili da se igrate sa svima nama, predlažući jedan besmisleni propis, i pominjete još i MUP i njihov izveštaj o nekakvim grupama, pa kakve to veze ima?
Da li znate, a ne znate, jer ni Ustav ne poznajete, jer da ga poznajete, ne bi se lider vaše stranke ophodio prema tom Ustavu kao što je ovde već bilo reči kako se ophodi, da nemate neki unutrašnji otpor da pročitate slovo tog Ustava, pa biste znali da se i po našim zakonima koji sada važe može delovati protiv takvih neformalnih grupa i deluje se protiv takvih neformalnih grupa i protiv njih se podnose krivične prijave.
Ono što ste vi ovde pisali nema nikakve veze sa realnošću, niti se vaš zakon, čak i posle ovakvih izmena, može u praksi primeniti. Zamislite prekršajnog sudiju, zamislite organ koji treba da briše neku organizaciju iz registra, koji treba da primeni vaš zakon bez pojmovnika i standarda. Kako je to moguće?
Neko je ovde rekao, u ranijoj raspravi, da vi proganjate ili hoćete da progonite ovde ljude zbog toga što im je palo na pamet da iznesu određeno obeležje, za koje ćete vi ovde, bez pojmovnika i kategorizacije, tvrditi da je obeležje neonacizma ili fašizma. O čemu vi pričate? Da li vi znate da "svastika", čuveni kukasti krst, uopšte nije ideološko obeležje nemačkog nacizma? Njega je Adolf Hitler, na vrlo nesrećan način, upotrebio u svojoj nacističkoj ideologiji, zloupotrebio i, nažalost, od tog momenta pa nadalje u svesti mnogih građana i ljudi na ovom svetu on postaje simboličko obeležje tog zlog pokreta. To je jedna vrsta simbolike, koju možete naći u Rečniku simbola gde god hoćete, koja je mnogo starija od toga.
Vi ćete sada, vašim glupostima od predloga, da terate postupajućeg prekršajnog sudiju da ceni da li je neko ko je nacrtao kukasti krst negde ili objavio internet prezentaciju itd. mislio jedno, drugo ili treće, ili ćete vi odrediti šta ko sme da crta ili piše. To nema nigde u demokratskom svetu. Ovo je izrugivanje antifašizmu. Ovo što ste vi napisali je ruganje demokratiji u Srbiji.
Ovo što ste vi napisali je ruganje ustavnopravnom poretku Republike Srbije jer kad pišete pleonazam i tvrdite da treba nešto da zaštitite ovom glupošću koju ste pisali, vi se izrugavate pravnom poretku koji to štiti. Vi se rugate nama koji imamo demokratske ideje, zbog kojih smo u ovoj skupštini i zbog kojih se bavimo politikom i zbog kojih smo bili protiv komunizma i osnivali političke stranke u Srbiji, i zbog kojih, zbog tih istih demokratskih ideja smo svakako i protiv vas, jer ste vi najveće naruživanje demokratije koje možemo zamisliti. Kriptokomunizam je gori od samog komunizma.
Ono što vi radite i kako se vi predstavljate je jedna takva vrsta šarene laže koja, srećom, nema širokog i dubokog korena među građanima, pa ih ne možete u velikom broju prevariti. Možete neke ljude varati neko vreme, ali ne sve ljude sve vreme.

Povreda Poslovnika, gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, zaista mogu da razumem političke razlike koje postoje, ali ipak mislim da nije u redu da se krši dostojanstvo Narodne skupštine i zbog toga reagujem. Mislim da je kvalifikacija da je neko neznalica, da je diletant, da je ovakav ili onakav ipak teška kvalifikacija, koja kvalifikuje ne samo onog ko sedi u ovom parlamentu, već i one građane koji su glasali za te političke stranke.
Pogotovo mi je neumesna kvalifikacija za neku poslaničku grupu da je čine diletanti, neznalice, neobrazovani ljudi koji pišu loše zakone, od onih ljudi kojima nije smetalo da ta politička stranka s njima bude u koaliciji kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade i da glasaju za Vojislava Koštunicu. Što se sada gadite tih ljudi? Onda, u trenutku kada je biran Vojislav Koštunica za predsednika Vlade, ti ljudi vam nisu smetali. Ne mogu zaista da shvatim tu rečenicu. Izvinjavam se.

Zahvaljujem. Nema osnova za repliku, nema ničeg uvredljivog, ničeg nejasnog. Po Poslovniku može. Izvolite, gospodine Aligrudiću.

Dobro, vi mislite da nemam pravo na repliku. To ste procenili smatrajući da onaj član Poslovnika koji govori o pravu na repliku vama daje diskreciono pravo, što mislim da niste u pravu. S druge strane, gospodin Milivojević je (ovim završavam, da se ne biste previše uzbuđivali) maločas netačno preneo ono što sam ja rekao. Netačno je interpretirao moje reči u malopređašnjem izlaganju. Ako vi mislite da to nije osnov za repliku, onda, verujte, duboko grešite.
Nisam pominjao ničije obrazovanje, nisam pomenuo nijednog trenutka u svom izlaganju da je neko diletant an ženeral. Govorio sam o diletantskom predlogu zakona. I kada neko uradi predlog zakona na nemušt, loš način... Mi nismo dužni da budemo pravnici, ali kada podnosimo tekst predloga zakona Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje, moramo voditi računa o nekim nomotehničkim pravilima. Kada to neko ne zna da radi, kada mu je svako slovo nakrivo napisano, izvinite, zbog čega ne bih u otvorenoj polemici (osim ukoliko ne želimo da se uvede verbalni delikt ovde, u postupanju narodnog poslanika) mogao reći da je u pitanju pravni diletantizam? Ne vidim šta to koga vređa.

Nisam shvatila koji je član povređen. Povredila sam Poslovnik tako što nisam dobro procenila? Nema povrede Poslovnika.

Hoćete li u Danu za glasanje da se izjasni Skupština? Naljutili ste se. Što ste se naljutili?

Izvolite, gospodine Tomiću. Po kom osnovu se javljate?