Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, želim pre svega da se zahvalim Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije zbog toga što su na jedan efikasan način reagovali na primedbe koje su se pojavile u kulturnoj javnosti Srbije povodom usvajanja izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i na ozbiljne, obrazložene, utemeljene analize kulturne javnosti, kulturnih institucija i udruženja, ne samo na saopštenja i floskule koje su izrečene u pojedinim sredstvima informisanja, nego upravo na ono što je bila analiza efekata primene zakona koji je stupio na snagu 8. maja.
Nažalost, mi poslanici, pa ni ja sama, i to sebi upućujem kao kritiku, nismo reagovali na pravi način, u pravom trenutku, kada smo imali priliku da u okviru rasprave o rebalansu budžeta i sedam zakona ustanovimo kakvi će biti efekti ovog zakona. Moram da kažem da to nije ni jednostavno, kada se radi o različitim metodologijama po kojima se računaju procenti rasta ili pada.
Ovde se zaista ne radi o povećanju poreske stope. Poreska stopa i dalje ostaje 20%, kao što su ostali i doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje 22%, odnosno 12,3%. Ovde se zaista radilo o povećanju osnovice za oporezivanje na autorske honorare. Ta zakonska obaveza je najviše pogodila kulturu, i to ne samo, kako je gospođa ministarka rekla, zato što je došla naglo, nego zato što je došla u trenutku kada smo imali neke druge negativne okolnosti. Pre svega, budžet Ministarstva kulture za 2009. godinu je smanjen 26%.
Da ne ponavljam ono što već svi znamo, i vrapci na grani –mi se zaista nalazimo u uslovima teške ekonomske krize. Ako ustanovama, institucijama kulture, umetničkim udruženjima uskratite jedan deo budžetskih prihoda i usmerite ih ka tržištu i ostvarivanju prihoda na tržištu, a na tom tržištu vlada kriza i više nema ni sponzora, ni donatora, na šta se moglo računati u prethodnim godinama, a imamo u vidu i član 15. Zakona o budžetu koji predviđa i vraćanje 40% sopstvenog prihoda u budžet Republike, onda zaista imate jednu poprilično dramatičnu situaciju, koja u izvesnom smislu ugrožava opstanak i umetnika, i stvaralaca i institucija kulture.
Potpuno se slažem sa gospođom ministarkom koja najavljuje ukupnu reformu i jedva čekam da dođemo do trenutka kad možemo na jedinstven način da uredimo i poreski sistem, ali i sistem doprinosa.
Tada ćemo verovatno imati prilike da razgovaramo i o nameri Ministarstva finansija da se ujednače poreska opterećenja na različite vrste ugovora o radu pri stalnom zapošljavanju, povremenom, ugovora o delu i autorskih ugovora, i da razgovaramo o tome da li je to zaista opravdano.
Sasvim sam sigurna da ja ni tada, kao što nisam ni sada, neću biti pristalica toga da se mogu izjednačiti sve ove vrste angažovanja. Ne može se izjednačiti majstor koji popravlja gudalo, koji će za to potpisati ugovor o delu, i violinista koji će svirati na koncertu. Ne može se izjednačiti stolar koji popravlja nameštaj i dizajner koji taj nameštaj kreira. Ne može se izjednačiti radnik u štampariji koji štampa knjigu i onaj koji tu knjigu piše. Ali, o tom potom, mislim da ćemo pre donošenja tih sistemskih zakona u oblasti poreske politike, pa i politike doprinosa, imati vremena da zaista obavimo jednu širu i temeljnu diskusiju na ovu temu.
Tim povodom želim da kažem i sledeće: čini mi se da ovo što je sada predloženo jeste u najboljoj nameri, što se tiče ljudi koji rade, onih koji primaju honorare, bez obzira na to da li je reč o samostalnim umetnicima ili nezaposlenim, pa i zaposlenima koji honorare primaju kao dodatni prihod. Bez obzira na to što nije vraćeno na prethodni sistem, ipak je ovo u nekom smislu solidarnost sa svima onima koji će jednim delom podneti teret krize.
Ne bih mnogo komentarisala neke predloge. Vidim da ima amandmana koji se odnose na to da se i ova treća kategorija koja je u prethodnom periodu bila, čiji su normirani troškovi bili 40%, opet pridruži ovoj od 43%. Pre svega, reč je o estradi, reč je o najvećem delu ljudi koji dolaze sa estrade, i to u nekom smislu urušava čitav sistem normiranih troškova. Zašto je uveden taj sistem normiranih troškova? Zato da se prizna umetnicima, stvaraocima vreme, energija, materijal, potrebna sredstva koja treba da ulože pre nego što njihovo delo izađe pred publiku. Znači, vreme koje treba piscu da pripremi knjigu, vreme koje treba glumcu da nauči ulogu, muzičaru da pripremi koncert, sati, meseci, dani i godine vežbanja da bi se pojavio pred publikom i za to pojavljivanje pred publikom dobio honorar.
