DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 30.11.-0001.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

30.11.-0001

Sednicu je otvorio: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 12:10 do 17:15

OBRAĆANJA

Dragan Šutanovac

Gospodine Markićeviću, drago mi je da ste razumeli suštinu funkcionisanja Vlade i suštinu spoljne politike. Činjenica je da sve aktivnosti u okviru Partnerstva za mir sublimira Ministarstvo spoljnih poslova i kao takve ih daje na Vladu, a mi smo, kao Ministarstvo odbrane, kandidovali naš program u okviru tih aktivnosti. Te aktivnosti podrazumevaju ministarstva: energetike, nauke, zdravlja, unutrašnjih poslova i razna druga ministarstva. Otprilike oko 80% aktivnosti u okviru Partnerstva za mir pripada Vojsci, a ostalo drugim ministarstvima, a sistem integrator za te aktivnosti u Vladi Republike Srbije je Ministarstvo spoljnih poslova.
Tačno je da smo doneli odluku jednoglasno, ali sada ću da vas podsetim nešto što mislim da građani Srbije treba da znaju, a vi to povremeno zaboravite.
Znači, piše ovako, informacija prema ministru odbrane gospodinu Zoranu Stankoviću – gospodine ministre, Vlada Republike Srbije je svojim zaključkom poverljiv 05 broj taj i taj, od 31. avgusta 2006. godine, izrazila svoje opredeljenje i spremnost da podrži upućivanje sanitetskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije u akciji podrške mira u Avganistanu, u sastavu norveškog kontingenta. Potpisao je šef kabineta gospodin Aleksandar Nikitović.
Znači, 4. oktobra 2006. godine je ovo upućeno, a 31. avgusta je ta odluka donesena. I tada je to Vlada uradila na nečiji predlog. Vlada u kojoj ste vi participirali je donela odluku da učestvuje u operaciji ISAF u Avganistanu, koja je trenutno jedna od najtežih mirovnih operacija u svetu, NATO operacija. Tada vas nisam čuo da ste imali zamerke, niti ste izašli pred javnost Srbije da kažete da to ne može da se radi.
Naprosto me zanima šta se to menja kod vas, imajući u vidu da vas znam već deset godina kao čestitog čoveka koji, očigledno, često menja mišljenje.
Pitanje mirovnih misija (o kojima sam došao da pričam danas, a pričaću o svemu) tiče se, pre svega i jedino, mirovnih misija UN. To je jedina legitimna tema koju ste mi zadali, mada, kažem, nije problem, razgovaraćemo o svemu. Naglašavam da nemam potrebu da vi mene amnestirate. Naprosto, politička dešavanja su diktirala da ne učestvujemo sa dva oficira na toj vežbi.
Inače, da znate, to je vežba na koju upućuje Ministarstvo odbrane uz odluku Vlade. Znači, parlament nema sa tim ništa, jer to nije upotreba Vojske van granica naše zemlje. To je nešto sasvim drugo. Da vam ne kažem koliko puta je to učinjeno od 2000. godine do današnjeg dana.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Reč ima gospodin Markićević.

