DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 30.11.-0001.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

30.11.-0001

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 12:10 do 17:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

| Ministarka prosvete | Predsedava
Reč ima gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Vladan Batić

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri. Prvo bih se obratio vama, gospodine potpredsedniče. Pre više od godinu dana vi ste u ovom parlamentu slavodobitnički podvriskivali – ajmo, ajde, svi u EU! Tvrdili ste, gospodine Đeliću, da ćemo do kraja prošle godine postati kandidati za članstvo u EU.
Tvrdili ste takođe, gospodine Đeliću, da ćemo do kraja prošle godine biti na beloj šengenskoj listi da naši građani ne bi trpeli ona poniženja - čekanje u redovima pred ambasadama, popunjavanje formulara, dve fotografije, pozivno pismo iz inostranstva, potvrda o zapošljavanju, potvrda o ličnom dohotku, potvrda o plaćenom osiguranju i onda čekanje da li će dobiti šengensku vizu itd.
Dužni ste bar, gospodine Đeliću, da se izvinite narodnim poslanicima, da kažete - dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, izvinite, želeo sam najbolje, mislio sam najbolje, ali se to nije obistinilo. To je demokratija, koja kao primarni princip nameće princip odgovornosti. To je tako malo što vi treba da učinite, a ne da obmanjujete građane Srbije i dalje. Ja verujem u vaše dobre namere, ali se to, jednostavno, nije realizovalo.
Problem je Holandija i njen nepopustljiv stav. U granicama svojih skromnih mogućnosti, pokušao sam da ovom parlamentu predložim rezoluciju o nekoj dobroj volji, o nekoj vrsti političke abolicije Holandije, da kažemo - gospodo iz Holandije, niste vi krvi za ono što se dogodilo u Srebrenici. Nije bilo dobre volje. Ne čudi me što je portparol SPS-a, koji očito ništa ne zna, na to reagovao da je to sramota itd. Mislim da Vlada treba nešto da učini.
Drugo pitanje se takođe odnosi na vas, gospodine potpredsedniče, da mi otklonite dilemu. Jedan od preduslova za ulazak u EU je da donesemo zakon o restituciji ili zakon o denacionalizaciji. Na Dan Evrope, 9. marta, vi ste otprilike rekli - nemamo para, od toga nema ništa. Ministarka finansija tvrdi da će se taj zakon naći na dnevnom redu... (Predsednik: Vreme.) ...završavam, do kraja godine. Pitam – šta je tačno, ko govori istinu, vi ili gospođa Dragutinović? Hvala.