Nemam ništa protiv toga da estrada bude delom oslobođena, odnosno da joj se prizna jedan deo troškova, to je ovih 34%, ali bih podsetila, pogotovo gospodina Čedomira Jovanovića, da je 2001. i 2002. godine, kada je donošen prvi set zakona iz ove oblasti, ova kategorija bila oslobođena tek sa 10%.
Želim da kažem još jednu stvar, vezano za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, a odnosi se na član 15. i na ovo što imamo sada u javnosti, vezano za univerzitet, za Ministarstvo nauke i obrazovanja. Mislim da svako radi svoj posao. Što se tiče tog člana 15. i obaveze da organizacije, institucije i svi drugi direktni i indirektni korisnici budžeta treba 40% svojih prihoda da vrate u budžet Republike, taj član 15. u alineji 3. takođe predviđa da Vlada Republike Srbije, na obrazložen predlog resornog ministarstva, može tu obavezu da preinači.
Ovom prilikom želim da iskažem javni apel Ministarstvu kulture, koje je resorno ministarstvo i nadležno za ustanove kulture, da isti takav obrazloženi predlog kada su u pitanju ustanove i institucije kulture uputi Vladi na razmatranje, jer ukoliko primena te odredbe ostane, teško da ćemo imati iole stabilnu situaciju u institucijama kulture, jer će sa ionako smanjenim sredstvima iz budžeta i taj deo sopstvenog prihoda koji mogu da ostvare na tržištu jednim delom vratiti u budžet.
Sve u svemu, još jednom se zahvaljujem. Ne treba uvek samo da kritikujemo, nego i da pohvalimo Ministarstvo i Vladu, koji umeju na pravi način da reaguju i na primedbe stručne javnosti.
Još da kažem i poslanicima, ja sam danas ponovo iščitala stenogram objedinjene rasprave vezane za ovih sedam tačaka, kada je u pitanju rebalans i prateći zakoni – ili ja nisam dobro pročitala ili ne umem da čitam ili niko od poslanika nije na ovu temu govorio na način kako danas govorimo.
Hvala vam.

Hvala vama. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DSS i SRS.

Dajem reč narodnom poslaniku Milošu Aligrudiću. Izvolite.

 Hvala, potpredsedniče. Maločas smo čuli govor gospođe Gorice Mojović, koji je sadržinski, kada je reč o zaštiti ovih kategorija lica i razlozima zbog čega se ovakav zakon donosi, sasvim na mestu, ali ja ne bih tu preterano hvalio Vladu zbog toga; znate, ima ona narodna „Dok dete ne zaplače…“.
Kada je reč o potrebi da se takva lica štite, to je neophodno pre svega i zbog prirode posla kojima se bave. Gospođa Gorica Mojović je maločas vrlo iskreno to objasnila. Sa svakom rečju se slažem, ali hajde malo da analiziramo kako radi Vlada Republike Srbije i kako smo došli u ovu situaciju.
Znate, neko je jednom rekao da kada bi ljudi mogli da znaju kako će nam se život odvijati, kada bi imali moć da predvide svaki minut ili svaki trenutak života i tako do kraja svog života, onda bi im taj život bio potpuno besmislen, bio bi strašno dosadan, pa bi u jednom trenutku neko ko do tančina zna kako će proći u životu od početka do kraja verovatno rekao – pa dobro, onda ovaj život i nema mnogo smisla, bolje da se odmah okonča, jer sam sve već doživeo u svojim mislima, svojim osećanjima unapred i nikakvog razloga, zapravo, za život i nemam. Znate, mora postojati neka neizvesnost u životu.
Verovatno se ovakvom filozofskom logikom rukovodi Vlada Republike Srbije, vrlo uspešno, jer zašto da postoji izvesnost, što da postoji neki plan, program, što da znamo šta će se sutradan desiti, kad možemo da ne znamo ništa o tome, kad Vlada Republike Srbije može samu sebe da iznenađuje sopstvenim predlozima iz meseca u mesec, kada ne mora da ima jednu ukupnu i jasnu strategiju, upravo na način kako je gospođa Gorica Mojović govorila; kada im je verovatno to, pošto su mnogi od njih u istoj stranci kao i gospođa Mojović, ona mogla da kaže i ranije, a za šta sluha nisu imali, ako im je rekla, pa da danas, mesec dana posle donošenja ovog zakona, pravimo izmene i dopune sa potpuno istim sadržajem, odnosno sa potpuno istim članom zakona.
Dakle, nismo mi ovde imali Zakon o porezu na dohodak građana koji je sadržao normu koja se sada menja, nego je norma koju sada menjamo doneta od strane ove Narodne skupštine pre mesec dana! Znači, Vlada Republike Srbije je odlučila da ni njima ni građanima ne bude dosadno, da život nema izvesnost, nego da je pun neizvesnosti i na taj način se verovatno najzabavnije radi.
