DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 30.11.-0001.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

30.11.-0001

Sednicu je otvorio: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 12:10 do 17:15

OBRAĆANJA

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, shodno članu 86. stav 1, a u skladu sa članom 211. Poslovnika Narodne skupštine, započinjem rad. Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da nas je prisutno 113 i da danas imamo uslova za rad.

Na osnovu predloga poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije SRS i LDP, a u skladu sa članom 204. i članom 206. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odredila sam utorak, 2. jun 2009. godine, sa početkom u 12.00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnim temama.

Aktuelne teme u vezi sa kojima će pojedini ministri i drugi funkcioneri Vlade Republike Srbije odgovarati na poslanička pitanja su

1. UPUĆIVANjE I UČEŠĆE PROFESIONALNIH PRIPADNIKA VOJSKE SRBIJE, OSOBLjA CIVILNE ZAŠTITE I ZAPOSLENIH U ORGANIMA UPRAVE VLADE REPUBLIKE SRBIJE U MIROVNE OPERACIJE I DRUGIM AKTIVNOSTIMA U INOSTRANSTVU, koju je podnela poslanička grupa SRS.

Podsećam vas da je poslanička grupa SRS zatražila da na poslanička pitanja u vezi sa ovom temom odgovaraju: predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković, ministar odbrane gospodin Dragan Šutanovac i ministar spoljnih poslova gospodin Vuk Jeremić.

2. UTVRĐIVANjE ODGOVORNOSTI POTPREDSEDNIKA VLADE BOŽIDARA ĐELIĆA I MINISTRA SPOLjNIH POSLOVA VUKA JEREMIĆA KAO NAJODGOVORNIJIH DRŽAVNIH FUNKCIONERA ZA ZAUSTAVLjANjE EVROPSKIH INTEGRACIJA I PROCESA UKIDANjA VIZA.

3. RAZLOZI BLOKADE PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA I OCENA PLANIRANIH POTEZA DRŽAVNIH ORGANA.

4. PREDUZIMANjE KONKRETNIH I BRZIH MERA DRŽAVNE POLITIKE ZA DEBLOKADU PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA I UKIDANjE VIZA ZA GRAĐANE REPUBLIKE SRBIJE, koju je podnela poslanička grupa LDP.

Podsećam vas da je poslanička grupa LDP zatražila da na poslanička pitanja u vezi sa ovom aktuelnom temom odgovaraju: predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom.

Ukoliko je podneto više predloga poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine određuje redosled tema prema vremenu pristizanja urednih predloga, a što je regulisano članom 206. stav 2. Poslovnika.

Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to prema redosledu prijavljivanja, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja. Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja, što je regulisano članom 208. Poslovnika.

Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, a obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali, što je regulisano članom 207. Poslovnika.

Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta. Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja u ukupnom trajanju do tri minuta, a odgovor na ova potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga, pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici prema redosledu prijave, što je regulisano članom 209. Poslovnika.

U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, što je regulisano članom 211. Poslovnika.

U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja, one koji to još nisu učinili. Sekretara Narodne skupštine, odnosno stručne službe molim da vode računa o redosledu podnetih prijava.

Prelazimo na POSTAVLjANjE POSLANIČKIH PITANjA.

Reč ima narodni poslanik predstavnik poslaničke grupe SRS, koja je predlagač aktuelne teme.

(Dragan Todorović: Imamo pravo da tražimo obaveštenja po članu 235, kao i svakog utorka.)

Ne, molim vas, ovo nije početak redovne sednice. Imali smo dilemu i prošli put, kad sam ja bila vašeg stava, a vi ste bili suprotnog. Prema tome, mi ćemo imati danas obaveštenja po članu 235. kad pređemo na produžetak jučerašnje sednice. Ovo je poseban rad, na posebnu temu i ne važi... Takva su obrazloženja stručne službe i takva su bila obrazloženja najvećeg broja poslanika prošli put, pa se ja s tim i slažem.

Dajem reč predstavniku poslaničke grupe SRS gospodinu Borisu Aleksiću.

