Dame i gospodo narodni poslanici, na Petoj sednici Prvog redovnog zasedanja, koja je održana pre mesec dana, tačnije, od 24. do 29. aprila, u velikoj žurbi, da bi se iskoristilo odsustvo većine narodnih poslanika SRS, na dnevnom redu se zajedno sa rebalansom budžeta našao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ovaj predlog zakona usvojen je 29. aprila, a njegova primena je počela 8. maja.
Danas je opet na dnevnom redu vanrednog zasedanja Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, ali ovog puta izmene se odnose samo na jedan deo već izvršenih izmena.
Radi se o utvrđivanju poreske osnovice obveznika koji plaćaju porez na prihod od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine.
U članu 55. je definisano da oporezivi prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine čini razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri osnovanju i očuvanju prihoda, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Dalje, član 56. se odnosi na normirane troškove, a član 57. na stvarne troškove.
Članom 56. utvrđuje se iznos normiranih troškova i bio je u aprilu predmet izmene. Tada je odlučeno da se umesto 60% od bruto prihoda priznaju normirani troškovi u visini od 30% bruto prihoda obvezniku - autoru, odnosno nosiocu srodnog prava, za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila, pri čemu se misli na tkani i štampani tekstil i slično. Kod ovih obveznika, umesto 40%, oporezivi deo prihoda je bio 70% bruto prihoda.
Dalje, umesto prvobitnih 50% od bruto prihoda priznaju se normirani troškovi u visini od 20% od bruto prihoda za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela, restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova, idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kada se ne izvode u materijalu. Oporezivi deo prihoda, umesto 50%, kod ovih obveznika povećan je na 80% bruto prihoda.
Sledeća stavka se odnosi na priznavanje normiranih troškova, umesto prvobitnih 40% od bruto prihoda, na 20% bruto prihoda obveznicima za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisija, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u tačkama 1) i 2) ovog člana. Kod ovih obveznika oporezivi deo iznosi 80%, umesto prvobitnih 60% bruto prihoda.
S obzirom na to da je priliv prihoda u budžetu smanjen u prva četiri meseca ove godine, Vlada je uradila rebalans budžeta već u aprilu, a obično se to radi pred kraj godine. Tom prilikom, kako bi Vlada navodno smanjila javnu potrošnju, donet je Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru. U cilju povećanja prihoda budžeta povećan je porez na upotrebu motornih vozila, mobilnih telefona, plovnih objekata, vazduhoplova i letelica. Najviše štete od ovoga imaju vlasnici starih dotrajalih automobila velike kubikaže. Zatim su povećane akcize na derivate nafte, iako je to već jednom učinjeno u januaru ove godine.
Usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Od 8. maja se plaća porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koji se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u postupku privatizacije. Do sada se ovaj porez nije plaćao, shodno tadašnjem članu 9. Zakona o porezu na dohodak građana.
U delu koji se odnosi na porez na prihode od kapitala, promena u članu 63. se odnosi na oporezovani prihod od kapitala po osnovu dividendi i udela u dobiti, odnosno po osnovu prava na srazmeran deo prihoda investicione jedinice za rezidenta Republike Srbije. Sada čine 80%, umesto dosadašnjih 50%, bruto dividendi ili udela u dobiti isplaćenih tj. raspodeljenih obvezniku, odnosno prihoda od investicione jedinice po osnovu srazmernog dela. Takođe je povećan oporezivi deo prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, jer je smanjen procenat u kome se priznaju normirani troškovi.
Nakon usvajanja ovakvog predloga zakona usledile su oštre reakcije javnosti, udruženja poslodavaca, direktora ustanova kulture i nevladinih organizacija, koje su se odnosile na ovaj poslednji deo, na povećanje poreza na prihod od autorskih i srodnih prava.
Krizni štab honoraraca Srbije dao je saopštenje u kome je zahtevano momentalno ukidanje člana 6. novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. U saopštenju se navodi da svaka buduća izmena poreskih stopa na honorare nikako ne bi smela da se razmatra bez javne rasprave i konsultacije sa onima kojih se to tiče.