Ako vam se ukazuje na to da postoji problem, a na to smo ukazivali upravo u ovoj oblasti i upravo kod ovog člana zakona kada smo donosili prethodni zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kada je bilo jasno da ovakva poreska opterećenja koja se posredno nameću preko normiranih troškova, tj. određivanja visine normiranih troškova, nije u redu, onda se to zove naknadna pamet.
Posle mesec dana se dođe do naknadne pameti da ovako treba. Da, najverovatnije upravo ovako treba, ali ne vidim šta je smetalo zakonopiscu da to uoči pre mesec dana, kakve su to opstrukcije, kakve su to sile, kakvi su to velovi preko očiju postojali tada da se ne vidi da jedno ovakvo rešenje, intervencija u Zakonu o porezu na dohodak građana preko ove kategorije lica, na način na koji je bilo napravljeno, nije adekvatno.
Znam zašto se to radilo. To se radilo iz panike. Napravite odgovarajući aranžman, lišite se odgovarajućih prinadležnosti, koje država ne može da dobije zato što šaljete političku poruku međunarodnoj zajednici, tačnije njenom delu - Evropskoj uniji, govoreći kako crkavamo bez članstva u EU, pa iako oni nas neće, evo, mi hoćemo, pa to onda sve košta građane, pa nas je onda zakačila svetska ekonomska kriza na koju nemate ni dan-danas adekvatan odgovor, pa onda odgovor tražite, kao što sam vam rekao pre mesec dana, preko grbače ljudi koji žive u ovoj državi.
I prethodni zakon je upravo primer zakona kojim reagujete tako što ćete skidati kožu sa leđa. Onda određena lica koja ne rade i ne žive kao vi i ja, jer ne žive od redovne plate iz meseca u mesec, nego se bave jednim poslom koji u sebi ima prilično neizvesnosti (vidite, i njima je zanimljivo), pokušavaju da prodajući svoju umetnost, jer od toga moraju da žive, zarade koricu hleba.
Neko zaradi dosta, jer je sticaj okolnosti bio takav, a neko ne, s obzirom na okolnosti, koje možda ni od njegove umetnosti, veštine koju poseduje ili talenta često ne zavise.
Onda ta kategorija lica mora da se nađe pod vašim udarom, a kada neko krene da se buni – što je ovde nazvano „stručna javnost“, a radi se zapravo o vapaju ljudi koji ne znaju kako će da skrpe kraj s krajem i kako će da obave svoju delatnost od početka do kraja, a da nemaju samo neizvesnost, nego da im se ulije ipak neka doza relativne izvesnosti u poslu kojim se bave, jer su opredeljeni da to rade – vi onda njih ignorišete.
Šta se onda ovde dešava? Dešava se to da ovakvim ponašanjem ne samo da ne pokazujete konzistentnost u svom radu, ne samo da pokazujete otvoreno pred građanima Srbije da ne vodite računa o prioritetima i bitnim stvarima na vreme, što možda može nekome da se dogodi, takvi izuzeci su mogući... Ne tvrdim da je ovakav propust nemoguć, to se može svakome desiti, ali vi ih imate mnogo, vi ih imate u poslednjih deset meseci pregršt. Vama se upute poruke šta treba da uradite i kako treba da reagujete, zbog političke sujete vi te poruke ne slušate, pa nakon mesec dana donosite zakon sličnog ili istog sadržaja kakav je Demokratska stranka Srbije predložila, a mesec dana pre toga nas kritikujete da širimo populizam.
Šta to kašnjenje znači? Setite se samo desetine zakona, konkretno zakona o garancijama za depozite za deviznu štednju. O tome smo pričali pre Nove godine. Čitava ujdurma je bila, na nas se skočilo iz svih sila, svom težinom zašto tako nešto predlažemo, da bi kasnije od Vlade Republike Srbije gotovo istovetan tekst zakona došao u Narodnu skupštinu i da biste se posle toga ponašali prema tome kao da niko živi pre toga tako nešto pomenuo nije. To je samo jedan od primera.
Kada ovde neko od narodnih poslanika, bez obzira na to da li je iz vladajuće koalicije ili iz opozicije, a pre svega iz opozicije, jer mi, po prirodi stvari, najviše vremena trošimo na kritiku i na razgovore sa vama, skrene pažnju da nešto nije dobro, onda valja da to poslušate na vreme. Ako to ne učinite, činite dvostruku grešku. Prvo se ogrešujete prema određenoj kategoriji lica koja su ovde u pitanju, pa sada to ispravljate, a činite i drugu grešku, koja se samo vama slama o leđa, a mi kao opozicija valjda treba tome da se radujemo. Nisam siguran da tu radosti mesta ima, ali stvar je prosta: na ovaj način pokazujete i drugim subjektima u državi da, šta god da donesete od propisa, ako se valjano pobune, može biti promenjeno.
