Prošlo je devet minuta. Vreme za tri pitanja je završeno. Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine ministre.

Moj stav o evroatlantskim integracijama je opštepoznat. Mislim da je velika neistina kada kažete da je neobavezujuća odluka Skupštine. Naprosto, ja moram da radim u okviru odluke koju je Skupština donela.
Ne znam zbog čega to govorite i pitao bih vas koje su to sile koje vam daju za pravo da vi budete vrhovni sudija u ovom parlamentu i da vi presuđujete da li je nešto dobro za državu ili nije. Naprosto, ukoliko nam saveznici iz inostranstva kažu da je naša bilateralna vojna saradnja na najvišem mogućem nivou, ukoliko tu potvrdu dobijemo od najvišeg predstavnika SAD, ukoliko tu potvrdu dobijamo svakodnevno od zemalja članica tog NATO-a u kojem želite da vidite Srbiju, ne vidim ko vama daje za pravo da vi budete vrhovni sudija koji će, sa svojim kolegama, presuđivati danas odnosima Srbije u regionu po pitanju međunarodne vojne saradnje ili saradnje u oblasti odbrane.
Mi smo protekle godine potpisali više sporazuma nego za sve tri godine koliko smo vi i ja bili zajedno u vlasti, od 2000. do 2003. godine. Znači, više prošle godine nego za sve te tri godine. Bili ste vrlo uticajni tada, zbog čega tada niste insistirali na tome?
Hrabrost o kojoj vi pričate i realnost se razmimoilaze. Znači, realnost u ovom trenutku je da sistem odbrane predstavlja stub odnosa saradnje sa velikim brojem zemalja u inostranstvu, da sistem odbrane predstavlja glavni odnos saradnje, ako hoćete, sa SAD, sa Norveškom, sa velikim brojem zemalja koje kupuju naoružanje i vojnu opremu iz naše zemlje i da mi nemamo nijednu kočnicu vezano za evropske integracije zbog sistema odbrane, odnosno zbog nepristupanja NATO-u. To je potvrđeno i na najvišim mogućim sastancima na kojima sam prisustvovao, a verujte mi, imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji jako ozbiljno promišljaju i strateški se izražavaju.
S druge strane, morali biste da znate da je u izveštaju Evropske komisije prvi put prošle godine eksplicitno pohvaljen sistem odbrane. Bilo bi lepo da to, ako ne možete da pročitate ovde, tražite od vaših kolega iz Evropskog parlamenta i dobićete mogućnost. Prvi put u istoriji ove zemlje Evropska komisija se pozitivno izražava prema sistemu odbrane Republike Srbije. Utoliko mislim da ne da mi ometamo time što smo neutralni, već da naš sistem čini da budemo integrisani.
Podsetiću vas, u proteklih par meseci bio sam u Crnoj Gori, BiH, Sloveniji, Austriji, Turskoj, koliko sledeće nedelje putujem u Makedoniju, imali smo gosta iz Bugarske, znači sa svim zemljama u regionu gradimo što je moguće čvršće odnose u odnosu na politiku koja je definisana u ovom parlamentu. Ne mogu da nastupam drugačije van parlamenta, u smislu da me to ne obavezuje. Svaka vaša odluka je za nas zakon. Ukoliko postoji neka odluka koja je loša, promenite je. Ali, nemojte tražiti od nas da mi menjamo vaše odluke, jer to nismo mogli da radimo ni kada smo bili zajedno u vlasti. Naprosto, to ne može da se radi.
I treća stvar, po pitanju Haškog tribunala, ukoliko najviši državni organi onih zemalja koje utiču na to kažu da sarađujemo i ispunjavamo uslove (ne možemo konačno da završimo, to je problem, kao što je problem naći Bin Ladena, ali sarađujemo dnevno i trudimo se maksimalno), ko vama daje za pravo da vi kažete da mi ne želimo da to završimo? Odakle vam to saznanje? Ako imate to saznanje, recite mi ko je taj ko to danas sprečava u bilo kom sistemu, ne samo odbrane, već u sistemu zaštite, mislim na policiju i BIA.