Izuzetno je zanimljiv sledeći deo saopštenja, koji kaže ovako: „Hitnost zbog usklađivanja sa standardima Međunarodnog monetarnog fonda nikada više ne sme da se navodi kao razlog za donošenje ovako nepromišljenih i štetnih rešenja.“ Zatim ističu da oni ostaju otvoreni kao partneri države u osmišljavanju politike postepenog smanjenja poreza na autorske honorare od sledeće godine, koje bi pratilo tempo najavljenog privrednog oporavka Srbije.
Na osnovu ovog poslednjeg dela moglo bi se zaključiti da su oni poverovali Mlađanu Dinkiću da je kriza u Srbiji počela da prolazi.
I Ministarstvo kulture se oglasilo ovim povodom. U saopštenju ovog ministarstva je ocenjeno da izmene i dopune iz aprila mogu dovesti ustanove kulture u poziciju nemogućnosti ispunjavanja umetničkih i finansijskih obaveza prema angažovanim saradnicima. Stav Ministarstva kulture je da će izmene Zakona o porezu na dohodak građana negativno uticati na umetničko stvaralaštvo i sam rad umetnika.
Na sve to Mlađan Dinkić je rekao da ako ne bude drugih rešenja, visina poreza će biti vraćena na ranije utvrđen procenat. Naravno, kada on nešto kaže, svi građani su sigurni da tako neće biti.
Pred poslanicima Narodne skupštine je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Vrše se izmene samo ovog dela koji se odnosi na oporezivanje autorskih i srodnih prava, ali ne onako kako je gospodin Dinkić obećao – visina poreza neće biti vraćena na ranije utvrđeni procenat.
Naime, za prvu grupu obveznika, kojima su prvobitno bili priznati normirani troškovi u iznosu od 60%, pa u aprilu svedeni na 30%, sada se priznaju u visini od 50% bruto prihoda, što znači 10% manje u odnosu na prvobitno rešenje. Za drugu grupu obveznika, kojima je bilo priznato 50% normiranih troškova, u aprilu je smanjeno na 20%, sada se priznaju u visini od 43% bruto prihoda, a to je 7% manje. Za treću grupu obveznika prvobitno je priznavano 40% normiranih troškova. Izvršeno je smanjenje na 20%, a sada se predlaže priznavanje normiranih troškova na iznos od 34%, što je 6% manje u odnosu na prvobitno rešenje.
Na ovaj način biće smanjeno poresko opterećenje umetnika, ali doprinosi na ugovor o autorskom delu će ipak biti veći nego pre izmene Zakona o porezu na dohodak građana.
Verujem da građani Srbije, od kojih se ogromna većina suočava i pokušava da izbori sa negativnim efektima svetske ekonomske krize, stoje na strani ljudi iz kulture i umetnosti i smatraju da je neophodno da država smanji poreska opterećenja koja im je nametnula, jer činjenica je da je niz godina stanje u kulturi i umetnosti u Srbiji jako loše.
Pomenuću samo nekoliko izjava članova Koordinacionog odbora umetničkih udruženja u kojima ukazuju na najznačajnije probleme u ovim oblastima. Izražavaju pesimizam u vezi sa situacijom u kulturi i ukazuju na posebno težak položaj samostalnih umetnika. Samostalni likovni umetnici praktično zavise od dobre volje grada da im uplaćuje doprinose, i to minimalne, a s obzirom na nepostojanje tržišta i mali broj galerija praktično zavise od toga da li će stići na red na jednu izložbu godišnje, za koju mogu da dobiju oko 50.000 dinara, što predstavlja uslov za doprinose. Veliki broj gradova u unutrašnjosti uopšte i ne uplaćuje doprinose.
Sa velikim problemima se susreću i baletski umetnici. Njima zakon garantuje benificirani radni staž, ali im istovremeno zabranjuje odlazak u penziju i po ispunjenju uslova. Takođe, veliki problem predstavlja nedostatak akademija za baletske umetnike, zbog čega ne mogu da konkurišu za rukovodeća radna mesta u institucijama, niti da predaju na fakultetima i u neravnopravnom su položaju u pogledu visine plate u odnosu na glumce.