Miroslav Markićević

Gospodine ministre, ja sam shvatio ovu današnju raspravu, zbog građana i javnosti, vrlo ozbiljno, za razliku od vas. Kada bih govorio tako polušaljivim tonom kao vi, podsetio bih vas da ste za jednog vrlo uglednog pripadnika vaše koalicije govorili da je drvo, a sada stojite mirno pred njim i pijete mu vode sa dlana. To je jedna stvar.
Ali, drugo ja hoću vama da kažem. Vi ste rekli da ovde predstavljate 42.000 pripadnika srpske vojske. Kako se osećaju ti pripadnici i građani Srbije kad njihov ministar nosi partijsku značku na svom reveru? Kakva je to poruka o depolitizaciji Vojske? Zašto to radite? Da li ste vi ministar odbrane Vojske Srbije ili ministar odbrane DS? Vi ste verovatno kadar koji je obučen na poslovima bezbednosti u okviru DS, ali da vas podsetim da ste sada ministar Vojske Republike Srbije, a ne DS. Uostalom, 97% građana Srbije nisu članovi nijedne stranke.
Dalje, počeo sam da pričam o mirovnim misijama. Šta ako nas deo građana u toj zemlji gde odu naši pripadnici shvate kao neprijatelje pa budemo imali samoubice na ulicama naših gradova? Ko će onda da odgovara, gospodine ministre, za ugroženost bezbednosti naših građana? To želim da vas pitam.
Da poručim kolegama koji bi da se mi negde učlanimo bez parlamenta i volje građana. Znate, i 1941. nas je neko učlanio u Trojni pakt bez volje građana, bez odluke parlamenta, pa je prošao kako je prošao. U NATO Srbija neće ući bez referenduma, dok se građani na njemu ne izjasne o tome. Shvatite, gospodine Šutanovac, to je poruka građana Srbije, bilo koje stranke da su pripadnici.
Još jedno pitanje, da iskoristim ovaj minut. Na to bih voleo da mi ministar odbrane odgovori, da se ne bavimo ovde politikom.
Ipak, ministar odbrane treba da se izdigne iz sitnopolitičkih tema, koje su možda primerene meni kao narodnom poslaniku, a vi ste na mnogo većoj funkciji nego ja. Pre nekoliko godina bio sam na aerodromu Lađevci. Duša me zabolela kad sam u kaponirima video metar vode. Točkovi od ''gazela"... možda one nisu sada u funkciji, ali ružno je bilo videti da su točkovi potopljeni u vodi. Voleo bih da mi date odgovor šta je sa tim kaponirima.
Voleo bih da mi date odgovor kako je moguće da generala Vojske Srbije neko pretuče u običnoj kafanskoj tuči. Da li znate vi šta je srpski oficir, general? Znam da znate, ne govorim ovo sa podsmehom, ali nema reakcije, ni vaše ni javnosti ni nikoga.
Da li sam to sanjao ili sam pročitao da je generala Vojske Srbije neko pretukao. Čak niko nije hteo ni da ga uhapsi. Srpski oficiri, generali imaju posebno mesto u našoj istoriji. To ne sme da se dešava, gospodine ministre.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Reč ima gospodin ministar.

Dragan Šutanovac

Zaista ne smatram da se nalazim na poziciji koja je viša od pozicije poslanika u ovom parlamentu. Mislim da je vaša pozicija najviša u ovoj državi i utoliko poštujem i vas i sve ostale i ne mislim da treba da budete šaljivi na način koji nije primeren.
S druge strane, značkica koju nosim simbolizuje nešto. Nije stranačka oznaka, ne postoji nigde, možda će biti. Žao mi je što ne znate, ali biću voljan da vam objasnim i to, da ne gubimo vreme ovde oko toga.
Isto pitanje koje ste vi meni postavili ja sam postavio 2002. godine, kada je savezna vlada države Jugoslavije, čiji je predsednik u to vreme bio Vojislav Koštunica, poslala prvu ekipu naših mirovnjaka u Istočni Timor. Tada sam se pitao kako je to moguće, da li imamo osnova i na koji način ćemo se braniti ukoliko budemo u problemu.
Tadašnji naši koalicioni partneri (Vojislav Koštunica, koji je sada vama šef, bio je na čelu koalicionih partnera) rekli su da je to interes Srbije, da učestvujemo u globalnoj bezbednosti širom sveta i da na taj način podižemo kapacitet SRJ, u to vreme.
To sam uvažio, verujte mi. I meni se nakon toga otvorila ta tema i potpuno razumem šta je tada hteo da kaže gospodin Koštunica i smatram da je bio u pravu. Na koji način i zašto se to promenilo u međuvremenu, ne znam.
Po pitanju generala, sa velikim pijetetom izgovaram imena generala, nije gospodin general Vukobratović dobio batine u kafanskoj tuči. To što pričate je apsolutno neistina. Molim vas da se obraćate ovde sa istinom. Tačno je da je nasilnik koji je udario nekoliko puta i izazvao lakše telesne povrede dobio samo dva dana zatvora, ali ne biram ja pravosuđe, to je nešto drugo.
Po pitanju Lađevaca, tačno je to što pričate. Samo, zašto ne kažete ko je tada bio ministar odbrane, u vreme kada ste vi tamo bili i kada su avioni bili do pola u vodi?
Voleo bih da mi kažete ko je bio ministar odbrane, iz koje koalicije. Da li ste tada vi bili na vlasti? Dok sam ja ministar odbrane, vi niste ulazili na aerodrom. Moguće je da je bio pre toga vaš koalicioni partner, jedan ili drugi.
Međutim, ono što je mnogo važnije, od momenta kako sam postao ministar odbrane, sa svojim timom razmatram ideju i vrlo smo blizu završetka projekta vezano za mogućnost vojno-civilne upotrebe aerodroma, kako na Batajnici tako i u Lađevcima. Smatramo da taj aerodrom treba da se stavi i u civilne svrhe. Više miliona ljudi inklinira tom položaju, živi u tom regionu i, takođe, postoji veliki broj turističkih destinacija koje se nalaze veoma blizu tog aerodroma.
S druge strane, na dnevnoj osnovi jedan avion leti iz Prištine za Istanbul sa građanima Srbije koji su iz regiona Sandžaka. Nama je žao da se taj novac sliva na aerodrom u Prištini i da ga koriste neke druge turističke agencije. Mislimo da to treba da se radi, pre svega, iz ovog dela Srbije.
Znači, taj aerodrom je možda tada bio u stanju kako ste ga zatekli, ali verujte, planovi su da se taj aerodrom osposobi i da na njega mogu da sleću i civilni avioni veće kategorije.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Zahvaljujem. Gospodin Tomislav Nikolić ima reč. Izvolite.
(Tomislav Nikolić: Mislim da je na spisku Nenad Popović.)
Izvinite, gospodin Popović, ali nije bio prijavljen, nije bio na ovom spisku prijavljenih. Hoćete se prijaviti elektronski, molim vas?

