Gospodin Tomislav Nikolić.

Zaista me interesuje gde je ovaj briljantni um pročitao da je Srbija nasledila SFRJ. Zaista bih voleo da mi to objasni, pošto sam ja neobavešten i samo čitam knjige, ne obaveštavam se isključivo u telefonskim razgovorima sa predsednikom stranke. Dakle, kada je to Srbija postala pravni sledbenik SFRJ?

Gospodin Martinović želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću ovom poslaniku, koji očigledno ima averziju prema knjigama i nauci, da odgovorim gde to piše. Piše u knjizi Slobodana Jovanovića "O državi. Osnovi jedne pravne teorije". Evo šta kaže Slobodan Jovanović o tome šta je država na spoljnopolitičkom planu – država je jedna serija međunarodnih ugovora.
Srbija je nasledila sve međunarodne ugovore koje je potpisala, zaključila, odnosno ratifikovala SFRJ, kao što je SFRJ nasledila sve ugovore, sva međunarodna ugovorna prava i obaveze Kraljevine Jugoslavije, a Kraljevina Jugoslavija Kraljevine Srbije.
Da je to tako, potvrđuje i činjenica da Srbija, dakle nezavisna Republika Srbija od 2006. godine, ne mora da zaključuje nove međunarodne ugovore sa državama sa kojima je međunarodne ugovore već zaključila ili SFRJ ili Kraljevina Jugoslavija ili Kraljevina Srbija.
I time se dokazuje činjenica, vrlo važna za srpsku državnost, da državnost Kraljevine, odnosno pre toga Kneževine Srbije nije nikada prestala, posebno na međunarodnom planu. Nas i danas obavezuju ugovori koje je, recimo, zaključila prva vlada Nikole Pašića krajem 19. veka.
Svojevremeno je obeležavano preko stotinu godina održavanja poštanskih veza između Srbije i SAD, ali ne tako što su Slobodan Milošević ili Josip Broz zaključili ugovore sa SAD, nego je to uradila upravo prva vlada Nikole Pašića u poslednjoj deceniji 19. veka. Ako pogledate taj ugovor, on se zove Ugovor između Kraljevine Srbije i Unije severnoameričkih država (tako su tadašnji srpski pravnici nazivali SAD).
Dakle, ova Republika Srbija apsolutno jeste naslednik na spoljnopolitičkom planu ne samo SFRJ, nego i Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Srbije.

Ovo će se pretvoriti u internu edukaciju, ali to je na račun vremena vaših poslaničkih grupa i očigledno govori o potrebi da komunicirate i dalje. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Srbija je pravni sledbenik isključivo one države koju je Koštunica prijavio 2001. godine da bude članica UN. Nismo preneli kontinuitet članstva UN, a po tom osnovu se pravno sledbeništvo sprovodi. Dakle, pojedinačni ugovori, koje su sklapale sve te države koje pominjete, mogu da važe ili ne važe, ali jednu stvar zaboravljate - mi smo potpuno nova država, nastala onog časa kada smo zatražili prijem u članstvo UN.