Boris Aleksić

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, čuli ste koja je tema današnjeg okupljanja u Narodnoj skupštini. Odmah bih postavio pitanje ministru odbrane gospodinu Šutanovcu, vezano za učešće profesionalnih vojnika Vojske Srbije na vežbama NATO-a u Gruziji.
Prvo, ko je doneo odluku o slanju profesionalnih srpskih vojnika u Gruziju i zbog čega se ona krila od očiju javnosti? Jer, javnost je tek iz saopštenja NATO-a saznala da će srpski vojnici biti poslati u Gruziju. Da li je Vlada Republike Srbije znala za stav zvanične Moskve da Rusija doživljava vojne vežbe NATO-a kao provokaciju i direktnu pretnju njenom suverenitetu? Zbog čega se Vlada svrstala na stranu NATO-a i zbog čega je prekršena odluka Narodne skupštine Republike Srbije o vojnoj neutralnosti? To možete da zaključite iz stava zvanične Moskve, koja je te vežbe doživela kao provokaciju.
Dakle, kada je u pitanju sama vežba NATO-a u Gruziji, kao što su objavili mediji u Srbiji, trebalo je da pripadnici oružanih snaga Srbije učestvuju sa još 19 zemalja članica NATO-a i Partnerstva za mir na vojnoj vežbi NATO-a u Gruziji, koja je održana od 9. maja do 1. juna. Dok mediji u Srbiji mudro prećutkuju detalje vojne vežbe, posebno one o zemljama koje će učestvovati u sedištu ove alijanse u Briselu, zvanično je saopšteno da će, rame uz rame sa Albanijom, BiH, Kanadom, Hrvatskom, Gruzijom, Mađarskom, Turskom, Velikom Britanijom, SAD, učestvovati vojnici Srbije. Dakle, vi ste imali nameru da učestvujete u nekom novom istočnom frontu. Da li treba da vas podsećam da je Ruska Federacija jedina država koja štiti interese Srbije vezano za KiM pred međunarodnim organizacijama i institucijama, da je čvrsto stala na stanovište da je protiv nezavisnosti KiM, da su nedavno ruski stručnjaci, stručnjaci Ministarstva pravde, Ministarstva inostranih poslova uputili dokumentaciju Međunarodnom sudu pravde, u kojoj izričito staju na stranu Srbije i brane naše pozicije vezano za KiM?
Kada je u pitanju geostrateški značaj Gruzije za Rusiju, ali i za NATO, o tome se već naširoko pričalo. Naime, geostratezi iz Vašingtona, kao što su Zbignjev Bžežinski, savetnici za nacionalnu bezbednost i drugi, izričito su naveli da su manevri NATO-a u Gruziji pokušaj i ideja da Rusija bude podeljena, da se napravi jedan klin koji će u budućnosti podeliti Rusiju na dva dela.
Ne samo što ste pomogli u tome, vi ste prethodno slali oružje u Gruziju, naoružavali ste gruzijsku vojsku koja se direktno suprotstavljala Ruskoj Federaciji, a pre toga je bio poslat Otpor da obučava predstavnike gruzijske opozicije, pre svega Sakašvilija, koji je proamerički i pronatovski predsednik, da bude doveden na vlast. Toliko za sada, hvala.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Samo da konsultujem gospodina ministra. Da li želite odmah da odgovorite ili hoćete da saslušate prvi krug pitanja? Izvolite, gospodine ministre, samo se registrujte da bih vam dala reč. Dakle, vaš je odgovor do pet minuta.