Božidar Đelić

Želeo bih da završim svoje izlaganje, ako se slažete, oko viza. Dva tehnička uslova koja su predmet rasprave u ovom  momentu između Evropske komisije i naše zemlje su, pod jedan, jedno pitanje koje je otvoreno - u slučaju da Srbija bude stavljena na beli šengen, da li bi to moglo da ima destabilizujuće efekte na  BiH. Odgovor je da mi imamo zakon o dvojnom državljanstvu, da je broj ljudi koji traži dvojno državljanstvo mali i da je to pitanje rešeno u dijalogu sa Evropskom komisijom.
Drugo je pitanje izdavanja pasoša za naše građane na KiM. Mi smo, naravno, jasno rekli da je bilo kakav, direktan ili indirektan, pokušaj da se prizna Kosovo od strane Srbije nedopustiv, protivustavan. U ovom momentu iznalazimo tehnička rešenja da se prizna realnost, a to je da više od deset godina, shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, naš MUP nije prisutan na tom delu naše teritorije i samim tim moramo imati specifičnu proceduru koja će obezbediti da naša biometrijska putna isprava ne dođe u pogrešne ruke.
Naći ćemo prihvatljivo tehničko rešenje i rešiti i to pitanje. Tako da napori koje ulaže češko predsedavanje da se o ovom pitanju izjasni Savet ministara EU do leta, traje. Videćemo da li će uspeti u tim nastojanjima u junu ili julu.
U svakom slučaju, o onome što je govorio gospodin Batić, želim da kažem, to je i moje zaduženje i odgovornost, a to je da ne postoji samo dobra volja, nego maksimalna angažovanost sa svim mojim kolegama iz Vlade, da što pre postignemo rezultat za naše građane. Davanje rokova je način pritiska i na našu i na evropsku birokratiju.
Ukoliko je davanje rokova iziritiralo bilo koga, ja se izvinjavam, ali samo želim da kažem da je za mene, i za Vladu još važnije, da nam neko kaže šta je to što smo mogli da uradimo, šta je to dodatno što je mogla da uradi Srbija, da idemo još brže. Mi ćemo takve sugestije, ja prvi, svesrdno prihvatiti.
U svakom slučaju, priznaćemo da je mnogo prihvatljivije i mnogo pozitivnije da sada ne govorimo mi o rokovima, već Oli Ren i veliki broj evropskih zvaničnika koji su u više navrata rekli da očekuju pozitivan ishod oko belog šengena što pre i za Srbiju.
Što se tiče regionalne saradnje, želim samo da kažem da je ona od prvoklasnog značaja. Ona je jedan od stubova naše spoljne politike. Mi smo, kao što ste verovatno upoznati, imali seriju sastanaka sa zvaničnicima. Videli ste posetu državnog vrha i BiH i Hrvatske i Crne Gore, predsednik Tadić je prisustvovao inauguraciji makedonskog predsednika, i slovenački premijer je došao u posetu, imali smo sastanke sa slovenačkim predsednikom, tako da, kada na to dodamo jedan samit koji smo organizovali početkom februara o evropskim integracijama sa stanovišta regiona, vidimo da je regionalna saradnja i te kako veliki prioritet naše zemlje i ona će nastaviti da se razvija.
Oko pitanja denacionalizacije, gospodine Batiću, mislim da u ovom slučaju, isto kao što se kolega Jovanović radovao SSP-u, jedva čekam da mu priredimo nove radosti oko evropskih integracija, i one će doći veoma brzo.
Sećamo se da smo zajedno bili u Vladi, kada smo zajedno pokušavali, gospodine Batiću, da iznedrimo zakon o denacionalizaciji, u kabinetu pokojnog dr Zorana Đinđića. Imao sam čast da odbranim ravno 50 zakona u ovoj skupštini, kao ministar finansija. Jedan zakon, zato što su bili toliko suprotstavljeni stavovi, koji nismo zajedno uspeli da donesemo - jeste zakon o denacionalizaciji.
Da, gospodine Batiću, denacionalizacija nije samo uslov za ulazak u EU, to je i opredeljenje naše vlade. To je nešto što naša zemlja mora da uradi i nema nikakve kontradiktornosti između onoga što je rekla gospođa Dragutinović. Potvrđujem da Vlada radi na tome da taj zakon bude izglasan do kraja godine.
Samo sam hteo da podsetim na ono što je realnost, a to je da donoseći taj zakon, moramo da ga napravimo po finansijskom guberu naše zemlje i da ne dajemo neka obećanja koja neće biti ispunjena, naročito u ovom momentu velike krize, kada javne finansije Republike Srbije moraju da odgovore istovremeno na toliko veliki broj izazova. Hvala puno na vašoj pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

| Ministarka prosvete | Predsedava
Gospodin Batić ima reč.