Da, ovo je trebalo da bude promenjeno, mi ovo podržavamo, nije nikakav problem, ali će vam se sutradan javiti neko pozivajući se na presedane u vašem ponašanju, vašim postupcima, ko će da traži ono što nije moguće.
Danas je bilo reči o tome, od strane mojih prethodnika, šta ćete da radite u slučaju kada imate ne pobunu nekog esnafa, nego političku pobunu i zavrzlamu u okviru svojih redova od onih sa kojima imate vladajuću koaliciju, koji vas podržavaju u Narodnoj skupštini, kao što je PUPS, kada bude konačno došlo na naplatu nešto što je politička logika ili politička poruka oko visine i načina usklađivanja penzija, kada to prestane da bude moguće na polju političkog kompromisa između vas.
Tako vi radite, tako radite od početka, od juna prošle godine do danas. To je ono što vam mi govorimo, da vi nemate koncept, da nemate jasnu ideju vodilju i da ne znate šta radite. Srećom, neki put i znate šta treba da napravite, kao što je slučaj danas sa ovim predlogom zakona, ali on nije posledica vašeg razmišljanja o problemu, pa ste ga izneli u okviru celovitog predloga zakona, na nekoj prvoj sednici ste zakon podneli, pa da možete tako da branite. Jer, sve ovo što je rekla gospođa Gorica Mojović, sa čime se slažem, trebalo je da bude vaša motivacija onda kada smo prvi put imali izmene i dopune ovog zakona na dnevnom redu Narodne skupštine, a ovo danas je sramota.

Gospodine Markićeviću, izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovana gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, odmah hoću da kažem u ime poslanika Nove Srbije – mi ćemo ovaj zakon podržati i jasna nam je izmena ovog zakona. Naravno da umetnicima, vajarima, slikarima i svim ljudima od kreacije treba priznati neke troškove i taj deo im uračunati u olakšice i oslobađanja od poreza.
Zašto sam se javio, pošto je ovo izmena i dopuna ovog člana koji nije ni trebalo da bude donet? Ima mnogo članova u budžetu koji nije trebalo da budu doneti. Mnogo dobrih predloga je opozicija i poslanička grupa NS predlagala, pa se to ili usvoji, pa se realizuje posle godinu dana, ili se ignoriše.
Javio sam se zato što me je zainteresovala diskusija gospođe Mojović. Naravno, svakom čoveku, iole obrazovanom, jasno je da nisu u istoj poziciji oni koji pišu knjige i oni koji štampaju knjige; nisu u istoj poziciji vajari koji vajaju umetnička dela i oni ljudi koji kopaju glinu; nisu u istoj poziciji slikari i oni koji prave umetnička dela i oni radnici u hemijskoj industriji koji prave slikarske boje. Ali, gospođa Mojović je zaboravila jednu stvar: i ti koji štampaju knjige, i ti koji prave boje, i to koji kopaju glinu treba da žive od nečega.
Onda se stvara gorak osećaj da se izmene i dopune ovog zakona (koje će, kažem, poslanici NS podržati) donose na brzinu i hitno zbog toga što su vajari, umetnici, slikari poznati i ugledni ljudi (i treba da budu ugledni ljudi), marketinški zanimljivi.
Onda se stiče utisak da je to zbog toga. Gde je onda ravnopravnost građana? Zar to nije diskriminacija? Zar nisu diskriminisani građani kojima je danas poskupelo 10% korišćenje mobilnih telefona? Ko će o njima da kaže, o milionima ljudi koje niko ne poznaje? Poznajemo ih mi poslanici kada moramo da se vratimo iz ove skupštine i da im objašnjavamo da li smo mogli više da se izborimo za njih. Dosta više tog marketinga. To ste znali i u februaru, pričali smo o mnogim članovima zakona gde se ljudi oporezuju, a da ne znaju ni dosadašnje dažbine kako da plate. Vi mislite da samo marketingom možete da vladate, ali ima neko gore ko je sudija svima nama. Tako odemo na Rolan Garos, samo marketing, pa onda svi naši teniseri ispadnu.
Daj Bože da ne dožive građani Srbije ovo što vi ovim budžetom radite. Koristim priliku, gospođo ministarka, da vas pitam – dobro, zar vi kao stručnjak... A, znate kako smo razgovarali uoči Nove godine, i nasamo, i udvoje i utroje, povodom budžeta. Nova Srbija vam je pokazala da joj je važniji budžet i država nego njen politički interes. Mislim da je pokazala i mislim da biste o tome mogli da svedočite. Zar se vi ne biste sigurnije osećali da je tri milijarde evra... Mi se ovde ubismo, 65 tačaka, ratifikacija za 900.000 dolara, mesec dana o tome pričamo. Zar se vi ne biste sigurnije osećali da je tri milijarde evra došlo ovde na raspravu, na ratifikaciju? Očigledno je da još uvek imate većinu, to bi bilo izglasano. Čega se vi plašite? To neće vraćati Mišković, ni MP centar, ni svi ovi sa „Davosa“, oko predsednika Demokratske stranke, koji su zimus bili na Kopaoniku. To će naša deca da vraćaju, naši unuci. Zašto onda da ne čuju gde su te tri milijarde evra?