Nenad Popović

Gospođo predsednice, gospodo ministri, dame i gospodo, spremio sam pitanje za premijera Cvetkovića. Pošto nema premijera Cvetkovića, a bio je najavljen, moraću pitanje postaviti potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću. Iako on nije lično nadležan za ovo, nadam se da nam može dati neki odgovor.
Pitanje je vrlo konkretno – da li će do kraja godine doći do povećanja PDV-a i kada će to biti?
Ministar finansija i guverner centralne banke su rekli da će, ukoliko prihodi u budžet ne budu dovoljni, jedna od mera biti povećanje PDV-a, a ministar ekonomije je rekao da sigurno, ponavljam - sigurno, neće biti povećanja PDV-a u ovoj godini. Mi privrednici smo u vrlo teškoj situaciji, a pogotovo poljoprivrednici, koji su u najtežoj situaciji. Povećanje PDV-a bi sigurno povećalo cene svih prehrambenih proizvoda, a verovatno i svih usluga na tržištu i to bi bio katastrofalan udar na srpsku privredu.
Još kod usvajanja budžeta, pogotovo kod rebalansa, govorili smo, kao konstruktivna opozicija, da je ona procena prihoda u budžet potpuno nerealna. Rekli smo da je prihod od PDV-a precenjen minimum za 30 milijardi. Na ovo se nadovezuje jedna druga stvar. Zašto ovo govorim na ovu temu? Rezultat ovih mera, štednja, 40% se uzima univerzitetima itd., sve je to moglo da se izbegne da nije došlo do jednostrane primene SSP-a.
Jednostavno, mi danas imamo ogroman problem u poljoprivredi i zato bih molio odgovor, iako, kažem, gospodine Đeliću, niste vi lično nadležni za ovu oblast, za povećanje PDV-a, i nije to vaša tema. Samo da kažem, danas imamo problem u poljoprivredi. Pošto, praktično, nema subvencija, kasne subvencije, ugroženi su proizvođači ''bejbi bifa'', ugroženi su proizvođači šećerne repe i pitanje je da li ćemo ispuniti dobijenu kvotu od 180.000 tona od EU ili nećemo.
Ministar poljoprivrede kaže – biće možda subvencija u oktobru. Nama subvencije trebaju ne u oktobru, već sada. Žetva počinje za dve nedelje. Takođe, ne zna se ni otkup, po kojoj ceni će se otkupljivati ti poljoprivredni proizvodi.
Molim vas, odgovorite nam na ovo pitanje, vrlo je važno da poljoprivrednici to znaju. Potpitanje je – zašto će subvencije biti tek u oktobru, ako su im one potrebne sada? Hvala.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Prošlo je tri minuta. Zahvaljujem.
Gospodine ministre, izvolite. Gospodin Đelić ima reč.