Dragan Šutanovac

Dame i gospodo poslanici, uvažena predsednice, da bismo govorili o učešću u NATO vežbi, morali bismo da znamo šta je istina. Prvo, nije se radilo o NATO vežbi, radilo se o vežbi Partnerstva za mir. Drugo, naša zemlja je od novembra 2006. godine članica Partnerstva za mir i kroz… (Iz sale: Ne čuje se.)
(Predsednik: Gospodine Markoviću, zaista bih vas zamolila da se malo koncentrišete i slušate gospodina ministra. Molim vas da se umirite da biste čuli ministra.)
Okrenuću se prema mikrofonu, pa će to izgledati ovako.
Da bi naša vojska učestvovala u bilo kojoj vežbi Partnerstva za mir, mi neposredno pre toga dobijamo adekvatne ponude od strane tog programa gde je iskazano šta će se u sledećoj godini vežbati. Ovom prilikom smo imali ponudu da vežbamo komandno-štabnu vežbu u kojoj bi učestvovala dva naša oficira. Naša vojska, odnosno Generalštab je rekao da je ta vežba za nas svrsishodna i da je dobrodošla za našu vojsku. Između ostalog, to je jedna od vežbi u kojoj naša vojska učestvuje širom zemlje i, naravno, u inostranstvu.
U trenutku kada je ponuda stigla iz Brisela nije se znalo gde će biti vežba održana. Naprosto je stigao plan vežbi bez mesta gde će to biti održavano. Momenat koji je bio važan, kada smo saznali gde će vežba biti održana, isti je onaj momenat kada je Ruska Federacija to saznala. Mi nismo to znali ništa ranije i ništa kasnije.
Imajući u vidu da je to jedna vežba koja objektivno po svom obimu nije velika, a za nas jeste značajna, jer to je komandno-štabna vežba, znači niko od naših oficira ne bi bio na polju bilo gde niti bi se vodila bilo kakva vežba sa bojevim gađanjem, već bi se izvodila u okviru zatvorenih prostora, mi smo je tada prihvatili.
Zbog svega spoljnopolitičkog što je bilo nakon toga izraženo i zbog smanjenja budžeta, mi smo rešili da na toj vežbi ne učestvujemo. Smatramo da benefit za Vojsku Srbije nije adekvatan u odnosu na politički gubitak koji može da bude i u odnosu na sredstva koja je trebalo da uložimo jer, kažem opet, nama je budžet znatno smanjen.
Ta vežba, kao takva, nije opredelila spoljnu politiku Vojske Srbije niti Ministarstva odbrane. Ministarstvo odbrane još uvek radi i radiće dokle god postoji odluka parlamenta o neutralnosti (znači, radiće po toj odluci). Ali, ponavljam, mi smo 2006. godine postali članica Partnerstva za mir i u okviru tog partnerstva logično je i normalno da koristimo određene benefite i da crpimo određena iskustva. Smatramo da je svaka vežba koja se održava, kako u zemlji tako i u inostranstvu, u stvari jedno iskustvo više i boljitak u odbrani zemlje i boljitak za bezbednost građana.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku predsedniku poslaničke grupe LDP …
Hoćete dodatno pitanje, odnosno potpitanje? Izvolite.

Boris Aleksić

Gospodine ministre, prvo, problem je bio u tome što ste držali fasciklu preko mikrofona pa zato niste mogli da se čujete. Pošto je ovo "Filipsova" tehnologija, pošto idete u NATO, čisto da znate u čemu je bio problem. Znači, nemojte da držite fasciklu preko mikrofona, to je prva stvar. Druga stvar, gospodine ministre, vaše tumačenje je lepo, ali ruski predsednik Dmitrij Medvedev je izričito izjavio da vojne vežbe NATO-a u Gruziji predstavljaju uvredljivu provokaciju za Rusku Federaciju. Drugo, Skupština Srbije ništa nije prihvatila od Partnerstva za mir.
Pazite šta Rusi kažu: Medvedev – vojne vežbe u Gruziji su uvredljiva provokacija, Putin optužuje SAD za rat u Gruziji (to su sve izvodi iz naših i stranih medija), zatim Lavrov – NATO uzeo Sakašvilija pod zaštitu, Kosačov – Čejni formira antirusku osovinu, Čurkin optužio SAD da pomaže Gruziju. Imate i Šredera, optužio je Gruziju da je izazvala sukobe sa Rusijom. Zatim ruski stručnjaci, između ostalog i general-pukovnik Leonid Ivašov – rat po notama Amerike insceniran u Gruziji.
Gospodine ministre, vi niste imali samo nameru da uputite srpske vojnike, koji nikada nisu išli na Istočni front ni pod Milanom Nedićem, u Gruziju i da provocirate Rusiju na taj način. Vi ste pre toga prodavali oružje Gruziji. O tome su izveštavali mediji, a rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da se i Srbija nalazi na spisku zemalja koje su uoči rata u Južnoj Osetiji vojno pomagale režim u Gruziji. U saopštenju koje je emitovano još 7. avgusta kaže se da su vojnu pomoć Gruziji pružili SAD, Bugarska, Velika Britanija, Bosna, Izrael, Ukrajina, između ostalog i Srbija.
Kontinuitet vaše pronatovske politike je jasan. Ne možete vi ovde nikoga da obmanete. "Politika" je objavila izvode iz intervjua sa Edvardom Ševardnadzeom za strane medije. Čovek je 2003. godine izričito rekao da su grupe bliske DS-u, pre svega Otpor, upućene u Gruziju da obučavaju opoziciju i Sakašvilija da preuzmu vlast i uspostave proamerički režim.
Jedan od glavnih savetnika predsednika Borisa Tadića je čovek koji je 1999. godine, znači uoči agresije NATO na SRJ, direktno iz američke ambasade doneo ugovor o sponzorstvu Otpora. To je gospodin Jovan Ratković, a o tome je navedeno mnogo stvari u našim medijima, između ostalog, napisani su i tekstovi. Održan je sastanak u centrali DS u Beogradu... (Predsednik: Vreme.) Zar nemam pet minuta? Znači, uoči agresije NATO-a vaš predstavnik... (Predsednik: Gospodine poslaniče, imate pravo tri minuta za eventualno dva potpitanja. Bilo je dosta komentara.) Hvala.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Izvolite, gospodine ministre.