Da li ste vi čuli da je predsednik Vlade, koga sam pitao gde su naše devizne rezerve, koliko one iznose i pod kojim uslovima su plasirane, odgovorio da je to državna tajna? Naravno, ujeo se za jezik, pošto sam ga pitao na kojoj sednici Vlade je doneta odluka da je to državna tajna. Dobio sam odgovor od potpredsednika Vlade gospodina Dačića. Ali, mi nemamo odgovor, osim onog što vi kažete – ove tri milijarde evra, sporazum sa MMF-om, to će se iskoristiti ako bude zatrebalo.
Da li je taj novac uopšte došao u našu zemlju? Zašto sa tim informacijama ne dođete u Skupštinu, pred građane, pred poslanike, i suzbijete glasine da se već prave spiskovi tajkuna koji će da dobiju taj novac, po 50, 100, 200, 300 miliona evra, jer, zaboga, kod njih hiljade radnika radi. Kao da su te radnike primili zato što ih vole, a ne zato da im deru leđa i zarađuju na njima, inače im ne bi davali tako male plate, platili bi doprinose i penzijsko osiguranje za hiljade i hiljade radnika. Siguran sam da vi znate i imate spisak firmi koje ne plaćaju doprinose za te radnike.
Dakle, pitanje je, a mi sada raspravljamo, mnogo su važne ove izmene i dopune... Da je sreće, ovako ne bi ni bilo doneto u budžetu. Ali, važno je Demokratskoj stranci, sve je marketing, zato što su se opravdano pobunili ljudi, umetnici, a oni su poznata lica u ovoj zemlji, ko zna koliko glasova iza njih stoji. Neke od tih sportista ne smete ni da pitate – u kojoj državi vi plaćate porez kada ste tolike patriote? A ja drhtim u nedelju, da dobijem srčani udar zbog toga da li će neko da izgubi neki meč tamo, kao i milioni građana. Nećete, zato što smatrate da je ovaj narod stoka, da je stoka. Tako vi građane Srbije tretirate.
Zašto ne oporezujete ove koji imaju stotine i milijarde evra? Napravite sada, lepo je vreme, početak je juna, ne morate da se gore skijate i sankate, evo, na Zlatiboru napravite skup i privedite te ljude. Vidite li vi kako se to u drugim državama rešava? Ne tako kao vi - reagujete samo kada se pobune poznati ljudi, odnosno poznati građani ove zemlje.
Ponavljam, da nam se slučajno ne spočitava da smo protiv ovoga, podržavamo izmene i dopune Zakona i u danu za glasanje ćemo glasati. Kada ćete vi nama ovde da podnesete zakon o transfernim sredstvima za prenos opštinama? Deveta je godina da sam poslanik i svake godine je dolazila u Skupštinu knjižica gde se zna, od Babušnice do Beograda, koliko će ko iz budžeta da dobije tih transfernih sredstava. Znamo da će biti za 15 milijardi umanjeno, a kome i kako – ne.
Postavio sam ovde pre nekoliko dana vrlo nezgodno pitanje, gospođo ministarka, niko me nije demantovao ni potvrdio, da li je istina da 6,5 milijardi ide Vojvodini zato da bi neke poslaničke grupe ovde glasale za najobičnije zakone, i to opštinama sa većinskim mađarskim življem. Da li je to istina ili nije?
Da li je istina da donošenje zakona o iznosima transfernih sredstava, koliko će opštine ili gradovi da imaju, sprečava gradonačelnik Beograda Đilas jer se ne slaže sa 7,5 milijardi za Beograd? Da li mi treba da pomislimo u Srbiji da je Srbija i Čačak, i Kruševac, i Užice i Kosjerić, da li je to Srbija? Da li treba ponovo da aktuelizujemo temu – Srbija radi, a Beograd se gradi? Kako je moguće da je takav standard kod gospodina Đilasa ovde u centru Beograda, kada nijedna firma ne radi?
Znate kako, gospođo ministarka, mi koji smo iz ovog dela Srbije putujemo preko Topole, a čim izađemo iz Topole, tu počinje Beograd. Dakle, sve elektrane, tamo gde se naplaćuju velika sredstva, to se vodi pod Beogradom. Ako nekom smeta narod na ulici, on bi ga ovako buldožerima sklonio.
Zašto onda ne preselite Ministarstvo za ekonomiju u grad Čačak, pa da mi iz Čačka zaposlimo 500 ljudi u ministarstvu? Verujte mi na reč da nam neće smetati građani iz cele Srbije koji budu dolazili da se bune. Kako je to u Evropi?
