Želeo bih da završim svoje izlaganje, ako se slažete, oko viza. Dva tehnička uslova koja su predmet rasprave u ovom momentu između Evropske komisije i naše zemlje su, pod jedan, jedno pitanje koje je otvoreno - u slučaju da Srbija bude stavljena na beli šengen, da li bi to moglo da ima destabilizujuće efekte na BiH. Odgovor je da mi imamo zakon o dvojnom državljanstvu, da je broj ljudi koji traži dvojno državljanstvo mali i da je to pitanje rešeno u dijalogu sa Evropskom komisijom.
Drugo je pitanje izdavanja pasoša za naše građane na KiM. Mi smo, naravno, jasno rekli da je bilo kakav, direktan ili indirektan, pokušaj da se prizna Kosovo od strane Srbije nedopustiv, protivustavan. U ovom momentu iznalazimo tehnička rešenja da se prizna realnost, a to je da više od deset godina, shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, naš MUP nije prisutan na tom delu naše teritorije i samim tim moramo imati specifičnu proceduru koja će obezbediti da naša biometrijska putna isprava ne dođe u pogrešne ruke.
Naći ćemo prihvatljivo tehničko rešenje i rešiti i to pitanje. Tako da napori koje ulaže češko predsedavanje da se o ovom pitanju izjasni Savet ministara EU do leta, traje. Videćemo da li će uspeti u tim nastojanjima u junu ili julu.
U svakom slučaju, o onome što je govorio gospodin Batić, želim da kažem, to je i moje zaduženje i odgovornost, a to je da ne postoji samo dobra volja, nego maksimalna angažovanost sa svim mojim kolegama iz Vlade, da što pre postignemo rezultat za naše građane. Davanje rokova je način pritiska i na našu i na evropsku birokratiju.
Ukoliko je davanje rokova iziritiralo bilo koga, ja se izvinjavam, ali samo želim da kažem da je za mene, i za Vladu još važnije, da nam neko kaže šta je to što smo mogli da uradimo, šta je to dodatno što je mogla da uradi Srbija, da idemo još brže. Mi ćemo takve sugestije, ja prvi, svesrdno prihvatiti.
U svakom slučaju, priznaćemo da je mnogo prihvatljivije i mnogo pozitivnije da sada ne govorimo mi o rokovima, već Oli Ren i veliki broj evropskih zvaničnika koji su u više navrata rekli da očekuju pozitivan ishod oko belog šengena što pre i za Srbiju.
Što se tiče regionalne saradnje, želim samo da kažem da je ona od prvoklasnog značaja. Ona je jedan od stubova naše spoljne politike. Mi smo, kao što ste verovatno upoznati, imali seriju sastanaka sa zvaničnicima. Videli ste posetu državnog vrha i BiH i Hrvatske i Crne Gore, predsednik Tadić je prisustvovao inauguraciji makedonskog predsednika, i slovenački premijer je došao u posetu, imali smo sastanke sa slovenačkim predsednikom, tako da, kada na to dodamo jedan samit koji smo organizovali početkom februara o evropskim integracijama sa stanovišta regiona, vidimo da je regionalna saradnja i te kako veliki prioritet naše zemlje i ona će nastaviti da se razvija.
Oko pitanja denacionalizacije, gospodine Batiću, mislim da u ovom slučaju, isto kao što se kolega Jovanović radovao SSP-u, jedva čekam da mu priredimo nove radosti oko evropskih integracija, i one će doći veoma brzo.
Sećamo se da smo zajedno bili u Vladi, kada smo zajedno pokušavali, gospodine Batiću, da iznedrimo zakon o denacionalizaciji, u kabinetu pokojnog dr Zorana Đinđića. Imao sam čast da odbranim ravno 50 zakona u ovoj skupštini, kao ministar finansija. Jedan zakon, zato što su bili toliko suprotstavljeni stavovi, koji nismo zajedno uspeli da donesemo - jeste zakon o denacionalizaciji.
Da, gospodine Batiću, denacionalizacija nije samo uslov za ulazak u EU, to je i opredeljenje naše vlade. To je nešto što naša zemlja mora da uradi i nema nikakve kontradiktornosti između onoga što je rekla gospođa Dragutinović. Potvrđujem da Vlada radi na tome da taj zakon bude izglasan do kraja godine.
Samo sam hteo da podsetim na ono što je realnost, a to je da donoseći taj zakon, moramo da ga napravimo po finansijskom guberu naše zemlje i da ne dajemo neka obećanja koja neće biti ispunjena, naročito u ovom momentu velike krize, kada javne finansije Republike Srbije moraju da odgovore istovremeno na toliko veliki broj izazova. Hvala puno na vašoj pažnji.