Dragan Šutanovac

Moram da izrazim nezadovoljstvo pošto sam vas čuo, ali vas nisam najbolje razumeo. Ne znam zbog čega, da li je mikrofon neispravan ili loše govorite.
Da vas podsetim. Momenat kada je izvoženo oružje (ne pomagana Gruzija, već je pomagana naša domaća odbrambena industrija, koja danas ima otvoren sajam, možete otići da pogledate) bio je, mislim, 2006. godine. Tada nisam bio ministar niti sam na bilo koji način mogao da to forsiram kao takvo. S druge strane, ministar sam odbrane Republike Srbije i okviru sastava Ministarstva je Vojska Srbije. Pitanja koja postavljate su, u najmanju ruku, za ministra odbrane Ruske Federacije.
Molim vas da se koncentrišete. Zaista sam drage volje došao i ostaću i više od tri sata ako treba, pružiću vam odgovore na sva pitanja koja ste postavili. Međutim, ono što u startu postoji kao problem, gospođo predsednice, pozvan sam da se razgovara o učešću Ministarstva odbrane Republike Srbije i Vojske Republike Srbije u mirovnim misijama UN. Ovo što vi pričate, prvo, nije mirovna misija, ne radi se o Ujedinjenim nacijama, znači, apsolutno ste promašili temu. Izvinite ako ne budem baš spreman da odgovorim u datum kada je šta izvoženo i ko je potpisivao izvozne dozvole, to ćete sve dobiti na vreme.
Ponavljam, niko nije pomagao nijedan režim. Naprosto, naša srpska odbrambena industrija doživljava renesansu time što izvozi svoje naoružanje i vojnu opremu. Prošle godine smo izvezli 400 miliona dolara, nadamo se da ćemo ove godine izvesti isto toliko. Ako neko zamera što izvozimo naoružanje, imam potpuno razumevanje, ali od toga živi veliki broj ljudi, između ostalog i ljudi koji žive i rade u Kragujevcu. Ako mislite da treba da zatvorimo fabriku, to onda objasnite poslanicima iz Kragujevca i ljudima koji žive od te fabrike.
U međuvremenu, zaista, nemojte me optuživati za ono što se desilo u vreme dok sam ja bio opozicija kao i vi.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Dajem reč gospodinu Čedomiru Jovanoviću, predsedniku poslaničke grupe LDP, koja je takođe predlagač aktuelne teme. Izvolite.