Vladan Batić

Gospodine potpredsedniče, izvinjavam se što sedim. Imam problema sa grlom, pa moram da budem bliži mikrofonu.
Žao mi je što mi niste odgovorili na jedno pitanje. Žao mi je, takođe, što se, polazeći od principa odgovornosti, niste izvinili ni poslanicima ni građanima za obećanja da će do kraja prošle godine Srbija postati kandidat za članstvo u EU i da ćemo se do kraja prošle godine naći na beloj šengenskoj listi. To su vaša obećanja, ne moja.
Ne sećam se da ste se u vladi Zorana Đinđića zalagali za denacionalizaciju. Čak je komisiju za izradu predloga zakona o denacionalizaciji napravilo Ministarstvo pravde, iako to nije bila naša nadležnost.
Tačno je da nije bilo političke volje i da nije bilo većine, pa je DHSS 6. marta 2003. godine, pre šest i više godina, podnela Skupštini predlog zakona o denacionalizaciji. Nije bilo volje, nije se našlo na dnevnom redu. Učinili smo to ove godine, šest godina posle, ponovo. Pitam vas – da li je Vlada videla taj predlog zakona­?
Ovo prethodno pitanje – da li će i šta Vlada učiniti radi otopljavanja stava Holandije­? Da ne bih bio samokritičan, pohvalio sam ono što je radilo Ministarstvo inostranih poslova. Evo, mogu da pohvalim i ovo da je Evropska komisija rekla da je veliki pomak u našem sistemu odbrane ono što je radilo Ministarstvo odbrane. To su činjenice. Ne možemo da kažemo da nije tako, tako je. Velika je stvar i što je SAD rekao da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom. Ali, da li je Vlada videla, bez obzira da li valja ili ne valja, predlog rezolucije koji sam podneo?
Holandija ima svoj unutrašnjopolitički problem zbog nametnute odgovornosti holandskog bataljona sa događaja u Srebrenici. Hiljadu i po ljudi je tamo bilo, ali nisu oni pucali u one Bošnjake, nisu ih oni streljali, ni pobili.
Deset pripadnika holandskog bataljona izvršilo je samoubistvo, stotine njih su postali psihijatrijski ili socijalni slučajevi. Zato Holandija ne da da se nađemo na belom šengenu i da budemo kandidat dok se ne uhapsi Ratko Mladić. Zašto ne kažemo ono što sam ja, kao poslanik DHSS-a, predložio – gospodo, niste vi krivi, kriv je neko drugi? Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

| Ministarka prosvete | Predsedava
Gospodin Đelić ima reč.

Božidar Đelić

Prvo, što se tiče denacionalizacije, želim da podsetim da je i zvanično formirana radna grupa, kojom je rukovodio gospodin Dragor Hiber, i imamo inflaciju predloga zakona. Pročitao sam bar dvadesetak u poslednjih osam-devet godina.
Mislim da je politička volja postojala i tada kao i sada, ali moramo da pokažemo dozu uzajamnog uvažavanja i razumevanja i da rešimo tu jednu veliku nepravdu na način koji neće onemogućiti neke budžetske projekte budućnosti.
To je pitanje ravnoteže i, evo, veoma rado i sa koleginicom Dragutinović, sa svim političkim partijama ovde u parlamentu da se nađe pravo rešenje, jer tačno je da je naša zemlja jedna od poslednjih u Evropi u kojima je to pitanje bilo prisutno, a koja i dalje nema zakon o denacionalizaciji. Krajnje je vreme da usvojimo taj zakon.
Što se tiče Holandije i formulacije te pozicije, veoma često imamo kontakte sa holandskim zvaničnicima i gospodin Timermans, ministar za evropska pitanja, i gospodin Ferhagen, koji je ministar spoljnih poslova, zapravo kažu da je stav formiran u parlamentu. Prošle ili pre dve nedelje, kada smo imali predstavljanje napretka u evropskim integracijama pred Odborom za evropske integracije, u ime Vlade sam prihvatio jednu ideju koja je izašla iz tog odbora, jer mislim da je dobra, a to je da jedna delegacija našeg parlamenta ovih dana, ove ili sledeće nedelje, poseti holandski parlament, jer se zapravo u tom parlamentu i Odboru za spoljne poslove formira stav koji posle toga bespogovorno prati ministar spoljnih poslova Holandije.
Mislim da je to jedan doprinos. To, naravno, ne znači da mi nećemo imati kontakte Vlada-Vlada ili Vlada-Skupština, ali mislim da su kontakti između parlamentaraca nešto što je nezamenljivo.
Moram da kažem, jer to nisam rekao u drugom javljanju, naravno da je jedna od ključnih stvari koju smo dobili od početka ove godine obnovljeni ritam rada u parlamentu, koji je doprineo da, prvo, ispunimo u potpunosti sve zakonske obaveze iz mape puta vizne liberalizacije (na tome sam zahvalan svakom ko je prisutan u ovom cenjenom domu) i, sa druge strane, izveštaj, koji će biti publikovan ove godine nešto ranije zbog evropskih izbora, biće, uveren sam, pozitivan po našu zemlju.
Što se tiče rokova, nema tajni. Da je septembra prošle godine odblokiran Prelazni trgovinski sporazum, ona satnica bi bila ispoštovana. Desilo se to da Holandija nije promenila stav.
Sa druge strane, što se tiče vizne liberalizacije, nema šta da se krije. Atmosfera kada dolazi do institucionalne krize u Evropi s jedne strane, i ogromne ekonomske krize sa druge strane, nije ista kao što je bila ona pre godinu dana, što nikako ne znači da ne treba svakog dana da se borimo.
Kao što svi veoma dobro vidimo, a i ja sam veoma srećan što to vidim, sve češće se ne samo svi članovi Vlade nego i određeni čelnici opozicije unapred raduju onome što svi vrlo dobro znamo, a to je pozitivan ishod oko belog šengena veoma brzo. Eto, toliko i zahvaljujem na vašoj pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

| Ministarka prosvete | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Miroslav Markićević