Gde je u Evropi sedište ministarstva za privredu? Nije ni u Bonu ni u Berlinu, nego u Štutgartu. Zašto su sva ministarstva u Beogradu? Zašto je Beograd centar ekonomske, političke i svake druge moći?
Zašto ovo pitam? Jer je sramno ovo što su neki poslanici ovde rekli – nije isto kada je u pitanju onaj koji štampa knjige i onaj koji piše knjige. Da li smo mi debili ovde? Da li su građani Srbije debili? To je svakom jasno. Vama nije jasno da i taj koji štampa knjige za tom štamparskom mašinom treba od nečega da živi.
Dakle, postavio sam mnogo teških pitanja i u danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, na šta imamo pravo – niko me nije udostojio da odgovori. Moguće je da vi smatrate da smo mala poslanička grupa. Verujte mi da bi milioni građana želeli da imaju takvu šansu i privilegiju, kao ja, da budu narodni poslanici i da ovde pitaju. Šta ćemo sa njima da radimo?
Šta ćemo sa troškovima obolele dece, penzionera? Šta ćemo sa TV pretplatom i istovremenim plaćanjem kablovske? To nema nigde na svetu. Da li je tačan podatak da skoro 88.000 penzionera u Srbiji prima manje od 11.000? Da li znate koliki su im mesečni troškovi za korišćenje kablovske mreže i pretplatu za Javni servis? Jednu penziju, gospođo ministarka, daju godišnje.
Zašto vama lično pominjem penzije? Zato što ste se vi borili i imali ste jasan stav prilikom povećanja i regulisanja penzija. Zašto ste posle odustali? Zašto ste pristali da vam politički šefovi naređuju? Koliko znam, vi ste bili neko ime u ekonomiji pre ovoga. Da li vam je važnija funkcija ili ti građani koji nemaju od čega da žive? Onome ko ima penziju deset hiljada povećaćemo za 900 dinara, a onome ko ima 80.000 dodaćemo celu jednu penziju. Da li je to pravda? Da li je to evropska Srbija?
Zašto se ovolika buka ne digne za stotine i stotine hiljada ljudi koji ne mogu da kupe lekove? Imate ih svaki dan pred Vladom, imamo ih i mi u Skupštini. Ne mogu da prehrane decu. Kako će oni da plate povećan porez na imovinu i na sve živo? Kako će da plate ljudi koji nemaju posao, a imaju kuću od 150 kvadrata i još im se desilo u drugoj zoni, a ne daj Bože u prvoj zoni u centru Beograda. Izgubili su posao ljudi i imaju 60 godina, ne trebaju nikom. Kako će oni da plate taj porez?
Da li vas to interesuje? Kako se pune budžeti opština i gradova? Ili su vam gradovi interesantni samo politički, oni koji su na televiziji već Evropa, oni su prvi u Evropi; a na kasi kod vas, gospođo ministarka, neki gradovi ne mogu da plate javnu rasvetu. Na televiziji su to najbolji gradovi, zato što su deo vaše vladajuće koalicije, odnosno ljudi u tim gradovima.
Da li je to pravda? Kada ćemo o tome da pričamo? Mogao bih da pričam do ujutru, ne iz moje glave, ne iz moje pameti, samo na osnovu toga što me narod sreće na ulici i pita, kao sve vas iz vladajuće koalicije. Isto ovo vi dobro znate, možda i bolje, da kažete nego što sam ja rekao ovde. Ja sam to sam iskusio, draga gospodo i gospođe iz vladajuće koalicije. Moj je greh što sam glasao za mnoge zakone, a pre svega za Zakon o privatizaciji, gde su ljudi obogaljeni i osiromašeni, stotine hiljada ljudi. Molim ih da mi oproste.
Vi donosite bolje zakone i pobunite se protiv svojih šefova i ministara, da se ne biste kajali kao što se ja sada kajem i kao što me boli duša. Verovao sam nekim ljudima, verovao sam DOS-u, da oni to rade iz najbolje namere, da se pomogne narodu. Opljačkali su Srbiju i sada će naša deca i naši unuci da rade kod njih dvadeset. Dvadeset ljudi su vlasnici Srbije, dvadeset. To su vaša gospoda sa Kopaonika; svima po deset miliona evra, eto dve milijarde evra. Ne treba nam MMF. Dve i po milijarde Luka Beograd, MPC; da li su te cifre vama kao ekonomisti zanimljive, gospođo? Zašto se prekida emisija odjedanput? Čak ni ta televizija, toliko hrabra, ne sme; prekida odjedanput. Da li da poverujemo u to da para vrti gde burgija neće?
Upozoravam vas – verujte, dolazim iz provincije, vi u Beogradu malo živite u oblacima, ne znate vi kako narod živi – blizu je socijalna eksplozija. Ja to ne želim nijednoj državi, pa naravno ni vašoj. Opametite se, gospodo, i pogledajte malo kako ovaj narod živi. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Molim sve narodne poslanike da se koncentrišemo na dnevni red, a reč ima gospođa Mojović.