Iznesete niz neistina i date vrhovnu presudu ovde i mislite da to tako može da prođe. Pola toga što ste rekli jeste milozvučno, ali neistinito. Naprosto, tako ne stoji. Voleo bih da danas razgovaramo ovde argumentima. Došao sam u parlament, ostaću sa vama ako treba i posle ove sednice da vas uputim u sve tajne koje ne znate, ali nemojte se na taj način ophoditi prema sistemu odbrane, jer ja ovde predstavljam 42.000 ljudi koji dnevno rade, kako za bezbednost građana Srbije, tako, verujte mi, veliki broj tih ljudi radi na evropskim integracijama u domenu posla za koji su oni zaduženi.

Gospodin Đelić, ministar, želi reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, povodom pitanja koja su ovde predložena za razmatranje, sećam se veoma dobro prošle godine kada sam imao čast da potpišem u ime naše zemlje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da je i gospodin Jovanović rekao da je zbog toga srećan, da je srećan zbog naše zemlje i da je to pravi put za sve nas.
Posle toga desilo se ono što svi dobro znamo, a to je da su od juna prošle godine evropske integracije ne samo naše zemlje, nego i svih zemalja, pa čak i situacija u samoj EU, mnogo teže. Kao prvo, krajem juna prošle godine, posve neočekivano, građani Irske su glasali protiv Sporazuma koji je postignut u Lisabonu.
Tokom leta je počela kriza bez presedana na evropskom kontinentu, do te mere da je Evropska komisija procenila da će biti pad od 4% BDP-a ove godine, što predstavlja najveći pad od Drugog svetskog rata. Nažalost, imamo i najveće povećanje stope nezaposlenosti u poslednjih 30 godina.
Ova kriza nije došla iz Evrope, niti ju je Evropa prouzrokovala, došla je sa Vol strita, iz Amerike. Međutim, Evropa, ceo kontinent, pa i EU, i mi sada ispaštamo zbog toga što se desilo prošle godine. I napokon, ove godine imamo, kao što znate, početkom juna, izbore za Evropski parlament i izbore za nemački parlament početkom septembra ove godine.
To su okolnosti. To nije način na koji pokušavamo da izbegnemo bilo kakvu odgovornost, ali objektivno, kao što su rekli i sami predstavnici Francuske, koja je predsedavala drugom polovinom prošle godine Evropom, morali su da se bave mnogim drugim pitanjima, koja nisu predvideli.
Što se tiče Srbije, nije tačno da su evropske integracije blokirane. Mi imamo jedan politički uslov. Taj uslov nije samo neki međunarodni uslov, nego je to predmet i našeg domaćeg zakonodavstva, a to je saradnja sa Haškim tribunalom. Od 1. juna ove godine, od danas, zvanična pozicija SAD je da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.
Želim da podsetim cenjene narodne poslanike da već nekoliko godina postoji procedura prema kojoj je američki Kongres tražio od američke administracije tzv. stratifikaciju saradnje Srbije, da bi mogla da se nesmetano odvija bilateralna saradnja između Amerike i Srbije.
Ovoga puta, prvi put, Amerika zvanično kaže da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom.
Da li to znači da će Holandija imati istovetan stav kao što je bio slučaj septembra prošle godine ili će, kao što nam je rekao predsednik Sarkozi tokom bilateralne posete Parizu prošle nedelje, a to je da Francuska u potpunosti podržava primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, i predstavnik Francuske gospodin Bruno le Mer, koji je ministar za evropska pitanja, na bilateralnom sastanku mi je to potvrdio, dobio je jasan mandat predsednika Francuske da 15. juna, na sledećem Savetu ministara EU, pokrene pitanje i podrži primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma za Srbiju, to nije nikakva garancija da će Kraljevina Holandija promeniti stav.
Moram da vam kažem, to su poslednje informacije, da je gospodin Serž Bramerc pozvan da prisustvuje radnom ručku, na tom sastanku 15. juna, i to pokazuje posvećenost i Češke, koja trenutno predsedava EU, a isto tako i drugih zemalja, da se to pitanje ponovo stavi na dnevni red i što pre reši u korist naše zemlje.
S druge strane, naša zemlja je odlučila da primeni Sporazum o stabilizaciji nejednostrano, jer ga EU u onom najvažnijem delu, a on se tiče carina, već više od osam godina primenjuje. Mi jesmo imali 17 miliona evra manje prihoda od carina u prva tri meseca ove godine, tj. od februara do aprila, ali sa druge strane, da Evropa ne primenjuje u carinskom delu ovaj sporazum, naši izvoznici bi morali da plate prošle godine 385 miliona evra carine Evropljanima. Znači, mi već sada imamo i u ovim okolnostima sedam puta veći benefit od ovog sporazuma nego što nas on košta.