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospodo ministri, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos. Gospođo predsednice, nije mi jasno ovo oko minuta, koliko imamo. Neko ima tri minuta, neko ima devet minuta. Ako imam pravo, kao i ostali, na devet minuta, onda ću iskoristiti tih devet minuta.
(Predsednik: Gospodine poslaniče, treba da pojasnim. Dakle, ako svi koriste pravo na devet minuta, vrlo mali broj poslanika će uzeti učešće u pitanjima. Dakle, imate pravo da postavljate pitanje tri minuta, nakon odgovora koji može trajati do pet minuta imate pravo na još dva potpitanja, što znači da svaki poslanik ima pravo na šest minuta. Da li ćete to iskoristiti, ocenite.)
Dobro, trudiću se da budem što kraći. Danas je ovde tema NATO, Gruzija i meta je, naravno, ministar odbrane. Hteo bih javno, ako to nije već neko rekao, njega da amnestiram od te teme, jer iz odgovora na poslanička pitanja i obaveštenja koja su tražili poslanici Nove Srbije jasno se vidi da gospodin Šutanovac, ministar odbrane, uopšte nije nadležan po ovome.
U odgovoru Ministarstva odbrane od 23. aprila 2009. godine (da idem što brže, da ne čitam ovo) kaže se da je Vlada 25. decembra 2008. godine donela odluku o učešću naša dva oficira u Gruziji na predlog Ministarstva spoljnih poslova, a ne na predlog Ministarstva odbrane. Sad se tu otvara niz pitanja – ko, u stvari, odgovara i ko odlučuje o učešću naše vojske?
Da sva zbrka bude veća, to nam je u medijima javio gospodin koji sedi pored gospodina ministra, Dušan Spasojević. Njega javno pohvaljujem kao dobrog Srbina i nacionalistu. Shvatio sam da je on nama hteo da kaže jednu tajnu koju je Vlada donela.
Rat u Gruziji, koliko mi se čini, bio je u leto. Pazite sad, Vlada donosi odluku 30. aprila 2009. godine da, zbog kompleksnosti situacije... znači, njima je četiri meseca trebalo da shvate šta su uradili sa ovom odlukom koja se, na svu sreću, nije realizovala.
Prema tome, ispada, iako gospodin Šutanovac i gospodin Đelić nose odgovornost jer je Vlada to jednoglasno podržala, ali je predlog Ministarstva spoljnih poslova. Dakle, Vojskom Srbije rukovodi ministar spoljnih poslova.
To je jedna dilema, koju imam kao građanin, a da ne bih potpuno amnestirao gospodina Šutanovca, ministra odbrane, imao bih nekoliko potpitanja. Vi kažete jednom od kolega narodnih poslanika da je promašio temu i da je danas tema, u stvari, učešće pripadnika naše vojske u mirovnim misijama. Znate, taj termin "mirovna misija" je vrlo rastegljiv. Onaj Džo Bajden, pred kojim ste vi stajali mirno pre nekoliko dana, i dalje smatra da je bombardovanje naše zemlje i ubijanje naših građana mirovna misija.
(Predsednik: Vreme, zahvaljujem.) Pa, kako? Imam pravo na tri pitanja, devet minuta. (Predsednik: Pitanje u okviru tri minuta i kasnije još dva potpitanja od tri minuta.) Ne, gospodin Jovanović je govorio svih devet minuta. (Predsednik: Molim vas, gospodin Jovanović je predlagač, a vi uzimate učešće u raspravi.) Pa, gde piše to? Toga nema u Poslovniku. (Predsednik: Poslovnički je tako regulisano, konsultujte se sa ostalim članovima predsedništva.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

| Ministarka prosvete | Predsedava
Reč ima gospodin ministar Šutanovac.