Hvala. Zaista moram da reagujem na diskusiju gospodina Markićevića, prosto zato što ne bih želela da ostane upamćeno ovo što je on izneo, da kažem, kao neku vrstu podmetanja, da li zbog nerazumevanja onoga što sam želela da kažem ili tendencioznog tumačenja. Moje upoređivanje različitih vrsta zanimanja je bilo samo ilustracija teze gospođe ministarke da je njena namera i namera Ministarstva finansija bila da izjednači poreska opterećenja na ugovore o delu i ugovore o autorskom radu.
Znači, i oni koji rade po ugovoru o delu i oni koji su stalno zaposleni ili oni koji rade po autorskom, za mene apsolutno ne postoji nikakva razlika kada je u pitanju spremnost, sposobnost, rad, uložen trud i, naravno, nadoknada za to. Prema tome, uopšte se nije radilo o diskriminaciji jedne vrste rada u odnosu na drugu, nego o razlikovanju jedne vrste honorara u odnosu na drugu. Ako ćemo pošteno, i sama sam jedno vreme bila direktor kulturne institucije, znate, kada vam se pokvari instalacija, grejanje, dođe majstor, vi ga platite po ugovoru o delu; morate da ga platite, inače neće popraviti taj kvar.
Ali, muzičar koji drži koncert, ili slikar koji ima izložbu čeka na honorar dok ga ne dobije, ako ga dobije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Nikolić. Izvolite.

Poštovana ministarka, poštovano predsedništvo, mi skoro u redovnim intervalima od oko mesec dana raspravljamo o bitnim zakonima koji su vezani za ekonomiju i privredu i, kao po pravilu, mi vam nagovestimo da ćete ponovo kod nas doći. Znam da vama to nimalo nije prijatno, iako se sada smejete. Ono što smo vam mi govorili kada smo usvajali budžet i kada je ova skupština usvajala rebalans budžeta i prateće zakone zapravo je potvrda da smo vam govorili ispravne stvari i potvrda onoga što tvrdimo od oktobra meseca, a to je da ste vi ministar finansija u Vladi koja nema nikakvu ekonomsku politiku, odnosno nema adekvatnu strategiju za izlazak iz krize.
To dokazuje i predlog budžeta koji se u decembru zasnivao na privrednom rastu od 3%. Tada smo vam rekli da je to nerealno. To je i predlog rebalansa budžeta, koji se zasniva na padu društvenog proizvoda od 2%. Mislim da je već sada jasno da će taj pad biti daleko veći. Stoga, eto vas u septembru ovde. Ja sam prilikom usvajanja prvog rebalansa izrazio nadu da vam vaše profesionalno znanje i vaša profesionalna čast neće dozvoliti da dođete u septembru i da nam opet govorite o potrebama usaglašavanja naše ekonomije, naših privrednih kretanja sa evropskim standardima, i da tvrdite kako ova državna uprava ima najbolja moguća rešenja i kako smo predvodnik u reformama i u vremenima ekonomske i privredne krize.
Mi verovatno jesmo predvodnici i u ekonomskim i u privrednim reformama kada to kaže ministar Dinkić, ili kada to kaže ministar Đelić, ali razgovarajući sa građanima i sa ljudima ekonomske struke došao sam do jednog prostog zaključka, a to je da jedino još poneki novinari veruju ministru Đeliću i ministru Dinkiću i na tome se završava ova čitava priča.
Vama ljudi veruju, i mi znamo da vi ovde morate... Odnosno, ja vam verujem, znam da vi ovde morate da branite politiku Vlade i da se verovatno sa mnogim predlozima ovde ne slažete. Jer, kako možete da pre dva meseca izađete sa zakonom o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, a da nam sada, sa novom izmenom ovog zakona, tvrdite, evo, pročitaću ovo obrazloženje, razlog za donošenje zakona o porezu na dohodak građana po hitnom postupku – ako se ova izmena ne uradi, to bi imalo štetne posledice, jer bi došlo do problema u funkcionisanju fiskalnog sistema u delu oporezivanja prihoda fizičkih lica ostvarenih po osnovu prihoda od autorskih prava i prava srodnih autorskom pravu itd.
Da li je moguće da ste pre dva meseca tvrdili da je ovo dobro rešenje, a sada, posle dva meseca, kažete da to nije dobro rešenje? Nije dobro rešenje ni jedno, ni drugo. Ovo je, dakako, mnogo bolje, ali poenta je u sledećoj stvari – kada ste ovim predlogom zakona o porezu na dohodak građana udarili na kulturnu javnost, odnosno na umetnike, slikare, vajare, glumce, pisce, i kada je ta javnost podigla svoj glas, vi ste, naravno, morali da ustuknete i, evo, rezultat je novi predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana.