Što se tiče viza, želim da vas podsetim da smo još 2007. godine imali u ovom parlamentu ratifikaciju viznih olakšica i readmisije. One su počele da se primenjuju 1. januara ove godine. U januaru prošle godine potpredsednik Evropske komisije gospodin Fratini, koji je u međuvremenu postao ministar spoljnih poslova Italije, pokrenuo je dijalog sa Srbijom...
(Predsednik: Gospodine ministre, pet minuta je prošlo. Zahvaljujem. U sledećem javljanju ćete nastaviti.)
U sledećem javljanju nastaviću ovu priču o vizama.

Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Vladanu Batiću. Želite potpitanje, gospodine Jovanoviću?

Samo nekoliko vrlo preciznih komentara. Daleko od toga, gospodine ministre, da mene lično interesuju vaše tajne. Ni vaše, ni tajne Vojske Srbije. Mislim da mi, kao demokratsko društvo, treba da funkcionišemo u skladu sa zakonima.
Ono što želim da vas podsetim jeste da sam vrlo precizno govorio da je jedna od vaših loših osobina to što ne znate da slušate svoje sagovornike.
Ja sam govorio o političkim preprekama u procesu evropskih integracija, a jedna od političkih prepreka je i nespremnost naših vlasti da pitanje saradnje sa Haškim tribunalom sa tehničkog podignu na jedan vrednosni nivo. Vrednosni nivo koji bi i vas obavezivao da makar ćutite ako nemate šta korisno da kažete kada se jedan oficir suoči sa presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Vaši komentari tih presuda su dodatno kompromitovali ovo društvo i to je stav tužioca Haškog tribunala, onog tužioca o kojem govori potpredsednik Vlade očekujući od njega da tokom ručka 15. juna učini nešto neverovatno i deblokira proces evropskih integracija ove zemlje. Poznat je izveštaj Serža Bramerca. On osuđuje komentarisanje sudskih presuda, on tvrdi da se Mladić nalazi na teritoriji Srbije.
Jedina partija u ovoj zemlji koja je aktivno i konkretno delovala na partijskom nivou, na kom je to moguće, jeste LDP, u saradnji i sa Rasimom Ljajićem i sa tužiocem Vukčevićem. U svakom kontaktu, i u Srbiji i u Evropi, tvrdi da naša zemlja čini sve kako bi ispunila svoje međunarodne obaveze i da mi zaista ne možemo da kažemo da je, recimo, Vojska zaštitnik ratnih zločinaca. I nema razloga da se mi na ovom nivou konfrontiramo, kad očigledno postoji potreba da se na nekim drugim poljima dogovorimo.
Vaš lični stav o evroatlantskim integracijama vas obavezuje da kažete da smo mi bili u pravu kada smo tvrdili da se ne može u okviru kosovske rezolucije jednom rečenicom doneti tako krupna odluka kao što je doneta. Ako se analizira ta rezolucija iz decembra 2006. godine, videće se da je po mnogim osnovama ona davno napuštena sa aspekta naše trenutne spoljne politike.
Mi nikada nismo doneli odluku o tome da se na referendumu društvo izjašnjava o članstvu zemlje u NATO, pogotovo imajući u vidu težinu te odluke i tragediju kroz koju je zemlja prošla. Zbog toga društvo i ne može o tome da rasuđuje bez emocija. Da je raspisan referendum u Hrvatskoj, Hrvatska nikada ne bi bila članica, u Makedoniji takođe, ali su te zemlje donele odluku. I tačno je da punopravno članstvo u NATO relaksira proces evropskih integracija, tj. jača to međusobno partnerstvo. To što mi sarađujemo na bilateralnoj osnovi je dokaz da smo u pravu kada kažemo da bi saradnja na jednom višem nivou bila još korisnija za proces evropskih integracija.
Za vas, potpredsedniče Đeliću, nije Vol strit uništio svet. Šta su tražile evropske kompanije na Vol stritu? Uostalom, već tri meseca akcije na Vol stritu rastu, a Srbija propada.