Božidar Đelić

Gospodine Popoviću, kao što ste i sami rekli, većina tih pitanja nije u mojoj direktnoj ingerenciji, ali pokušaću da dam, kao potpredsednik Vlade, nekoliko indikacija.
Što se tiče budžeta, rebalans je takav da on mora da se izvrši i ukoliko dođe do smanjenja rashoda, ići ćemo pre na povećanje deficita nego na povećanje bilo kakve fiskalne forme. Ponavljam, poslednju reč u tome, kao što to i treba u dobro uređenoj vladi i u jednoj demokratiji, ima ministar finansija.
Što se tiče primene Sporazuma, dao sam cifre. Kao što i sami vidite, delimično zbog toga što je uvoz manji nego što je bilo predviđeno, zbog ekonomske krize svuda, pa i kod nas, a delimično i zbog toga što su bili precenjeni efekti primene Sporazuma, iznos o kom govorimo je nekih pet miliona evra (ili malo više mesečno). To je na 11 meseci, recimo, da zaokružimo, nekih 60 miliona evra.
To nisu stvari koje mogu da se uporede. Primera radi, kada govorite o sopstvenim prihodima univerziteta, za sat i po vremena na radnoj grupi sa rektorom Beogradskog univerziteta i drugim kolegama dogovorićemo se da ti prihodi ostanu univerzitetu. Sami ti prihodi, sopstveni prihodi univerziteta, predstavljaju, prema procenama Ministarstva prosvete i Ministarstva finansija, 12 milijardi dinara.
Znači, mnogo više nego primena SSP-a, a da ne govorimo o mnogo većim stavkama u budžetu od ove koje sam sada pomenuo.
Što se tiče carina, prva godina primene SSP-a predstavlja smanjenje carina, molim vas za pažnju oko toga, u proseku od 1,86%. Tolika je prosečna carina koja se ukida ove godine.
Što se tiče poljoprivrede, pošto smo imali jedan asimetrični pristup u pregovaranju, mi čuvamo tu zaštitu mnogo duže. Juče je Vlada potpisala, potpredsednik je potpisao u ime Vlade Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, gde je priča ponovo ista, gde mnogo duže od industrije štitimo našu poljoprivredu.
Sada, tu gde ste u pravu i mislim da ćemo se svi ovde složiti, to je da u budžetu ove godine nema dovoljno para za agrar. Mi se slažemo s tim, ali prvi cilj je bio da obezbedimo makroekonomsku stabilnost, bez koje bismo mogli da se približimo onim vremenima kada bi i onaj novac koji bi se dao seljaku bio obezvređen inflacijom ili devalvacijom dinara.
Kao što vidimo, već šest meseci naša nacionalna valuta ima stabilan kurs, a da centralna banka ne interveniše. To je najpouzdaniji pokazatelj da je postignut novi nivo ravnoteže, koja će se održati u predstojećem periodu.
Kada govorite sa ozbiljnim industrijalcima, a vi ste jedan od njih, i ljudima iz prehrambene industrije, iz domena primarne proizvodnje, za njih je uvek važnija stabilnost i predvidivost.
Naravno, za budžet za sledeću godinu, koji će doći tek kroz nekoliko meseci u ovaj cenjeni dom, mislim da jedan od prvih kandidata za povećanje, ukoliko to omogućava makrofinansijska situacija, budžetska situacija zemlje, jeste agrarni budžet.
Što se tiče agrarnog budžeta, i to je jedna velika veza sa Evropom, upravo se privode kraju pripreme za tzv. agenciju za agrarna plaćanja, radimo na uspostavljanju tzv. d sistema. To su veoma suvoparne i tehničke stvari, ali moram da vam izložim danas u ovom domu nekoliko elemenata o njima, jer oni znače da ćemo po dobijanju statusa kandidata i kvalifikacije naših finansijskih sistema moći da kandidujemo i poljoprivredu za finansiranje iz evropskog budžeta.
Kao što dobro znamo i kao što bi verovatno trebalo svi da znamo, evropski budžet je, pre svega, poljoprivredni budžet - 66% evropskog budžeta su subvencije za poljoprivredu. Nezavisni eksperti su izašli sa sledećom procenom, a to je da će Srbija, kao punopravna članica EU, dobijati minimalno milijardu evra, a možda i do 1,4 milijarde evra godišnje za poljoprivredu.
Zato je naš evropski put jedna ogromna šansa za naš agrar. Hvala puno.

Slavica Đukić-Dejanović

| Predsedava
Gospodin Popović ima reč.