Reč ima najpre gospodin Martinović, a zatim gospođa Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, šteta je što nije živ Slobodan Jovanović. Da je živ, verovatno bi naučio nešto što on, kao najveći srpski pravnik, nije znao. Ponavljam ono što je on rekao, ne želim da ja budem autor te ideje. Ponavljam, autor te ideje o kontinuitetu državne vlasti je Slobodan Jovanović, čovek koji je bio najveći ne samo srpski pravni teoretičar, nego verovatno jedan od najvećih intelektualaca svih vremena, čovek koji je završio Pravni fakultet u Minhenu, u Nemačkoj, koji je govorio nekoliko svetskih jezika.
Njegova je teorija o tome šta je država, kako država istupa na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu, šta je državna vlast i kontinuitet državne vlasti, i mislim da niko bolje od njega to nije uspeo da definiše. Sa ovom mojom skromnom pameću samo ću pokušati da ponovim ono što je rekao čovek koji je bio daleko pametniji od mene, dakle Slobodan Jovanović. Država, kaže on, ima dva lica, jedno je unutrašnje, a drugo je spoljašnje. Jedna država može da bude nova u unutrašnjem smislu, a stara na spoljnopolitičkom planu.
Kada država donese novi ustav, kojim prekine kontinuitet sa prethodnom tradicijom ustavnosti, onda je ona nova država, ali na spoljnopolitičkom planu to i dalje ostaje ona stara država, jer država svoju volju na spoljnopolitičkom planu izražava isključivo tako što sa stranim državama zaključuje odgovarajuće međunarodne ugovore.
Ako država nije prekinula te ugovorne odnose sa stranim državama, to znači da njena volja i dalje važi. Ni Republika Srbija, ova sadašnja Republika Srbija, ni SRJ, nikada nisu prekinule svoje međunarodne ugovore sa nekom stranom državom, kao što ni SFRJ, iako je na unutrašnjem planu potpuno prekinula ideološki, politički, pravni i socijalni, svaki mogući kontinuitet sa Kraljevinom Srbijom, pre svega iz ideoloških razloga, ali nikome nije palo na pamet u toj SFRJ da raskida međunarodne ugovore koje je zaključila ili Kraljevina Jugoslavija ili Kraljevina Srbija.
Podsećam ponovo, nas, ovu sada Republiku Srbiju, na početku 21. veka, između ostalog, obavezuju međunarodni ugovori koje su neke od prethodnih srpskih vlada zaključile još krajem 19. veka. Time se dokazuje kontinuitet srpske državnosti. I uopšte ne znam zašto prethodni govornik insistira na tom prekidu državnosti. To nije dnevnopolitičko pitanje, to je suštinski državotvorno pitanje. Svi srpski pravni teoretičari su se trudili da dokažu kontinuitet srpske državnosti. Mi se sada trudimo da dokažemo - evo, ja se pozivam na Slobodana Jovanovića, ako neko ima neki bolji primer neka kaže - da postoji kontinuitet sadašnje Republike Srbije sa onom Srbijom iz 19. veka.
Taj kontinuitet srpske državnosti nije prekidan na spoljnopolitičkom planu, ponavljam, od 19. veka do danas. Jeste na unutrašnjem planu, menjali su se politički sistemi, donosili se i ukidali ustavi, menjali se svojinski odnosi, ali na spoljnopolitičkom planu ona država koja je postojala u 19. veku najpre kao Kneževina, a onda od 1882. godine kao Kraljevina Srbija, nikada nije prestala da postoji. Ima čak i teoretičara koji dokazuju da nikada nije prestala da postoji ni državnost nemanjićke Srbije, ali to bi već zahtevalo više vremena.
Dakle, apsolutno nije prekidan kontinuitet srpske državnosti na spoljnopolitičkom planu.
Svi međunarodni ugovori koji su obavezivali vladu Nikole Pašića i danas obavezuju vladu Mirka Cvetkovića. Potpuno je van svake sumnje da taj kontinuitet državotvornosti, kada je reč o Srbiji, i te kako postoji.

Gospođa Pop-Lazić ima reč.

Dozvolite, gospođo predsedavajuća, bez namere da ulazim u polemiku, jer je očigledno da druga strana nije dorasla za polemiku, ali zbog javnosti moramo da istaknemo neke važne činjenice, barem one vezane za UN. Činjenica je da nikada nismo prestali da budemo članica UN, samo nam je bila suspendovana stolica u UN i to je ono što je fakt. Drugo, da je Slobodan Jovanović sve merio prema UN, nije mogao da meri, jer UN u to vreme nisu ni postojale. Njegovo naučno delo, na sreću, danas još uvek nije niko, barem iz naučnih krugova, stavio pod znak pitanja, pa ne verujem ni da će se ovde među nas 250 naći neko ko će to moći da uradi.
Dakle, nesporne činjenice su one koje je moj kolega upravo pre mene istakao i samo zarad javnosti smo oduzeli ovoliko vremena i skrenuli malo s teme, mada je to posredno i vezano za Ministarstvo spoljnih poslova.