Čedomir Jovanović

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, samo naizgled su ove dve teme paralelne. Naime, mi smatramo da se one suštinski ne mogu razdvajati.
Podsetio bih ministra odbrane na početku ove diskusije da nikada parlament Srbije nije ozbiljno razgovarao o odnosu naše zemlje prema NATO-u. Taj stav o vojnoj neutralnosti je prokrijumčaren u jednoj rečenici rezolucije koju je parlament doneo krajem 2006. godine, a koja se apsolutno bavila pitanjem Kosova. Tada ste vi zajedno sa drugom polovinom Vlade, odnosno sa strankom Vojislava Koštunice, pristali na kompromise, a ti kompromisi imaju svoju veliku cenu, između ostalog i u procesu evropskih integracija.
Žao nam je što ovde nije predsednik Vlade. Za nas bi bilo prihvatljivo njegovo odsustvo da je kojim slučajem u Briselu, ali za godinu dana predsednik Vlade Republike Srbije je samo jednom boravio u Briselu, u delegaciji sa predsednikom Republike, i tokom te posete nije nijednu reč progovorio. Mislimo da je dovoljno prisustvo gospodina Đelića, iako bi ova rasprava bila ozbiljna da su tu i traženi premijer i ministar inostranih poslova, jer u trouglu premijer - potpredsednik Vlade zadužen za oblast evropskih integracija - ministar spoljnih poslova mi tražimo odgovore za očigledne probleme koji prate proces evropskih integracija ove zemlje.
Svako ko prati politički život Srbije zna da je LDP pružala konkretniju podršku Vladi Republike Srbije od mnogih koalicionih partnera u svim fazama u kojima je Vlada pokušavala zemlju da približi EU. Zašto? Zbog dve rečenice predsednika Vlade, koje je on izgovorio tokom obraćanja Skupštini tražeći podršku za formiranje svog kabineta. Tada je premijer rekao da je punopravno članstvo u EU u najdubljem interesu države Srbije i pomenuo da je cilj Vlade da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju već krajem ove ili početkom naredne godine Srbija dobije status kandidata za ulazak u EU.
To je za nas bilo dovoljno za apsolutnu podršku u svim situacijama u kojima je Vlada nastojala da, kroz usvajanje zakona u parlamentu i donošenje političkih odluka, približi zemlju EU. Ali, evo nas na isteku godine mandata vlade Mirka Cvetkovića, a pola godine od kalendarskog kraja godine o kojoj je govorio premijer u ekspozeu polovinom prošle godine.
Nismo istakli kandidaturu, vizna politika je jednako kruta prema Srbiji, nije liberalizovan vizni režim, a ideja evropske Srbije je toliko kompromitovana u prethodnih godinu dana da je taj prostor kontaminiran u meri u kojoj se praktično niko više u njemu ne može snaći i dati odgovor na najjednostavnije pitanje – zašto je Evropa u interesu građana Srbije? Baš kao što ne možemo da damo iskren odgovor na pitanje zašto je NATO u interesu građana Republike Srbije. Koje su to slabosti koje sprečavaju Vladu Republike Srbije da ostvari svoj prvi cilj?
Vi ste, gospodine Đeliću, u junu prošle godine najavili furioznu kampanju. Ne želim uopšte, a verujem da ste svesni da smo se dobro pripremili, da ovde komentarišem sve vaše izjave i da citiram sve datume koje ste pominjali, ali mislim da morate da odgovorite na nekoliko jednostavnih pitanja. Mi u procesu evropskih integracija imamo očigledne političke probleme i probleme koji su tehničke prirode. O ovim političkim problemima možemo da razgovaramo, o ovim tehničkim ne postoji prostor za razgovor.
Usvojili smo čitav niz zakona. Od marta ove godine Skupština nije, iako nije ni pre toga bila crna rupa, ali sada nije čak ni formalno paravan za nesposobnost naše države u implementaciji zakona koji su preduslov vizne liberalizacije. Zašto se ne primenjuju zakoni koje smo doneli i koji zbog te svoje karakteristike predstavljaju opterećenje za proces evropskih integracija naše zemlje u ovom trenutku?
Zakon o strancima; ne postoje tehnički preduslovi za primenu čitavog niza zakona koji su preduslov kontrole granice, bez obzira da li govorimo o čitačima biometrijskih čipova, o dovoljnom broju ljudi na graničnim prelazima. Ali, ti tehnički problemi su bili problemi o kojima smo ovde morali da razgovaramo na vreme, gospodine Đeliću, da upoznamo naše društvo sa okolnostima u kojima se zemlja nalazi i da u društvu pronađemo podršku za otklanjanje tih prepreka.
Zna se šta sadrži evropska agenda Srbije u tom segmentu. Bezbednost javnih isprava; i uprkos kampanjama i problemima koji u javnosti prate izdavanje novih pasoša, jasno je da smo mi ispunili onaj neophodni minimum koji naš novi pasoš približava u potpunosti tom evropskom standardu.