Umetnici su sa velikom strepnjom dočekali najavu prenošenja nadležnosti Republike na lokalnu samoupravu. Smatraju da to ne treba da se dogodi pre nego što se ta oblast pravno reguliše, da se ne bi dogodilo sa privatizacijom ustanova kulture da posle pet godina novi vlasnici te ustanove pretvore u šoping centre jer se nalaze, po pravilu, na odličnim lokacijama.
Hoću samo kratko da kažem nešto o jednoj pojavi u Leskovcu, gradu iz kojeg dolazim. Više od šest decenija u Leskovcu postoji Škola za tekstil i dizajn. Najpre je to bila Prva tekstilna škola, a uvođenjem u nastavni plan smerova za dizajn tekstila, dizajn grafike, dizajn enterijera i industrijskih proizvoda preimenovana je u Školu za tekstil i dizajn. Ove smerove u školi upisuju najbolji i najtalentovaniji učenici, kako iz Leskovca tako i iz drugih gradova. Međutim, većina njih ne planira da ostane u Srbiji. Njihova je želja i namera da nakon završenih studija odu odavde, upravo zbog toga što je stanje u našoj kulturi i umetnosti godinama unazad loše.
Zbog javnosti, podsetiću da je krajem 2006. godine Mlađan Dinkić posetio Leskovac. Tom prilikom Dinkić je Narodnom pozorištu u Leskovcu uručio ček na 14.000.000 dinara za adaptaciju krova zgrade pozorišta koje postoji od 1896. godine. Ovo je samo početak, rekao je tada. Do današnjeg dana, evo uskoro će pune tri godine, taj ček nije realizovan. Podsetiću i na to da glumci leskovačkog narodnog pozorišta redovno osvajaju nagrade na festivalima u Šapcu, Jagodini i Pirotu.
Želim da verujem da ovo što sada vladajuća većina radi radi u interesu poreskih obveznika koji se pominju u članu 56, a to su obveznici koji plaćaju porez na prihod od autorskih prava, srodnih prava i prava industrijske svojine. Među njima su, da ponovim, vajari, slikari, modni kreatori, književnici, muzičari, glumci, oni koji se bave umetničkom obradom tekstila i ostali.
Rekla sam da želim da verujem da se visina poreza ovim obveznicima smanjuje zbog njih samih i teškog položaja u kojem se nalaze, međutim, sumnju u to izaziva činjenica da su se nakon usvajanja izmena i dopuna u aprilu i stupanjem na snagu zakona nakon nekoliko dana, tačnije 13. maja, oglasile nevladine organizacije. Oni su povećanje stope poreza na prihode od autorskih honorara doživeli kao meru Vlade za obuzdavanje posledica ekonomske krize.
Evo šta kažu, pročitaću jedan deo: „Ukazujemo na ovaj problem sa osećajem duboke zabrinutosti i uznemirenosti, pošto ovakve mere sadrže opasnu pretnju da uguše ne samo tekuće i predstojeće projekte koje finansijski pomažu međunarodni donatori iz javnog i privatnog sektora, nego i samu osnovnu aktivnost nevladinih organizacija, humanitarne i dobrotvorne akcije, naučna i druga istraživanja, delatnost slobodnih novinara, rad u kulturi i umetnosti, svi će biti pogođeni ovom merom.
Nevladine organizacije su više navrata upozoravale da je položaj tih grupa i organizacija u današnjoj Srbiji daleko od onoga što bi trebalo da bude u demokratskom društvu sa vladavinom prava. Pored nepostojanja solidnog pravnog okvira koji bi jasno definisao njihov karakter društveno korisnih i neprofitnih subjekata, nevladinim organizacijama, a posebno onima koji se bore za zaštitu i unapređivanje ljudskih prava, veoma je potrebna osnovna zaštita od napada pojedinaca, grupa, organizacija i stranaka koje ih smatraju izdajicama i stranim plaćenicima.