Moramo biti otvoreni jedni prema drugima, pa reći gde postoji prostor za promenu. Od septembra vlast nije inicirala nijednu raspravu u parlamentu o evropskim integracijama. Odbili ste naše deklaracije...

Zahvaljujem. Gospodine Đeliću, izvolite, imate reč, samo se prijavite. Najpre gospodin Šutanovac, pa gospodin Đelić, tako ste se prijavili.

Gospodine Jovanoviću, ja nisam hteo da delim s vama bilo koju moju ličnu tajnu, niti mene zanimaju vaše lične tajne. Vidim da postoje stvari koje ne znate, koje su tajne za vas, i to sam govorio na način na koji bi Dučić isto rekao - tajna mentalna, a ne tajna vojna.
Ono što je veliki problem, opet govorite neistinu. Prošle godine sam lično bio, sa gospodinom Pajtićem, u Evropskom parlamentu, u Evropskoj komisiji, imao priliku da razgovaram sa predsednikom liberalnih stranaka u prisustvu gospodina Jelka Kacina na sastanku, sat i po vremena smo pričali o evropskim integracijama, dobili podršku za SAA sporazum. To je bilo prošle godine. To što vi kasnite godinu i po dana, nisam ja kriv zbog toga. Ali se raspitajte među tim partijama sa kojima sarađujete da li je to tačno. Prošle godine sam imao 12 sastanaka, ne kao ministarstvo, nego kao delegat DS-a, pošto govorite na partijskom nivou. Dakle, to što govorite, nije tačno, opet.
S druge strane, mislim da je skandalozno da koristite neke stvari koje nisu istina. Ne postoji izveštaj u kome se osuđuju komentari. Ako mi ga pokažete, biću rad da se izvinim svima ovde, kako poslanicima, tako građanima Srbije. A ja ću vam pokazati izveštaj, koji je očigledno za vas tajna. Ali vam nije problem da ga zloupotrebite i da govorite na način koji vama odgovara i da na taj način iskazujete svoje evropske vrednosti u sistemu u kome ste opet vi vrhovni sudija, da uvek komentarišete presude. Ako neko u ovoj zemlji komentariše presude sudova, to ste vi. Uvek, i u toku suđenja i nakon suđenja.
Sebi sam dao za pravo da kažem da je neprimereno da čovek dobije tri puta veću presudu drugostepenog organa. Nevezano o kome se radi, neprimerno je, razumete? Tri puta veću presudu - značilo bi da i onaj sudija koji mu je dao prvu presudu mora da dobije kaznu. Kako je moguće tako da pogreši?
I nemojte ubacivati nešto što je neistina. Najmanje je istina da je neka moja izjava sprečila evropski put Srbije. Verujte mi, to se graniči sa vremeplovom. Kao da ste danas došli ovde, kao da ne znate šta se dešava u ovoj zemlji, i odjednom ste se setili da sada postavite pitanje koje nema nikakvu argumentaciju, apsolutno.
Molim vas da, kada razgovarate sa mnom ovde, u ovom domu, razgovarate argumentima. Ovo nije televizija, bar ja tako ne doživljavam, ovo nije interesovanje javnosti o kome ćemo imati debatu na medijima. Imaćemo i to, nije problem, ali ovde - argumenti. Daću vam odgovor, na svaki vaš argument - dva argumenta, bez problema.

Gospodin Đelić ima reč. Izvolite.

Gospodine Jovanoviću, ne kažem samo ja da je kriza počela iz Vol strita, nego i predsednik Obama, koji je to više puta rekao.
Želim samo da citiram Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, koji je rekao da građani Srbije i ostatka Zapadnog Balkana ne treba da ispaštaju zbog toga što je došlo do velike špekulacije na Vol stritu. Ali to nije tema.
Možda, ako govorimo o ekonomiji, mogu samo da kažem da oni pokušavaju da svedu naše ekonomske odnose na carine, ne vide celu priču koju imamo i integraciju u EU. Naša zemlja je privukla nekih 16 milijardi dolara stranih direktnih investicija od 2001. godine do sada. Osamdeset odsto tih investicija dolazi iz zemalja EU. I ove godine, koja je najteža za privlačenje investicija, već nekih 165 miliona evra je investirano iz tih zemalja.