Imamo problem sa integralnom kontrolom granice i o tome moramo ozbiljno da razgovaramo. Imamo problem u borbi sa korupcijom. Iako se odaju sve pohvale za strategije koje su usvojene, nedostaju podzakonski akti i efikasna primena donetih zakona. Nije dovoljno licitirati na partijskim skupovima ko će biti i kada uhapšen. To nije osobina demokratske države i to se ne radi ni u jednoj zemlji EU. Institucije rade svoj posao, a političari sa tim institucijama nemaju nikakvih dodirnih tačaka, osim što postoje njihove obaveze za stvaranje neophodnih preduslova kako bi te institucije bile efikasne.
Ako predsednik ove države i vaše partije… (Predsednik: Vreme, prošlo je pet minuta. Po ovoj temi ste završili. Da li želite odmah sada i po drugoj temi ili hoćete prvo odgovor?) Hoću prvo da postavim pitanje. (Predsednik: Hoćete da postavite sva pitanja?) Naravno. (Predsednik: Izvolite.)
Ako govorimo o efikasnoj borbi protiv korupcije, onda moramo govoriti o efikasnim institucijama, a institucije ne mogu biti takve ukoliko političari uspostavljaju bilo kakvu vrstu kontrole nad njima, pogotovo ukoliko su političari oni koji izvršavaju i ispunjavaju ulogu institucija koje za tako nešto nisu sposobne.
Dakle, mi imamo čitav niz problema, gospodine Đeliću. Tehnički problemi - dajte nam agendu kada će biti rešeni i u kojim rokovima, i hajde da utvrdimo odgovornost za neispunjavanje tih poslova. Što se tiče političkih, tu je odgovornost, pre svega, lično vaša i o njoj ćemo pričati pošto ovde nema premijera, a nema ni ministra spoljnih poslova. Politika koju je vodila ova zemlja je direktno suprotna tom njenom prvom deklarativnom cilju, a to je punopravno članstvo u EU.
Ako želimo u Evropu, onda moramo razumeti svoj region. Mislim da nismo pokušali da ga razumemo i da smo u prethodnih godinu dana poremetili odnose sa zemljama u regionu, uprkos činjenici da te zemlje nisu u potpunosti pokazivale razumevanje za ono što ste vi definisali kao prioritetni interes Republike Srbije. Tu mislimo na Crnu Goru i Makedoniju, na pogrešnu politiku, povlačenje ambasadora, pa onda traganje za ambasadorom ispod stola u susretima koji se održavaju na marginama nekih međunarodnih skupova.
Ako govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom, vi čak ni u ekspozeu predsednika Vlade niste pomenuli Hag, nego ste rekli da su ključni elementi programa poštovanje međunarodnog prava. To danas moramo uvažiti kao objektivnu činjenicu i problem.
Podsetiću vas da je u novembru prošle godine LDP u okviru Evropskih liberalnih demokrata dobila podršku za dve rezolucije, rezoluciju kojom sve partije liberalne orijentacije u Evropi zahtevaju od Evropske komisije, Evropskog parlamenta viznu liberalizaciju za Srbiju i rezoluciju u kojoj se apeluje na vladu Holandije da još jednom preispita svoju odluku o suspenziji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Za tu odluku su glasale i dve holandske parlamentarne stranke.
Naša vlada nije učinila ništa, ni vi kao potpredsednik Vlade, kako bi se otišlo korak dalje od tog, istina minimalnog, ali veoma značajnog uspeha. Socijalistička internacionala nije nešto tako ponovila, ni ''evropski narodnjaci'' nisu tako nešto uradili. U vašoj vladi sede stranke koje su u punopravnom članstvu i u jednoj i u drugoj evropskoj asocijaciji. Čak takve inicijative nisu ni pokretane. Vi nijednom niste govorili u holandskom parlamentu.
Vi nijednom niste imali nijedan ozbiljan kontakt sa predstavnicima evropskih država koje u ovom trenutku ne pokazuju razumevanje za pojedine segmente u javnoj politici koja definiše odnos Srbije prema EU.
Ako pogledate čitav niz inicijativa naše spoljne politike, videćete kako su one duboko suprotne evropskim nastojanjima zemlje. Zašto je to tako? Samo jedna rečenica, u kontekstu poslednjih međunarodnih događaja i okolnosti, rečenica kojom smo pravdali suprotstavljanje ambiciji BiH da bude zemlja članica Saveta bezbednosti – stav ministra inostranih poslova ove zemlje je da Bosna nije država. Kada smo mi to definisali, kada smo o tome razgovarali?
Baš kao i ove greške koje pravimo u oblasti međunarodne vojne saradnje. U našem je interesu da učinimo funkcionalnim Partnerstvo za mir. U našem je interesu da uđemo u NATO, sve zemlje oko nas su to učinile. Koje su to sile koje vas sprečavaju, i odgovorite nam na to, da jasno definišete evropsku politiku ove zemlje u oblasti spoljne politike, odbrambene politike, ekonomije?
Vi ste ekonomista. Bez obzira na sve greške koje pravite, mislim da ste razuman čovek. Ne može se voditi ekonomska politika na način na koji to činimo mi to sada. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju postoji da bi društva koja se približavaju Evropi u tom procesu imala korist, a ne štetu.