Već i sama ta okolnost deluje na potencijalne donatore kada razmatraju uslove za dodelu podrške, pošto se dobri odnosi Vlade Srbije i organizacija civilnog društva često pretpostavljaju u savlađivanju gorućih problema u zemlji.
Davno pre usvajanja najnovijih zakonskih propisa i uz zanemarivanje ponavljanih zahteva NVO da se otvori rasprava o izuzimanju nevladinih organizacija kao neprofitnih organizacija iz obaveze plaćanja poreza, asocijacije civilnog društva su bile tretirane na isti način kao bilo koji komercijalni poduhvat, tj. njihovo finansijsko poslovanje je bilo opterećeno visokim porezima, kao da se radi o privrednim subjektima.
Pored toga, finansijsku podršku projektima nevladinih organizacija dodatno otežavaju pravna nesigurnost, opšti i bezbednosni rizici, fluktuacija deviznog kursa, značajan odliv sredstava u svrhe koje nisu povezane sa projektima, visoke provizije banaka itd.
Nadamo se da nema spora da se nevladine organizacije u Srbiji bave projektima vezanim za promovisanje građanskih vrednosti i demokratskih institucija, ne da bi se krpile budžetske rupe i dotirala javna potrošnja, koja je prevazišla sve okvire. Isto tako smo sigurni da poreskim obveznicima u Evropi ili SAD ne bi bilo drago da saznaju da se njihov novac rasipa na izdržavanje birokratije u Srbiji.
Ove drakonske mere će najneposrednije i najbrutalnije pogoditi nevladine organizacije u Srbiji i njihove tekuće projekte, a potencijalne donatore prisiliti da dobro razmisle pre nego što odluče da li da podrže nove projektne poduhvate.
Tim su se razlozima rukovodile nevladine organizacije u Srbiji kada su insistirale na usvajanju modernog i na iskustvima i standardima EU zasnovanog zakonodavstva koje bi nevladine organizacije i druge asocijacije civilnog društva i njihove aktivnosti definisalo kao društveno poželjne i korisne, a za finansijski aspekt njihovog rada uspostavilo jasan sistem kriterijuma koji važi za neprofitne subjekte.
Vlada, koja je izbore dobila jašući na talasu obećanja evropske budućnosti Srbije, danas koristi ekonomsku krizu u svetu kao izgovor za sopstvene promašaje i žrtvuje asocijacije civilnog društva, eksperte, umetnike i kulturne radnike, kao da su oni krivi za te neuspehe. Zbog toga je od suštinske važnosti da Vlada i parlament Republike Srbije preispitaju ove zakonske promene koje se svode na kažnjavanje asocijacije civilnih društava za doprinos koji su pružile zajednici kroz svoje aktivnosti, kao i da ubrzaju donošenje relevantnih zakona kojima bi se najzad definisali uslovi za njihov razvoj i delovanje oslobođeno administrativnih, poreskih i bilo kojih drugih stega koje bi im vlasti nametale.“
Zatim su dali sledeću prognozu: „Ukoliko novi poreski doprinosi ostanu na snazi i vlasti nastave da ignorišu dramatičnu neophodnost da se definišu povoljni pravni, administrativni, fiskalni okviri za nesmetan razvoj fizionomije aktivnosti civilnog društva, Srbija će nastaviti da pada na jednom od najvažnijih ispita koji mora položiti kao potencijalni kandidat za članstvo u EU, kao i da uspori razvojni hod ka slobodnom i otvorenom društvu zasnovanom na vladavini zakona i delotvornim demokratskim institucijama.“ Kraj citata.
Eto šta je bilo odlučujuće da vlast u Srbiji odluči da ipak smanji porez na prihode od autorskih honorara.
Dovoljno je bilo da im oni koji finansiraju ideju demokratskog društva u Srbiji ukažu da mogu da padnu na ispitima koje moraju da polože kao kandidati za članstvo u EU, i srpski vladari urade kako im je naloženo. Hvala.