Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Zahvaljujem na pitanju. Kao što znate, 2003. godine, kada je ministar bio gospodin Tadić, započet je proces profesionalizacije.
Praktično, mi smo tada započeli proces jednog kombinovanog modela, gde mi imamo sada i pripadnike profesionalne, (konkretno, da znate, u svim brigadama koje su oko Kosova i Metohije su profesionalni pripadnici Vojske, nisu regruti), a imamo i regrutni sastav.
Tada je dat datum, do kraja 2010. godine, da se Vojska u potpunosti profesionalizuje. Verovali ili ne, mi radimo po tom planu i dalje, bez obzira na krizu koja postoji. Ne mogu da vam obećam da će biti završeno u decembru 2010. godine jer, što je interesantno, to trenutno najmanje zavisi od nas.
Mi imamo danas jedan dobar trend. Na 2.500 kandidovanih mesta imamo preko šest i po, možda čak i sedam hiljada kandidata, znači imamo adekvatno raspoloženje. Rekao sam malopre kakav je odnos prema našoj Vojnoj gimnaziji i Vojnoj akademiji. Očekujem da bude veliki broj kandidata i za VMA. Znači, imamo jedan pozitivan trend, imamo povećanje ugleda Vojske, što je preduslov profesionalizacije. Međutim, davati konkretan datum, bilo bi jako nezahvalno, jer ne zavisi od nas, zavisi od finansija, pre svega.
Ono što moram da kažem, mi smo u proteklom periodu uspeli da uštedimo veliki novac. Novac je u sistemu odbrane prolazio kao pesak kroz prste. Mislim da ćemo i ove godine uspeti da neke stvari koje nam stvaraju troškove, a to je, recimo, zemlja u Karađorđevu, više hiljada hektara, koja nas godišnje košta više miliona evra, želimo da i taj problem rešimo, da taj novac uštedimo i da ostane u budžetu. Mislim da ćemo ići u pravcu, a bilo bi dobro da to uspemo do kraja 2010. godine, da ispunimo taj plan.
Ono što je takođe bitno reći, postoje amandmani vezano za Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, sa idejom da se omogući otkup služenja vojnog roka. Ta ideja, kao takva, uvek je bila zanimljiva i danas je zanimljiva, i postoje ljudi koji tu ideju podržavaju i koji imaju novčana sredstva koja bi platili. Ali onda stavljamo u podređen položaj one koji nemaju novčana sredstva da to plate i, praktično, dezavuišemo Ustav Srbije, gde se kaže da su pred zakonom svi građani isti. To je veliki problem. Znam da bi ljudi iz dijaspore želeli da to plate i da na taj način odsluže vojni rok. Ne kažem da bi, objektivno gledano, to bilo loše, ali zakonski je to neizvodljivo, jer bi na Ustavnom sudu ta vrsta zakona pala.
S druge strane, moram da, kao ministar odbrane, apelujem na sve koji nisu služili vojsku da je služe. Moj sestrić u Švajcarskoj trenutno služi vojsku. Ima dvojno državljanstvo, mogao je da bira, tamo ili ovde, odlučio se tamo. Rekao sam mu - moraš da služiš vojsku. To što sam ja ministar, to je manje važno. Mislim da jedan ne samo odnos u obuci, već šest meseci u vojsci donosi jedan životni kvalitet koji teško da može da se meri sa drugim iskustvima.
Pretpostavljam da ovi koji dobacuju ne misle da Vojska treba da postoji. Mislim da njima smeta Vojska, to je iskazano i danas, ali je moje ubeđenje da će država biti i solidnija i jača ukoliko budemo imali mladež koja to prolazi.
Naša ideja je da se proces profesionalizacije završi do kraja 2010. godine i da se praktično suspenduje služenje vojnog roka, kažem suspenduje jer ne možemo da pravimo procene šta će se dešavati u budućnosti, i da imamo određenu vrstu obuke momaka koji su stasali za obuku i da kasnije mogu da se upotrebljavaju za civilno-vojnu saradnju i za pomoć civilnom stanovništvu u situacijama elementarnih nepogoda.
Postoji više modela kako se to radi. Verujte mi, to je jedna jako ozbiljna materija, koja se razmatra i u Ministarstvu odbrane, a i radimo uporedne analize. Ne postoji jasan standard, čak ni u okviru NATO-a, ni u okviru Partnerstva za mir. Ne možete uzeti standard i reći na koji način funkcionišu sistemi odbrane.
Kao što ste rekli malopre, vojska se služi u Grčkoj, vojska se služi u Turskoj. Obe su zemlje članice NATO-a. Vojska se više ne služi, recimo, u Bugarskoj. Ona je svoju vojsku profesionalizovala, kao i veliki broj drugih zemalja. U Švajcarskoj, koja je neutralna, vojska se i dalje služi, u Nemačkoj se vojska i dalje služi. Postoji, znači, mešovit princip funkcionisanja sistema odbrane. Ako me pitate šta je ono što je najbolje, teško da bi neko mogao da kaže. Jedna je stvar kao otac, roditelj ili kao neko ko ima nekog svog za vojsku, a druga je stvar vrednovati iz ugla sistema odbrane.
Bez obzira, očekujem da ćemo do kraja sledeće godine, uz maksimalno angažovanje i podršku Generalštaba, moram da kažem da general Miletić ima apsolutno razumevanje zbog čega to želimo da završimo, mislim da ćemo to dovesti (Predsedavajuća: Pet minuta.) kraju u roku ili s par meseci zakašnjenja.