To je dokaz da ste vi slaba vlada. Slaba ste vlada zato što nemate strategiju ekonomske politike u vremenima privredne krize koja je očigledna. Vi imate problem sa punjenjem budžeta. Pokušavate na svaki način da namaknete sredstva, i to ste nam napisali u ovim prvobitnim izmenama, da je, pre svega, cilj i razlog donošenja zakona i većeg oporezivanja umetnika da biste ostvarili veći priliv sredstava u budžet. Kada su oni podigli svoj glas, a to je jedno vrlo delikatno, da kažem, biračko telo, odlučili ste da vam je celishodnije da to vratite na staro. To ste skoro i uradili.
Šta to znači? To znači da ćete vi popustiti pod pritiskom svakoga ko digne glas u ovoj državi i ko izvrši pritisak na vas, kaže vam u lice da ne vodite jasnu politiku i donese odluku da ne želi da dozvoli da se preko njegovih leđa teret privredne krize lomi. To nam najverovatnije i sleduje.
Još jedan dokaz da nemate jasnu strategiju: evo, danas je 1. jun, a mi još uvek ne znamo kako će se rasporediti transferna sredstva lokalnim samoupravama. Pet meseci se ta sredstva raspoređuju po starom zakonu. Na primer, Šapcu je po starom zakonu pripadalo 504.000.000 transfernih sredstava. To su mesečni transferi u iznosu od 43.000.000 mesečno i oni su do sada redovno uplaćivani u budžet opštine Šabac. Ali, za ovih pet meseci je isplaćeno oko 400.000.000, odnosno oko 215.000.000. Kada sredstva smanjite sa petsto na trista, pretpostavljam da se u tom rasponu i kreće, taj ostatak od sto i nešto miliona, kada se bude podelio na ovih preostalih sedam meseci, iznosiće 13.000.000.
Pazite, nisu to mala umanjenja i to nisu umanjenja od 30 - 40%, već upravo zbog kašnjenja, zbog vaše unutrašnje političke nemoći da se unutar sebe dogovorite kako i na osnovu kojih kriterijuma da raspodelite transferna sredstva... Jer, očigledno postoji ucena određenih jakih gradonačelnika, određenih jakih političkih struja koje vam ne dozvoljavaju da po jasnim kriterijumima podelite ta transferna sredstva. Doći ćete u situaciju da ćete mnoge opštine i gradove, prosto rečeno, ojaditi u finansijskom smislu.
Šabac će možda i preživeti taj mesečni gubitak od 30.000.000 dinara, ali postoje opštine kojima ta transferna sredstva čine i do 50% budžeta.
Ukoliko one ostanu zakinute u raspodeli transfernih sredstava, to će značiti da mnoge opštine neće imati sredstva da izmire režimske troškove koje imaju prema školama, ustanovama kulture, a mnoge opštine će imati problema i sa isplatama ličnih dohodaka, pa će vam ti isti doći pred Vladu, pa će vam reći – to tako ne može.
Da li ćemo onda morati za dva meseca menjati čitav paket, pa ćemo onda nekima davati više transfernih sredstava, onima kojima ste mislili da date manje? Tu ćete, potpisujem, pokazati svoju nekonzistentnost. Svedoci smo da se dva meseca razgovara sa gradonačelnikom Đilasom.
Ono sa čim želim da završim kada je u pitanju ovaj zakon... Ovde ste bar u formi zakona, bilo je javno, transparentno, ali šta ste uradili sa penzionerima poljoprivrednicima?
Od vas tražim konkretan odgovor, da vidim da li raspolažete tim podacima, da vidim o kojim se sredstvima radi u februaru, kada je doneta Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2009. godini, famoznih 12.000 dinara po hektaru.
U članu 4. je jasno rečeno da i poljoprivredni penzioneri koji imaju prijavljena, registrovana gazdinstva imaju pravo na tih 12.000 po hektaru.
Na osnovu Uredbe od 15. maja, od pre 15 dana, to pravo ste ukinuli poljoprivrednim penzionerima. To je ono što je još jedan dokaz da vodite ad hok politiku. To je istina.
Zanima me o kojim sredstvima se ovde radi. Imamo preko 200.000 poljoprivrednih penzionera. Ako sada imate nameru da nekome umesto 12.000 dinara isplatite 3.600 po hektaru, jer ovde piše da će se poljoprivrednim penzionerima koji imaju registrovana gazdinstva isplaćivati 30% od 12.000 dinara, onda me zanima, i želim odmah da čujem, o kom broju penzionera se radi, o kom novcu se radi. Ukoliko tu informaciju nemate, onda je to dokaz koliko brinete o vrlo ugroženim socijalnim grupama, kao što su poljoprivredni penzioneri, jer teško da se penzija od 8.635 može nazvati penzijom koja zadovoljava osnovne kriterijume. Zahvaljujem.