Što se tiče drugih elemenata ekonomije, želim isto da podsetim da, primera radi, Koridor 10, znam da se trenutno i ta stvar raspravlja u ovom cenjenom domu, čak 80% novca za našu nacionalnu infrastrukturu dolazi iz sredstava Evropske komisije, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Zapravo, Evropska investiciona banka je već uložila 1,6 milijardi evra u obnovu infrastrukture naše zemlje, a Evropska banka za obnovu i razvoj 1,2 milijarde evra. Obe banke će značajno pojačati njihovo prisustvo ove godine da bi nadomestili manjak i nešto manji obim privatnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbije.
Napokon, želim da kažem nekoliko reči i o viznoj liberalizaciji i o regionalnoj saradnji. Što se tiče vizne liberalizacije, onaj gong od pet minuta je stao do momenta kad je gospodin Franko Fratini došao u Beograd i zvanično otvorio u Srbiji, prvoj zemlji Zapadnog Balkana, dijalog o viznoj liberalizaciji. Na taj način smo i formalno ušli u proces, koji je evropskog tipa, da razgovaramo o konkretnim potezima koje moramo povući da bismo došli do pozitivnog ishoda za sve.
U maju je gospodin Žak Baro, koji ga je nasledio i dalje je potpredsednik Evropske komisije zadužen za viznu liberalizaciju, predstavio u Beogradu, prvom glavnom gradu Zapadnog Balkana, i mapu puta na kojoj smo posle toga radili.
Na jesen smo pripremili izveštaj na koji je Evropska komisija reagovala. U prvom kvartalu ove godine smo imali seriju tehničkih misija. I ovaj naš pasoš biometrijski, koji su priznali, i to stoji u izveštaju za one koji možda u to sumnjaju, kao izuzetno kvalitetnu putnu ispravu, već 620.000 ovih putnih isprava je podeljeno našim građanima.
Mi imamo sav kapacitet i videli smo danas i ministra unutrašnjih poslova, koji je otvorio dodatne kapacitete u Novom Sadu za tu namenu.
Biće završen ovaj veliki posao do kraja godine i više od milion pasoša će biti u opticaju. Ministarstvo spoljnih poslova je krenulo i posle Pariza, koji je bio prvi, kada je Francuska predsedavala, 3. novembra prošle godine, oni će do leta otvoriti 20 diplomatsko-konzularnih predstavništva za našu dijasporu, tako da mogu, po istoj ceni, kao što je slučaj u zemlji, a ne mnogo skuplje, kao što je to bio slučaj sa starim plavim pasošem, da dobiju modernu biometrijsku putnu ispravu Srbije.
Dokle smo stigli sa viznom liberalizacijom? U ovom momentu Evropska komisija, koja je prošle nedelje podelila zvanično izveštaj zemljama članicama, ima veoma aktivan dijalog sa svim zemljama koje pripadaju šengenskom prostoru.
Očekujemo da u sledećih nekoliko nedelja dobijemo njihove komentare i sugestije.
Kada govorimo o tehničkim stvarima, u mnogo čemu što ste pomenuli vi ste u pravu, a samo tu prepoznajete činjenicu da naša zemlja dugo nije imala iole ozbiljnije investicije u ono što je infrastruktura u domenu bezbednosti, u domenu koji je i te kako važan i koji je integralni deo naših evropskih integracija.
Međutim, stvari se ubrzano poboljšavaju, kupuju se čitači za naše granične prelaze.
Evropska komisija je, pošto ste očigledno, ili je neko za vas veoma pomno pročitao izveštaj, pozitivno ocenila ljudske kapacitete i broj ljudi koji se sada nalazi u integralnom upravljanju našom granicom, tako da je Srbija prepoznata u potpunosti u ovom izveštaju vizne liberalizacije kao zemlja koja je ostvarila ogroman napredak i koja je dobila pozitivan izveštaj.
Dva preostala pitanja, i tu nema nikakvog razloga, kao što kaže moj kolega Šutanovac, da se pravi bilo kakva tajna, jer naši građani imaju pravo da znaju apsolutno sve.
Prvo pitanje je bilo da li stavljanje Srbije... (Predsednik: Vreme, gospodine ministre. Nastavićete kasnije.) Nastaviću sa detaljima malo kasnije. Hvala.