Reč ima narodna poslanica Marina…
Da li želite još jedanput? (Da.) Aleksandar Čotrić, izvolite, imate reč.

Zahvaljujem ministru Šutanovcu na veoma iscrpnom odgovoru. Želeo bih da pohvalim napredak koji je ostvaren u poslednje dve godine u sistemu odbrane i u uspostavljanju civilne kontrole nad radom i Vojske i vojnih službi bezbednosti.
Moje drugo pitanje bi se odnosilo upravo na tu oblast. Kada se može očekivati da će se pred ovim domom naći predlog zakona koji će da uredi u potpunosti rad vojnih službi bezbednosti, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, s obzirom na to da su ti dokumenti neophodni radi njihovog budućeg rada, a znam da se poodmaklo dosta na tom poslu. Sigurno je da će usvajanje značiti još bolji i efikasniji rad ovih vojnih bezbednosnih službi, odnosno agencija.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Radi se o jednom jako ozbiljnom segmentu sistema odbrane i bezbednosti uopšte. Moram da kažem da od osam zakonskih projekata koje smo bili dužni, kao Ministarstvo odbrane, da završimo, uobličimo i pošaljemo Vladi na dalja razmatranje, mislim da je ostao taj zakon, kao jedini, i ima još jedan, koji čak nije direktno vezan, nije naša nadležnost, ali radimo ga. Kao i Strategiju nacionalne bezbednosti, koja nije bila naša nadležnost, ali smo je radili.
Očekujem da bukvalno u nedeljama koje su pred nama konačno stavimo tačku na nacrt zakona koji se nalazi u Ministarstvu odbrane i da vrlo brzo bude upućen na Vladu, a onda očekujemo da se nađe i u ovom domu.
Ono što je bitno reći, u ovom domu već treba da postoje tri ili četiri zakona iz sistema odbrane koji su poslati. Mislim da ćemo imati, ako ne s proleća, do leta, onda ćemo s jeseni imati dosta toga da razgovaramo, jer imamo, praktično, pet zakona koje treba da usvajamo ovde u parlamentu i vidim da već pristižu i amandmani na te zakone.

Reč ima narodna poslanica Marina Toman.

Dame i gospodo, pitanje upućujem potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću. Da li znate koliko košta u proseku povratna avionska karta za Milano, Pariz, London? Koliko košta u proseku pet dana boravka u tim gradovima? S druge strane, da li znate koliko iznosi prosečna plata u Srbiji? Koliko u Srbiji ima nezaposlenih? Takođe, želela bih da mi razjasnite jednu dilemu. Zar uporedo sa vašim naporima za stavljanjem Srbije na belu šengen listu ne bi trebalo isto toliko napora Vlada da ulaže u oživljavanje srpske privrede, povećanje prosečne plate, smanjenje broja nezaposlenih?
Ako ljudi nemaju para, ako jedva preživljavaju, njima nije od velikog značaja to što će Srbija biti stavljena na belu šengen listu. A takvih je, gospodine Đeliću, nažalost u Srbiji mnogo. To je surova ovdašnja realnost. Oni, za razliku od vas, gospodine Đeliću, ne sanjaju dan kada će Srbija biti stavljena na belu šengen listu, već sanjaju dan kada će od svog rada moći da žive.
Znači, niko ne spori stavljanje Srbije na belu šengen listu i liberalizaciju viznog režima, već se postavlja pitanje šta je prioritet. Da li je prioritet bolji standard ili su prioritet neka obećanja? Jedan od glavnih prioriteta Vlade je stavljanje Srbije na belu šengen listu, dok su mnogi drugi problemi u zapećku, oni se ne rešavaju. Vlada je svojim ponašanjem mnogo toga u Srbiji dovela do apsurda. Zar jedan od prioriteta ne treba da bude stvaranje platežno sposobnog društva koje će moći da putuje, a ne društvo koje će imati vizu, a neće imati para da putuje?

Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Hvala, gospođo Toman. Prvo da se zahvalim na poklonu, knjizi koju ste mi poklonili. Pročitaću je i mislim da je uvek važno da, kada se i ne slažemo, čitamo šta pišu oni koji ne misle isto kao mi.
Što se tiče vašeg pitanja, ono je legitimno. Naravno da niko ne može biti zadovoljan prosečnom platom 300-320 evra u neto iznosu u našoj zemlji, penzijom koja iznosi nekih 65% tog iznosa u proseku. Niko ne može biti zadovoljan standardom koji je dostignut. S druge strane, ne bih sada da nastavim sa ciframa i pokazateljima kolika je kupovna moć u poslednjim godinama napredovala, već bih vam predložio da odgovorim na neka vaša pitanja, koja nisu striktno u ovom pitanju, ali su važna za budućnost i perspektivu naših građana.
Povratne karte u slučaju ako dosta rano planirate da krenete mogu dostići 200 evra u proseku, ako idete po nekom organizovanom putovanju to će vas nešto jeftinije koštati, a ako u poslednji momenat krenete biće mnogo skuplje. Naravno, kako iza ovog što ste rekli verovatno stoji činjenica da otvaranje granica Evrope ne znači po automatizmu da će veliki i široki slojevi našeg društva biti u stanju da sebi priušte posetu tom kontinentu. Vi ste tu u pravu, ali, kao i često, stvari su povezane. Ako pogledamo naše napore u domenu evropskih integracija, daću vam nekoliko primera te povezanosti.
Put ka belom šengenu je obezbedio da našim građanima dostavimo veoma kvalitetnu i jednu od najboljih putnih isprava, a to je direktno vezano sa pitanjem bezbednosti. Reforme koje smo sproveli, koje bismo i onako sproveli, a verovatno smo ih brže i bolje uradili zbog tog velikog cilja koji se zove beli šengen, dovodi do bolje kontrole naše granice. Uveren sam, to i poslednje statistike pokazuju, da će na taj način Srbija biti viđena kao stabilna zemlja, zemlja koja neće biti tranzit negativnih stvari. U tom smislu, beli šengen ima vezu i sa našom bezbednošću.
S druge strane, ovaj cenjeni dom je na prethodnoj sednici izglasao (na to se čekalo, ako se ne varam, pune tri godine) tzv. open sky ili otvoreno nebo, način na koji mi otvaramo naš vazdušni prostor, ali isto tako dobijamo iste privilegije i na ostatku vazdušnog prostora EU.
Imao sam prilike da govorim sa generalnim direktorima brojnih kompanija, i sa predsednikom „Izidžeta“ i sa predsednikom „Rajanera“ razgovarao sam oko tog pitanja, imao sam prilike da ih sretnem u Davosu i na drugim međunarodnim forumima, pitanje je veoma jasno - kada ćete otvoriti vaše linije i prema Srbiji? Jer onda, to se vidi u drugim zemljama u tranziciji, karte su mnogo jeftinije, mora se predvideti dosta unapred, ali sigurno je jeftinije od onih cifara o kojima smo pričali.
Odgovor je bio da je preduslov za to da Srbija bude u sistemu otvorenog neba, a to je sada ispunjeno. Drugi uslov i preduslov da bi to bilo isplativo i za aviotransportere je, naravno, da putovanja budu olakšana. U tom smislu dobijanje belog šengena povlači sa sobom mnogo jasnije mogućnosti da privučemo te niskobudžetne ili low cost transportere.
Tako da su stvari povezane. Time što ispunjavamo uslove da dobijemo beli šengen, istovremeno ispunjavamo uslove da privučemo i niskobudžetne aviokompanije. One su trenutno u krizi, kao što je ceo aviokompleks svuda u Evropi i u svetu, ali imamo preduslove. Od onog momenta kada kažete da imate otvoreno nebo, da imate beli šengen, u paketu (sada vam ne govorim o nekim planovima, već je to ono što se dešava u Slovačkoj, u Mađarskoj, u Rumuniji), onda imate mogućnosti da imate i pakete koje kombinuju i aviotransport i mogućnosti posete i letovanja po nižem budžetu.
Naravno, to samo po sebi neće rešiti pitanje životnog standarda naših građana, ali nadam se da smo ovako ilustrovali koliko je jedan pozitivan pristup Srbije, koja ide i na privlačenje investicija i jačanje podrške evropskog budžeta i jačanje naših sopstvenih kapaciteta i belog šengena i drugih reformi, ono što će kombinovano omogućiti da što veći broj naših građana bude ne samo formalno, nego i u realnosti u mogućnosti da poseti ostatak našeg kontinenta. To je razlog zašto više od 95% naših građana podržava dobijanje belog šengena. Hvala puno.